Monthly Archives

март 2023

Poskupljuje putarina

by bifadmin 24. март 2023.

Putarina poskupljuje za 14 odsto, odnosno 8 odsto za one koji koriste uređaj za elektronsku naplatu

Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici odlluku o poskupljenju putarina za 14 odsto, odnosno 8 odsto za one koji koriste uređaj za elektronsku naplatu putarine ENP.

U izmeni Odluke o visini posebne naknade za putarinu navodi se da se putarina povećava za 14 odsto onima koji naknadu za korišćenje auto-puta ne plaćaju putem uređaja za elektronsku naplatu putarine ENP, dok će vozači koji koriste taj uređaj imati popust od 6 odsto, prenosi Tanjug.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

24. март 2023. 0 komentar

Arsić: Stagnacija zaposlenosti i nezaposlenosti, pad prosečne zarade u Srbiji

by bifadmin 24. март 2023.

Na privredu Srbije nepovoljno utiče usporavanje privredne aktivnosti u EU, kao i pogoršanje geopolitičke situacije, pa bi rast u ovoj godini mogao da iznosi oko dva odsto, rekao je danas urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

On je, na prezentaciji te mesečne publikacije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, rekao da u privredi Srbije, krajem prethodne i početkom ove godine preovladjuju negativni trendovi i da se njena aktivnost usporava, inflacija raste, zaposlenost stagnira, realne zarade opadaju, spoljni deficiti su smanjeni, ali su i dalje visoki.

„Najveći makroekonomski izazov ove godine predstavlja visoka i još uvek rastuća inflacija, koja je na kraju 2022. iznosila 15,1 odsto, da bi u februaru ove godine dostigla 16,1 odsto“, rekao je Arsić.

Stagnacija zaposlenosti i nezaposlenosti

Dodao je da postoji velika neizvesnost u kom smeru će se privredna kretanja nastaviti u 2023. godini.

Platnobilansna kretanja primetno su, prema njegovim rečima, pogoršana u 2022. godini, tekući deficit je povećan sa 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2021. na 6,9 odsto BDP-a, ali u drugoj polovini godine deficit je značajno smanjen.

Glavni trendovi na tržištu rada krajem 2022. bili su, kako je rekao, stagnacija zaposlenosti i nezaposlenosti, uz realni pad prosečne zarade, usled ubrzanja inflacije.

Fiskalna kretanja mogu se, kako je naveo Arsić, u načelu oceniti kao stabilna i pored toga što je u 2022. ostvaren relativno visok budžetski deficit od 3,1 odsto BDP-a.

On je ocenio da su kretanja u svetskoj privredi turbulentna, a prognoze se revidiraju iz meseca u mesec.

Inflacija, prema njegovim rečima, opada sporije nego što se očekivalo, pa centralne banke nastavljaju se primenom restriktivne monetarne politike.

Osim geopolitičkih rizika, koji su ove godine, kako je naveo, nepredvidivi, a koji značajno utiču na ekonomiju, tokom marta pojavila se kriza u bankama u SAD i Švajcarskoj, ali je snažna reakcija centralnih banaka i vlada u SAD i Švajcarskoj, za sada, sprečila širenje panike, mada još nije isključena mogućnost ozbiljnije krize u bankarskom sektoru.

Skroman privredni rast

Eventualna bankarska kriza bi, kako je ocenio, skoro sigurno, dodatno oborila BDP, što bi podstaklo centralne banke da ublaže monetarnu politiku, kroz obilnu emisiju kredita za likvidnost, a u takvim okolnosima bi se, verovatno zaustavile, a možda i smanjile kamatne stope.

Srbija je, prema njegovim rečima, u 2022. ostvarila relativno skroman privredni rast od 2,3 odsto, koji je bio niži od rasta zemalja centralne i istočne Evrope, ali i cele EU, a slabiji rezultati su posledica i loše poljoprivredne sezone.

Privredna aktivnost je, kako je naveo, tokom prošle godine značajno usporavala, pa je medjugodišnji rast BDP-a u poslednjem kvartalu godine iznosio svega 0,4 odsto.

Na usporavanje privredne aktivnosti utiče, ocenio je, ubrzanje inflacije koja umanjuje realni dohodak stanovništva, a time i privatnu potrošnju. Rast kamtanih stopa, kako je ocenio, smanjuje investicije i privatnu potrošnju.

„U 2022. ostvaren je relativno visok budžetski deficit od 3,1 odsto BDP-a koji je bio nešto veći od fiskalnog deficita uporedivih zemalja CIE, kao i EU. Medjutim, u okviru ostvarenog deficita u Srbiji od 3,1 odsto BDP-a čak 2,7 odsto BDP-a bili su budžetski troškovi za pokrivanje gubitaka Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije (EPS), što znači da bi budžet Srbije bio već u 2022. približno u ravnoteži da nije bilo tih troškova“, rekao je Arsić.

Dodao je da je visoki fiskalni deficit u 2022. godini dominantno posledica vanrednih rashoda države, što znači da je strukturni (sistemski) deficit nizak.

Zbog toga, kako je rekao, Srbija ima mogućnost da u 2023. znatno smanji fiskalni deficit, u odnosu na planiranih 3,3 odsto BDP-a.

Brzo obaranje inflacije

Niži deficit budžeta vodio bi, prema njegovim rečima, bržem umanjenju učešća javnog duga u BDP-u, čime bi se u narednim godinama smanjili troškovi kamata, koji će inače rasti zbog rasta kamatnih stopa.

