мај 2026

Ekonomsko povezivanje ne može da čeka na formalno članstvo Srbije u Evropskoj uniji, što potvrđuju i primeri brojnih domaćih privrednika koji su iskoristili evropske fondove da unaprede svoje poslovanje i povećaju izvoz na tržište EU. Preduzetnici su koristili sredstva EU za različite namene, od razvoja sofisticiranog tehnološkog rešenja za pomoć u rehabilitaciji pacijenata sa neurodegenerativnim bolestima, preko proizvodnje inovativne protivpožarne zaštite, do izgradnje mirišljave seoske kuće za turiste. Kako konkurisati za različite vidove EU podrške, šta obavezno uraditi a šta nikako ne raditi, zašto su saveti ponekad dragoceniji od novca, objasnili su iz prve ruke privrednici iz svih delova Srbije tokom događaja „EU nedelja mogućnosti“, koji su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Evropska kuća.

Periskop

6. NOVI SVEMIRSKI POREDAK: Moj Meseče, čiji li si
Počasnim krugom oko Mjeseca četvoročlane posade u misiji Artemis, SAD su zvanično označile početak trke za privatizaciju svemira. Stvarna utakmica traje već godinama iza zatvorenih vrata, ali sada je stadion širom otvoren i publika može da gleda sa tribina i navija za svoje ljubimce.

8. KOLIKO FINSKU KOŠTA NJEN GEOGRAFSKI POLOŽAJ: Obrni, okreni, kajaćeš se
Finska se nije usrećila sa svojom geografijom i istorijom, pa ne čudi da je imala neutralan status 75 godina, sve do izbijanja rata u Ukrajini. Tokom proteklih decenija, zapadna javnost je zdušno kritikovala Fince da vode popustljivu politiku prema Rusiji, što se pretvorilo u ovacije kada je ova država odlučila da u proleće 2023. brzinom svetlosti uđe u NATO. Tri godine kasnije, Finska se suočava sa velikim ekonomskim teškoćama i rastom javnog duga, zbog kojih je Brisel ovu članicu EU premestio u „magareću klupu“ i stavio pod poseban nadzor.

10. PROPADANJE RUSKE ŽELEZNICE: Sve dalje od „profitabilnog koloseka“
Železnička mreža je glavno prevozno sredstvo u Rusiji i zato se smatra ključnom za bezbednost države, ali je i dobar barometar kada se procenjuje zdravlje ruske ekonomije. Međutim, državno preduzeće Ruske železnice, koje faktički ima monopol na tržištu, ozbiljno je obolelo prethodnih godina. Lane je zabeležilo rekordan pad prometa teretne robe, a akumulirani dugovi kompanije dostigli su 50,9 milijardi dolara.

Biznis

14. APSURDI U PRIMENI ZAKONA O CENTRALNOJ EVIDENCIJI STVARNIH VLASNIKA: Sumnjivi izviđači i penzioneri
Srbija godinama pokušava da popiše stvarne vlasnike kapitala, uključujući i novi zakon koji je trebalo da uredi tu oblast radi efikasnije borbe protiv korupcije i kriminala. Šta je rezultat? Prema trenutnoj evidenciji, vlasnici bogatih multinacionalki i stranih banaka koje ovde posluju su fizička lica i to srpski državljani, dok su među sumnjivim organizacijama kada je reč o finansiraju terorizma i pranju novca udruženja lovaca, izviđača, penzionera…

16. ZVEZDAN GAVRILOVIĆ, „MILK HOUSE“: Ovo je posao za odgovorne ljude
„Mi pravimo proizvode koji se nalaze na trpezi potrošača svakog dana. Naš posao je izuzetno ozbiljan i zato se tako i ponašamo u pogledu kvaliteta – veoma ozbiljno i odgovorno“, ističe Zvezdan Gavrilović, generalni direktor i suvlasnik preduzeća „Milk House“, koje je od male niške mlekare izraslo u jednu od najvećih u Srbiji.

18. SVE VEĆI JAZ IZMEĐU PUNIH PEČENJARA I PRAZNIH OBORA: Jeftino prase, a skupo pečenje
Kilogram praseta žive vage je pre Uskrsa koštao oko 250 dinara po selima Srbije, a kilogram pečenja u popularnom restoranu u Borči skoro 5.000 dinara. Sudeći po situaciji u domaćem stočarstvu, praseće pečenje će postati prava ekskluziva.

