Tekstovi

Intenzivni razvoj elektronskog trgovanja na tržištima kapitala i njegova brza evolucija omogućavaju, ali i zahtevaju, delegiranje repetitivnih i osetljivih poslova s čoveka na kompjuter kako bi se smanjio operativni rizik nenamerne greške. Prebacivanjem takvih poslova dodatno se oslobađaju dragoceni ljudski resursi kako bi bili upotrebljeni za produktivnije poslove. Investiciona društva su u potrazi za tehnologijama koje će im biti podrška u traženju novih mogućnosti i prilika na samom tržištu.

Učesnici seminara će, između ostalog, saznati kako je ORC Trading softver pomogao profesionalnim traderima širom sveta da naprave iskorak i unaprede uslugu koju nude svojim klijentima u odnosu na svoju konkurenciju.

Tokom ovog besplatnog seminara učesnici će na delu kako vam ORC Trading i ORC Connect softveri pružaju podršku u obavljanju svakodnevnih operacija.

Kako organizatori kažu, „Analitička podrška, risk management, izražene performanse i mogućnosti trgovanja te nenadmašna konektivnost prema različitim tržištima samo su neki detalji kompletne ponude ovog softverskog rešenja.“

Svi će biti spremni da odgovore na pitanja vezana za finansijska tržišta i nove usluge te aplikacije koje nude ORC i IN2, a više informacija možete saznati na sajtu kompanije IN2.

Glasanjem koje je započeto 10. maja svi zainteresovani građani mogli su da se opredele da li će se ubuduće Internet adrese ispisane srpskom ćirilicom završavati sa срб, србија, сб ili рсб (po uzoru na postojeće .rs), jer su to bili jedini predlozi (od ukupno 78 prikupljenih) koji ispunjavaju uslove koje je propisala Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN).

Predlozi su prikupljani dva meseca, tokom marta i aprila, i radna grupa je potom navedena četiri predloga stavila na glasanje uz ocenu da će za najmanje mesec dana prikupiti dovoljan broj glasova. Uvidom u preliminarne rezultate glasanja tačno mesec dana kasnije, 10. juna, ispostavilo se da je procena bila dobra i radna grupa je stoga odlučila da se glasanje zaustavi u sredu u ponoć. Rezultati glasanja biće objavljeni desetak dana kasnije, pre kraja juna.

RNIDS će potom preduzeti sledeće korake koje je propisao ICANN – kompletirati potrebnu dokumentaciju i pribaviti neophodne saglasnosti – posle čega će moći da podnese zahtev ICANN-u. Dosadašnja praksa je pokazala da se na ocenu zahteva mora čekati nekoliko meseci. Kad se dobije potvrdan odgovor podnosi se još jedan zahtev, ovog puta da se RNIDS-u poveri staranje o imenima u novom ćiriličkom domenu Srbije.

Do sada je zahteve podnela 31 zemlja (na 19 jezika) a samo četiri su prošle kompletnu proceduru i dobile pravo da adrese na Internetu ispisuju svojim pismima i na svojim jezicima – ruskom ćirilicom i arapskim pismom, na ruskom i arapskom – Rusija, Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Još devet zemalja je dobilo pozitivnu ocenu zahtevanog imena (Kina, Hongkong, Jordan, Palestinska okupirana teritorija, Katar, Šri Lanka, Tajvan, Tajland i Tunis) i trenutno čeka da im se delegira staranje nad novim domenima, a osamnaest još nije prošlo fazu ocenjivanja imena. Mikro.rs

Nova fondacija se nada da će uspeh koji je Linux postigao u softveru za velike kompanije prevesti i u svet televizora, tabličnih računara, pametnih telefona i internet računara kojim dominira nekoliko operativnih sistema uključujući Windows, Symbian, Blackberry i iPhone OS.

Šest pomenutih kompanija osnivačke grupe obavezalo se da novoj neprofitnoj kompaniji Linaro obezbedi „desetine miliona dolara godišnje“, izjavio je Tom Lanč, njen privremeni izvršni direktor i izvršni potpredsednik kompanije Arm Holdings, na konferenciji za medije u Tajpeju. Grupa je otvorena i svako može da joj se pridruži.

Članice grupe će ujediniti svoje inženjerske resurse za softver otvorenog koda u Linaro i uključiće ih u širok krug projekata. Linaro će biti partner organizaciji Linux Foundation kako bi usaglasili ključne operativne principe.

Trenutno Linaro ima oko 20 inženjera, ali će ih uskoro biti preko 100, rekao je Lanč.

Linaro planira da stvori razvojne alatke za stvaraoce Linuxa koje će im pomoći da bolje iskoriste složene čipove koje proizvode članice osnivačke grupe, pretežno one koji sadrže procesorska jezgra kompanije Arm. Čipovi su složeni jer pametni telefoni i ostali nabrojani uređaji zahtevaju dosta tehnoloških rešenja kako bi radili i ostali povezani na mrežu sve vreme. Proizvođači čipova naime smatraju da razvijači softvera mogu mnogo bolje da iskoriste moć njihovih čipova.

