Kakvo je prolazno vreme u prvom kvartalu? Gledano makroekonomski – polovično uspešno. Iz ugla MMF- pomalo sumnjivo. Iz ugla preduzeća – u skladu sa planovima. Šta nas čeka u nastavku trke? Pregovori o novom aranžmanu i suočavanje sa recesijom u evrozoni.
I vlada Srbije i Međunarodni monetarni fond napravili su grešku što nisu inicirale pokretanje pregovora o novom, najmanje trogodišnjem, čvršćem aranžmanu, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Đorđe Đukić. Vlada Srbija trebalo je da da inicijalni impuls za otvaranje pregovora, ne zato što joj je potreban novac, već da bi demonstrirala da u koaliciji postoji čvrsta rešenost da zemlja drži do finansijske discipline i koraka koji bi vodili ka njoj.
U zemlji u kojoj je demokratija samo bilbord, ne možete očekivati društveno priznanje ni za jednu istinsku vrednost, pa tako ni u umetnosti. Za bezvredne ljude svi drugi su protivnici, ali i kada sistem ne funkcioniše, funkcionišu ljudi koji imaju prave ideje, kaže umetnik Uroš Đurić.
„Dobiti 700 evra za izložbu u multimedijalnom centru “Mala stanica” Nacionalne galerije u Skoplju možete da shvatite kao uvredu ili izazov. Rekao sam, u redu, sada ću da pokažem kako društveni ugled i uticaj mogu da naprave senzacionalnu stvar u društvu”, priča Uroš Đurić, umetnik koji je u postavljanju izložbe “Tišina” u Skoplju krajem prošlog meseca ukrstio gerilsku produkciju sa modernim tehnologijama. Revolucionarni pristup „napravi nešto veliko za malo novca“ u Makedoniji je uspeo, ali jedna druga revolucija – digitalna, čini da kultna umetnička dela, koja su oblikovala Đurićevu generaciju, postaju teško razumljiva mladim generacijama. “Dešavaju se neke nove stvari. Današnje generacije su navikle na instant forme, i kroz muziku i kroz TV. Već sada vidim da je mom detetu naporno da gleda filmove osamdesetih i devedesetih. Film Dejvida Linča “Divlji u srcu” je u moje vreme bio vrhunac modernizma, a danas je u tehnološkom smislu potpuno prevaziđen – nema ni računara, ni mobilnog telefona. To je neverovatno, a u pitanju su samo dve decenije. Sejlor zaustavlja kola na ulasku u grad ispred telefonske govornice i traži novčić da bi pozvao Perditu Durango. To je već u generacijama moje ćerke potpuno izbrisana radnja, toliko je to duboko arhaično”.
B&F: Gde je ta karika koju smo ispustili?
Uroš Đurić: Nije nimalo lako da u današnjem svetu, u kome vladaju vrlo kompleksni društveno-tehnološki odnosi, objasnite svojoj deci tekovine mehaničke ili analogne civilizacije. Ranije smo mogli sa lakoćom i u kontinuitetu da prepoznajemo motive naših majki i očeva, baba i deda, i generacija koje su im prethodile – sve do perioda narodne epske poezije iz 14. veka. Danas je to prepoznavanje izuzetno teško. Sada prisustvujemo jednoj istinski revolucionarnoj pojavi. Nešto slično se desilo sa reformom jezika koju je sproveo Vuk Karadžić – ta jezička revolucija učinila je nečitljivim sve domete našeg društva do 19. veka. Tako i ova najnovija, digitalna revolucija, ima tendenciju da kao cunami pređe preko baština – i lokalnih i globalnih, postavljajući kao referentno samo ono što se nalazi u “oblaku” i „sajber spejsu”.
B&F: Kako Vi kao umetnik pratite te promene?
Uroš Đurić: Stalno moram da unapređujem svoje tehnološko znanje da bih bio u stanju da pratim ljude koji su specijalizovani i da bih kao umetnik mogao da ostanem u igri. Mnoge moje kolege koje nisu ispratile tu promenu zbog ovih ili onih razloga – na kraju krajeva, svog stava – potpuno su out-of-date. Kada sa njima komuniciram, to je kao susret sa ljudima koji su zastali u vremenu od pre 20 godina. Ali, ako sam neko ko u svojoj umetničkoj praksi nastoji da se postojano bavi “čitanjem društva” – društvenih postavki ili načina na koji se strukturišu društveni odnosi, i mestom individue u tom vrlo složenom sklopu, onda moram to da znam, jer je to moja svojevrsna potreba.
Uz to, nova znanja daju i nove kreativne mogućnosti. Kao mlađem mi je bilo vrlo važno da sam tehnički dobro obučen slikar, crtač. U međuvremenu, moja umetnička praksa je otišla dalje i često koristim fotografiju, video i performans kao i digitalne tehnologije. Trudim se da sve te tehnike koristim svrsishodno – upotrebljavam one vidove umetničkog izraza koji će dati bolju poentu konačnom iskazu.
B&F: Kome je on upućen, ko je Vaša publika?
U. Đurić: Krajem novembra imao sam izložbu u Makedoniji. Nisam mogao da nađem sponzora, a makedonska Nacionalna galerija je od njihovog ministarstva za kulturu dobila ukupno 700 evra. I sad, tu postoje dve mogućnosti: možeš da kažeš da je to sramotno i da odbiješ, a možeš da kažeš i – u redu, sada ću da pokažem kako društveni ugled i uticaj mogu da naprave senzacionalnu stvar u društvu. I odlučio sam da radimo drugačije, da radim produkciju na licu mesta, s ljudima koji su u Makedoniji, a ne u Srbiji.
Realizovao sam video-rad koji se zove “društveni portreti”. Okupio sam ljude koje mislim da niko nikad u savremenoj Makedoniji nije okupio na jednom mestu: Esmu Redžepovu, Darka Pančeva, Karolinu Gočevu, Aceta Rusevskog, Ljubomira Frčkovskog, fudbalski klub Vardar… Na otvaranju izložbe sam rekao: znate, kada sistem ne funkcioniše – funkcionišu ljudi. Oni imaju potrebu da izađu van okvira zadatih merila. To sam rekao i direktorki Halidi Paloši, inače poslanici partije makedonskih Albanaca u Sobranju, koja je bila nastavnik biologije u osnovnoj školi pre nego što je ušla u političke vode… U meni se probudio bunt – uradiću izložbu sa 700 evra, ali zato ćemo raditi po NOB-ovskom principu.
B&F: Šta to znači?
U. Đurić: To je revolucionarno delovanje u kojem imate svu pomoć saradnika upravo zato što su okviri u kojima delujete krajnje limitirani. U Skoplju su mi pomogli svi, poklonivši mi ono najdragocenije – svoje znanje, rad, svoje vreme. To je nešto što se ne može platiti. Uspeo sam da napravim izložbu koja bi u normalnim produkcijskim uslovima koštala oko 10 hiljada evra. Uspeo sam verovatno zato što sam imao ideju koja im se učinila privlačnom. Tako se pobeđuje – ako imaš ideju u koju bi svi želeli da se uključe.
B&F: Šta je bila ta ideja vodilja?
U. Đurić To je jedna plemenita ideja – da se napravi presek jednog društva kroz potpuno modernističku vizuru, sa ljudima koje tretiram kao istinske predstavnike savremenog doba, bez nacionalne patetike i lažne duhovnosti. To je bila jedna sasvim čista priča, jedan rad u kojem su se pojavili predstavnici najširih društvenih slojeva. Ostavio sam ih same, u tišini pred kamerom, jednom živom kontaktu sa objektom i objektivom. Trebalo je da svi budu snimani oko pet minuta, ali je interesantno kako se to objektivno vreme u nama rasteže. Oni bi, nakon minuta pripreme, ulazili u sebe, prirodno, bez ikakvih prethodnih instrukcija. To je bio taj trenutak samoće i tišine, tišine po kojoj sam ovu izložbu i nazvao. Uspeo sam da napravim video rad od 39 minuta i sa 14 izuzetnih portreta. Morate da tako uradite stvari ako ne želite da pravite kompromise, ili što je još gore – da i sebe i ljude sa kojima radite svedete na “tezgu”.