Drugi razlog zbog koga bi u 2023. trebalo da se smanjuje fiskalni deficit jeste, kako je rekao, to što bi takva fiskalna politika doprinela obaranju inflacije, a treći razlog za restriktivniju fiskalnu politiku jesu brojne neizvesnosti, pre svega u medjunarodnom okruženju, koje bi mogle zahtevati neke nove i neplanirane državne intervencije, a manjim fiskalnim deficitom bi se stvorio prostor za takve intervencije.

Narodna banka Srbije (NBS) je, prema njegovim rečima, tokom prošle i u prvom kvartalu ove godine nastavila sa primenom restriktivne monetarne politike, kroz povećanje referentne kamatne stope i povlačenje likvidnosti REPO operacijima.

„S obzirom na to da je inflacija još visoka opravdano je nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike u toku ove godine. Efikasnost monetarne politike u obaranju inflacije će biti veća ako bude podržana niskim budžetskim deficitom“, rekao je Arsić.

Dodao je da će obaranje inflacije u Srbiji biti brže, ako se nastavi opadanje inflacije u EU i ako izostane rast cena energije, hrane i metala.

Brzo obaranje inflacije je, kako je rekao Arsić, važno kako bi se sprečilo pokretanje spirale izmedju inflacije i zarada, kao i ugradjivanje visoke inflacije u očekivanja privrednika i gradjana.

„Kvartalni monitor“ je publikacija u izdanju Ekonomskog fakulteta u Beogradu i FREN-a.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

24. март 2023. 0 komentar

Promo

„STIHL“ za nove generacije

by bifadmin 23. март 2023.

Kompanija „STIHL“, vodeći svetski proizvođač motornih testera, kao i uređaja za poljoprivredu, šumarstvo, hortikulturu i građevinsku industriju predstavila je na Sajmu automobila u Beogradu najnovije proizvode iz baterijskog segmenta, među kojima su i oni namenjeni novoj generaciji poput iMOW® robotske kosačice.

„Svedoci smo svakodnevnih promena, želje i potrebe ljudi da što više vremena provode u prirodi i nađu pravi balans između privatnog i poslovnog života. Zato mi konstantno osluškujemo potrebe korisnika na tržištu i naših 400 vrhunskih inženjera svakodnevno radi kako bi naši uređaji bili jednostavni za korišćenje, efikasni i bezbedni. Pored našeg dobro poznatrog benzinskog asortimana, sa ponosom predstavljamo i asortiman baterijskih uređaja za uređenje dvorišta i bašta. Zahvaljujući stalnim inovacijama i razvijanju proizvoda u skladu sa potrebama korisnika, kompanija uspešno održava poziciju globalnog lidera. Poslednjih nekoliko godina i na našem tržištu dostupna je tehnologija poslednje generacije – širok asortiman baterijskih testera, trimera, makaza za živu ogradu, duvača za lišće – za što komforniji rad bez izduvnih gasova i bez buke. Posebno bih izdvojila iMOW® robotsku kosačicu koja je izložena ovde na Sajmu automobila i predstavlja pametnu tehnologiju za održavanje travnjaka“ izjavila je ovom prilikom direktorka STIHL za tržišta Srbije i Crne Gore Dijana Peškir.

Zvezda ovogodišnjeg Sajma automobila – robotska kosačica iMOW® je idealna za košenje travnjaka svih veličina, sve do 3.000 m2. Čak i ako je vaš travnjak neuobičajenog oblika, to se može uzeti u obzir i pronaći optimalno rešenje za njegovo uređenje. Zahvaljujući individualnom planu košenja, robotska kosačica iMOW® kosi prema rasporedu koji vi zadajete. Za savršen travnjak, posle svakog košenja ostavlja travu kao malč, automatski đubri zemljište i zadržava optimalnu vlagu. Inteligentni sistem upravljanja određuje i vreme punjenja baterije u skladu sa karakteristikama površine koju kosi. Provedite svoje vreme radeći na drugim baštenskim projektima koji su vam važni a travnjak prepustite ekspertu – robotskoj kosačici iMOW®!

Kvalitet, inovativna snaga i održivost, idu ruku pod ruku i predstavljaju tradiciju u kući STIHL – skoro već 100 godina. STIHL proizvodi uređaje koji se nasleđuju generacijama. Inovativnom tehnologijom i tehnološkim liderstvom sa svakim novim razvojem, korisniku donosimo primetno poboljšanje kada su u pitanju učinak i jednostavnost primene.

Pored težnje da korisnicima ponudi najkvalitetnije uređaje i olakša im svakodnevni rad bilo da se profesionalno bave poljoprivredom i šumarstvom ili baštovanstvom iz hobija, STIHL podjednako vodi brigu i o zajednici u kojoj posluje. Tradiciju ozelenjavanja gradskih površina, kompanija je nastavila i ove godine, pa je u saradnji sa JKP „Zelenilo Beograd“ zasadila 97 novih sadnica smrče u Parku Ušće koje simbolizuju 97 godina od osnivanja kompanije.

23. март 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

Rekordan broj mladih Kineza traži državni posao

by bifadmin 23. март 2023.

Usled masovnog otpuštanja radnika u privatnom sektoru, naročito u tehnološkim kompanijama koje su otpustile na desetine hiljada ljudi, sve više mladih Kineza konkuriše za državni posao. Na najnovijem konkursu, za 37.100 otvorenih radnih mesta u državnoj službi prijavilo se čak 1,52 miliona kandidata.