Uprkos naginjanju ka kompaniji Arm, grupa je objavila da im je dobrodošao i Intel i da će ponuditi alatke za sve vrste procesora. Operativni sistem MeeGo, namenjen malim uređajima, koji su takođe istakli u svom saopštenju, stvorili su Intel i Nokia i on podržava ne samo procesore kao što su Intelov Atom već i one s jezgrima koja je projektovao Arm.

Linaro namerava da objavljuje softverske alatke, jezgra i drugi softver svakih šest meseci. Softver će već biti proveren u smislu da se može koristiti sa većim brojem čipova, što će proizvođačima pomoći da znatno brže izađu na tržište sa svojim novim proizvodima. Jedan od projekata na kome se već radi je tehnologija koja omogućava brzo podizanje sistema.

Linaro trenutno traži novog izvršnog direktora jer je Lanč bio odgovoran samo za formiranje fondacije i planira da se vrati punom radnom vremenu u kompaniji Arm čim se nađe odgovarajuća zamena. (M.V.)

To je treća najveća zaliha gotovine pri američkim korporacijama, odmah iza Microsofta. Google želi poboljšati povraćaj ulaganja na toliku gotovinu, jer su do sada novac ulagali prilično konzervativno.

Iako nije poznato na koju sumu vraćenog novca Google cilja, analitičari smatraju da bi ta sredstva u 2010. godini (uključujući vraćanje po kamatama te na realizovane i nerealizovane dobitke pre i nakon oporezivanja) mogla iznositi oko 2,5 posto. Deo gotovine Google će iskoristiti da bi otkupio akcije mobilne oglašivačke firme AdMob, dok ostale investicije analitičari ne mogu predvideti.

Investicijski tim sada broji 30 ljudi. Novopridošli su bivši zaposlenici Goldman Sachsa, JP Morgana i drugih banaka. Odelenje vodi Brent Kalinikos, nekadašnji Microsoftov radnik, koji se pridružio pre tri godine, kada je Google imao „samo“ 11 milijardi gotovine.

Kalinikos je izgradio složenu mrežu izveštavanja, koja mu prikazuje stanje 98 posto imovine kompanije svuda u svetu, dok većina trezora banaka ima pregled nad 60 do 70 posto imovine.

Nakon godina opreznih ulaganja, Kalinikos sada upravlja i ulaganjima u korporativne obveznice (trenutno 4,9 milijardi prema 695 miliona prethodne godine), hipotekarne obveznice (3,3 milijardi prema 60 miliona lani) te u državne obveznice drugih zemalja (332 miliona, nula lani).

Google ima i veće planove. Na internet portalu traži se trgovac obveznicama, analitičar rizika te analitičar portfelja hipotekarnih obveznica. Uprkos svemu tome, Kalinisos kaže da ne žele postati novi Wall Street.

Izvor: SEEbiz.eu

Dosadašnji Zakon o telekomunikacijama je u dobroj meri bio usklađen sa prvim regulatornim okvirom Evropske unije iz 1998. godine, čiji je fokus bio ukidanje ekskluzivnih prava jednog državnog operatora i inicijalno otvaranje tržišta. No, dinamičan razvoj sektora u proteklom periodu, što se naročito odnosi na otvaranje tržišta za nove operatore i velika vrednost tržišta elektronskih komunikacija, nameću obavezu daljeg unapređivanja pravnog okvira i praćenja propisa EU iz ove oblasti.

Zakon će između ostalog, omogućiti povećanje transparentnosti u oblasti elektronskih komunikacija i unapređenje predvidivosti regulatornog okvira i vladavine zakona, kao osnovnog preduslova za povećanje investicija u sektoru, zatim nastavak institucionalnog jačanja i postizanje pune operativnosti i nezavisnosti nacionalnog regulatornog tela i liberalizaciju u pogledu obavljanja delatnosti elektronskih komunikacionih mreža i pružanja usluga, koja se temelji na slobodnom obavljanju delatnosti po režimu opšteg ovlašćenja.

Takođe predlogom se utvrđuju i jasna pravila u pogledu određivanja tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, određivanja operatora sa značajnom tržišnom snagom i nametanju tzv. regulatornih obaveza takvom operatoru kao i izgradnja efikasnog mehanizma zaštite korisnika elektronskih komunikacionih mreža i usluga.

Sadrži i rešenja za nediskriminatorni i transparentni postupak dodeljivanja adresa i brojeva kao i radiofrekvencija kao ograničenih resursa i promovisanje principa tehnološke neutralnosti u cilju daljeg razvoja sektora.

„Donošenjem Zakona o elektronskim komunikacijama obezbediće se savremen, efikasan i jedinstven pravni okvir, koji će omogućiti dalji razvoj elektronskih komunikacija čime se direktno doprinosi povećanju konkurentnosti, a građanima i preduzećima pruža se veća mogućnost izbora kvalitetnijih usluga, što samim tim povećava konkurentost ekonomije i kvalitet svakodnevnog života“, istakla je Jasna Matić.

Predlog Zakona o elektronskim komunikacijama možete preuzeti ovde.

Konkurs za Nagradu za najbolju tehnologiju, raspisuje se na osnovu Javnog konkursa za podršku nacionalnom sistemu inovacija Slovenije i izvodi se u okviru projekta “Tehnološko-inovacijsko čvorište za kompleksne sisteme i inovativne tehnologije”. Komisija je primila 14 predloga za nagradu, a ocenjivani su tehničko-tehološki, poslovno-ekonomski i ekološko-energetski kriterijumi.

Autori pobedničke prijave (dr Viktor Zaletelj iz Trima, dr Aleš Petek i dr Karl Kuzman sa Mašinskog fakulteta), za najbolju proizvodnu tehnologiju nagrađeni su besplatnim učešćem na Međunarodnoj konferenciji ICIT & MPT (International Conference on Industrial Tools and Material Processing Technologies – Internacionalna konferencija o alatima i tehnologijama za obradu materijala), koja će se održati na jesen 2011.

Inače, ArtMe je sa Qbiss by Trimo proizvod koji je već poneo zvanje najbolje slovenačke inovacije u 2009. godini, u konkurenciji više od 100 proizvoda.

Na dodeli evropske nagrade za povezivanje industrije sa naukom na području robotike, EUROP/EURON Nagrade za transfer tehnologije (EUROP/ENRON Technology Transfer Award), svojim rešenjem robotizovanog manipulatora za montažu fasadnih elemenata, Trimo je osvojio treće mesto.

Kompanija je nastala je ulaganjem 24 miliona evra u tržište telekomunikacija kroz kupovinu tri glavna dobavljača Internet usluga u Srbiji.

U maju prošle godine kompanija MediaWorks dobila je licencu za bežičnu fiksnu telefoniju i počela je razvijanje telekomunikacione infrastrukture koja će omogućiti bežičnu fiksnu telefoniju i komercijalnu upotrebu mreže. (A.S.) Mikro.rs

SSL tehnologija je projektovana tako da spreči neovlašćene znatiželjnike da čitaju podatke koji putuju između korisnikovog računara i servera.

U slučaju Googleovog pretraživanja, SSL će štititi prenos unetog upita za pretraživanje i rezultata pretraživanja koje vraćaju Googleovi serveri.

Google je kriptovanu verziju svoje mašine za pretraživanje veba počeo da nudi od petka. Da bi se koristila potrebno je da se u adresno polje umesto „http“ unese „https“. Drugim rečima, treba otići na adresu https://www.google.com.

„Mislimo da će korisnici ceniti ovu novu opciju pretraživanja. To je svakako zgodan dodatak njihovoj mrežnoj privatnosti i bezbednosti i mi ćemo našu pretraživačku ponudu nastaviti da obogaćujemo kriptografskom podrškom“, navedeno je u zvaničnom saopštenju kompanije.

SSL zaštita pretraživanja je deo šire inicijative ove kompanije da svoje usluge obogati kriptovanjem, započete još pre godinu dana.

SSL pretraživanje će za sada raditi u probnom režimu (beta odnosno test) i ono što će korisnici doživljavati razlikovaće se od od uobičajene usluge na nekoliko načina.

Kao prvo, odziv će verovatno biti sporiji (ali ne i previše uočljiv), jer najpre mora de se uspostavi bezbedna veza. Drugo, pritiskanjem veza u razultatima pretraživanja slaće se manje podataka odgovorajućoj veb lokaciji. Neće se slati ključne reči iz upita ni podatak da se do nje stiglo zahvaljujući Googleu, što će ponudioce informacija ostaviti bez korisnih podataka za njihove marketinške potrebe. Ovo je razlog što Google ne forsira svakog da koristi kriptovano pretraživanje, na koje inače troši dosta računarskih resursa i inženjerskog vremena. Treće, u početku će opcija SSL biti dostupna samo za pretraživanje veba i neće obuhvatati druge specijalizovane pretraživačke mašine kao što su one za pretraživanje slika i mapa.

Google od ranije nudi SSL zaštitu i za druge usluge iz svoje ponude – Gmail i Docs. U Gmailu su https:// veze od januara podrazumevana opcija pošto su prethodno neko vreme bile neobavezna mogućnost za korisnike koji su želeli dodatnu bezbednost.

Kriptovano pretraživanje svejedno nije potpuno bezbednosno rešenje. Podaci se korisniku moraju predstaviti u otvorenom obliku tako da svaka osoba ili zlonameran softver koji imaju pristup njegovom računaru ili mobilnom uređaju mogu da ih pročitaju. Samo kriptovanje prenosa ne sprečava korisnike da sami otkrivaju svoje lične informacije prevarantima koji ih od njih traže. (M.V.) Mikro.rs