Category:

Tekstovi

Poleteo prvi avion na solarni pogon

by bifadmin 7. јул 2010.

Eksperimentalni avion na solarni pogon „Solar impals“ poleteo je jutros iz jedne vojne baze u Švajcarskoj na probni let koji bi trebalo da traje 25 sati.

Avion je uzleteo rano jutros brzinom od 35 kilometara na sat iz baze u Pejernu, na zapadu Švajcarske, sa ciljem da leti bez goriva.

Poenta ovog eksperimenta je dokazivanje da je naša vrsta manje zavisna od fosilnih goriva nego što se misli, a to već duže vreme pokušavaju da dokažu i proizvođači automobila, poput Tesle.

Tako avion „Solar impals“ kao jedini izvor energije ima oko 12.000 foto ćelija raspoređenih na celoj površini ogromnih krila, a one napajaju četiri elektro motora od kojih svaki ima deset konjskih snaga. On bi trebalo da leti na visini iznad 8.500 metara, a kontrola na tlu će posle 13 sati leta odlučiti da li će se let nastaviti i noću.

„Solar impals“ inače ima krila raspona kao „erbas A340“ – 63,40 metara – a težak je samo 1.600 kilograma. Ako se pokaže kao dobro prevozno sredstvo, za tri do četiri godine će pokušati da obleti čitavu planetu.

7. јул 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Pirate Bay će biti hostovan u švedskom parlamentu?

by bifadmin 6. јул 2010.

Švedski sajt The Pirate Bay bi mogao uskoro biti hostovan u parlamentu Kraljevine Švedske. Naime Piratska Partija želi da iskoristi mogućnost švedskog zakona koji bi ovom poznatom torrent sajtu pružio imunitet.

Zanimljivo je da Piratska Partija koja deluje u Švedskoj nema ni jedno mesto u parlamentu The Pirate Bay , ali očekuje da će ih osvojiti na sledećim parlamentarnim izborima koji će se održati 19. septembra ove godine.

Piratska Partija je nedavno počela da daje internet protok The Pirate Bay sajtu i kako se navodi na sajtu Partije: „To je veb sajt koji pomaže ljudima da dele digitalne sadržaje, nevezano za njihovu formu. Otkako je sajt osnovan 2003. godine, industrija vezana za prava intelektualne svojine (copyright) konstantno pokušava da sabotira i spreči oba njihova servera i korisnike da komuniciraju. Ovo je problem koji pogađa kako slobodu govora tako i infrastrukturu interneta.“

Partija se zalaže za promenu švedskog zakona o intelektualnoj svojini i srodnim pravima. Navode da današnji političari ne žele da vide vezu između kulture razmene fajlova i budućih industrijskih veština. Dodaju i da je Švedska pala sa trećeg na osmo mesto po brzini kućnog interneta. Takođe navode da nema tehničkih razloga za to, samo političkih.

Pored hostovanja The Pirate Bay sajta u parlamentu, Piratska partija takođe planira i da zabrani tužbe protiv nekomercijalnih softvera za razmenu fajlova i veb sajtova, kao i tužbe protiv internet provajdera koji dozvoljavaju pristup ovakvim sadržajima.

„Lobi koristi prljave trikove. Želimo da ih vidimo kako će se ponašati pod ustavnom zabranom koji će krimonalozovati kompletan njihov asortiman prljavih trikova“, kaže Rik Folkvindž, vođa partije.

Naravno, plan može uspeti samo ako Piratska Partija osvoji mesta u parlamentu na sledećim izborima 19. septembra, tj. ako preskoči cenzus od 4%. Međutim, prošlog juna partija je osvojila 7% na izborima za Evropski Parlament.

6. јул 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Goran Oparnica, INSIG2: Digitalna forenzika

by bifadmin 2. јул 2010.

Kompanija INSIG2 postala je prvi regionalni obrazovni i trening centar za kompjutersku forenziku, s ovlašćenjem kompanije Guidance Software, vodećeg svetskog proizvođača i distributera alata za računarsku forenziku i digitalne istrage. Cilj je da se obrazovanje iz oblasti računarske forenzike približi prvenstveno policijskim istražiteljima, sudskim veštacima i advokatima.

Obuka će se obavljati u sedištu kompanije INsig2 u Zagrebu, a po želji i u dogovoru s polaznicima može se obavljati i na drugim lokacijama. U kompaniji INsig2 kažu da mogu prilagoditi program i trajanje obuke potrebama i predznanjima polaznika, kako bi se postigao maksimalan učinak i polaznicima prenela samo ona znanja koja su im potrebna. Razgovaramo sa Goranom Oparnicom, direktorom firme INsig2.

BIF: Da li čitaocima možete objasniti šta je to digitalna forenzika i šta ovaj pojam obuhvata?

Goran Oparnica: Digitalna forenzika znači pretraživanje dokaza koji postoje u digitalnom obliku, a to znači da mogu biti bilo na kompjuterima, na mobilnim telefonima, digitalnim aparatima, flash uređajima, mp3 plejerima itd. Takođe pojam obuhvata i njihovu prezentaciju kao validan dokaz u sudskom postupku. Ona znači i „hajde da mi otkrijemo šta se desilo“ s jedne strane i s druge strane „hajde sada to na odgovarajući način prikazati na sudu“, ali tako da sud taj dokaz ne može odbiti. Međutim, vremenom se digitalna forenzika proširila i na privatni sektor. Vremenom su ljudi zaključili da su isti ti alati digitalne forenzike, primenjeni na malo drugačiji način mogu biti vrlo efikasno sredstvo za zaštitu informacionog sistema, odnosno intelektualnog vlasništva i ostalih podataka koji postoje na disku računara.

BIF: EnCase je poznat u svetu kao veoma dobar alat za digitalnu forenziku. Možete li nam ukratko objasniti njegovu primenu?