Iako se do nedavno u Kini govorilo da zaposleni u privatnim tehnološkim kompanijama jedu iz „zlatnih tanjira“, a državni činovnici iz „gvozdenih posuda“, sada se percepcija menja. Većina mladih bi radije menjala veliku platu za veću sigurnost.

Američki san polako gubi popularnost među mladima u Kini, sedeći barem po interesovanju sveže diplomiranih stručnjaka za državni posao. Radna mesta u državnoj službi su poslednjih godina sve traženija, a na najnovijem konkursu za 37.100 otvorenih radnih mesta u državnoj službi prijavilo se čak 1,52 miliona kandidata. To znači da bi otprilike od 41 kandidata, tek jedan mogao da dobije posao, navodi kineska agencija Sinhua.

Sa najavom zvaničnog Pekinga da će smanjiti broj državnih službenika za pet odsto u narednih pet godina, u nastojanju da administraciju učini efikasnijom, borba za svako radno mesto u državnim institucijama će biti još oštrija. U Kini je tokom poslednje četiri decenije broj ministarstava smanjen sa 42 na 29, a broj radnih mesta je prepolovljen. Uprkos tome, kineski ekonomisti ocenjuju da je administracija i dalje preglomazna i da ima mnogo preklapanja u nadležnostima.

To postaje sve veće finansijsko opterećenje za savezni budžet, naročito u aktuelnoj krizi i imajući u vidu ekonomske posledice koje proizilaze iz sve oštrijeg sukoba između Kine i SAD.

Zlatni i gvozdeni tanjiri

U isto vreme, Kina je već pod velikim pritiskom da otvori dovoljno radnih mesta, budući da na tržište rada ove godine ulazi rekordnih 11,58 miliona tek diplomiranih, visokoobrazovanih stručnjaka. Stopa nezaposlenosti u kineskim gradovima je u februaru ove godine iznosila 5,6 odsto, što je blagi porast u odnosu na 5,5 odsto u decembru prošle godine, ali je zato stopa nezaposlenosti za starosnu populaciju od 16 do 24 godine dostigla 18,1 odsto.

Kinezi su decenijama smatrali da je posao u javnoj upravi i državnim preduzećima vrhunac stabilnosti i uspeha u karijeri. Zatim je nagli uspon preduzetništva, posebno u tehnološkom sektoru, promenio ovakvo viđenje. Usled ogromne razlike u primanjima, za zaposlene u privatnim tehnološkim kompanijama se govorilo da jedu iz „zlatnog tanjira“, nasuprot državnim činovnicima koji svoju platu mogu da „pokusaju“ samo iz „gvozdenih posuda“.

Nije zlato sve što sija

Ali posle mera koje je preduzela kineska vlada sa obrazloženjem da se mora zaustaviti sve veći rast nejednakosti u društvu i sa sve dubljim posledicama aktuelne krize, tehnološke kompanije su otpustile na desetine hiljada ljudi, a one najveće, poput Tencenta i Alibabe oko 10% zaposlenih. Iako je ovog meseca ukinuto devetomesečno zamrzavanje licenci za onlajn klađenje, tokom tog perioda zatvorilo se 14.000 firmi u ovoj industriji.

Kineske tehnološke kompanije se sada, ako uopšte zapošljavaju nove radnike, mnogo više opredeljuju za iskusnije kandidate, nego za početnike. Istovremeno, jako su zaoštrile kriterijume za prijem tek diplomiranih kadrova, pa tako Tencent zapošljava samo nekoliko najboljih od oko 50.000 mladih, koliko u proseku doktorira godišnje u takozvanim STEM naukama.

Poslednjih godina, sa tolikim nestabilnostima u privredi, interes da se zaradi redovna plata u državnoj firmi – čak i ako je znatno manja od one u privatnoj – ponovno je porastao među mladim ljudima koji pridaju veću važnost sigurnosti posla, nego bilo čemu drugom u planiranju karijere. Prednost činovničke službe mnogi vide i u tome što im ona omogućava privatni život, koji zaposleni u privatnom tehnološkom sektoru praktično više nemaju.

23. март 2023. 0 komentar

Ekonomija

NZS daje jednokratnu pomoć od 300.000 dinara za samozapošljavanje

by bifadmin 23. март 2023.

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) pokrenula je konkurs za dodelu subvencija za pokretanje poslova, koja će iznositi 300.000 dinara, a za osobe sa invaliditetom 330.000 dinara. Ova pomoć namenjena je nezaposlenima koji se vode na evidenciji NSZ-a i imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva.

Subvencija se dodeljuje za osnivanje radnji, zadruga ili drugih oblika preduzetništva, kao i za osnivanje privrednih društava, ukoliko osnivači u njemu zasnivaju radni odnos.

Ko može da ostvari pravo na subvenciju?

Da bi ostvario pravo na subvenciju, prvi uslov je da nezaposleni građanin koji se prijavljuje bude prijavljen na evidenciju nezaposlenih NSZ. Takođe, uslov je da je lice završilo obuku za razvoj preduzetništva po planu i programu obuke u organizaciji NSZ ili druge odgovarajuće organizacije.

Neophodno je i ispuniti ranije obaveze i izmiriti sva dugovanja prema Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a lice koje podnosi prijavu mora da bude u dozvoljenom okviru opredeljenog iznosa za de minimis državnu pomoć (pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu) u tekućoj fiskalnoj i prethodne dve fiskalne godine.