Finansije

22. GDE JE ZAPELO SA KORPORATIVNIM OBVEZNICAMA: Ne istom mestu gde se zaglavila i berza
Umesto da tržište kapitala probude iz mrtvih, kao što se to optimistički najavljivalo pre šest godina kada je pojednostavljena procedura za izdavanje korporativnih obveznica, nespremnost da se zaustavi dalje urušavanje Beogradske berze pretvorila je ovaj finansijski instrument u sredstvo kojim država prikriveno kreditira odabrana preduzeća.

24. SEOSKI TURIZAM I DRŽAVNA KASA: Inspektora malo, pa se i mali porez izbegava
Seoska turistička domaćinstva oporezuju se od 2019. godine, porezi nisu visoki, ali kada kapaciteti nisu popunjeni cele godine a inspektora nema dovoljno, poslovanje prelazi u sivu zonu. Da bi uvela ove usluge u legalne tokove, država je registrovanim domaćinstvima obezbedila bespovratne podsticaje za ulaganja. Međutim, predstavnici profesionalnih udruženja u ovom sektoru zameraju opštinskim vlastima da novac od boravišnih taksi najčešće ne koriste za unapređenje turističke ponude.

26. KRIZA FONDOVA PRIVATNOG KAPITALA: Da li su privatni krediti nova mora američkih finansija?
Razvoj veštačke inteligencije postao je razarajući za pojedine industrije. Tako su softverske kompanije, koje su godinama imale status nedodirljivih i visokovrednovanih poslova, izgubile veliki deo vrednosti na tržištu, dok su njihovi glavni kreditori, fondovi privatnog kapitala, počeli da gube poverenje svojih ulagača. Da li masovni zahtevi za povlačenje uloga nagoveštavaju početak većih finansijskih potresa, poput hipotekarne krize 2008. godine?

Temat – Podrška EU privrednicima iz Srbije

31. EVROPSKE INTEGRACIJE I SVAKODNEVNO POSLOVANJE U SRBIJI: Čekanje na formalno članstvo je preskupo
Srbija nije formalna članica EU, ali mnogi srpski privrednici odavno sarađuju sa preduzećima u Evropskoj uniji i koriste sredstva iz evropskih fondova. Privrednici na oba tržišta ne mogu da čekaju formalno članstvo Srbije jer je to previše skupo i priželjkuju da se što pre usaglase i procesi sertifikacije u industrijskoj proizvodnji. Međutim, ekonomska integracija ne bi smela da favorizuje velike kompanije, već da ojača mala i srednja preduzeća.

34. RAZVOJ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE – STRATEGIJA EU I PRILIKE ZA SRBIJU: Predvodnik nije onaj ko je najglasniji, već onaj ko je najodgovorniji
„Kada napravite neko rešenje zasnovano na veštačkoj inteligenciji, vi morate da objasnite regulatorima i korisnicima kako vaš sistem radi, potrebno je da ta inovacija zadobije poverenje, jer poverenje utire put ka prihvatanju“, naglašava Auvo Kajkonen iz Evropske investicione banke. Primer takvog pristupa je aplikacija „City&Me“ istoimenog startapa iz Niša, koja je aktivirala građane u gradovima Srbije i od digitalne platforme izrasla u zajednicu u koju su se uključili mnogi – od međunarodnih organizacija do domaćih privrednika.

36. USPEŠNA PRIČA IZ PROGRAMA KATAPULT: Igra za život
Kada je obolela od multiple skleroze, Marija Grujić počela je da istražuje kako bi kod kuće mogla da radi vežbe koje usporavaju napredovanje ove bolesti. Kontinuitet u vežbanju obezbedio joj je suprug. On je razvio napredno tehnološko rešenje za pomoć u rehabilitaciji pacijenata sa neurodegenerativnim bolestima, uz podršku programa Katapult koji se finansira i iz bespovratnih sredstva Evropske unije. Grujići će uskoro početi da prodaju svoj uređaj u SAD, a dobili su i sertifikate za evropsko tržište.