B&F: U javnosti se često govori o Srbiji kao “lideru u regionu”. Koliko su takve ocene relevantne kada je u pitanju umetnost?
U. Đurić: Jednom mi se desilo na nekoj promociji da sam zbog gužve morao da stanem na neki podest, i tako sam postao za oko 30cm viši. Ja sam metar i šumska jagoda i za mene je to bilo šokantno. Tada sam, u stvari, prvi put shvatio kako visoki ljudi gledaju na “ostatak čovečanstva”. To je jedna pozicija koja je, moram priznati, čak vrlo neprijatna, jer imate utisak da su svi drugi u nekom drugačijem položaju od vas, iz kojeg ste silom prilika isključeni. To je naš problem: gledamo sve ostale potcenjivački, bez pravog kontakta i uvida šta se zapravo dešava. Na primer, među pokretačima dadaizma su bila tri Rumuna – Tristan Cara i braća Janko, a dok je Pikaso u Parizu stvarao temelje savremenog slikarstva, začetnik modernizma u vajarstvu bio je Konstantin Brankuš (Brankuzi). Laslo Moholji-Nađ je predavao u Bauhausu. To su činjenice. Kao što je činjenica da je Bugarin Kristo Javašev – iako ga Bugari više doživljavaju kao francuskog umetnika – vodeći ambijentalni umetnik današnjice, koji je “upakovao” berlinski Bundestag, pariski Pont Nef, deo kanjona Kolorada i četiri kilometra istočne obale Australije.
Konkurencija je na svakom polju izuzetno jaka, kada je u pitanju ovaj “region”, tako da je pomalo problematično sebe stalno proglašavati “liderom” u bilo čemu, pa i u umetnosti. Treba da budemo srećni što je Marina Abramović sa ovih prostora, što može da nam pruži malo realnog ponosa umesto nerealne sujete.
B&F: Ako su glavne ustanove kulture ili u lošem stanju ili zatvorene, ako već decenijama nismo bili u prilici da vidimo neku značajnu izložbu, gde da otkrijemo umetnost koja bi nam nešto značila?
U. Đurić: Ovde nema onih koji bi trebalo da budu “lideri” na svakom planu, pa i u umetnosti. Da sam mogao da biram deset imena s kojima bih voleo da budem u kontaktu, shvatio bih da mi nijedan od njih nije predavao. Ko zna kakav bi bio moj profesionalni život da su mi predavali Bora Iljovski, Duško Otašević, Raša Todosijević, Neša Paripović, Era Milivojević, Peđa Nešković, Goran Đorđević ili Marina Abramović…Da su nam to bili profesori na Akademiji, ovde bi dolazili studenti iz svih krajeva sveta.
Koliko bi za današnje generacije značilo da im predaju Milica Tomić, Tanja Ostojić, Zoran Naskovski, Bata Krgović, Vladimir Nikolić, Ivan Grubanov, ili u Novom Sadu Zoran Pantelić sa svojom umetničkom praksom asocijacije Apsolutno i kroz kuda.org. To bi bila sjajna postava.
B&F: Kakav je potencijal među mladim umetnicima?
U. Đurić: Mladi ljudi su sve manje zainteresovani za Likovnu akademiju. Taj pad interesovanja nije slučajan, jer su ta deca itekako svesna i kakav je kvalite nastave, a i kakve su im ovde mogućnosti nakon diplomiranja. Dovoljno je da pogledaju šta se dogodilo sa fantastičnim mladim umetnicima koji su diplomirali par genereacija unazad – naprave jednu ili dve vrhunske izložbe i više ih nema. To je zato što ih naše društvo ne uvodi u institucionalni život, niti društvo gaji sistem vrednosti koji bi podržavao umetničke vrednosti. Privatne galerije su trgovačke radnje komisionog tipa, kolekcionara je zanemarljivo malo. Čak ni naši najznačajniji predstavnici savremene umetnosti nemaju institucionalnu podršku – sistem otkupa umetničkih dela je ukinut ove godine. Nekada se podrazumevalo da upravni odbor neke institucije odabere i otkupi dela umetnika koji su izlagali te godine, ali nema više ni takvog vida podrške.
B&F: U javnim nastupima rado se vraćate na vreme bivše Jugoslavije. Zašto?
U. Đurić: U socijalizmu smo imali razvijeniji sistem društvene podrške kulturi nego što je to danas. Štaviše, on je bio na nivou koji zapadne zemlje tek sada uspostavljaju. Recimo, jedna od najpoznatijih austrijskih, ali i evropskih kolekcija, koja sadrži radove oko 150 najreprezentativnijih umetnika današnjice uključujući Saru Moris, Majka Kelija, Mauricija Katelana, Elizabet Pejton, Olafura Elijasona, Franca Vesta, a u kojoj se osim moja 2 rada nalazi i rad Milice Tomić – pripada austrijskoj elektrodistribuciji EVN. S obzirom na uvrežena shvatanja, ne samo kod nas već i šire, teško je moglo da se očekuje da će u jednu takvu kolekciju biti svrstani i naši radovi, ali to se desilo upravo zato što izbor nije zavisio od bezočnog lobiranja lokalnih galerista. To je upravo ona dimenzija koja nam sada nedostaje, a koja je postojala u tom “Titovom komunjarskom režimu crvenog terora”.
B&F: U čemu se onda ogledaju demokratske promene u Srbiji o kojima stalno slušamo? Da li je do njih zaista došlo?
U. Đurić: Suštinski, mi smo poraženo društvo upravo zato što je postalo nejasno šta je u stvari identitet današnje Srbije. Mislim da je to problem koji će tek izaći na videlo zato što će mnogi koji imaju neku ideju o tom identitetu i koji su oblikovani kao ličnosti u jedno vreme koje je imalo i drugačija iskustva, i šira shvatanja, pa i saznanja – biološki nestati, a da za svog života nisu makar delimično bili integrisani u sadašnje institucije. Uzmimo slučaj Milana Jovanovića Stoimirovića, koji je svojevremeno bio direktor tada vodeće novinske agencije “Avala”, iz koje je izrastao “Tanjug”. On je bio jedan od ljudi koji su kooptirali s Nedićevom vladom, iako nije bio ni njen član niti je bio ministar, ali je po svemu bio konzervativac. Zbog toga je neko vreme robijao, ali su mu komunisti pružili mogućnost da se nakon pola izdržane kazne reintegriše u novo društvo – shvatili su da je on “format” kakvih je malo u bilo kom vremenu. Njegovi kapaciteti su iskorišćeni u radu tada vodećih izdavačkih kuća. Do kraja života je sakupljao građu za Jugoslovenski leksikografski zavod, dakle za levičara Krležu. Iako je objavljivao i pre rata, ispostavilo se da je stvorio mnogo značajnija dela nakon pobede komunista – na primer prevod knjige “Ja Klaudije” Roberta Grejvsa, po kojoj je rađena čuvena serija BBC-a.
U to vreme su ljudi sa potencijalom, iako “ideološki neprijatelji” bili reintegrisani u društvo, a nama danas, kao “zagovornicima demokratije” nije ništa ponuđeno, pa čak ni dopušteno. Društvenog priznanja ovde nema, naročito ne danas od ovih ljudi, jer ko je bezvredan – njemu su svi protivnici. Demokratija je samo bilbord, dok se u stvarnosti ljudi plaše za svoje radno mesto jer je partijska država jača nego ikada.
(Aktuelna izložba Uroša Đurića u novosadskom Muzeju Savremene umetnosti Vojvodine traje od 15. maja do 26. juna 2013. )
Kroz članstvo Hrvatske, Evropska unija za Srbiju postaje realnost a ne neka daleka apstrakcija. To kucanje na vrata, svojevrsni „EU ante portas“ momenat konačno zaoštrava našu staru dilemu – u Evropu ili protiv nje? , kaže istoričarka Dubravka Stojanović. Da li (opet) otkucava u nedoba? Dok domaći političari u vladi i opoziciji prolaze kroz sopstvenu dramu evropejstva – (re)definisanja stavova o svemu što je dve decenije unazad određivalo njihove odluke – istraživanje javnog mnjenja vladine Kancelarije za pridruživanje objavljeno u januaru, zabaležilo je najniži stepen podrške tom procesu kojem stremi samo 41% građana
U našoj ediciji Biznis Top 2011/12 možete čitati o situaciji u svetu (o rastu na globalnom nivou, o ekonomskoj krizi i klimatskim promenama, poslovnim prilikama i rizicima u 2013. i sl), o potencijalu rasta za 2013. godinu (o ulaganju u ICT i rast, o privatnim investicionim fondovima u Evropi, o prognozama privrednog rasta za region, o restrukturiranju državnih preduzeća, o korporatizaciji države itd), o situaciji u Srbiji (srpsko-nemačkoj saradnji, o petini bonitetnih privrednih društava, akcionarstvu u senci korporativnih afera, ulaganjima EBRD-a i sl), u šarenijem delu o temama poput frilensinga, permakulture, pametnih automobila, poslovanju fudbalskih stadiona, kao i o aktuelnim centrima proizvodnje pamuka sada i kroz istoriju.