Sa druge strane, pravo na subvenciju ne može da se ostvari za obavljanje delatnosti sa spiska onih koje se ne finansiraju, za obavljanje poslova za koje je rešenjem o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti utvrđeno da osoba sa invaliditetom ne može da ih obavlja, za osnivanje udruženja, kao i ako je već koristilo subvenciju sa samozapošljavanje koju je delom ili u celosti finansirala NSZ.

Šta je potrebno od dokumenata i kako se donosi odluka?

Za podnošenje zahteva potrebno je imati popunjen zahtev sa biznis planom, koji je moguće naći takođe na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i dokaz o završenoj obuci za razvoj preduzetništva, ukoliko nije završena u organizaciji NSZ.

Ako zahtev podnosi osoba sa invaliditetom, potrebno je dostaviti i rešenje o invalidnosti ili proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.

Dokumentacija se podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici NSZ.

Odluka o odobravanju subvencija donosi se na osnovu rang liste koja se formira uz pomoć bodova. Kriterijumi uključuju razvijenost jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji planira pokretanje biznisa, planirana vrsta delatnosti, kao i kategorija lica.

Važno je pomenuti i da je korisnik subvencije dužan da izmiruje doprinose za obavezno socijalno osiguranje najmanje 12 meseci.

Javni poziv za kandidate za pomoć objavljen je na ovoj adresi.

Izvor: Nova

Foto: Micheile Dot-com, Unsplash

23. март 2023. 0 komentar

B&F Plus Zabava

Vladimir Banić, autor emisije „Fantastična planeta“: Ljudi nisu samo dobri, ljudi su mnogo dobri

by bifadmin 23. март 2023.

Da bi došao do zaključka iz naslova, televizijski novinar Vladimir Banić je za godinu dana obišao 50 država, leteo 80 puta, promenio stotinak hotela i razgovarao sa više desetina sagovornika na preko 25 jezika. Na jednom od tih putovanja je upoznao izbeglice iz Libana koje su zbog kvara na čamcu provele deset dana na moru. „Mom sagovorniku je na rukama preminula njegova beba, zato što je pila slanu vodu. Novinar u meni je hteo da mu postavi još pitanja, ali čovek u meni je odustao od toga“, priča o jednom od svojih najpotresnijih iskustava naš sagovornik, koji se odlučio za dokumentarističko novinarstvo i zato da bi novim naraštajima novinara pokazao koliko je njihov posao važan.

Vladimir Banić se pre pet godina iz rodnog Beograda preselio u Ljubljanu, a stalni posao na RTS-u zamenio honorarnim radom za svog bivšeg poslodavca, ali i za neke nove. Kao frilenser pratio je različite događaje širom sveta, počev od izbegličkih kriza preko ekonomskih skupova, pa sve do ratova. Među retkim je novinarima koji su na početku pandemije izveštavali iz japanske luke Jokohama u kojoj se nalazio „zaraženi“ brod, kao i iz crvenih zona u Italiji.

„Ništa od toga nisam radio zato što sam adrenalinski zavisnik ili nešto preterano hrabar, nego zato što je to moja novinarska dužnost”, kaže za B&F Banić i dodaje da je, ipak, imao jedan vrlo bitan lični motiv – da novim naraštajima novinara pokaže da je ovaj posao važan, uzbudljiv i kreativan. Kao uostalom i njegova emisija koja je povod za ovaj intervju.

B&F: Kako ste došli na ideju da napravite „Fantastičnu planetu“?

Vladimir Banić: Pošto sam često izveštavao iz inostranstva, na svojim putovanjima prikupio sam mnogo interesantnih sagovornika i tema koje nikako nisu dolazile na dnevni red. Iskoristio sam ih tek kada sam poželeo sam da napravim nešto svoje – emisiju koja bi u isto vreme bila informativna, edukativna, korisna i zanimljiva. Analizirao sam neke od najpopularnijih dokumentarističkih emisija na svetu i shvatio sam da većina njih ima još jedan tajni sastojak – putovanja.

To mi je sasvim odgovaralo jer sam pripadnik generacije koja, zbog viznog režima, u mladosti nije mnogo putovala. I dan-danas mi se ponekad učini da će, ako predugo ostanem na jednom mestu, opet neko doći da nas zaključa.

Zato sam i izabrao ovakav posao. Ali moj motiv nije bio da obilazim ono što je nacrtano na turističkim magnetima, nego da upoznajem ljude koji te magnete prave i prodaju. Iz tog razloga u svakoj novoj zemlji obavezno obiđem pijacu, a ako stignem probam i lokalno pivo i hranu. Dok sam snimao „Fantastičnu planetu“, na primer, jeo sam kitovinu, zmije i žabe, insekte i crve, jaja artičke prepelice i pio sirup od gnezda tajlandske lastavice.

B&F: Šta je trebalo da uradite da bi Vam se uopšte pružila mogućnost da sve to iskusite?

Vladimir Banić: Trebalo je samo napraviti jednu od najzahtevnijih emisija ikada snimljenih na našim TV mrežama. Šalim se, ovako je to bilo – prvo je trebalo „prodati“ ideju urednicima i direktoru RTS-a. Ključno pitanje nakon što su čuli ideju je bilo koliko epizoda mogu napraviti u jednoj sezoni? Moj malo pretenciozan i nepromišljen odgovor ih je obradovao, ali meni je sledeću godinu učinio paklenom. Jer, rekao sam 20 redovnih i jednu novogodišnju epizodu.