38. ZNAČAJ SAVETODAVNE PODRŠKE U POKRETANJU POSLOVANJA: I naučnici imaju šta da nauče
Za pokretanje i razvoj uspešnog posla savetodavna podrška može biti važnija od finansijske, jer ko zna taj i ume. Zato i naučnici koji žele da svoje znanje presele iz laboratorija na tržište moraju ponovo u školu. Zahvaljujući savetodavnoj podršci u jednom od programa Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju pod nazivom Jumpstarter, dve naučnice iz Novog Sada uspele su da naprave prvu verziju svog proizvoda, koji bi trebalo da omogući poljoprivrednicima bolje upravljanje klimatskim rizicima.

40. ISKUSTVA KORISNIKA IPARD FONDA: Seoska kuća koja lepo miriše
Krčedin je dobio kuću koja lepo miriše i puna je gostiju. Njeni vlasnici, bračni par Ognjenović, izgradili su je uz podršku IPARD fonda i spremaju se da ponovo konkurišu za ove podsticaje u poljoprivredi koji iznose do 300.000 evra bespovratnih sredstava. Poručuju drugima da se vredi pomučiti, pogotovo što IPARD III proširuje svoju podršku na dva nova sektora u ruralnim oblastima i donosi važne olakšice u proceduri za pribavljanje novca.

Intervju

42. NIKOLA MARKOVIĆ, PREDSEDNIK DRUŠTVA ZA INFORMATIKU SRBIJE: Nismo mogli da kupimo računar, pa smo ga sami napravili
Jugoslavija je bila jedna od šest država u svetu koje su šezdesetih pravile sopstvene računare, Beograd je još sedamdesetih počeo da razvija informacioni sistem koji je bio preteča današnje eUprave, kada su nam u okviru sankcija devedesetih zabranili pristup internetu grupa univerzitetskih profesora je uspostavila akademsku mrežu preko koje je komunicirala međusobno i informisala se o događanjima u svetu… Zato ne čudi što Srbija i danas ima stručne informatičare koji su puni entuzijazma i insistiraju na razvoju sopstvenih digitalnih servisa, ističe Nikola Marković, IT stručnjak koji je ceo svoj profesionalni život posvetio razvoju informacionog društva i nedavno za to dobio počasno priznanje na konferenciji Dani internet domena Srbije.

Skener

46. TRŽIŠTE ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA: Poslovi preko veze, etika nema veze
Istraživanjem javnog mnjenja u Srbiji bavi se više od 100 agencija. Iako ovo tržište sa godišnjom vrednošću od 40 do 50 miliona evra čini svega 5-10% ukupne marketinške industrije, ono ima veliki značaj za stvaranje slike o kretanjima u društvu. Nažalost, ta slika je odavno „operisana od stvarnosti“ jer se prepliću struka, politika i interesi, pa se pojavljuju istraživanja sa unapred naručenim rezultatima, kao i fantomske istraživačke agencije, što dovodi do pada poverenja u celokupnu industriju.

48. ŠTA JE DUGOROČNO NAJVEĆA OPASNOST PO DOMAĆU POLJOPRIVREDU: Znamo, ali ne rešavamo
Vlasnici njiva i analitičari u Srbiji trenutno najviše brinu kako će se poskupljenja energenata, đubriva i transporta zbog krize na Bliskom istoku odraziti na proizvodnju hrane, što je goruća tema u celom svetu. Ali, ono što razlikuje Srbiju, pre svega od zemalja EU, jeste činjenica da se rešavanje posledica klimatskih promena stalno odlaže za neko bolje vreme, jer u domaćoj poljoprivredi je uvek nevreme i ima prečih problema. Ako tako nastavimo, do sredine veka imaćemo tek 6,4% poljoprivrednog zemljišta koje nije uništila hirovita klima, upozoravaju stručnjaci, pa nam neće pomoći ni tone đubriva.

Nove tehnologije

52. „EDUKATIVNE“ APLIKACIJE PROTIV ZNANJA: Pačja škola
Umesto da učenike pripremaju za život i karijeru, obrazovne institucije su prinuđene da se bore za pažnju dece takmičeći se sa „edukativnim“ aplikacijama, koje nisu napravljene da bi doprinele kvalitetu usvojenog znanja, već da stvore zavisnost i tako maksimalno uvećaju zaradu.

Nauka

54. DA LI JE HELIJUM UGROŽENI ELEMENT: Oslonac bez zamenika
Aktuelna kriza na Bliskom istoku izazvala je nestašicu helijuma, koji i bez ratnih sukoba postaje sve oskudniji resurs, sa procenama da će potpuno nestati do 2090. godine. Problem je u tome što je ovaj element ključan za mnoge proizvode bez kojih danas ne možemo, a naučnici još nisu našli odgovarajuću zamenu koja bi imala jedinstvenu primenu. Iako je NASA najveći potrošač helijuma na svetu, taj element je toliko važan u medicinskim istraživanjima i bolnicama, da zdravstveni sektor čini više od trećine ukupne globalne potrošnje ovog gasa.

Koktel

56. DREVNI KOČIJAŠ KOJI JE PROSLAVIO VOJVOĐANSKO SELO: Tajanstveni čuvar Dupljaje
Domaći i strani arheolozi više od jednog veka raspravljaju šta predstavlja tajanstveno stvorenje koje upravlja neobičnim vozilom sa patkama, a pronađeno je 1903. godine u okolini vojvođanskog sela Dupljaja. Vozilo koje potiče iz bronzanog doba, danas je utisnuto kao hologram na srpske saobraćajne dozvole. Dupljajska kolica smatraju se jednim od najznačajnijih otkrića na području jugoistočne Evrope, a irski arheolozi su uz pomoć 3D tehnologija došli do zaključka da ovaj predmet predstavlja minijaturnu verziju pravog vozila.

58. JEDINSTVENI POKRET U ISTORIJI KINE: Preostale žene koje se same češljaju
Neudate žene u Kini zovu „preostale žene“, od kojih su danas mnoge veoma zaslužne za kinesko ekonomsko čudo. Ali, pravo čudo je pokret „Žene koje se same češljaju“, koji je bio na vrhuncu u 19. i tokom prvih decenija 20. veka. Činile su ga žene koje su uprkos jakim tradicionalnim stegama odbijale da se udaju, jer su time postajale imovina u muževljevoj porodici i nisu imale nikakva prava. Zato su se zavetovale na celibat, udruživale u grupe i same zarađivale za život. Neobičan naziv ovog pokreta vezan je za kinesku tradiciju i poručuje da su to žene koje su preuzele kontrolu nad sopstvenom sudbinom.

Komunikacije

60. BOOSTOVANJE SRPSKOG POSLOVNOG JEZIKA: Govorite li pidžin?
U marketingu, prodaji i IT-ju sve češće se komunicira jezikom koji nije ni engleski ni srpski, već nešto između. Takav jezik se u lingvistici zove pidžin. Problem nije u postojanju pidžina, nego u njegovoj nekritičkoj upotrebi, koja komunikaciju čini nerazumljivom. Govoriti pidžin nije znak stručnosti. Sposobnost da komuniciramo na jasnom srpskom – jeste.

Reprint

62. DA LI JE EVROPSKA UNIJA PREDALA SVOJU BUDUĆNOST ŠPANIJI: Preokret koji niko nije predvideo
Socijalistička vlada u Španiji nametnula se kao predvodnik u Evropskoj uniji. Španija je trenutno najbrže rastuća ekonomija u EU, najglasnija članica protiv Izraela, odskočna daska za kineska ulaganja u EU i evropske investicije u Latinskoj Americi. Politički i ekonomski epicentar kontinenta se možda pomerio na jug, a ovakav preokret niko nije predvideo.

Vremeplov

64. ILEGALNO ISELJAVANJE JUGOSLOVENA U SAD IZMEĐU DVA SVETSKA RATA: Amerika, po svaku cenu!
Mnogi siromašni državljani novostvorene Kraljevine Jugoslavije verovali su da je Amerika „raj na zemlji“ i bili su spremni da u njega uđu po svaku cenu. To je razvilo ilegalnu „iseljeničku industriju“, od koje je unosniji bio sam šverc alkohola tokom prohibicije u SAD. Krijumčarenje ljudi obilovalo je prevarantima, pa se dešavalo da Jugosloveni na putu do američkog sna zaglave na Kubi, primorani na „čisto ropski rad, koji mogu obavljati samo crnci, priviknuti užasnoj vrućini koja tamo vlada“, obaveštavali su domaću javnost upućeni u policiji.