G. Oparnica: Danas imamo dva segmenta korišćenja EnCase-a: jedan je za post festum istrage, kad se nešto desilo, a drugi je za proaktivni zaštitu kompletnog sistema određenog preduzeća. Što je stepen informatizacije viši, to je opravdanje za korišćenje ovakvog alata veće. Koliko ćete novca uložiti u sigurnost, direktno zavisi od onoga šta štitite. Uzmimo na primer farmaceutski sektor, koji sve tajne informacije drže na disku računara ili sektor telekomunikacija koji ima zakonsku obavezu čuvanja podataka određeni broj godina, dakle sve informacije koje ne bi smele iscuriti van.

Firma IN2 je sklopila partnerstvo sa firmom Guidence Software iz SAD, koja je broj jedan po pitanju sigurnosti. Firma razvija EnCase softver koji je trenutno po svim statistikama daleko najbolji i najkorišćeniji forenznički softver u svetu. Prema statistikama u USA, preko 90% istraživača koristi upravo EnCase, dok su statistike u Velikoj Britaniji i drastičnije i govore da je čak u sto procenata zastupljen EnCase. Mi smo to prepoznali, kao i tržište i uzeli to za našu nišu kojom se možemo pojaviti i aktivirati. Zapravo se bavimo forenzikom od samog svog osnivanja, 2004. godine. Firma INsec2 je deo grupacije IN2, a grupacija se bavi razvojem softvera, ima deset firmi u celom regionu i jedna od tih firmi je IN2 u Beogradu sa kojom usko sarađujemo. Tako imamo lokalnu pokrivenost.

BIF: Koja su minimalna predznanja polaznik kursa mora da poseduje?

G. Oparnica: Osnovna motivacija za pravljenjem regionalnog centra forenzike je da forenzički alati nisu intuitivni i nisu trivijalni. Vi ne možete EnCase koristiti ako ne znate ništa o forenzici s jedne strane, s druge strane ne možete EnCase koristiti ako ne znate razvoj računara i sa treće strane ne možete očekivati da ono što radite sa EnCase-om može biti prihvaćeno na sudu, ako ne znate metodologiju forenzike. Tu postoji nekoliko kategorija znanja koje se moraju posedovati da bi se neko zvao uspešnim digitalnim forenzičarem.

Moramo znati kako Windows radi, gde zapisuje informacije. Tu postoje različiti sistemski fajlovi, registriji, svop spejsovi (swap space), dakle oni prostori za koje velika većina korisnika ne zna da postoje. Sa forenzičkog stanovišta najzanimljiviji su upravo sistemski fajlovi. Kada kroz vaš Internet Explorer želite da posetite stranicu na kojoj ste bili ranije i nakon što unesete prva dva slova adrese, program će vam ponuditi kompletnu adresu. Sama činjenica da ste negde bili je negde upisana. Morate znati gde je upisan taj history da biste znali gde da tražite.

Drugo je kako provoditi samu istragu i znati šta je cilj. Ako je vaš cilj uhvatiti krivca i na sudu predati sve relevantne dokaze da je krivac zaista kriv, morate poštovati zakonsku proceduru. Svaka uređena država ima više zakona. Jedan je Krivični zakon, koji kaže šta je krivično delo, a drugi je Zakon o krivičnom postupku koji kaže kako se vodi krivični postupak i kako se izvode dokazi. Digitalni dokazi bi morali biti jasno definisani. Onda se sa pravilnicima definiše kako istraživati određene sisteme. Zakonska regulativa je nužna, jer sve je ovo preduslov da bi dokazi bili prihvaćeni na sudu.

Nakon toga se sprovodi obuka za korišćenje EnCase softvera.

BIF: Da li se podaci do kojih se dođe forenzikom mogu koristiti kao sudski dokaz? Koja su vaša iskustva u veštačenjima na sudu?

G. Oparnica: Mi nismo veštaci i nemamo iskustvo u veštačenju te nemamo nameru baviti se veštačenjem. Zpravo možemo pomoći istražiteljima nekom svojim pomoćnim uslugama. Ne želimo znati na kom konkretnom slučaju policija radi, ali policajac može reći da je našao, na primer, sliku dečje pornografije i da želi saznati na koji je način ta slika došla tu. Možemo dati tehnički savet, ali ne učestvujemo u samom procesu.

BIF: Da li uspešnost forenzike ima veze sa operativnim sistemom kompjutera kao što su Windows, MacOs, Linux i ostali ili je nevezana za platformu?

G. Oparnica: Suštinske razlike nema. EnCase radi savršeno sa svim fajl sistemima koji postoje i sa MacOs-om, Unixom i *nix sistemima.

BIF: Da sistem čiji vlasnik je neko ko sistem redovno defragmentira i optimizuje, pri tom briše keš i ostale podatke može biti podvrgnut kompjuterskoj forenznici i da li to predstavlja problem u daljoj analizi?

G. Oparnica: On misli da sve briše. Ako u Internet Exploreru stavite „clear history“, on je uzbrisao podatke, ali oni još uvek stoje zapisani na disku, samo morate znati gde je zapisano da biste ga mogli pronaći. Slično je i sa cache-om nakon što ste neki sajt posetili.

Ali, digitalni dokaz, kao i svaku dokaz ima svoj vek trajanja. Na čaši mogu biti moji otisci prstiju, ali ako ona opere, mojih otisaka neće biti. Slična stvar je i ovde, ali nije tako trivijalna. Brisanje fajlova sa diska i formatiranje diska ne moraju nužno značiti i nestanak dokaza. Uvek se postavlja pitanje šta želite dokazati. Ako želite dokazati da je neko pedofil i da se bavi dečjom pornografijom trebali bi pronaći nekoliko slika koje bi bili dovoljan dokaz. Međutim, vi u nekom postupku želite dokazati da se dve osobe poznaju. Onda ne morate naći kompletan dokument, dovoljno je naći na disku ime, broj telefona ili e-mail adresu što može biti osnovana sumnja da se dvoje poznaju. U procesu defragmentacije, jedan deo podataka će biti obrisan, dok će jedan deo ostati.

BIF: Koji je Vaš dosadašnji najveći izazov u smislu kompjuterske forenzike?