Da bih uspeo to da uradim u tako kratkom roku, sa budžetom koji je više skroman nego realističan, morao sam da nađem tim ljudi koji će poput mene biti spreman da radi preko 12 sati, a najčešće 15 svakodnevno. To je bilo moguće samo kroz privatnu produkciju jer tu nema smenskog rada i pravila koja ograničavaju produktivnost na terenu.

Sledeći korak bilo je osmišljavanje svakog putovanja, uključujući pronalaženje sagovornika unapred, kako bismo se što kraće zadržavali u zemljama koje posećujemo, odnosno trošili što manje novca. Pred polazak na put, svaka epizoda je bila razrađena do najsitnijeg detalja. Da bi bilo jasnije zašto, treba imati u vidu da svaka epizoda ima svoju temu i sastoji se uglavnom od tri priče između kojih postoji elastična veza.

B&F: Možete li to da nam pojasnite na primeru neke emisije?

Vladimir Banić: Recimo, kada smo obrađivali starost posetili smo tri zemlje. Prva je bila Kenija gde je prosečna starost stanovništva oko dvadesetak godina. Tamo se, u Masai zajednici, prema starijim ljudima gaji veliko poštovanje. Nijedna odluka u selu ne donosi se bez njih. Njihov izgled ili reči se ne komentarišu u pežorativnom smislu. U toj zemlji ljudi ne prikrivaju svoju starost. Drugu priču snimali smo u Japanu koji je najstarija zemlja na svetu. Njeni stanovnici dobar deo života provode u penziji, pošto se rano penzionišu a dugovečni su. Zato se društvo trudi da im „zlatno doba“ učini zanimljivijim, organizujući im razne aktivnosti kao što su druženja u dnevnim kockarnicama, pa čak i neki romantični sadržaji.

Poslednja priča u toj epizodi snimljena je u Švedskoj gde je za dve godine 400 starijih ljudi pronađeno mrtvo u svojim stanovima, u nekim slučajevima posle nekoliko dana, a ponekad i mesecima ili čak i godinama posle smrti. Razlog tome je otuđenost. Tamo se ljudi slabije viđaju sa svojom porodicom, a životi su im do te mere uređeni da njihove račune banke automatski plaćaju čim im penzija legne na račun. Budući da ne odlaze u poštu da popunjavaju uplatnice kao naši penzioneri, može da prođe mnogo vremena dok se ne utvrdi da je neko od njih preminuo. Razgovarao sam čak i sa vlasnikom agencije za čišćenje stanova u kojima su njihova tela dugo ležala, jer se u nameštaj tokom vremena uvuče specifičan miris. Ni on se ne čuje sa svojim roditeljima.

B&F: Kako je izgledalo snimanje svih tih priča?

Vladimir Banić: Na putovanja nisam išao sam već uvek sa dva snimatelja, najčešće sa Markom Kovačevićem i Borislavom Ristovićem. Za rad na svakoj epizodi angažovali smo između 10 i 12 ljudi. To su bili montažeri, stručnjaci za kolor korekciju, tonci, prevodioci i ljudi koji se bave transkripcijom, titlovanjem… Jedan od najvažnijih članova ekipe bio je fikser. Fikseri su lokalci, najčešće novinari ili ljudi koji imaju mnogo kontakata i poznaju rejon, bez kojih većinu stvari ne bismo uspeli sami da završimo. Oni su nam, na primer, sređivali siguran prolazak kroz brazilske favele, jer poznaju vođe lokalnih bandi.

Intervjui su nam uvek bili unapred ugovoreni ali dešavalo se i da vidimo neku zanimljivu priču na ulici, da priđemo njenim učesnicima i da sasvim slučajno dobijemo dobar intervju. Mislim da smo u tome uspevali zato što smo ljudima prilazili sa poštovanjem.

B&F: Koliko ste vremena proveli na putu?

Vladimir Banić: Snimatelji su te godine u putu proveli 220 dana, a ja 250 jer sam išao i do Beograda zbog montaže. Ukupno smo imali 80 letova. Izračunali smo da smo planetu preleteli devet puta i još jednom je prevezli automobilom. Koristili smo često i javni prevoz. Spavali smo u stotinak hotela, zaista raznoraznih. Jednom, u Velikoj Britaniji, desilo nam se da neplanirano ugovorimo dodatnu priču zbog koje smo morali da odemo sa jednog kraja zemlje na drugi.

Dok smo putovali, u brzini sam nam rezervisao smeštaj preko interneta. Ispostavilo se da su naše sobe bile na gornjem spratu paba u kojem je celu noć treštala muzika. Stepenice su škripale i ulegale se dok smo se penjali ka svojim sobama, prozori nisu dihtovali, kupatilo nije imalo svetlo, a videlo se da ni higijena ovim ugostiteljima nije bila baš prioritet…

Sve u svemu, daleko je to bilo od glamuroznih novinarskih putovanja kakva ljudi zamišljaju.

B&F: Kako je sve to uticalo na Vas?

Vladimir Banić: Na to pitanje ne moram detaljno da vam odgovaram, dovoljno je da pogledate kako izgledam u epizodama koje sam snimio među prvima, a kako na polovini serijala. Na početku snimanja sam znatno mršaviji i izgledam jedno 10 godina mlađe. Jer, ma koliko bila interesantna ovakva putovanja, ona su i izuzetno naporna. Radni dani su nam trajali po 15 sati, često smo jeli samo dva puta dnevno i to šta stignemo, a uveče bismo se komirali. Svaki sledeći put kada sednemo u avion merili bismo se, shvatajući da su nam sedišta sve tešnja.