Etnografski muzej u Beogradu je objavio poziv za prijavu filmova etnografske i antropološke tematike za XXII Međunarodni festival etnološkog filma, koji će se održati od 04. do 08. oktobra 2013. godine. Poziv je otvoren do 25. maja, a selekciona komisija u sastavu: Dr Sofija Kostić, antropolog, Milena Bogavac, dramaturg i Ivan Jovanović, dramaturg i urednik kulture u Novom magazinu će izabrati filmove za takmičarski program i informativnu sekciju, kao i filmove za studentsku sekciju.
Prošlogodišnji pobednik Tomer Hajman pobedio je sa filmom Snimao sam svoju ljubav
Ovogodišnji žiri u sastavu: Božidar Zečević, dramaturg i filmski kritičar (Srbija), Livo Niglas, antropolog i filmski autor (Estonija) i Tamara Nikolić-Đerić, etnolog (Hrvatska), će ocenjivati najbolje filmove u takmičarskom programu za četiri nagrade, a dodeliće se i nagrada studentskom filmu. Ove godine se prvi put dodeljuje nagrada za najbolji film koji obrađuje temu iz oblasti nematerijalnog kulturnog nasleđa.
I ove godine Festival organizuje konkurs ID 3 min. sa temom Ljudi neobičnih znanja. Zadatak je da se snime ljudi nesvakidašnjih znanja i veština: recitatori narodnih pesama, pripovedači, zdravičari, zanatlije, ali i savremeni anonimni umetnici, koji deluju u audio-vizuelnim medijima, ulični izvođači, ceremonijal-majstori i voditelji programa, prirodnjaci i “mediji“ neobičnih (parapsiholoških) pojava. Konkurs je specifičan, jer ove ljude za koje mislite da poseduju vredna znanja, talente, veštine i izraze treba snimiti mobilnim telefonom i to u trajanju do 3 minuta. Tri najkvalitetnija rada će biti prikazana, promovisana i nagrađena na XXII Međunarodnom festivalu etnološkog filma.
Na pragu ulaska Hrvatske u EU i eventualne srpske kandidature za članstvo čini se da bi svi bi hteli evropske vrednosti, ali malo ko ih danas prepoznaje u Evropskoj uniji: od osnivača Unije do utemeljivača zajedničke valute, od punopravnih građana Unije do onih koji u nju zakoračuju ili još čekaju na njenom obodu. Sever zazire od juga, jug s gorčinom trpi sever, obrisi Berlinskog zida blede pred novim životnim tegobama zemalja bivšeg sovjetskog bloka. Od naraslih emocija malo ko stiže da se bavi racionalnim preispitivanjem i popravljanjem zajedničkih političkih i ekonomskih temelja, možda i zbog toga što bi to tražilo i dublje samopreispitivanje. Koliko duboko dobro znaju i građani Hrvatske i Srbije – članstvo, pa čak i njegov nagoveštaj traže „iskakanje iz samih sebe“ – da bi se ušlo u nešto što je decenijama bio san a sad treba da postane borba za tržište, svoje i tuđe, radno mesto, sopstvenu proizvodnju, robnu marku i novi identitet. Kako izvesti re-evropeizaciju bez funkcionalne Evrope na vidiku? To je pitanje koje prevazilazi granice jednog kontinenta.
Periskop
8. Irak deset godina nakon invazije: Svi protiv svih
Zemlja „koja se još samo nekim čudom drži na okupu“, u kojoj svakodnevne pogibije više nisu medijska vest, gde nedostaju struja, voda, škole, bolnice, utrkuju se siromaštvo, korupcija i obespravljenost, posebno žena i dece – to su samo neke od slika današnjeg „demokratskog“ Iraka. Među mnoštvom apsurda je iznenadna ljubav između Turske i iračkih Kurda, iznikla na trgovini naftom mimo dozvole i budžeta zvaničnog Bagdada.
10. Kina i Japan, azijsko odmeravanje snaga: Umetnost prigovaranja
Nova rukovodstva Kine i Japana ozbiljno su zaoštrila retoriku povodom spornog arhipelaga koji predstavlja „kapiju“ Istočnog kineskog mora i potencijalno nalazište nafte i gasa, upuštajući se u verbalno odmeravanje snaga oko Severne Koreje ali su, istovremeno, prošle godine ostvarile rekordnu spoljnotrgovinsku razmenu u vrednosti od 345 milijardi dolara. To je rezultat praktično sprovedenog načela da (za sada) nema mešanja politike i ekonomije i činjenice da obe zemlje imaju preče unutrašnje, političke, demografske i privredne probleme.
Biznis
14. Emil Tedeski, Atlantic Grupa: Ne želimo da kupujemo po svaku cenu
U regionu je u segmentu prehrambene industrije u toku značajna konsolidacija i ukrupnjavanje, no prioritet za Atlantic Grupu u ovoj godini nisu akvizicije već organski rast kroz razvoj postojećih brendova i otvaranje novih tržišta i kanala distribucije. „To ne znači ako se ukaže izvanredna prilika da ne možemo reagovati“, kaže Emil Tedeski, predsednik Uprave Atlantic Grupe.
18. Prvi kvartal 2013, Evropa i Srbija, recesija i restart: Klecavo, napred
Kakvo je prolazno vreme u prvom kvartalu? Gledano makroekonomski – polovično uspešno. Iz ugla MMF – pomalo sumnjivo. Iz ugla preduzeća – u skladu sa planovima. Šta nas čeka u nastavku trke? Pregovori o novom aranžmanu i suočavanje sa recesijom u evrozoni.
20. Tržište telekomunikacija u Srbiji: Mobilni opstaju
Učešće telekomunikacionog sektora u domaćem BDP-u i dalje je stabilno, ali su unutrašnji tržišni udeli znatno promenjeni: mobilni operateri investiraju, beleže profit i povećanje korisnika a Telekom Srbija gubi trku zbog snažne konkurencije i nedostaka sredstava za razvoj. U fokusu vlade Srbije domaća državna telekomunikaciona kompanija figurira samo kao mogući adut za popunu budžeta bez pozitivnog pomaka u profesionalizaciji menadžmenta, transparentnosti izveštavanja, listiranju kompanije na berzi i poštovanju prava manjinskih akcionara.
22. Izgradnja malih hidroelektrana u Srbiji: Jedna dozvola, druga dozvola, treća dozvola…
Polovinom maja Ministarstvo energetike će objaviti rang listu potencijalnih investitora na osnovu konkursa iz februara za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji. Dosadašnji investitori žale se na mnoge probleme, među kojima su najveći komplikovane procedure dobijanja brojnih dozvola i saglasnosti za izgradnju, manjak povoljnih kreditnih linija, ali i interesne grupe koje pokušavaju da i u toj oblasti za sebe izvuku najveću korist.
Finansije
26. Kako način finansiranja utiče na nezavisne institucije: Kontrolori vezanih ruku
Nema idealnog načina finansiranja nezavisnih institucija, saglasni su stručnjaci. One koje se finansiraju iz budžeta mogu biti pod političkim pritiskom u donošenju odluka, dok finansiranje iz sopstvenih prihoda, kroz naknade i takse, može da preraste u globu koja ugrožava privredu. To je, po oceni nekih od naših sagovornika, upravo slučaj u Srbiji.