G. Oparnica: Zanimljiv primer je conficker. To je crv, oblik virusa koji čini štetu kompjuterima, ali to je takav virus koji stalno menja svoj oblik. Klasnični antivirus programi rade po principu da ako nađu checksum u memoriji i uporede ga sa bazom, znaju koji je virus u pitanju. Kod confickera to nije moguće jer on menja oblik. On može postojati na jednoj mreži od deset kompjutera i na svakom kompjuteru izgledati drugačije. EnCase tu može pomoći jer može utvrditi šta se u memoriji nalazi a nije poznato. Ovaj komad pripada Office-u, ovaj Excel-u, ovaj Corelu i može reći „ovaj komad ne znam čemu pripada“. Zapamtiće da na nekom kompjuteru postoji nepoznati deo koda i uporediti ih sa kodovima sa ostalih kompjutera. Oni su naizgled drugačiji, ali EnCase zna utvrditi sličnosti u ponašanju određenih kodova. Tako može utvrditi da dva naizgled različita koda rade u 80% slučajeva istu stvar.

BIF: Ko su vaši najveći klijenti i kakva su iskustva sa njima?

G. Oparnica: O referencama i imenima ne bih hteo govoriti. Mi se bavimo sigurnošću i naši klijenti ne žele da govorimo o njima jer samim tim postaju izloženi. Naši klijenti su, naravno, policija, ali i najveće firme u Hrvatskoj koje imaju visok stepen informatizacije. Bitno je da postoji nešto što te firme žele zaštititi. Mogu reći samo da naši klijenti dolaze iz finansijskog sektora, saobraćaja i farmaceutskog sektora.

Uroš Nedeljković
broj 67, jun 2010.

2. јул 2010. 0 komentara

Biznis

Nekretnine: Iskoristiti zatišje na tržištu

by bifadmin 1. јул 2010.

Krajem maja je u Beču održan peti po redu sajam nekretnina „Real Vienna 2010.“ Sajam ima poseban osvrt na region centralne, jugoistočne i istočne Evrope i ovom prilikom razgovaramo sa Urošem Markovićem, partnerom u advokatskoj kancelariji Janković, Popović & Mitić, koji je prisustvovao sajmu.

BiF: Kakvi su vaši utisci sa ovog sajma i da li se oseća udar krize na investitore u smislu investiranja u tržište nekretnina u jugoistočnoj Evropi, posebno Srbiji?

Uroš Marković: Sudeći prema broju izlagača i posetilaca, a naročito u poređenju sa sajmovima prethodnih godina, očigledno je da je interesovanje za investiranje u nepokretnosti značajno opalo i to na generalnom planu. Ovome naročito treba pridodati i činjenicu da su se ponude za saradnju uglavnom svele na sporedne usluge poput osiguranja, posredovanja ili konsaltinga, bez vidnog interesa za investicione projekte.

Kada je Srbija u pitanju, pored opšte nezinteresovanosti prouzrokovane svetskom ekonomskom krizom, oprezu potencijalnih investitora doprinosi i činjenica da je novi Zakon o planiranju i izgradnji još uvek “nerazrađen” odnosno da u ovom domenu postoji pravna nesigurnost koja izaziva dodatne poteškoće prilikom odlučivanja o investiranju. Dodatno, ranije postojeći problemi resititucije i sporosti državne administracije, bez pravnih mehanizama koji bi mogli da spreče ove negativne uticaje i dalje značajno uvećavaju rizike za potencijalne investitore u Srbiji.

BiF: Kakvo je trenutno stanje i koliko je Srbija konkurentna u regionalnom okviru i u odnosu na Evropu uopšte, ako je situaciju moguće porediti sa razvijenim evropskim državama?

U. Marković: Potrebno je istaći, da se Srbija, u organizaciji Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, SIEPA, ponovo predstavila potencijalnim investitorima kao izlagač na sajmu nepokretnosti Real Vienna, kao i činjenicu da je bila jedini takav izlagač iz regiona bivše SFRJ, čime je pokazala veće interesovanje za privlačenje stranih investicija u odnosu na ostale bivše republike SFRJ.

Na panelu, o stanju na tržištu nepokretnosti u ovom regionu, konstatovano je da je tržište nepokretnosti u Srbiji u sličnom stanju kao i tržišta susednih zemalja, odnosno da postoji značajan pad potražnje, ali su istaknute i prednosti tržišta u Srbiji u pogledu većih potencijala za razvoj, odnosno za izgradnju objekata kojima su susedna tržišta zasićena, kao što su šoping molovi i “big box”-ovi. Isto tako potencijal tržišta u Srbiji se vidi i u rezidencijalnoj gradnji, dok je konstatovano da je potražnja za kancelarijskim i poslovnim prostorom minimalna. Takođe su istaknuti prirodni potencijali Srbije za razvoj banjskog turizma, te je u tom smislu izvršeno poređenje sa slovenačkom regijom Pomurje, koja je za kratko vreme odlučnim investicijama u luksuzne hotele i odmarališta postala jedno od najpopularnijih destinacija za ovaj vid turizma na celokupnoj teritoriji Evrope.

U odnosu na razvijene evropske zemlje, Srbija svoju konkurentnost i šansu može tražiti upravo u činjenici da je tržište nedovoljno razvijeno i samim tim nezasićeno gore navedenim sadržajima kojima su razvijenija tržišta uveliko zasićena. Sa druge strane, investicije u industrijske i proizvodne objekte takođe mogu biti interesantne zbog značajno manjih cena radne snage u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, kao i zbog mnogih olakšica koje se na republičkom i lokalnom nivou mogu odobriti velikim investitorima.

BiF: Šta je u kraćem roku moguće uraditi da bi se situacija poboljšala?

U. Marković: Najjači udar na tržište nepokretnosti u Srbiji izazvala je Svetska ekonomska kriza. Srbija nije zemlja koja može uticati na globalno rešenje ovog problema, ali ovaj period “zatišja” na tržištu je dobra prilika da se usvoje propisi koji će olakšati i privući investitore nakon izlaska iz krize, ako ne i ranije.

Takav pokušaj predstavlja i novi Zakon o planiranju i izgradnji, ali je dosadašnji opšti utisak da će na adekvatnu primenu novog Zakona imati uticaj dinamika usvajanja i sadržina podzakonskih akata.

BiF: Kako dugoročno treba delovati kako bi tržište nekretnina u Srbiji postalo konkurentnije za strane i za domaće investitore?

U. Marković: Dugoročno gledano, prioritet predstavlja detaljno uređivanje pitanje prava na građevinskom zemljištu. Isto tako, neophodno je, na nivou Republike Srbije, stimulisati investitore poreskim olakšicama, kao što se to već čini na lokalnom nivou.

Neophodno je precizno uređenje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu i hitno donošenje zakona kojim bi bio regulisan povraćaj imovine (zemljišta) koje je nacionalizovano sredinom prošlog veka.

Dosadašnje aktivnosti Srbije u pogledu primene Zakona o planiranju i izgradnji usmerene su na “punjenje budžeta” odnosno na naplate različitih naknada radi ostvarenja prava iz novog Zakona o planiranju i izgradnji, a bez rešenja konkretnih problema iz ove oblasti. Takav trend treba da prestane i neophodno je posvetiti se razradi novog zakona i ustanovljenju jedinstvene prakse u ovom domenu.

Što se tiče drugih izmena propisa, trenutno je aktuelna mogućnost izmena Zakona o finansijskom lizingu, kojima bi se omogućio i u zakonski okvir uveo lizing nepokretnosti. Na ovaj način bi se za investitore i kupce nepokretnosti, omogućio alternativni način finansiranja njihovih investicija, a što je posebno značajno imajući u vidu trenutni restriktivni stav banaka kada je u pitanju kreditiranje investicija u oblasti real estate-a.

BiF: Pomenuli ste denacionalizaciju. Koliko je ona bitna za dalji razvoj tržišta nekretnina u Srbiji i da li, po vašim informacijama, ima pomaka u tome?

U. Marković: Denacionalizacija predstavlja jedan od bitnih faktora za pravnu sigurnost potencijalnih investitora prilikom pribavljanja lokacija za izgradnju. Novi Zakon o planiranu i izgradnji, suštinski predstavlja pomak unazad po pitanju denacionalizacije i to iz, najmanje, dva razloga.

Prvi leži u činjenici da više ne postoji mogućnost da se utvrdi pravo korišćenja ranijem vlasniku zemljišta, kao što je prema članu 84 prethodnog zakona to bilo moguće. Na svu sreću novi Zakon o planiranju i izgradnji ne dira u prava stečena na osnovu člana 84 prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji. Ipak, lica kojima je zemljište izuzeto, a koja su sada samo korisnici tog zemljišta, a pritom im nije utvrđeno pravo iz člana 84 prethodno važećeg zakona, prema novom Zakonu o planiranju i izgradnji imaju samo golo pravo korišćenja koje im ne može biti osnov niti za izgradnju, niti za dalji prenos.

Sa druge strane, uvođenjem javne svojine u korist lokalnih samouprava i javnih preduzeća, bitno se otežava buduća denacionalizacija, stoga što će i ova lica sa svojim javno pravnim ovlašćenjima, po prirodi stvari, biti uključena u postupak denacionalizacije. Nije teško pretpostaviti, da će ove opštine, javna preduzeća i sl., štititi svoje pravo javne svojine svim mogućim sredstvima, što će rezultirati u dugoj i teškoj denacionalizaciji.

Iz svih ovih razloga, od izuzetnog je značaja, da se u najskorijem periodu, donese zakon koji bi regulisao ovu oblast, ali je izradi ovog propisa potrebno posvetiti izuzetnu pažnju i predvideti rešenja za sve potencijalne probleme.

BiF: Da li Vlada Republike Srbije subvencijama, umesto poreskim olakšicama, odmaže ili pomaže celokupnom tržištu?

U. Marković: Imajući u vidu da je tržište nepokretnosti u Srbiji mirno, odnosno da je potražnja izuzetno smanjena, pravi efekti subvencija ne mogu se oceniti, ali se može konstatovati da je to dobar pokušaj.

Posebno treba imati u vidu, da subvencije karakteriše i samokontrola, odnosno da subvenciju nije moguće ostvariti ukoliko, zaista nisu preduzete radnje koje daju pravo na ostvarenje subvencije, što sa poreskim olakšicama nije slučaj. Drugim rečima, poreske olakšice, za razliku od subvencija, daju veću mogućnost zloupotrebama.

Treba imati u vidu, da su poreske olakšice primamljivije za investitore. Gradovi i opštine u Vojvodini odrekle su se dela lokalnih prihoda u slučaju da investitor doprinese razvoju time što će zaposliti određen broj stanovnika ili urediti određenu lokaciju i sl. Ovakvim olakšicama, privučen je značajan broj investitora. Iz ovog iskustva, na lokalnom nivou, jasno je da bi poreske olakšice, zasigurno, dale bolji efekat od subvencija kada bi se primenile na republičkom nivou.

Uroš Nedeljković
broj 67, jun 2010.

1. јул 2010. 0 komentara

Novi brojevi

Biznis i finansije #67, jun 2010.

by bifadmin 1. јул 2010.

Biznis i Finansije #67, jun ’10

Finansije TOP 2009.

U 2009. godini, koja je protekla u znaku globalne, ali i domaće krize, zaustavljen je pozitivan trend rasta finansijskog sektora, ali je, uprkos brojnim problemima, sačivana njegova stabilnost.

PERISKOP
8 XIX svetsko prvenstvo u fudbalu: Hleba i fudbala
Nova Adidasova lopta konačno se zakotrljala zelenim terenima Južnoafričke republike, posle četiri godine nestrpljivog iščekivanja.

BIZNIS
14 Nekretnine: Iskoristiti zatišje na tržištu
16 Milan Popadić, ICAP: Podrška biznisu
17 Trimo: Nagrade za istraživanja

INTERVJU
20 Darko Matijašević, generalni direktor Executive Group-a: PR kao potreba

SKENER
24 Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu: Šta sve možeš u Srbiji kad si žrtva mobinga
26 Pedofilija: Surova realnost
Reči kao što su pedofilija i dečja pornografija izazivaju u svima osećaj užasavanja, ali je pitanje koliko o toj temi zaista znamo?