Dok ste na takvim putovanjima adrenalin vas „tera dalje“, ali kada se vratite kući shvatite da se svo to menjanje vremenskih zona i navika ipak odrazilo na vaš organizam. Doduše, ja nemam prava da se žalim, to je bio moj san i ispunio sam ga. Ali zato skidam kapu snimateljima, jer su i oni sve to morali da izdrže.

B&F: Pomenuli ste fizičke napore, ali šta vam je psihički bilo najteže?

Vladimir Banić: Pored toga što nam je svima nedostajala porodica, jedna od najtežih stvari su bile priče pojedinih sagovornika. Na primer, snimali smo jednu epizodu o hrani, odnosno o paradoksu da deo sveta hranu baca kao višak, dok su stanovnici nekih drugih zemalja spremni da rizikuju život zbog nje. Tada smo razgovarali sa izbeglicama iz Libana, koji je od jedne od najperspektivnijih zemalja na Bliskom Istoku za samo nekoliko godina doživeo potpuni kolaps.

Naši libanski sagovornici krenuli su na put ka Evropi sa svojim dvadesetomesečnim sinom, i to čamcem koji je bio toliko pretrpan ljudima da nisu smeli da ponesu ni flašicu vode, a kamoli hranu. Čamac se na pola puta pokvario i deset dana su proveli na moru. Treći dan je mom sagovorniku na rukama preminula njegova beba, zato što je pila slanu vodu. Novinar u meni je hteo da mu postavi još pitanja, ali čovek u meni je odustao od toga.

B&F: Smrt se pominje i u epizodi o kaznenim sistemima u različitim zemljama. U njoj dokumentujete velike suprotnosti, od terapije muzikom za zatvorenike u Norveškoj do ubrizgavanja smrtonosne injekcije u pojedinim američkim državama. Šta je Vaš zaključak posle svega što ste videli, koliko se ljudi na našoj planeti razlikuju a koliko su slični?

Vladimir Banić: Zaključak je da svi mi, ma gde živeli, imamo isti cilj – da preguramo dan za danom, boreći se da obezbedimo sebe i svoju porodicu. I da ljudi širom sveta nisu samo dobri, ljudi su mnogo dobri.

Bonus zaključak je i da je naša planeta prelepa, ali da nažalost zbog globalizacije mnogi njeni delovi sve više liče jedan na drugi. Srećom, i dalje postoje oaze autentičnosti, ali da biste njih videli morate, možda umesto u novi telefon, svoj novac uložiti u putovanja. Iz moje perspektive, to je najbolja moguća investicija.

Marija Dukić

Biznis & finansije 207, mart 2023.

23. март 2023. 0 komentar

Ekonomija Vesti

JPMorgan Chase primio vreću kamenja umesto nikla koji je naručio

by bifadmin 23. март 2023.

JPMorgan Chase je primio vreću kamenja umesto nikla koji je naručio, u iznenađujućoj zbrci prošle nedelje u skladištu u Roterdamu, holandskom lučkom gradu. Za sada nije jasno da li je to posledica prevare, nesreće ili krađe

Slučaj, koji je prošle nedelje otkrila Londonska berza metala, istakao je rizike trgovine robom – ali to zapravo nije prvi put da je rukovalac teretom imao jedno takvo iznenađenje.

Švajcarski trgovac Merkurija enerdži naišao je u sličnu situaciju kada je umesto 36 miliona dolara vrednog bakra koji je naručio dobio kamenje farbano sprejom, izvestio je Blumberg u martu 2021. Merkurija je podnela prijavu za krađu i prevaru.

U novembru 2022. gigant za trgovinu robom Trafigura otkrio je ugljenični čelik i druge vrste čelika i gvožđa umesto nikla koji je naručio.

Robni gigant je tada započeo sudski postupak protiv indijskog biznismena Pratika Gupte i nekoliko kompanija povezanih s njim, uključujući TMT Metals i UD Trading Group zbog navodne sistematske prevare. Ugljični čelik obično ima oko 5% vrijednosti skupljeg metala, navodi Financial Times.

Postoje i drugi skandali u vezi sa niklom — ključnom sirovinom u baterijama za električna vozila — poslednjih dana, uključujući i onaj koji uključuje singapursku trgovačku firmu optuženu da je prevarila investitore u lažnom poslu sa niklom.

Cene nikla su skočile na oko 50.000 dolara po metričkoj toni 7. marta 2022, a zatim na 100.000 dolara po toni dan kasnije, ali su sada pale na oko 22.800 dolara po toni.

„Prevara sa robom nije uobičajena, ali nije nečuvena“

„Prevara sa robom nije uobičajena, ali nije nečuvena“, rekao je Nirgunan Tiruhelvam, analitičar u Aletheia Capital, za Insajder o industriji u celini, a ne konkretno o ovonedeljnom incidentu JP Morgan. Tiruchelvam prati robu i srodne akcije od 2005. „Postoje ljudi koji pokušavaju da iskoriste sistem i rekordne cene imaju tendenciju da podstiču takvo ponašanje.“

Takođe sagovornik kaže da ovakve vrste prevara sežu i daleko u prošlost, što pokazuje 3.750 godina stara glinena ploča koja dokumentuje žalbu. U žalbi, trgovac po imenu Nanni kritikovao je svog dobavljača jer mu je poslao ingote niskog kvaliteta i zahtevao je njegov novac nazad.

