U petak je održan skup kojim je obeležena „Nedelja e-veština“ u Srbiji. Okrugli sto su organizovali Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, kompanija Microsoft Srbija i Privredna komora Srbije.
Na skupu je istaknuta potreba za razvojem e-veština na svim nivoima. E-veštine više ne mogu da budu tretirane kao dodatna prednost, ni od strane državnih institucija ni privatnog sektora. U 21. veku i društvu koje stremi konkurentnoj ekonomiji zasnovanoj na znanju, informatičkoj pismenosti mesto je u temeljima edukacije, zajedno sa čitanjem i pisanjem, zaključak je okruglog stola “E-veštine za Srbiju” .
„Evropska unija je shvatila važnost e-veština za podizanje konkurentnosti privrede, pa moramo i mi” rekla je otvarajući skup ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić.
„Rezultati poslednje studije IDC-a ističu potrebu za razvojem e-veština u Evropi u kojoj će za pet godina više od 90% poslova zahtevati upotrebu neke od IT veština, nezavisno od sektora ili veličine preduzeća“, istakao je generalni direktor kompanije Microsoft Srbija Vladan Živanović.
“Microsoft je u Srbiji, kao i u Evropi, posvećen tome da građanima omogući sticanje i razvoj e-veština. Angažovani smo u programima sa Vladom Republike Srbije, nevladinim organizacijama, akademskim institucijama i privrednim sektorom kako bismo ih podržali i ohrabrili u obezbeđivanju obuka za razvoj e-veština za što je moguće širi krug ljudi“ rekao je Živanović.
Razvoj e-veština na svim nivoima doprinosi ekonomskom oporavku. U regionu centralnoistočne Evrope preduzeća i organizacije koje koriste informacione tehnologije zapošljavaju 392.000 IT profesionalaca koji rade na Microsoft tehnologijama, i taj broj će u značajnoj meri rasti u narednom periodu. Na to da Srbija nije izuzetak, i da potreba za IT profesionalcima raste uprkos krizi, ukazuje primer da je ovih dana Microsoftov razvojni centar u Beogradu raspisao konkurs za 12 novih radnih mesta za programere. (A.S.)
Izvor: Mikro.rs
Čak jači efekti krize na maloprodajnike i u potrošačkoj industriji generalno se mogu videti u strukturnim promenama koje su najavljene ili već sprovedene u 2008. godini. U drugoj polovini 2008. godine, slovenački finansijski konglomerati, Infond holding i Istrabenz, su najavili prodaju svog vlasničkog udela u Mercatoru. Iako transakcije nisu okončane 2008. godine, banke su založile akcije Mercatora, prethodno uzete kao obezbeđenje, tokom 2009. godine. Uprkos glasinama da će Delta Group, matična kompanija Delte Maxi, ili Agrokor, matična kompanija Konzuma, biti mogući kupci Mercatora, ni jedan nije uspeo da stekne vlasnički udeo u ovom najvećem maloprodajniku u Adria regionu. 
Kao i u zapadnoj Evropi, tržišni učesnici su prepoznali važnost kontrole pristupa krajnjim korisnicima i zato viđamo konsolidaciju maloprodajne distribucije, u slučaju apoteka u skoro svim zemljama regiona. Proces konsolidacije je podstaknut količinom lekova koji se izdaju bez recepta. Za sada, konsolidacije su se dogodile na nivou zemlje, sa samo nekoliko pokušaja da se stvori regionalni igrač. 
Dobar primer jeste širokopojasni segment, sa prostorom za rast u nekim zemljama u regionu do nivoa EU (20 odsto EU naspram 7.24 odsto u regionu). Stoga će se operateri usmeriti uglavnom ka daljem prodoru širokog pojasa/IPTV-a kako bi smanjili razliku između regiona i EU, i da bi nadoknadili opadanje tradicionalnih tržišta.
Tako, srpski ogranak US Steel-a će ukinuti 250 administrativnih radnih mesta od 09. septembra, što je otprilike 10 odsto radnika koji ne rade direktno u proizvodnji. Naravno, prvi će biti deo za nabavke, ali takođe logistika, neefikasna sredstva, itd. 
korespondirati sa stepenom privrednog razvoja i standardom stanovništva u pojedinim regionima i sredinama”. Naime, u nekima od razvijenijih okruga kao što je Šumadijski, od sedam opštinskih sajtova funkcionišu samo tri, a u Zlatiborskom je još izrazitiji nedostatak zvaničnih opštinskih prezentacija. Istovremeno, veb scena posvećena lokalnoj problematici, specifičnostima i potencijalima je prilično razvijena, zahvaljujući prvenstveno preduzimljivim pojedincima i privrednicima. Sa druge strane, u slabije privredno razvijenim Zaječarskom i Pirotskom okrugu sve opštine imaju veb prezentacije, a u Braničevskom samo jedna od osam opština nema zvanični sajt. Autori istraživanja ocenjuju da je kvalitet opštinskih i gradskih sajtova veoma neujednačen – počev od dizajna, količine i organizacije sadržaja, do dostupnosti informacija, stepena njihove upotrebljivosti i Internet servisa koje sadrže. Priličan broj sajtova je tehnički neprilagođen pretežno lošim uslovima korišćenja Interneta u Srbiji, što je naročito uočljivo u primerima gde se poseta sajtu uslovljava “prolaskom kroz obično dugotrajni “intro”, čija grafika, verovatno sa namerom da fascinira posetioce, dosta otežava otvaranje sajta i pristup korisnom sadržaju”. Primetna je i sklonost ka korišćenju elektronskih mapa, koje lociraju položaj opštine ne samo na nivou Srbije, već i na širem geografskom području – od regionalnog do globalnog.
Sledeća tri lidera prema prihodima u Jadranu su tri elektro kompanije: EPS, HEP Group i HSE, opet, tržišni lideri u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Za razliku od naftnog sektora, elektro kompanije su uglavnom pod kontrolom države širom regiona, iako zajednička ulaganja za konkretne projekte sa stranim partnerima postaju sve popularnija poslednjih godina.