28 Srbija na Zapadu (5): Beograd je svet, a Srbija?
32 Numerologija: 2012. = 0,∞0
33 Preko ramena: Maj 2010.

IT
38 Goran Oparnica, Insig2: Digitalna forenzika
40 Manfred Jozef, SAP: Ne čekati da kriza prođe

KOKTEL
42 Amsterdam: Od ribarskog naselja do kosmopolitskog grada
45 Kuća terora u budimpešti: Muzej užasa XX veka
47 Ćoškarenje: Razum i bezosećajnost

KOMUNIKACIJE
49 Kaleidoskop
50 Monopolizacija: Bilo kuda VAC svuda
Nemačka medijska kuća VAC, uprkos zakona o zabrani monopola, na Balkanu je na putu da postane apsolutni gospodar medijskog neba.

52 Umrežavanje: Klik u oko

OTISAK MESECA
53 Život je drugde

FINANSIJE TOP 2009.

U 2009. godini, koja je protekla u znaku globalne, ali i domaće krize, zaustavljen je pozitivan trend rasta finansijskog sektora, ali je, uprkos brojnim problemima, sačivana njegova stabilnost.

70-109 Banke
112-131 Osiguranje
134 -146 Berze
148 – 159 Fondovi
160 – 168 Lizing
170 – 171 Revizija
172 – 178 Istorija

Edicija Finansije TOP 2009. je sastavni deo broja 67.

1. јул 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Održan ORC Software RoadShow

by bifadmin 20. јун 2010.

ORC Software u saradnji s IN2 organizovao je RoadShow na području Hrvatske i Srbije na kojem su predstavljena inovativna softverska rešenja za trgovanje na tržištima kapitala.

ORC Software, vodeća globalna kompanija u domenu naprednih IT tehnologija za berzansko poslovanje, koje se koriste za trgovanje na tržištima kapitala i firma IN2 održali su planirani i najavljeni RoadShow, na području Hrvatske i Srbije, na temu predstavljanja inovativnih softverskih rešenja za trgovanje na tržištima kapitala širom sveta. Pred cenjenim zvanicama iz finansijske industrije iz prve ruke predstavljeni su ORC Trading – sistem za trgovanje i ORC connectivity – sistem za konekciju na različita internacionalna tržišta. Seminar je održan u sredu 16. juna 2010. godine u hotelu Sheraton u Zagrebu i u četvrtak 17. juna 2010. godine u hotelu IN u Beogradu.

Na seminaru su prezentovani rezultati intenzivnog razvoja elektronskog trgovanja na tržištima kapitala i način na koji njegova brza evolucija zahteva delegiranje repetitivnih i osetljivih poslova s čoveka na računar kako bi se smanjio operativni rizik nenamerne greške.

„Investiciona društva širom sveta su u stalnoj potrazi za tehnologijama koje će im omogućiti prednost u odnosu na konkurenciju i mogućnost da naprave korak dalje u iskorišćavanju tržišnih prilika koje se trenutno ukazuju. Ako budu koristili ORC Trading rešenje i brokeri iz Srbije biće deo tog procesate će im biti omogućeno „jahanje na talasima“ novih tehnologija uz istovremeno zadržavanje fokusa u pružanju usluga klijentima.“, rekao je Christopher Lederer potpredsednik kompanije zadužen za ORC poslovanje u kontinentalnoj Evropi.

Tokom seminara u živoj demo prezentaciji pokazan je samo deo funkcionalnosti ORC Tradinga i njegovih mnogobrojnih alata koji, kao podrška, stoje na raspolaganju brokerima u njihovim svakodnevnim poslovnim aktivnostima. Prikazana podrška u analitici, risk menadžmentu, fascinantne performanse i neograničene mogućnosti trgovanja te nenadmašna konektivnost prema različitim internacionalnim tržištima, samo su detalji iz celokupne ponude.

„ORC Trading software postao je neophodna podrška brokerima širom sveta i omogućio im je odskakanje od proseka u ponudi konkurencije čime je zadovoljio postojeće, ali i nove zahteve klijenata. Zadovoljstvo nam je što možemo pružiti punu tehničku podršku našim partnerima iz ORC Software-a prilikom uvođenja ovog inovativnog softverskog rešenja u čitavoj našoj regiji.“, dodao je Miroslav Ostroški, izvršni direktor Financijskog sektora kompanije IN2.

Seminaru je prisustvovalo 25 predstavnika brokerskih društava, investicionih fondova, banaka i Beogradske berze. Svoje izlaganje o stanju i daljem razvoju Beogradske berze iznela je i direktorka Gordana Dostanić.

20. јун 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Povećanje internet saobraćaja više od pet puta u naredne četiri godine u Centralnoj i Istočnoj Evropi

by bifadmin 18. јун 2010.

Kompanija Cisco® danas je objavila rezultate godišnje Cisco® Visual Networking Index (VNI) prognoze, 2009-2014 u kojoj se predviđa da će se globalni internet saobraćaj do 2014. godine povećati bar četiri puta na više od 3/4 zetabajta, što je deset puta više od količine ukupnog saobraćaja preko Internet protokol mreža u 2008. godini. Godišnji izveštaj kompanije Cisco® postao je jedan od vodećih izvora za procenu rasta internet mreže. U poslednje tri godine, Cisco® Visual Networking Index prognoza postala je visoko cenjena polazna tačka za merenje internet rasta. Vlade pojedinih zemalja, akademski istraživači, kompanije za telekomunikacije, tehnološki eksperti i biznis mediji su svi veoma zainteresovani da čuju šta studija naše kompanije ima da kaže o digitalnoj budućnosti.

Cisco® VNI prognoza, koja je fokusirana na dve primarne grupe korisnika, a to su privatni i biznis korisnici, razvila se kao godišnja studija za procenu rasta i trendova u globalnom IP saobraćaju. Predviđanja su zasnovana na rezultatima analiza koje je sprovela kompanija Cisco® i podacima drugih nezavisnih izvora. Cisco® potvrđuje svoju prognozu, inpute i metodologiju podacima servis provajdera širom sveta. Cisco® Visual Networking Index (VNI) sada istražuje najpopularnije mogućnosti za komunikaciju, od računara i televizije do web kamera i igračkih konzola, kao i mobilne uređaje i privatne i poslovne mreže.

Dok većina vodećih političara i biznismena potpuno poštuje Cisco®-ve tvrdnje o kritičnoj i društvenoj važnosti Interneta, svi se pitaju kako najbolje planirati u skladu sa ovom transformacijom. Visual Networking Index daje neophodne odgovore.

Uša Andra, jedan od vodećih istraživača na ovom projektu, kaže da tim koristi konzervativne metodologije za razvijanje svoje prognoze i obuhvata šire izvore i alate za proveravanje i upoređivanje svojih procena. Ali zbog toga što Cisco® očigledno ima interes u rastu interneta, neki posmatrači u industriji su se glasno zapitali da li u ovom izveštaju Cisco® preuveličava cifre koje označavaju porast. Ipak, date prognoze su se dokazale kao vrlo precizne i tačne.

Predviđanje digitalne budućnosti: Internet saobraćaj u centralnoj i istočnoj Evropi će do 2014. godine dostići 2,5 heksabajta mesečno, što je jednako količini od 514 miliona DVD diskova.

Video sadržaj kao primarni pokretač rasta: U porastu saobraćaja i dalje će dominirati video sadržaj. U naredne tri godine skup svih video formata (TV, video na zahtev, internet video i peer-to-peer) nastaviće da premašuje 91 odsto globalnog korisničkog saobraćaja.Poboljšanja u vidu povećanja kapaciteta mrežnog opsega i brzine interneta, kao i pojačano interesovnje za HDTV i 3DTV, ključni su faktori od kojih se očekuje da učetvorostruče IP saobraćaj do 2014. godine.

Predviđa se da će tada količina video materijala biti tolika da bi bilo potrebno čitave dve godine da se pogleda ono što prođe internet mrežom svake sekunde, a da bi se pregledao materijal koji mrežom prođe za jednu godinu, bilo bi neophodno čitavih 72 miliona godina.

3D i HD televizija Globalno gledano, predviđa se da će se naperedni video saobraćaj, uključujući i trodimenzionalnu (3D) i HD televiziju (HDTV), povećati 13 puta u periodu između 2009. i 2014. godine. Predviđa se da će za četiri godine 3D i HD video činiti 42 odsto ukupnog Internet video saobraćaja korisnika.

Privatni i poslovni korisnici: Do 2014. godine, IP saobraćaj privatnih korisnika (web surfovanje, instant poruke, video sadržaj koji su kreirali sami korisnici, itd) zauzimaće rekordnih 87 odsto, dok će biznis IP saobraćaj (email, glasovni sadržaj, HD i video konferensing na mreži) činiti 13 odsto ukupnog mesečnog globalnog IP saobraćaja.

Za samo deset godina, prosečna brzina preuzimanja podataka preko kućne Internet konekcije povećala se 35 puta. Primera radi, za preuzimanje DVD-ja sa kvalitetnim filmom nam je pre deset godina bilo potrebno 3 dana, a danas samo 2 sata, dok nam je za mp3 audio fajl trebalo 3 minuta, a sada samo to možemo učiniti za samo 5 sekundi.

Unapređena aplikacija za korisnike: Da bi pomogla da korisnici bolje razumeju trendove rasta globalnog IP saobraćaja, kompanija Cisco® je ažurirala nekoliko svojih jedinstvenih resursa: VNI Forecast widget koji omogućava prilagođen prikaz porasta različitih tipova mrežnog saobraćaja širom planete i VNI PC Pulse aplikacija za desktop i laptop računare, koja olakšava korisnicima da saznaju više o individualnom uticaju na IP mreže i uporede korišćenje njihove mreže sa drugim korisnicima iz celog sveta. Mediji, analitičari i blogeri koriste Cisco® interaktivnu VNI prognozu kako bi kreirali planove po regionima, aplikacijama i segmentu krajnjih korisnika. Preuzmite VNI Forecast Widget.

Cisco® Visual Networking Index (VNI) PC Pulse aplikacija meri količinu i tip saobraćaja koji generišete sa svog računara (na primer pretraživanje interneta, video sadržaja, e-mail, itd). Aplikacija takođe pruža novu „IP DNK“ apstraktnu sliku koja predstavlja Vaša podešavanja i preference. Možete uporediti svoje individualne podatke sa globalnim statističkim podacima nekog drugog Cisco® VNI PC Pulse korisnika sa bilo kog mesta na planeti, i vidite kako se rangirate. Preuzmite Cisco® PC Pulse

„Servis provajderi suočavaju se sa izazovnim zahtevima po pitanju protoka i skalabilnosti, kako za kućne, biznis, tako i za mobilne korisnike koji nastavljaju da pokazuju zdrav apetit za napredne video servise širom raznih mreža i uređaja. IP mreže moraju biti dovoljno inteligentne i fleksibilne da podrže ovu ogromnu različitost u rastu saobraćaja. Naša prognoza nudi globalni osvrt na značaj videa u svakodnevnom životu i upozorava da je neophodno da dalje unapređivanje mreže podržava čestvorostruko obuhvatniji internet, kao i više od jedne milijarde korisnika videa, koliko ih se očekuje do 2014. godine“, smatra Pankaj Patel, viši potpredsednik i direktor, Service Provider Group, Cisco®.

Uz svakodnevne promene koje internet mreža doživljava, neophodno je da budemo otvoreni i obazrivi sa predviđanjima. Sutra bi mogla da bude potpuno druga priča.

18. јун 2010. 0 komentara

Ekonomija

Evro – tema broj jedan ovogodišnje konferencije Bilderberg Gruppe

by bifadmin 17. јун 2010.

Redovno godišnje zasedanje Bilderberg grupe, inače 58. po redu, održano je od 3. do 6. juna ove godine u luksuznom španskom letovalištu Sitges (u hotelu Dolce Sitges) južno od Barselone. Teme razgovora bile su finansijka reforma na globalnom nivou, jačanje evra, bezbednost, sajber tehnologija, energija, Avganistan, svetski problemi vezani za hranu i EU –USA odnosi.