Neki od ključnih faktora koji pomažu robnim prevarama — nekada i sada — su da veliki deo papirologije u lancu snabdevanja još uvek treba da se ručno obrađuje i dokumentuje, uz malo standardizacije u različitim kompanijama, regionima i zemljama.

Ponekad se i dokumenti falsifikuju, sve češće pomoću visokotehnoloških fotokopirnih mašina koje čak mogu ubedljivo da dupliraju vodene žigove.

Izvor: Business Insider/Blic

Foto: Pixabay

23. март 2023. 0 komentar

Ekonomija

Za Uskrs jaja ne bi trebalo da poskupe više od dinar

by bifadmin 23. март 2023.

Proizvodnja jaja u Srbiji je sasvim dovoljna i nema razloga da ova namirnica poskupljuje za Uskrs, a čak i ako se to desi rast njene cene trebalo bi da se kreće do dinar po komadu, izjavio je direktor Poslovnog uduženja za živinarstvo Rade Škorić.

Poskupljenje jaja od 30% u odnosu na prošlu godinu, koje je zabeležila statistika, posledica je, kako je rekao, drastičnog povećanja cena hrane, do 80%, i velikog pada cena jaja za vreme pandemije korona virusa.

“Jaja su za vreme korone pojeftinila, pa su se prodavala ispod cene, komad je koštao oko pet dinara iako su troškovi proizvodnje bili oko devet dinara. Cena je počela da raste od sredine 2022. godine i za Uskrs ove godine jaja neće poskupeti, a ako poskupe cena će porasti najviše za jedan dinar, jer potrošnja za taj praznik više nije kao nekada”, tvrdi on.

Prema njegovim rečima, jaja na farmama u proseku koštaju od 14,5 do 15 dinara, a u trgovinama od 22 do 26 dinara. Za razliku u cenama po trgovinama zaslužna je njihova politika – jedni značajno podižu cenu da bi zaradili na jajima, a drugi je spuštaju da bi privukli kupce da dođu i usput kupe i druge namirnice.

Izvor: Beta

Foto: Engin Akyurt, Unsplash

23. март 2023. 0 komentar

Ekonomija

FED opet povećao referentnu kamatnu stopu

by bifadmin 23. март 2023.

Američka centralna banka podigla je referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poenta i nagovestila da bi u narednom periodu mogla pauzirati sa povećavanjem ove kamate zbog loše situacije u kojoj su se našle pojedine banke na njenom tržištu.

Poslednjim potezom FED-a je referentna kamatna stopa u SAD podignuta po deveti put i sada se kreće između 4,75% i 5%. Prema nekim projekcijama, većina donosilaca odluka o referentnoj kamatnoj stopi je za nastavak politike njenog povećavanja, međutim pitanje je da li će to biti realizovano zbog kolapsa dve američke banke koji je uzrokovan, između ostalog, i rastom kamata.

Da li će ovo povećanje stvoriti dodatni pritisak na banke, to nisu rekli zvaničnici američke centralne banke, ali oni se jesu prošle nedelje sastali kako bi razmotrili uvođenje strožije regulative za banke srednje veličine. Da podsetimo, kolaps su doživele upravo dve ovakve banke pošto su ukinuta pravila koja su od njih zahtevala da bolje osiguraju svoju likvidnost.

Inače, cilj povećanja referentne kamatne stope je usporavanje inflacije, koje je već uočljivo na američkom tržištu. Još tokom prošle godine redukovano je interesovanje Amerikanaca za kupovinu nekretnina a smanjena je i njihova srednja prodajna cena. To je rezultat poskupljivanja zaduživanja, odnosno uzimanja kredita. Očekuje se da će zbog situacije u kojoj su se sada našle banke dodatno pooštriti uslove kreditiranja a time i dodatno smanjiti potražnju za kreditima.

Foto: Adam Nir, Unsplash

23. март 2023. 0 komentar

B&F Plus Blogovi Politika i društvo

Druga smrt Boška Buhe

by bifadmin 22. март 2023.

Narodni heroj i dete Boško Buha, poginuo je sa samo 17 godina verujući u bolji svet. Pozorište za decu koje nosi njegovo ime, decenijama su gradili ljudi koji su verovali da je bolji svet moguć ako verujete u svoju decu. Danas gledamo mučnu predstavu u kojoj oni, koji veruju samo u sopstveni džep i zbog kojih naša deca već decenijama odlaze što dalje od ove zemlje, nastoje svim silama da ovo pozorište isele sa njegove matične adrese. Zato je ova druga smrt Boška Buhe i prisilno iseljavanje pozorišta koje nosi njegovo ime, i to zarad nečijeg privatnog profita, mnogo gora. Ona nam poručuje da smo se umorili od snova o boljem svetu, da pristajemo na puko preživljavanje i da smo svoje nade ustupili ljudima za koje ne važi nijedan zakon, da sa njima trguju.

Dečje pozorište „Boško Buha“ dobilo je ime po jednom od najmlađih boraca protiv fašizma i narodnom heroju Boški Buhi, koji je poginuo tokom Drugog svetskog rata sa samo 17 godina. Danas bi mnogi rekli da je dao svoj život uzalud, za zemlju koje više nema i za uverenja prema kojima se sada odnosimo kao da je to deo naše istorije kojeg bi trebalo da se stidimo. Ipak, Boško Buha je za svog kratkog života imao nešto što mi sve više gubimo – iskreno je verovao da je bolji svet moguć.