30. Porez na dohodak građana i načelo pravednosti: U pogrešnom džepu
Među mnogim uslovima koje jedan poreski sistem treba da ispuni – da bude efikasan, fleksibilan, ekonomičan i transparetan, ponekad je najteže ispuniti potrebu da bude pravičan. Naš sadašnji pristup oporezivanju dohotka građana duboko zahvata u džep prezaduženih vlasnika stanova i ljudi koji ulažu u obrazovanje svoje dece, dodatno zdravstveno i penziono osiguranje, a diže ruke od vlasnika luksuznih nekretnina, automobila, jahti i aviona.
Temat
Srbija, Hrvatska i Evropska unija: Kad ja tamo, a ono, međutim
35. Srbija i evrointegracije: Evropa je na vratima
Kroz članstvo Hrvatske, Evropska unija za Srbiju postaje realnost, a ne neka daleka apstrakcija. To kucanje na vrata, svojevrsni „EU ante portas“ momenat konačno zaoštrava našu staru dilemu – u Evropu ili protiv nje? , kaže istoričarka Dubravka Stojanović. Da li (opet) otkucava u nedoba? Dok domaći političari u vladi i opoziciji prolaze kroz sopstvenu dramu evropejstva – (re)definisanja stavova o svemu što je dve decenije unazad određivalo njihove odluke – istraživanje javnog mnjenja vladine Kancelarije za pridruživanje objavljeno u januaru, zabaležilo je najniži stepen podrške tom procesu kojem stremi samo 41% građana.
38. Hrvatska u EU: Strepnje pred vratima raja
Hrvatska će se početkom jula pridružiti članicama Evropske unije sa najnepovoljnijim ekonomskim trendovima: padom bruto društvenog proizvoda od jedan odsto i stopom nezaposlenosti od 19,1 procenata. Prema upravo objavljenim procenama, lošijim u odnosu na prethodne, Evropska komisija očekuje da će nova EU članica u 2014. imati neznatan rast BDP od 0,2 posto, sa još više ljudi van tržišta rada i rastućim deficitom i javnim dugom. Hrvatski ekonomisti oprezno vagaju dugoročne koristi i efekte kratkoročnog šoka zbog gubljenja prednosti koje hrvatskim kompanijama donose dosadašnji trgovinski aranžmani.
40. Ljubo Jurčić, profesor Ekonomskog fakulteta u Zagrebu: Pogodi ko dolazi na večeru
Najveće hrvatske kompanije grade svoju veličinu na domaćem tržištu. Iako su i dosad imale formalno slobodan nastup ka evropskim kupcima, retke su one koje su to uspevale i da iskoriste. „Evropske kompanije će doći i preuzeti veća i uspešnija hrvatska preduzeća, tako da će Evropska unija doći u Hrvatsku a samo mali deo Hrvatske će u suštini otići u Evropsku uniju“, kaže Ljubo Jurčić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu.
41. Novi srpsko-hrvatski ekonomski odnosi: Šećer mi draga ispeci
Znatno pre hrvatskog formalnog ulaska u Evropsku uniju 1. jula ove godine, dva suseda, koja će do ovog datuma deliti isti trgovački režim unutar Cefta , počele su unutrašnje kalkulacije o prednostima i manama koje će nova evropska granica doneti Zapadnom Balkanu. Nagoveštaji tih proračuna uglavnom su se odnosili na sporni duvan i šećer i selidbu hrvatskih preduzeća u Bosnu i Srbiju. Javnost i analitičari su se mnogo manje bavili dvema fundamentalnim stavkama: prednostima novog bliskog evropskog tržišta, odsustvom srpskih kompanija u Zagrebu i institucionalnom (ne)mogućnošću države i domaćih kompanija da ispunjavaju EU standarde. Afera sa aflatoksinom, za koju se pogrešno veruje da je već iza nas, otvorila je na najdirektniji način pitanje da li su srpske pripreme za novu evropsku realnost počele na vreme?
44. Evropska Unija na raskršću: Džin u krivom ogledalu
Komparativna analiza ekonomskog rasta pokazuje da u poslednjoj dekadi EU-27 zaostaje za SAD, Kinom i „svetom“. Budući rast ne može doći iz danas najjačih članica Nemačke, Holandije, Austrije, Luksemburga, Finske, i Francuske već iz drugog ešalona evropskih pridošlica – „EU- 10“, šireg evropskog okruženja i sa istoka Evrope. U takvom kontekstu, Zapadni Balkan (i Srbija) jesu vitalni interes EU u bliskoj budućnosti, ali je veliko pitanje da li će evropska zajednica u kojoj su svi temelji uzdrmani, a jaki uplašeni od slabih, i obratno, imati snage da se bavi svojim dugoročnim prospektima. Dalja recesija bi mogla da pruži odlučujući odgovor na to pitanje – u oba smera.
48. Rumuni i Bugari u Evropskoj uniji: Mučna ljubav
Dok rumunski filmovi koji svedoče o rastakanju društva u tranziciji, propalim porodicama i unakaženim životima doživljavaju ovacije na festivalima od Berlina do Kana, rumunski (i bugarski građani) izloženi su brutalnom šikaniranju nekih evropskih političara i javnosti zbog svojih enklava u tim zemljama, bivajući prisiljeni da stoički otrpe novi nemački veto na ulazak dve zemlje u šengenski prostor.
Intervju
50. Marko Somborac, čovek iza stripa: Šala glavu čuva
U godinama kada je oštrica političke satire skoro u potpunosti otupela, svakodnevni strip-komentari Marka Somborca uspeli su da osvoje domaću publiku, pa i onaj deo nje kojem strip nije blizak. Njihov autor u razgovoru za B&F objašnjava na koji način uobičajeno smišlja nove gegove, ali i priznaje da mu je ponekad preko glave likova sa naše političke scene.
Skener
54. Elex, domaća nauka na svetskom tržištu: Izvoznik koji želi da prodaje u Srbiji
Preduzeće Elex, koje razvija i izvozi visokosofisticiranu tehnologiju za proizvodnju radioizotopa širom sveta, potpisuje ovih dana novi ekskluzivni ugovor sa stranim partnerom. Direktor, Slobodan Raketić, međutim, ističe da ovog uspeha ne bi bilo bez saradnje sa Institutom u Vinči, koji je nedavno proslavio 65 godina rada, a čiji potencijali u Srbiji i dalje nisu dovoljno iskorišćeni.
56. Kako strani kapital utiče na svet rada u Srbiji: Mestimično pozitivni
Na jednostavno pitanje – kako strani vlasnici utiču na svet rada u Srbiji nema jednostavnog odgovora. Veliki sindikati ne vode evidenciju o zastupljenosti sindikata prema vlasništvu preduzeća, nemaju istraživanja koja bi se bavila uporednom analizom uslova rada u domaćim i ino firmama, ni studije slučajeva koji bi obrađivali odnos stranih kompanija prema zaposlenima u domicilnim i drugim zemljama, iako za to i te kako ima razloga.
58. Ekonomija slave: Sveti velikomučenik džep
Oko slavljenja porodičnih, ali i kompanijskih i opštinskih slava razvio se čitav biznis: ketering, pravljenje sitnih kolača, slavskih kolača, sveća, pečenje mesa i ribe i sl. Oni koji se njime bave šale se da napamet znaju crvena slova, bolje od pojedinih sveštenika. Pa opet, nije im do smeha jer zbog nemaštine promet konstantno pada, bez obzira što neki od domaćina za pripremanje slave uzimaju čak i keš kredite koje potom otplaćuju do naredne slave.
Nove tehnologije
62. NTIM Tehnologi, Solarne sušare: Biljke koje drugačije mirišu
Pošto su duže od šest godina uspešno razvijali tehnologiju za model sušare koja ubrzava proces sušenja i štedi električnu energiju, zaposleni u preduzeću NTIM Tehnologi morali su da se suoče sa nemaštinom domaćih poljoprivrednika i potpunom nezainteresovanošću stare i nove vlasti da prihvate i pomognu potencijalno unosne patente. S druge strane, nemački privrednici su prepoznali izuzetan kvalitet proizvoda dobijenih ovim načinom sušenja i postali prvi naručioci iz inostranstva.
64. Onlajn učenje: Škola cvrkutanja
Više od 90 odsto upisanih studenata na onlajn kurseve ne završi započeto učenje, smoreno lekcijama istim kao da su u “pravoj” učionici. Tod Tauber, stručnjak za poslovni razvoj i strategije pri Nomadic Learning i koosnivač odeljenja za obrazovanje magazina The Economist, upozorava da se digitalni kursevi moraju izboriti za pažnju svojih polaznika. Tako onlajn lekcije, po uzoru na Fejsbuk, Tviter, Netfliks, i Jutjub personalizuju kurseve pa znanje dele u malim, svakom ponaosob prilagođenim zalogajima.
Nauka
66. Budizam i neuronauka: Ja sam iluzija
Mnoge osnovne pretpostavke budizma značajno se preklapaju sa nalazima moderne neurologije i neuronauke. U tome nema ničeg mističnog: budizam je od samog početka pronikao u prirodu promene sveta i nepostojanost njegovih delova, a potom je ova saznanja primenio na ljudski um. Deo smo prirode i sveta a procesi u njima podjednako se odnose na stenje, drveće, insekte i ljude, piše neurolog Dejvid Vajsman.
Koktel
68. Nastup hrvatskih i srpskih izdavača: Jedno tržište a puno granica
Iako već odavno ne nastupaju u okviru iste države većina izdavača iz Hrvatske i Srbije vidi čitalačku publiku dve zemlje kao jedinstvenu i na različite načine pokušava da joj plasira svoja izdanja. Iako su u početku hrvatski izdavači imali inicijativu u tom širenju, zahvaljujući povoljnijim cenama proizvodnje u poslednje vreme povratili su se i domaći predstavnici, a sve je više i uspešnih međusobnih saradnji.
70. Kinezi – najbrojniji svetski putnici: Kuća letećih turista
Uvek u grupama, sa neizostavnim foto aparatima oko vratova, kineski turisti su već obišli razvijeniju polovinu Evrope. Sada je na redu istočni deo kontinenta, pa i zemlje bivše Jugoslavije, Valterove postojbine. U Srbiju dolaze obično u okviru velike balkanske ture i razgledaju Beograd, etno sela, Zlatibor ali i istorijsko nasleđe, i to monarhističko, na Oplencu. Štede na smeštaju da bi više trošili u prodavnicama markirane robe, i prednost daju kineskoj hrani.
72. Urbani džepovi Beograda: Dobro jutro, ovo iznad vas je nebo
Male urbane površine, nekada ruglo za izbegavanje, danas su oplemenjeni prostori od kojih neki asociraju na dnevnu sobu ili koncertnu dvoranu na otvorenom. Beograđani su sa oduševljenjem prihvatili realizaciju „urbanih džepova“ za odmor i druženje, ali je praksa ukazala i na probleme – nemar prema održavanju i nespremnost da se takav prostor podeli sa drugima.
Komunikacije
74. Kako je „Veliki brat“ ušao u naučni TV program: To ni Darvin ne bi preživeo
Pod pritiskom potrebe da budu isplativi, naučni TV kanali sve češće emituju programe koji nemaju nikakve veze sa kvalitetnim sadržajem. Da li je nauka zaista dosadna i slabo tražena? Centar za popularizaciju nauke došao je do ohrabrujućih otkrića.
Reprint
78. Amerikanci i socijalizam: Eksperiment uživo
Sve više mladih Amerikanaca koji će sutra odlučivati o budućnosti SAD interesuje se za pojam socijalizma. Možda je to prosto “znak vremena” i trenutnih okolnosti, pa ipak trebalo bi razmotriti da li je danas moguće dati novi smisao “socijalizmu” – ili kako god nazvanom društvu – koje bi se moglo izgraditi na iskustvima koje stičemo na mnogim u Americi prisutnim i uspešnim projektima samoorganizovanja kompanija, osiguravajućih društava, stambenih i štedno kreditnih zadruga kojima je obuhvaćeno oko 40 odsto stanovništva, piše Gar Alperovic, istoričar, politički ekonomista i aktivista na sajtu Truthout.
Vremeplov
80. Zapadnjaci o srpskom mentalitetu: Šta će Srbima država, kad imaju kafanu
Osim što se u kafanama jede i pije, u njima se kuju zavere i vode političke polemike, ozbiljnije nego u srpskom parlamentu. Ona je od vitalne važnosti za svakog Srbina i zato što zamenjuje administrativni sistem u kojem ništa ne može da se završi redovnim putem, dok se u kafani ne upoznaju ljudi „za protekciju“ bez koje je život običnog čoveka u Srbiji potpuni haos, pišu britanski i američki putopisci između dva svetska rata.
Otisak
82. Menadžerske bajke
Većina menadžera zapamtiće ime Tomasa Mindera, privrednika iz Švajcarske, koji je 2006. godine pokrenuo akciju „Protiv provalije među platama“. Da bi uspeo u tome prihvatio se i politike, doguravši do savetnika kantona Šafhauzen. Stekao je političku popularnost zalaganjem za razumne srazmere u nagrađivanju i konačno 3. marta ove godine slavio pobedu nad finansijskim golijatima.
Uprkos padu kupovne moći u Srbiji, računamo na dalji rast prodaje i ove godine jer se trudimo da našu ponudu prilagodimo svim potrošačima. Zahvaljujući tome, kao i organizacionim merama koje su snizile troškove i obezbedile ulaganja u aktivnosti direktno vezane za rast, nismo morali da otpuštamo radnike niti da primenjujemo druge nepopularne mere, kaže u razgovoru za BiF Jovan Radosavljević, Country Sales Manager u kompaniji Coca-Cola Hellenic Srbija.
Kada ljubitelji tehno muzike u rane jutarnje sate napuste čukarički klub KPGT, teško da neko od njih zna da je ova zgrada iz 1899. bila najveća fabrika šećera u Jugoslaviji. Večina sličnih, i još starijih objekata širom Srbije svedoče da smo u prošlosti imali i industrijsku strategiju i industriju. Činjenica da su među njima u najboljem stanju oni koji, iako zastareli, još uvek rade, upućuje na dve stvari: kako se odnosimo prema nasleđu i kakva nam je industrija danas.
Na mestu današnje Karaburme prostirala se bara sve do poslednje decenije 19. veka, kada su na obalama beogradskih reka počeli da niču industrijski centri, među prvima Ada Huja. Proširila se posle izgradnje klanice, železničkog puta kojim je povezana sa ostatkom grada i elektrifikacije. Ovde se razvijala tekstilna industrija, prvo u manjim fabričkim pogonima za proizvode od tekstila Davida Pajića iz 1896. koja je posle 14 godina prešla u ruke poznatog industrijalca Koste Ilića i tada je proširena tkačnicom, predionicom i dvema zgradama u kojima su stanovali radnici. Nakon Drugog svetskog rata preimenovana je u Beogradski vunarski kombinat. Deo Ilićeve „imperije“ tada je iskorišćen za Fabriku liftova „David Pajić“. Danas najveći deo Ilićevog kompleksa poseduje Vopeks Trejd d.o.o. a ova fabrika deli neizvesnu sudbinu mnogih propalih fabrika.
Hotel Admiral danas
U njenoj blizini nalazi se hotel Admiral, nekada vila Vladimira Ilića koji je bio na čelu koncerna fabrika Koste Ilića. Ova i vila čuvenog Đorđa Vajferta u Bulevaru vojvode Putnika su jedina dva očuvana objekta koja svedoče o tome da su industrijalci živeli u blizini svojih fabrika. Nedaleko se nalazi Beogradski vunarski kombinat, koji je 1898. osnovao Evgenije Mihel za proizvodnju čoje, a koji je 1906. prešao u vlasništvo Koste Ilića i sinova. Jedan od njih, Vladimir Ilić je isušio bare na dunavskoj obali i napravio radničko naselje koje je kasnije preraslo u Karaburmu. Fabrika se širila, pa je u sklopu Vunarskog kombinata radio čak 41 fabrički objekat. Kombinat je propao zajedno sa komunizmom, i sveo se na svega 150 zaposlenih. Privatnici koji su ga kupili najavljivali su obnavljanje tekstilnog giganta i nova zapošljavanja.Umesto toga zgrade se urušavaju, a od februara im je zbog neplaćenih računa isključena i struja.
U još gorem stanju je nekadašnja vizija pomenutog Đorđa Vajferta – rudarsko naselje u Kostolcu koje je sagradio krajem 19. veka. Vajfert je ulagao u rudnike, naselja, škole i bolnice čak i kada nije imao šta, kada se po beogradskoj čaršiji govorilo “dužan kao Vajfert”. Danas – sve što je stvorio propada. Tako je i od kostolaćkog naselja ostalo samo sedam oronulih potleušica u kojima žive siromašne romske porodice, koje za ovo istorijsko svedočanstvo o nekadašnjim uspesima srpske privrede kažu: “Dobro je za muzej ali ne i za život”.
Hleba i baruta
Navedeni primeri teorijski spadaju u industrijsku kuturnu baštinu, koja po definiciji obuhvata zgrade, mašine, slkadišta, energetska postrojenja, rudnike, pa i mesta namenjena društvenim aktivnostima povezanim sa industrijom, poput stambenih ili obrazovnih. Međutim, prema iskustvu Rifata Kulenovića, muzejskog savetnika u Muzeju nauke i tehnike koji godinama izučava ovu oblast, zbog neadekvatne zainteresovanosti države praksa je značajno drugačija: najbolje očuvani objekti i mašine su oni koji su i dalje u proizvodnji. Teško se ovo može vezati za uobičajeno obnavljanje industrije, jer da je imamo, mašine od 50 i više godina starosti bi danas bile neodgovarajuće. No, neka postrojenja za proizvodnju električne energije koja su pre više od veka omogućila razvoj industrije u Srbiji su još u funkciji. „Od deset starih hidroelektana, pet su u gotovo originalnom stanju, nalaze se na Nišavi, Đetinji i Crnom Timoku i neprekidno do dan danas proizvode električnu energiju“, priča Kulenović: “One su sada deo porodičnih istorija – na mašinama u ovim elektranama rade potomci nekadašnjih radnika i inženjera, koji su nasledili znanje o rukovanju zastarelom opremom. Srećom, u okviru EPS-a ostvaruje se program revitalizacije 17 malih hidroelektana, uključiv i ovih nastalih do 1940. godine”. Izgradnju prvih hidroelektrana u Srbiji inicirali su ugledni i bogati građani, trgovci, vlasnici firmi i drugi, obično organizovani u akcionarska društva. Tako su, na primer, predsednik opštine, okružni načelnik, dva okružna inženjera, sreski lekar, direktor gimnazije i nekoliko trgovaca osnovali „Zaječarsko električno društvo” čije delo je HE Gamzigrad.
Naš sagovornik podseća da je Srbija ceo 19. vek provela boreći se za nezavisnost, pa se početak industrije vezuje za preduzeća koja su proizvodila naoružanje i municiju, poput barutane u Stragarima iz 1806. godine, topolivnice u Beogradu iz 1808, livnice u Kragujevcu 1836. godine od koje je petnaestak godina kasnije nastao veliki vojni Arsenal. Za državu je od strateške važnosti bila i prehrambena industrija, koju je postepeno razvijala otvaranjem klanica i izvozom poluproizvoda, a nešto kasnije i tekstilna industrija. Razvoj je ubrzan u prvoj dekadi 20. veka, a u periodu između dva svetska rata samo u beogradsku industriju uloženo je oko 500 miliona dinara (1925. godine za 100 dinara mogli ste dobiti 9,35 franaka), od čega dosta i stranog kapitala. Industrija je planski razvijana sa željom da se dostigne Evropa, gde su se školovali mladi ljudi koji su, po povratku, često imali viziju kako da modernizuju zemlju. Primer naprednih tehnologija je jedan tip puške Mauzer koju je usavršio naš inženjer Koka Mladenović. Isto tako bilo je i sitemskih napora poput izgradnje hidroelektrana, kao što je užička “Pod gradom” koju je „progurao“ profesor Đorđe Stanojević. Ona jedna od nekoliko takvih koje su radile po Teslinim polifaznim principima. Izgrađena je na samom prelomu vekova, samo četiri godine posle one na Nijagari. Zahvaljujući njoj, užička tekstilna (tkačka) fabrika je ušla u istoriju kao prva fabrika u Srbiji čije su mašine permanentno radile na električni pogon, ističe Kulenović.
„Snaga“ skončala u šiblju
Industrija je razvijana u svim krajevima zemlje, ali najviše u Beogradu i Nišu. Sredinom 20. veka region Niša je bio najpoznatiji industrijski prostor na Balkanu, i mogao se pohvaliti najrazličitijim delatnostima, pre svega zbog bilzine sirovinskih baza i mogućnosti komunikacije sa ostatkom zemlje, ali i zbog kadra. Ostaci mnogobrojnih industrijskih objekata svedoče i o razvijenosti prestonice. Beograd je prvi elektrifikovan, a zgrada u kojoj se sada nalazi Muzej nauke i tehnike je prva veća elektrana u Srbiji. Na žalost, u susedstvu u Dorćolskoj marini, termoelektrana „Snaga i svetlost”, obrasla u šiblje, decenijama propada.
Snaga i svetlost
Primeri dobro očuvanih objekata su „Železnička stanica Beograd“ koja, iako iz 1883. i građena od cigle i drveta, još služi svrsi, kao i glavna zgrada „Pošte Srbije“ u kojoj se i dalje obavlja poštanski saobraćaj. Nasuprot njima, grad ruže veoma oronuli čuvari istorije, poput starog Mlina pored zgrade „BIGZ“-a. Mnoge od pomenutih zgrada su u postupku zaštite, a stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda se zalažu za očuvanje industrijskog nasleđa i u procesima izrade planova detaljne regulacije. Po njima objekti koje bi trebalo zaštititi su pre svega: „Snaga i svetlost“ (koja je već u proceduri), te „Beogradski pamučni kombinat“, „Stara klanica“, „Beogradski vunarski kombinat“ i drugi.
Aleksandra Fulgosi iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda objašnjava da revitalizacija ovakvih objekata nalaže očuvanje njihove forme uz minimalne izmene. No, većina industrijskih objekata zauzima veliku površinu i ima visoke tavanice pa se uglavnom mogu preurediti u javne prostore. Reč je o nepokretnostima čija bi obnova dosta koštala, a pošto država za to nikada nema dovoljno novca, njihova jedina šansa je saradnja privatnih investitora i gradskih vlasti. Dobar primer javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti biće najavljena revitalizacija zgrade “BIGZ”-a, čije će prizemlje biti namenjeno javnim dešavanjima, dok su na spratovima planirani stanovi, uz mogućnost da u nekima od njih budu smeštene galerije. “Da ima interesovanja, ovo bi se moglo uraditi i sa mnogim drugim objektima. Međutim, često nailazimo na zgrade kojima se ne znaju vlasnici, ili su pak vlasnici privatnici koji su zainteresovani samo za rušenje i ponovno zidanje”, sa žaljenjem konstatuje Fulgosi.
Ostali samo točkovi
Razvoj industrije uveliko oslikava i razvoj političkih ideja – ujedinjeni Srbi, Hrvati i Slovenci nekada su proizvodili avione, što je dokaz visokog industrijskog nivoa, a danas zasebno jedva proizvedu automobil po licenci. Prema rečima Rifata Kulenovića, ozbiljnija proizvodnja aviona krenula je ubrzo nakon Prvog svetskog rata,a njen najveći deo je bio koncentrisan u Zemunu zbog blizine komunikacija, i nešto kasnije izgrađenog aerodroma i Komande ratnog vazduhoplovstva. Aerodromske hangare je projektovao Milutin Milanković, koji je prvi u svetu primenio posebnu betonsku košuljicu za pokrivanje hangara. Jedna od prvih fabrika je bila „Ikarus“, koja je sa fabrikom „Zmaj“ do 1937. izradila 40 dvokrilnih engleskih lovaca, a posle 1938. i seriju domaćih lovaca Rogožarski IK-3, koji su u tom trenutku bili rame uz rame sa engleskim modelima. Najambiciozniji projekat prekinuo je Drugi svetski rat – testiranje Ikarus Orkana, lakog bombardera koji je bez problema dostizao brzinu od 550 km/h. Avionska industrija je u SFRJ razvijana na osnovu političkih odluka, što znači da je svaka od republika dobijala zadatak da izrađuje određene delove, i kada se to kosilo sa tržišnom logikom. Tako smo od industrije aviona došli do industrija koje ne mogu da proizvedu ni avionski točak.
U skladu sa našom odlukom da između Dana Narodnog muzeja i Međunarodnog dana muzeja objavljujemo tekstove o muzejima i istorijskoj i kulturnoj baštini, odlučili smo i da se malo podsetimo na to kako se odnosimo prema svom nasleđu.
Tekst je iz 90. broja, iz septembra 2012.
„U Vipu smo odlučili da budemo zahtevniji prema dobavljačima i da smanjimo interne rashode. Tako smo, i na taj način nastavili da korisnicima iz godine u godinu pružamo više saobraćaja i usluga za iste ili niže cene. Na menadžmentu je svake kompanije je da izvuče najviše iz recesije, tei da sačuva poverenje deoničara da je određena odluka bila ispravna čak i ako su se vremena promenila“, kaže Tanasis Kacirumpas, direktor kompanije Vip mobile u razgovoru o aktuelnoj situaciji na tržištu i promenama koje će obeležiti usluge mobilne telefonije u neposrednoj budućnosti.
BiF: Prema izveštaju A.T. Kearney i GSMA, mobilna telefonija u Evropi je doživela pad prihoda sa 187 milijardi evra u 2008. godini na 163 milijarde evra u 2012. godini. Koji su, po Vašem mišljenju, glavni razlozi za pad prihoda mobilne industrije na evropskom tržištu?
Tanasis Kacirumpas: Najveći uticaj na naše poslovanje imaju, s jedne strane, stabilan rast potražnje za data saobraćajem, koji od provajdera i dalje zahteva tekuće investicije u budući razvoj i širenje mrežne infrastrukture, a, s druge strane, pritisak konkurencije i regulatorne odluke kojima se smanjuje kapacitet telekomunikacionih kompanija za ostvarivanje zarade. U toku 2012. godine, evropsko tržište mobilnih komunikacija obeležilo je dodatno intenziviranje konkurencije što je dovelo do značajnog smanjenja nivoa cena, kako za standardne mobilne pakete tako i za data tarife. Analitičari govore o “ratu cena” u mnogim evropskim zemljama kao što su Austrija, Velika Britanija, Holandija i Skandinavske zemlje.
BiF: Nasuprot takvom trendu, Vip mobile je u Srbiji prošlu godinu završio sa rastom prihoda od 24%, porastom broja kostisnika za 13,2%, čime je ostvaren tržišni udeo od 17,6% u odnosu na 6% u 2007. godini kada je počeo da posluje u Srbiji. Da li možete da istaknete tri ključna faktora vaše poslovne politike koji su kompaniju doveli do ove pozicije?
T. Kacirumpas: Za nas je važno da Vip beleži trend održivog rasta, kvartal za kvartalom, i da svojim korisnicima pruži još više. Zato među zaposlenima posebno gajimo orijentaciju ka korisniku, dugoročno smo orijentisani da korisnicima nudimo najbolju vrednost, a treći ključan faktor je nastojanje da unapredimo i inoviramo naše usluge.
BiF: Vi ste operater sa najvećim brojem prenetih mobilnih brojeva u Srbiji. Koja ciljna grupa dominira među novim korisnicima koji su izvršili prenos mobilnog broja?
T. Kacirumpas: Više od polovine od ukupno 111.038 korisnika koji su preneli svoj broj kod novog operatera dolaze u Vipovu mrežu. U proseku najveći broj prenosa mobilnog broja stiže iz segmenta stanovništva i pretežno se radi o postpaid korisnicima, što je uslovljeno pravnom regulativom procesa prenosa mobilnog broja koja od pripaid korisnika traži da prethodno budu registrovani. Pošto je Uredba o prenosu mobilnog broja umanjila prepreke za poslovne korisnike u pogledu promene operatera, imamo dobar rezultat i u ovom segmentu korisnika.
BiF: Za sedam godina na srpskom tržištu Vip je investirao 428 miliona evra, ne računajući troškove licence, a pozitivan učinak je po prvi put imao u 2011. godini. Taj rezultat je daleko lošiji od Telenorovog koji je svoje investicije u Srbiji brže otplatio. Da li ste morali da promenite prvobitne planove vezane za ulaganja?
T. Kacirumpas: Dozvolite mi da naglasim da je Vip do sada investirao 748 miliona evra zajedno sa licencom, dok je Telenor kupio Mobtel 063 za dvostruko veći iznos. Najznačajnija je razlika u tome što smo mi, kao greenfield investicija, krenuli od „nule“, dok je Telenor kupio postojeće novčane tokove. Takođe, u poslednje četiri godine ekonomsko okruženje je značajno pogoršano, podsetiću da je samo jedan od parametara – kurs dinara prema evru – pogoršan za 40%. Ovakve promene uvek zahtevaju izmenu originalnih planova, a izazov je kako ne prevaliti na krajnjeg korisnika porast cene poslovanja. U Vipu smo odlučili da budemo zahtevniji prema dobavljačima i da smanjimo interne rashode, i na taj način nastavili da korisnicima, iz godine u godinu, pružamo više saobraćaja i usluga za iste ili niže cene. Na menadžmentu je svake kompanije je da izvuče najviše moguće iz sadašnje ekonomske iz recesije, te i da sačuva poverenje deoničara da je određena odluka bila ispravna čak i ako su se vremena promenila.
BiF: Koja vrsta klijenata Vipu donosi najviše prihoda u odnosu na račun prosečne visine? Kakvi su zahtevi poslovnih ljudi koji koriste Vipovu mrežu i koja vrsta saobraćaja preovlađuje u njihovoj komunikaciji?
T. Kacirumpas: Vip ima pun portfolio najnaprednijih usluga, a neke segmente i po najpovoljnijim cenama. Korisnici su ovo prepoznali, tako da su naši prihodi po korisniku prilično stabilni i u porastu. Poslovni korisnici su jedan od najvećih potrošača u našoj mreži, ali treba naglasiti da oni koriste i najsavremenije usluge kao što je VPN, a imaju i privilegovan tretman u komunikaciji sa korisničkim servisom, pošto o njima brinu posebni savetnici. Njihov saobraćaj je i dalje uglavnom glasovni, ali brzi porast data potrošnje ukazuje da ovdašnji menadžeri sve više koriste mobilne uređaje za poslovanje u pokretu. Kod stanovništva uočavamo porast „velikih potrošača“ kod starijih omladinaca, usled velike penetracije pametnih telefona u ovom segmentu korisnika i njihove potrebe da komunikacija prati njihov dinamičan stil života.
BiF: Da li su mladi i dalje pretežno „mali“ prepaid potrošači, ili su, naprotiv, okrenuti najnaprednijim uslugama?
T. Kacirumpas: Mladi ljudi su veoma važan deo Vipove baze korisnika. Oni su rođeni zajedno sa mobilnom tehnologijom i veoma su navikli na napredne proizvode, usluge i telefone visokog ranga. Povećana upotreba pametnih telefona predstavlja dominantan trend koji se poklapa sa porastom u korišćenju podataka, prvenstveno od strane mladih. Oni filtriraju sve nove usluge koje se pojavljuju na tržištu i priklanjaju se onima koje najbolje odgovaraju njihovim potrebama. Segment mladih je i dalje pretežno prepaid, ali broj postpaid korisnika među njima je u značajnom porastu. Glavni razlozi su mogućnost dobijanja subvencionisanog mobilnog telefona sa postpaid ugovorom kao i porast nivoa svesti o tome da je postpaid jevtiniji i da za istu mesečnu potrošnju dobijate veći obim saobraćaja, a te cene su još niže u okviru paketa proizvoda. Sada imamo ponude za postpaid hibridne tarife koje korisniku omogućuju da u potpunosti kontroliše svoju potrošnju i da pritom ima sjajan telefon i koristi veliki broj usluga iz paketa.
BiF: Stopa penetracije korisnika mobilnih telefona je 2011. godine iznosila 147 procenata. Kada će ovaj trend dostići svoj limit?
T. Kacirumpas: Naše mišljenje je da se stopa penetracije u Srbiji u narednom periodu neće značajno povećavati s obzirom da je već veoma visoka. Usled toga, kao i činjenice da su korisnici sve zahtevniji, nastojimo da zadobijemo njihovo poverenje stalnim investiranjem u inovativne tehnologije, i ponudom novih usluga po pristupačnim cenama.
BiF: Kada ste došli na ovo tržište, poređenja između Austrije i Srbije po broju baznih stanica i sistema za mobilni broadband internet pokazivala su da samo jedna austrijska mreža (od četiri sa sopstvenom infrastrukturom) ima dvostruko više baznih stanica nego svi operateri u Srbiji zajedno. Šta to znači za investicije u infrastrukturu u Srbiji i šta bi bili prioriteti?
T. Kacirumpas: Sadržaj mobilnog saobraćaja se u proteklom periodu dramatično promenio. Od dominirajućeg glasovnog saobraćaja prelazi se na dominirajući data saobraćaj, koji je veoma zahtevan u pogledu obima i širine pojasa koji su potrebni za usluge (video stream, brzi pristup internetu…). Drugim rečima, operaterima su potrebne ogromne investicije u infrastrukturu da bi mogli da obezbede dovoljne kapacitete. U bliskoj budućnosti, u skladu sa trendovima rasta u obimu saobraćaja, biće nam potreban širi frekvencijski spektar, a to znači još investicija. Napomenuo bih u vezi sa investicijama da administracija EU i drugih zemalja, kao vid podrške operaterima, posebno onim koji kasnije ulaze na tržište, snižava cene interkonekcije među operaterima, za šta se Vip mobile u Srbiji godinama bezuspešno zalaže.
BiF: U razvijenim zemljama prisutan je značajan trend da svi mobilni operateri zajedno grade infrastrukturu, a bitka za zadržavanje korisnika se premešta u sferu usluga. Da li mislite da bi do takvog razvoja događaja uskoro moglo doći i u Srbiji?
T. Kacirumpas: Sa naraslom konkurencijom na tržištu, korisnici očekuju sve više usluga po povoljnijim uslovima. S druge strane, operateri i cela industrija, moraju da optimalizuju svoje troškove kako bi preživeli u uslovima redukovanih profitnih marži. Jedan način je deljenje infrastrukture između operatera koje bi moglo dovesti do potencijalnih ušteda za svakog od njih. Na nekim tržištima vlasti su proaktivno odvojile pružanje usluga infrastrukture od usluge obezbeđivanja telekomunikacionog saobraćaja. Kada sve druge mogućnosti optimizacije budu iscrpljene, ovaj trend će doći i kod nas. Shodno tome, istina je da će se bitka premestiti u sferu telekomunikacionih usluga i ponuda, ali ne u tako kratkom roku u Srbiji. U ovom trenutku, sva tri operatera imaju veoma dobru saradnju u pogledu deljenja lokacija za antene mobilne telefonije i ona se može dodatno proširiti.
BiF: U kojoj meri se realni napori u cilju liberalizacije tržišta telekomunikacija poklapaju sa vladinim planovima za razvoj domaćeg IT sektora?
T. Kacirumpas: RATEL je prošle godine završio prvi krug analize tržišta. Ipak, još mnogo toga treba da se uradi na svim nivoima, kako bi propisi omogućili zadovoljavanje zahteva i potreba stanovništva i industrije. Informaciono komunikacione tehnologije u velikoj meri utiču na svakodnevni život i ekonomske aktivnosti, a internet u tome ima ključnu ulogu. Mobilni širokopojasni internet je prepoznat kao veoma važan faktor za ekonomski rast. U Srbiji je nivo penetracije mobilnog širokopojasnog interneta ispod evropskog proseka, premda se broj pretplatnika svake godine uvećava. Utisak je da su zahtevi same industrije u većoj meri pokretači promena u poslovnom okruženju nego što je to država. Regulatorne promene koje je vlada uvela nemaju zadovoljavajuću brzinu koja je potrebnu kako bi se ispunili ciljevi koji su postavljeni u okviru IT strateških planova.
BiF: Paketi za glasovne i tekstualne poruke su i dalje dominantni na lokalnom tržištu, ali, prema nekim procenama, za deset godina operateri će na njima jedva zarađivati. Koliki prihod trenutno ostvarujete od mobilnog interneta u odnosu na prihode od glasovnih i SMS usluga?
T. Kacirumpas: Mobilna industrija u Evropi se suočava sa rastućim trendom „kanibalizacije“ glasovnog i SMS saobraćaja od strane data saobraćaja, usled rastuće penetracije pametnih telefona i češće upotrebe mobilnog interneta radi izlaska na socijalne mreže i platforme za instant poruke. Ovaj trend je takođe postao primetan i na srpskom tržištu i operateri svojim tarifama obuhvataju sve više besplatnog data saobraćaja. Iz ovih razloga, Vip je kreirao „Smart tarife“ koje korisniku daju maksimalnu fleksibilnost u odnosu na bilo koju vrstu saobraćaja – orijentisanog ka glasovnim ili data uslugama i maksimalnu prilagodljivost trendu pametnih telefona koji je u porastu. Podržavamo sve vrste poslovanja koje dodaju jasnu vrednost našim ponudama. Ne vidimo potrebu za vertikalnom integracijom, ali se fokusiramo na naše ključne kompetencije: pružanje najboljih mobilnih glasovnih usluga i usluga mobilnog interneta.
BiF: U prvih 100 dana, srpska vlada je usvojila Plan raspodele, koji obuhvata digitalnu dividendu, spektar koji će biti oslobođen nakon digitalizacije za razvoj broadband-a, čime će se omogućiti napredak u ruralnim sredinama. Kako to utiče na vaše planove?
T. Kacirumpas: Dok je u većini evropskih zemalja proces digitalizacije već završen, sa digitalizacijom u Srbiji se nažalost značajno kasni. Završetak procesa digitalizacije, prvobitno je planiran za april prošle godine, međutim taj rok je produžen na jun 2015.godine, što je konačan rok za prelazak sa analognog na digitalni TV signal u Evropi. S obzirom na aktivnosti koje su nedavno pokrenute, srpska vlada i nadležno ministarstvo su završetak projekta digitalizacije uvrstili među prioritetne ciljeve. Jedna od glavnih komponenti celokupnog procesa digitalizacije je realizacija spektra za digitalnu dividendu koji će mobilnim operaterima omogućiti da pruže kvalitetniji i širi spektar broadband usluga. Takođe je neophodan razvoj optičke infrastrukture kako bi se značajnije poguralo celo ICT tržište, kao i brže sprovođenje digitalizacije na teritoriji cele zemlje.
BiF: Na tržištu telekomunikacija pojavili su se novi akteri kao što su Google, Apple, i, prema prognozama IDC, ove godine će prodaja pametnih telefona na globalnom nivou po prvi put premašiti prodaju standardnih mobilnih telefona. Da li delite stav da će mobilni operateri u bliskoj budućnosti morati da postanu mobilne aplikacije i proizvođači, ukoliko žele da opstanu?
T. Kacirumpas: Okruženje komunikacija se brzo menja istovremeno sa sudaranjem svetova tradicionalnih komunikacija i interneta. Tradicionalni provajderi usluga i sadržaja, kao što je Google, ušli su u posao proizvodnje hardvera, dok, s druge strane, mobilni operateri nude ODM uređaje i razvijaju aplikacije. Proizvođači hardvera nastoje da kreiraju uređaj koji je u najvećoj meri konvergentan. Pitanje da li tablet može da prevagne nad pametnim telefonom, ili će veći pametni telefon predstavljati savršen konvergentan uređaj, ostaje otvoreno.
Globalno, operateri se pridružuju različitim inicijativama za novo okruženje mobilne telefonije, ali ne očekuje se da će to biti glavna oblast njihovog poslovanja u narednih nekoliko godina. Strateška tačka budućeg poslovanja se menja u pravcu održavanja jakih veza između korisnika i mobilnih operatera, uglavnom kroz kvalitet za usluge koje prevazilaze tradicionalni glasovni i data saobraćaj.Vip, kao mobilni operater, mora da se fokusira na brzu i pouzdanu mrežu koja bi trebalo da bude glavni nosilac prihoda u bliskoj budućnosti, prvenstveno sa trendom povećanja prenosa podataka.
broj 96, april 2013.