Uvodnu rec imao je „mag IT industrije“ Bil Gejts, a među pozvanima našao se i predsednik Barak Obama. Svakako da je kompletan skup održan uz jezive mere bezbednosti i daleko od očiju medija i javnosti. Međutim, pojedine, bitne, informacije ipak su uspele da nađu „put do novinara i javnosti“.

Konferencije ove neformalne grupe koja okuplja vodeće ljude iz sveta politike i biznisa održavaju se jednom godišnje od 1954. godine. Pozivnice za učešće uvek šalje aktuelni predsedavajući – a to je ove godine bio Davinjon Etijen, bivši potpredsednik EU Komisije.

Grupacija obuhvata oko 150 uglednih ličnosti iz celog sveta, a služi, kako mi je to davne 1997. godine pojasnio u Zbignjev Bžežinski, dugogodišnji savetnik američkih predsednika za bezbednost, „kao mesto za konsultacije ljudi koji odlučuju u sferi politike i ekonomije“. Obzirom da je reč o više od 150 uticajnih ljudi današnjice, svakako da njihova mišljenja nisu uvek istovetna pa se na planu implementacije određenih zaključaka pojavljuju „s vremena na vreme“ određene turbulencije kao posledica nehomogenizovanih stavova i želja.

U najavi ovogodišnjeg zasedanja Bilderbeg grupe naglašeno je bilo da „je Hladni rat odavno iza nas, ali je potreba intenzivnijeg američko –evropskog dijaloga i saradnje veća nego ikada, usled nagomilanih problema koji traže jedan zajednički i efikasniji odgovor.“

Poseban akcenat ove godine stavljen je na međunarodne globalne odnose I internacionalnu ekonomiju.

Tako novinar Guardijana, Carls Skelton, koji je imao određenih saznanja o pripremi ovogodišnje konferencije naglašava “da su ta četiri dana neformalnih konsultacija najbogatijih ljudi sveta, najuticajnijih političara i probranih novinara, poput čelnika Barklej Banke, Bil Gejtsa, Lari Samersa i drugih, izuzetno bitna za ceo svet. Ti ljudi donose odluke. Koliko sam ja uspeo da saznam, evro je jedan od prioriteta ovogodišnjeg skupa.”

Kada se malo popriča sa španskim bankarima, kao što je to imao prilike da uradi potpisnik ovih redova, jasno je da su dileme oko povratka na pezetu u današnjoj Španiji prisutnije više nego ikada. Slični glasovi dolaze i iz Grčke ali sve češće i Nemačke. Ukoliko bi se dogodilo da Evrozona pukne, posledice bi mogle biti, procenjuju analitičari, nemerljive. Utoliko je ova Konferencija Bilderberg Grupe od prvorazrednog značaja.

Pojedini analitičari se pitaju da li je plasiranje u javnost informacija o Avganistanu kao “Litijumskoj Saudijskoj Arabiji 21. veka” jedna od posledica ove konferencije.

Zoran Vitorović, Cirih

17. јун 2010. 0 komentara

Biznis

UNHCR: Izveštaj o svetskim trendovima prošle godine

by bifadmin 17. јун 2010.

Krajem 2009. godine na svetu je bilo 43,3 miliona lica raseljenih usled sukoba i progona što predstavlja najveći broj od sredine devedesetih godina, kaže se u godišnjem Izveštaju o trendovima u svetu 2009. godine koji je danas objavio UNHCR. U isto vreme, broj izbeglica koje su se doborovoljno vratile u svoju domovinu na najnižem je nivou u poslednjih dvadeset godina.

U Izveštaju se kaže da je ukupni broj izbeglica ostao relativno nepromenjen – 15,2 miliona, od kojih su dve trećine pod mandatom UNHCR, a jedna trećina je u nadležnosti Agencije UN za pomoć i rad sa palestinskim izbeglicama (UNRWA). Više od jedne trećine izbeglica o kojima brine UNHCR nalaze se u situaciji produžene izbegličke krize usled sve veće dužine trajanja sukoba.

“Sukobi velikih razmera poput onih u Avganistanu, Somaliji i Demokratskoj Republici Kongo ne pokazuju znake smirivanja,” rekao je Visoki komesar UN za izbeglice, Antonio Gutereš. “Sukobi za koje se činilo da se završavaju ili gde su se rešenja činila na pomolu, poput onog u južnom Sudanu ili Iraku, stagniraju. Usled toga, prošla godina nije bila dobra za dobrovoljnu repatrijaciju. Baš naprotiv, bila je najgora u poslednjih dvadeset godina.”

Izveštaj UNHCR pokazuje da se 2009. godine kućama vratilo samo 251.000 izbeglih lica, što je najniži nivo još od 1990. godine. Poređenja radi, tokom protekle decenije se svake godine svojim domovima vraćalo oko million ljudi u proseku.

“Većina izbeglica u svetu već živi u tom statusu pet i više godina. Nema sumnje da će taj broj rasti, ukoliko manje njih može da se vrati kućama” dodao je Gutereš misleći na više od 5,5 miliona izbeglica pod zaštitom UNHCR koja se nalaze u situaciji produženog izbeglištva.

Krajem 2009. godine, broj lica koja su se usled sukoba raselila unutar svoje zemlje porastao je za četiri procenta, na 27,1 milion. Uporni sukobi u DR Kongu, Pakistanu i Somaliji uglavnom su ti koji su doveli do porasta ukupnog broja.

U novom Izveštaju se takođe primećuje da sve više izbeglica živi u gradovima, pre svega u zemljama u razvoju, nasuprot utisku da izbeglice preplavljuju industrijalizovane zemlje.

Broj individualnih zahteva za azil porastao je na približno jedan million u svetu, pri čemu je u Južnoj Africi prošle godine podneto više od 222.000 novih zahteva čime je ona postala najveća azilantska destinacija na svetu.

Izveštaj o trendovima u svetu 2009. godine – statistički pregled trendova i obrazaca raseljavanja stanovništva usled sukoba – takođe se odnosi i na apatride. Broj osoba za koje se zna da su apatridi krajem 2009. godine bio je 6,6 miliona, iako se, prema nezvaničnim procenama, kreće i do 12 miliona.