Pozorište za decu koje je nazvano po njemu, podarilo mu je drugi život. Nastavio je da živi kroz dečje i snove odraslih, koji su verovali da je bolji svet moguć ako verujete u svoju decu. U decu su verovali naš čuveni književnik Branislav Nušić i učitelj Mihailo Sretenović, kada su još 1904. osnovali „Prvo dečje pozorište“. To pozorište je bilo u pravom smislu dečje, jer su u njemu uloge igrala isključivo deca. Osnivači pozorišta su sami pisali komade, spremali decu, izrađivali dekor i kostime, bili reditelji, sufleri, dekorateri, pa čak i blagajnici i razvodnici. Nažalost, zbog finansijskih problema, ovo pozorište je trajalo samo dve godine.

Istorija koja se iznenada našla na rasprodaji

Branislav Nušić nije prestao da veruje u decu, pa je posle više od tri decenije, 1937. godine osnovano „Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda“. U ovom pozorištu igrala je i ćerka Branislava Nušića, Gita Predić – Nušić. Uloge odraslih su igrali stariji glumci, a deca samo dečje role.

Posle Drugog svetskog rata, 1945 godine, otvoreno je „Pionirsko pozorište“, a sav dekor i garderoba „Rodinog pozorišta“ sačuvani za vreme okupacije, ustupljeni su ovom pozorištu kojim su rukovodili Sofija Vukadinović, Milivoj Predić i Gita Predić – Nušić. Zahvaljujući tome što je Gita Nušić, kao i njen otac, verovala u decu, 13. oktobra 1950. godine je konačno osnovana stalna dečja scena, koja će poneti ime narodnog heroja, dečaka Boška Buhe, gde nekadašnja deca danas dovode na pozorišne predstave svoje unuke.

Pozorište „Boško Buha“ je tokom 72 godine svog rada okupilo oko sebe najveća rediteljska i glumačka imena u našoj posleratnoj istoriji, jer dokazati se deci je mnogo teže nego dokazati se odraslima. Na toj sceni su sazrevali Miki Manojlović, Neda Arnerić, Boda Ninković, Goran Šušljak, Milorad Mandić Manda i mnogi drugi poznati glumci, ali i reditelji i kompozitori: Miroslav Belović, Dejan Mijač, Mila Karadžić, Jagoš Marković, Ljubomir Draškić, Bojan Stupica, Jug Radivojević, Minja Dedić, Nikita Milivojević, Aleksandar Lokner, Kornelije Kovač, Zoran Simjanović, Momčilo Bajagić Bajaga…

Predstave koje i dalje pamtimo, kao što su „Biberče“, „Kapetan Džon Piplfoks“, „Crvekapa“, „Tom Sojer“, „Čarobnjak iz Oza“, „Snežna kraljica“, „Zvezdarski vitez“ napisali su ili adaptirali poznati pisci i dramaturzi Jovan Ćirilov, Milovan Vitezović, Stevan Koprivica, Duško Radović i Ljubivoje Ršumović, koji se na čelu pozorišta nalazio dugi niz godina.

Pozorište „Boško Buha“ je gostovalo po celoj nekadašnjoj Jugoslaviji i po brojnim pozorišnim festivalima u svetu. Zahvaljujući ovom pozorištu, svet je na velika vrata dolazio do mnogih generacija naše dece, čak i devedesetih kada nas je većina sveta odbacila. Da biste to radili, morate da verujete da je bolji svet moguć ako verujete u svoju decu.

Sudbina ovog pozorišta je sudbina svih nas

Danas gledamo mučnu predstavu u kojoj oni, koji veruju samo u sopstveni džep, nastoje svim silama da ovo pozorište, koje je već godinama podstanar, sada i definitivno isele sa njegove matične adrese. Mnogo puta smo se žalili da od naše istorije nije ostajao ni kamen na kamenu, jer su nas večito rušili okupatori. Danas nam okupatori ne trebaju, jer imamo „svoje“ koji će razbucati i to malo što nam je ostalo.

Može delovati da Srbija u ovom trenutku ima mnogo većih problema, nego što je to pitanje gde će se odigravati predstave pozorišta „Boško Buha“. Ali sudbina ovog pozorišta je sudbina svih nas, koji pristajemo da ova institucija – koja je na papiru institucija kulture od nacionalnog značaja – postane moneta za potkusurivanje u jeftinom politikantstvu nazovi političkih stranaka.

Mi nemamo ozbiljne političke stranke, već samo one koji umesto u decu, isključivo veruju u svoj džep. Zbog takvih, koji se samo prividno smenjuju na vlasti, naša deca već decenijama odlaze što dalje od ove zemlje, a umesto njih nam za vikende dolaze turisti željni jeftinog, banalnog provoda i strani investitori željni podsticaja koji ih stavljaju iznad bilo kog zakona.

Zato je ova druga smrt Boška Buhe i prisilno iseljavanje pozorišta koje nosi njegovo ime, i to zarad nečijeg profita, mnogo gora. Ona nam poručuje da smo se umorili od snova o boljem svetu, da pristajemo na puko preživljavanje i da smo svoje nade ustupili onima za koje ne važi nijedan zakon, da sa njima trguju.

22. март 2023. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci