Dvadeset četiri mobilna operatora fomirala su zajednicu za prodaju aplikacija Wholesale Applications Community kako bi izbegli cepkanje tržišta aplikacija i razvijačima softvera dali jednu pristupnu tačku do svih članova, saopštio je u ponedeljak GSM savez (GSM Association).
Operatori će sad početi da rade na ujedinjavanju svojih razvojnih zajednica, tako da razvijači softvera mogu svoje aplikacije da donesu na jedno mesto odakle će ih distribuirati, umesto da prolaze kroz više postupaka za njihovo odobravanje.
Zajednioca će početi da priprema zajednički razvojni standard koji treba da bude gotov za 12 meseci. Standard navodno neće zavisiti od vrste telefona i operativnog sistema.
To će im omogućiti da se bolje nadmeću s Appleovom „prodavnicom aplikacija“ (App Store) ili Googleovom „pijacom za Android“ (Android Market), koje imaju nezavisne i konkurentne postupke odobravanja aplikacija vezanih za njihove telefone ili operativne sisteme.
Članovi ove nove zajednice su između ostalih: AT&T, China Mobile, Deutsche Telekom, NTT DoCoMo, Orange, Telefónica, Telenor Group, Sprint, Verizon Wireless i Vodafone. Zajedno imaju oko tri milijarde pretplatnika.
Kao i mnogi proizvođači telefona i operatori su uočili uspeh Appleove prodavnice i žele deo tog kolača. Neki od njih, uključujući Orange, Verizon i Vodafone, već su ranije formirali svoje prodavnice aplikacija.
Proizvođači mobilnih telefona LG Electronics, Samsung i Sony Ericsson takođe pružaju podršku ovoj zajednici.
Analitičari smatraju da su pred njom brojne prepreke, jer njeni članovi nastoje da preuzmu kontrolu nad aplikacijama a imaju slabe rezultate u toj vrsti industrijskog konzorcijuma. To su videlo kroz neslaganje između standardizacionih tela JIL i Bondi. (M.V.)
Izvor: Mikro.rs
Kako je objasnio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, nakon što NIS postane otvoreno akcionarsko društvo i iznese akcije na Beogradsku berzu, svi koji su dobili besplatne akcije NIS-a moći će da trguju njima na berzi. 
Ovaj Akcionarski fond neće imati organe upravljanja niti zaposlene, dok će njegovim portfeljom akcija i udela upravljati Agencija za privatizaciju. I ovim objedinjenim akcijama moći će da se trguje na berzi ili da se prodaju Akcionarskom fondu kada on uputi poziv za otkup sopstvenih akcija. Njegovu početnu imovinu čine akcije i udeli iz Privatizacionog registra 78 paketa akcija nominalne vrednosti 4,7 milijardi dinara i šest udela knjigovodstvene vrednosti 5,4 miliona dinara. Takođe i akcije i udeli u vlasništvu Akcijskog fonda što je 1.500 paketa akcija, nominalne vrdnosti oko 24 milijarde dinara.
Tradicionalno, najtrgovanija hartija na tržištu bila je niška AIK banka koja je zabeležila realizaciju od 197,9 miliona dinara uz sedmoprocentni rast vrednosti. Uprkos tome što je početkom januara ova banka obavestila akcionare da nije ispunila uslove NBS-a te će obećanu isplatu dividende iz 2009. godine preneti u tekuću, inostrani fondovi su se u velikoj meri tiskali za akcijama ove najprofitabilnije domaće banke na berzi. Još uvek nisu poznati poslovni rezultati AIK-a za proteklu godinu ali se očekuje da bi ova bankarska ustanova mogla objaviti neto dobit od 4 milijarde dinara. Iz uprave Agrobanke, pak, objavljeno je da je kompanija ostvarila profit od oko 1,3 milijardi dinara u 2009. godini dok je bilansna suma narasla 48 odsto na 58 milijardi dinara. Ipak, optimizam ulagača sputale su najave da bi ova banka mogla izvršiti novu dokapitalizaciju u tekućoj godini te je izostao veći promet akcija Agrobanke koja je porasla 6,2 procenata. Komercijalna banka se tokom januara stabilizovala na ceni od 30.000 dinara nakon što je tokom decembra padala i ispod kote od 27.000 usled najave i sprovođenja dokapitalizacije zatvorenog tipa. Tokom januara EBRD, IFC, DEG i Swed fund su uplatili sumu od 120 miliona evra čime je u potpunosti okončana dokapitalizacija ove najveće banke pod kontrolom države. Prema rečima menadžmenta Komercijalne, ova sredstva će mahom biti iskorišćena za podizanje kvaliteta portfelja banke, te za dokapitalizaciju filijala u Crnoj Gori i Bosni. Gubitnike iz bankarskog sektora predvodila je Univerzal banka koja je pala preko 10 procenata dok je među najvećim dobitnicima bila kragujevačka Credy banka nakon novih najava da bi ova banka u većinskom državnom vlasništvu mogla biti predmet preuzimanje od slovenačke Nove kreditne banke. 
Bik meseca – Akcije beogradske trgovačke kompanije Progres porasle su tokom januara 58 procenata nakon što su se u javnosti pojavile informacije da bi ovo preduzeće moglo naplatiti znatan deo iračkog duga, ranije osporavanog od strane bosanskih kompanija. Kako su javili mediji iz BiH, sredinom januara, Federacija BiH je dala saglasnost Vladi za sklapanje sudske nagodbe sa Progresom kojom su deblokirana sredstva tzv. iračkog duga od 53 miliona američkih dolara. Po sudskoj nagodbi 15,6 miliona američkih dolara trebalo bi da pripadne Progresu, dok bi Federacija BiH trebala da dobije ostatak sredstava. Nakon ove vesti, akcije Progresa su u nekoliko navrata beležile snažne skokove, stižući na momente i do nivoa od 170 dinara uz ne toliko velike promete ali svakako znatno iznad prošlogodišnjeg proseka. Kraj januara, Progres je dočekao na nivou od 158 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 852 miliona dinara (8,6 miliona evra). 
Kristian Kornerup: Otkako je početkom 2008. godine ukinuta obaveza otkupa domaćeg duvana, politika BAT-a u ovoj oblasti se zasniva isključivo na tržišnim principima. S obzirom da naše proizvode odlikuje vrhunski kvalitet, u njima se nalazi samo duvan koji zadovoljava takve kriterijume. S druge strane, srpski duvan je u najvećoj meri prosečnog kvaliteta i kao takav teško pronalazi mesto u našoj proizvodnji. 
R. Veljanovski: Sigurno je da hoće, posebno zbog visokih kazni predviđenih novim zakonom. Ja sam bio glavni i odgovorni urednik velikog medija i nisam nikada imao platu u današnjoj vrednosti od 1000 evra. Nadam se da danas ima dobro plaćenih urednika, ali činjenica je da zaposleni u većini medija ne mogu da isplate ovako visoke kazne. To znači da će iste sankcije novinare i urednike primorati da odustanu od istraživačkog novinarstva, jer se ono ne može svrstati u istraživačko ako uvek saopštava činjenice dokazane na sudu. To bi pretvorilo novine u sudske hronike, a samo novinarstvo inače služi da čeprka po površini, da se daju indicije da negde ima kriminala, korupcije, sukoba interesa i sl. U slučaju „Kurir“ – Dinkić je gospodina ministra verovatno više zabolelo to što je ovaj medij otkrio koliku platu ima direktor aerodroma koga je na položaj namestila njegova stranka, nego to što ga je nacrtao kao Firera.