UNHCR pruža zaštitu, pomoć i traži rešenja za izbeglice. Dužina sukoba čini dobrovoljni povratak u zemlje porekla – najpoželjnije rešenje za zemlje domaćine jednako kao i izbeglice – sve težim.

U okviru programa preseljenja – kojim se izbeglice koje su smeštene u jednoj od zemalja azila u razvoju trajno preseljavaju u drugu državu, obično u razvijenom svetu – UNHCR je prošle godine predstavio rekordnih 128.000 osoba za preseljenje u treće zemlje, što je najviše za proteklih 16 godina.

Krajem 2009. godine, 112.400 izbeglica ušlo je u program preseljenja u 19 zemalja uključujući i Sjedinjene Američke Države (79.900), Kanadu (12.500), Australiju (11.100), Nemačku (2.100), Švedsku (1.900) i Norvešku (1.400).

Najveće grupe izbeglica preseljenih u treće zemlje tokom 2009. godine potiču iz Mijanmara (24.800), Iraka (23.000), Butana (17.500), Somalije (5.500), Eritreje (2.500) i DR Konga (2.500).

U poslednjih deset godina, naturalizovano je najmanje 1,3 miliona izbeglica – više od polovine u Sjedinjenim Državama.

U Evropi, Srbija je jedina zemlja sa dugotrajnim izbeglištvom. Istovremeno, Srbija je proaktivna u pokušajima da zatvori poglavlje izbeglištva. Srbija se takođe suočava i sa situacijom koja prerasta u produženo raseljeništvo, a svedok je i naglog porasta broja lica koja traže azil, pre svega iz Avganistana.

17. јун 2010. 0 komentara

Ekonomija

Avganistan kao “litijumska Saudijska Arabija”

by bifadmin 16. јун 2010.

Početak letnjih meseci iskorišćen je širom planete za “slučajno” (!?) plasiranje senzacionalne informacije. Reč je o Avganistanu – zemlji prebogatoj rezervama minerala, naročito litijuma. Prema istraživanjima, koje su američki geolozi radili godinama a pod “kišobranom” Ministarstva odbrane SAD – planine Hindukusa u Avganistanu obiluju rezervama litijuma, minerala koji se najviše koristi u automobilskoj industriji.

Reč je, kako se veruje, o rezervama litijuma koje se prema postojećim tržišnim cenama ovog minerala procenjuju na preko 24 milijarde američkih dolara.

Pored litijuma, u Avganistanu, postoje i rezerve gvozđa (420 milijardi dolara), bakra (276 milijardi dolara) kobalata (51 milijarda dolara) i zlata (više od 26 milijardi dolara)….

Informacija o mineralima u Avganistanu koju je prvo plasirao ugledni Njujork Tajms, pozivajući se na istraživanja Geološke službe Ministarstva odbrane SAD, pokrenula je razna ministarstva aktuelne vlade Agvanistana Hamida Karzajia.

avganistna Trenutno se državni pisari bave matematičkim računima – koliko bi pomenute “Ali Babine pećine Hindukusa” donele u proseku svakom građaninu ove ratom porušene i napaćene azijske države. Računice su šokirale javnost. Prema procenama, koje još uvek nisu potpune, čini se da bi svaki Afgan mogao uskoro da ima u proseku mesečno više od 34,482.76 američka dolara.

Euforija koju je ova informacija izazvala među stanovnicima Avganistana brzo je umirio glasnogovornik Ministarstva rudarstva g. Dzavad Omar rečima: “Da, to su veliki potencijali. Međutim, nalaze se uglavnom u politički jako nestabilnim regionima naše države. A da bi mi počeli koristiti sve blagodeti ovih nalazišta moramo sačekati još najmanje 10 godina.“

Nedostatak poltičko – društvene stabilnosti, nepostajanje vladavine zakona, nesigurnost u svakom pogledu i potpuni nedostatak infrastrukture (pogotovo za eksploataciju minerala) brzo su “izduvali balon optimizma” Avganistanaca i veru “u bogatu i sjajniju budućnost”.

Bezbednosni eksperti upozoravaju da će “upravo podaci o nalazištima litijuma, zlata i drugih minerala” pojačati otpor Talibana aktuelnoj vlasti koju međunarodna zajednica na čelu sa SAD svim silama nastoji da uspostavi u Avganistanu.

Evropski mediji naglašavaju da se u internom memorandumu Ministarstva odbrane Amerike ova ratom opustošena država naziva “Saudijskom Arabijom litijuma”, minerala koji je ključan za proizvodnju baterija, laptopova i ine elektronske sofisticarane tehnologije.

Uporedo sa tim, mediji u Švajcarskoj se pitaju “da li su ove podatke zapadne specijalizovane agencije imale i pre početka rata u Avganistanu. Da li je Osama Bin Laden (i juranjava za najtraženijim teroristom sveta), u stvari “odigrao“ (direktno ili indirektno) “utakmicu” za vojno najjaču silu današnjice, Ameriku? Zašto se o mineralnim bogatstvima Avganistana nije govorilo i ranije? Šta je suštinski u pozadini globalnih političkih odnosa – sukob civilizacija niskog intenziteta (kako navodi prof Semjuel Hantington) ili ekonomska prevlast ?”

Slučajno ili namerno, tek priča o avganistanskom litijumu neodoljivo podseća na priču o retkom mineralu – poznatom kao okamenjeno drvo, za koga su nemački gemološki časopisi (publikacije internog tipa namenjene draguljarima) tvrdili sredinom 1998.g. da se u neograničenim količinama nalazi prisutan u rudnicima Trepče na Kosmetu. A pomenti mineral je najjeftiniji izvor za ekstrakciju silicijuma (neophodnog u IT industriji).

Ovaj podatak treba dopuniti i “iznenadnim otkrićima ogromnih rezervi nafte u priobalju Ekvatorijalne Gvineje” početkom devedesetih godina 20 veka. Slučajno tek, danas se najviše “crnog zlata“ u USA uvozi upravo iz ove male afričke drzave i Norveške a ne Golfskog zaliva, opterećenog ratovima u Iraku, krizom u Iranu i piratima Somalije i Omana.

Za Bif iz Ciriha

Zoran Vitorović

16. јун 2010. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci