Category:

Tekstovi

Dostupna nova verzija OpenOfficea na srpskom jeziku

by bifadmin 16. фебруар 2010.

Na početku jubilarne desete godine postojanja i preko tri stotine miliona zabeleženih preuzimanja sa Interneta, OpenOffice.org objavio je najnovije izdanje ovog popularnog kancelarijskog paketa.

OpenOffice.org 3.2 je brži, nudi nove i unapređenje mogućnosti, ostvaruje bolju kompatibilnost sa drugim kancelarijskim programima i ispravlja greške i potencijalne sigurnosne propuste.

Lokalizacija paketa na srpski jezik rezultat je saradnje zajednice korisnika u Srbiji i Matematičkog fakulteta u Beogradu, a u okviru projekta Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije, sa ciljem da se građanima i privredi ponudi besplatan i legalan osnovni softver na srpskom jeziku i ubrza uključenje u savremeno informaciono društvo.

OpenOffice 3.2 donosi brže pokretanje, unapređenu kompatibilnost sa otvorenim i vlasničkim formatima, unapređenja u svim svojim delovima, posebno u tablicama u OpenOffice.org Računu (engl. OpenOffice.org Calc) uz mnogo novih i poboljšanih mogućnosti. Takođe, uređivanje grafika i izbor pojedinih elemenata grafika je znatno olakšano, a dostupni su i novi tipovi grafika.

Nova verzija OpenOfficea je dostupna na srpskom (ćirilicom i latinicom) i engleskom jeziku i može se besplatno preuzeti ovde. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

16. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Britanska biblioteka nudi 65.000 besplatnih e-knjiga

by bifadmin 16. фебруар 2010.

Britanska biblioteka i Microsoft saopštili su da su udružili snage kako bi korisnicima Amazonovog čitača Kindle ponudili besplatan pristup zbirci u kojoj se nalazi 65.000 e-knjiga.

U zbirci se nalaze e-knjige koje obuhvataju radove iz 19. veka, uključujući knjige Čarlsa Dikensa, Džejn Ostin i Tomasa Hardija. Predstavnici biblioteke saopštili su da će besplatne e-knjige biti dostupne za preuzimanje od proleća ove godine.

Stručnjaci Microsofta i Britanske biblioteka su u prethodne tri godine radili na pretvaranju odabranih knjiga u digitalni oblik. Najveća pažnja je bila posvećena radovima iz 19. veka, zbog toga što za njih ne postoji zaštita autorskih prava i mogu se legalno ponuditi besplatno.

Britanska biblioteka je takođe objavila da se oko 35 do 40 procenata knjiga iz devetnaestog veka koje ona poseduje, i koje su sada sve digitalizovane, ne mogu naći u drugim javnim bibliotekama. Osim toga, ti naslovi se vrlo retko mogu naći u prodaji u mrežnim prodavnicama ili prodavnicama korišćenih knjiga.

Takođe, korisnici Interneta će moći u Amazonovoj mrežnoj prodavnici da naruče štampani primerak ovih knjiga, po ceni od 15 do 20 funti (17 do 23 evra) po primerku. Štampane verzije će imati isti dizajn i ilustracije kao i originalna izdanja.

„Oslobađanjem istorijskih knjiga sa polica može doći do revolucije u pristupu najvećem svetskom resursu knjiga“, izjavila je Lin Brindli, izvršni direktor Britanske biblioteke. Brindlijeva je saopštila da će biblioteka nastojati da digitalizuje i knjige iz dvadesetog veka, ali se trenutno radi na prikupljanju finansijskih sredstava za taj projekat. (M.S.)

Izvor: Mikro.rs

Pogledajte i najveća dela srpske književnosti u elektronskoj formi.

16. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Stupio na snagu pravilnik o prenosivosti broja mobilnog telefona

by bifadmin 16. фебруар 2010.

Pravilnik o prenosivosti broja mobilnog telefona, koji će omogućiti korisnicima da promene operatera bez menjanja broja, stupio je danas na snagu, a počeće da se primenjuje od 1. januara 2011. godine.

Prema rečima ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasne Matić, predviđeno je da prenosivost brojeva počne da funkcioniše tek od 1. januara iduće godine, a Ratelu je naloženo da naruči softver i opremu koja je neophodna kako bi ceo proces bio uspešan. „Neophodno je da sve u potpunosti bude harmonizovano sa evropskim direktivama o ovoj proceduri“, naglasila je Matićeva.

Prema pravilniku, naknada za prenos broja iznosi 200 dinara, plaća se operatoru kod koga korisnik želi da pređe, dok taj operator za svakog novog pretplatnika isplaćuje 1.000 dinara kompaniji iz čije je mreže preuzeo broj.

Prenos broja može da se odbije ukoliko je zahtev podnelo neovlašćeno lice ili je zahtev netačan i nepotpun, ako korisnik nije izmirio dugovanja prema prethodnom operatoru, ukoliko je u mreži manje od tri meseca ili kao korisnik pripejd usluge nije registrovan.

Pretplatnik koji je preneo broj ne može ponovo da traži prenos istog broja u periodu kraćem od tri meseca, kao i da pretplatnik ne može od novog operatera da traži i dodatne usluge koje je imao kod prethodnog.

Takođe, pripejd korisnik ne može od prethodnog operatera da zahteva naknadu za preostali iznos na svom računu i neiskorišćeni saobraćaj.

Kada je reč o vremenu koje je neophodno za prelazak na mrežu drugog operatora, prema pravilniku je predviđeno najviše dva dana za proveru ispunjenosti uslova i dva dana za prenos broja. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

16. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Telenor dobija licencu 19. februara

by bifadmin 16. фебруар 2010.

Licenca za drugog operatora fiksne telefonije, koju je na tenderu otkupila kompanija Telenor za 1,05 miliona evra, biće zvanično uručena u petak, 19. februara, izjavila je danas za Tanjug, Aleksandra Stefanović, portparol Republičke agencije za telekomunikacije (Ratel).

Kompanija Telenor je jedina dostavila ponudu za dobijanje licence koja je otvorena 12. januara, a Komisija za sprovođenje postupka javnog nadmetanja je posle detaljnog pregleda konstatovala da je ta kompanija priložila svu potrebnu dokumentaciju. Vlada Srbije prihvatila je ovu ponudu 21. januara, a Upravni odbor Ratela je dodelio licencu Telenoru 22. januara.

Osnovni uslov koji su zainteresovane kompanije trebale da zadovolje na tenderu, jeste da su registrovane za obavljanje telekomunikacione delatnosti, da su u 2008. godini imale ukupan prihod veći od 200 miliona evra i da imaju najmanje milion korisnika. Kompanija Telenor u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika, a deo je norveške telekomunikacione kompanije koja posluje u 14 zemalja.

Dodeljivanjem druge licence za operatora fiksne telefonije okončaće se monopol Telekoma Srbije koji je po zakonu istekao još juna 2005. godine. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

16. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Motorola se deli na dve kompanije

by bifadmin 16. фебруар 2010.

Motorola će u prvom tromesečju naredne godine biti podeljena na dve kompanije. Jedna će se fokusirati na mobilne i uređaje za kućnu zabavu, dok će druga svoje resurse usmeriti na razvoj poslovne komunikacione opreme.

Dva trenutna kodirektora Motorole, Sandžej Dža i Greg Braun, vodiće novonastale kompanije. Dža će biti imenovan za direktora kompanije „Motorola’s Mobile Devices and Home businesses“ dok će Braun biti postavljen za direktora novonastale kompanije „Enterprise Mobility Solutions and Networks businesses“.

Podela kompanije biće izvršena podelom deonica trenutnim deoničarima. Kompanija koja se bavi mobilnim i uređajima za kućnu zabavu zadržaće sva prava na robnu marku i ime Motorola, i po potrebi će ustupiti prava sestrinskoj kompaniji bez finansijske nadoknade.

Upravni odbor kompanije Motorola podržao je plan podele. (I.S.)

16. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Trodimenzionalnu sliku ne može svako da vidi

by bifadmin 16. фебруар 2010.

Posle planetarnog uspeha filma Avatar urađenog u 3D tehnologiji, sve više se priča o skorom uvođenju televizijskih kanala sa trodimenzionalnom slikom, a proizvođači polarizovanih naočara rade punim kapacitetima.

Prošle nedelje je u Engleskoj urađen i prvi direktan televizijski prenos fudbalske utakmice u 3D tehnologiji (Arsenal – Mančester Junajted), koja je mogla da se prati na ekranima u nekoliko pabova, a britanski televizijski kanal Sky objavio je da u aprilu planira da lansira svoj prvi kanal sa trodimenzionalnom slikom.

Međutim, medicinski stručnjaci upozoravaju da svi ljudi neće moći da uživaju u trodimenzionalnom prikazu slike. Procenjuje se da oko 4% ljudi neće moći da uživa u ovom vizuelnom doživljaju zbog urođene očne mane pod nazivom „ambliopija“ ili „lenjo oko“. Uzrok ovog poremećaja je dečji astigmatizam koji nije ispravljen na vreme. Posledica ove anomalije jeste nemogućnost fokusiranja oba oka na jednu tačku, zbog čega je nemoguć opažaj dubine slike. Oftamolozi tvrde da od tog poremećaja pate milioni ljudi širom sveta.

Kada se trodimenzionalna slika posmatra bez specijalnih naočara vide se dve slike, malo pomerene jedna od druge. Onima koji ne opažaju tu razliku neće pomoći ni 3D naočare, već moraju da imaju i druge, korektivne naočare. To znači da kratkovidi i dalekovidi, kao i oni koji imaju astigmatizam, moraju da isprave ove poremećaje kako bi mogli da uživaju u trodimenzionalnoj slici.

Još je veći problem kod onih sa tzv. „lenjim okom“, jer ti ljudi uopšte ne mogu da vide sliku u tri dimenzije. Kod ovih osoba oči se ne usmeravaju na istu tačku i zbog toga daju dvostruku sliku. Mozak to ublažava dajući prednost slici iz jednog oka. Ovaj poremećaj najlakše se ispravlja do sedme godine života.

Pored ovih problema vezanih za gledanje slika u tri dimenzije, postoje izveštaji u kojima su izneti podaci da su neki ljudi osetili muku, pa čak i doživeli epileptične napade gledajući stereoskopske projekcije. Međutim, stručnjaci tvrde da nije bilo mnogo takvih slučajeva, a i kada se dogode da ne ostavljaju trajne posledice. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

16. фебруар 2010. 0 komentara

Biznis

Tim Džuda: Krah

by bifadmin 15. фебруар 2010.

Postoji donekle optimizam o stanju globalne ekonomije, zar ne? Ali da li neko stvarno zna šta se dešava? Bio sam u Švajcarskoj da posetim prijatelja bankara. Po meni, švajcarski bankari su barem nekada znali o čemu govore. On mi je pričao o investicionom planu u koji je ulagao već 15 godina. Dospeo je u martu, „samo dva dana pre nego što su tržišta dostigla svoju najnižu tačku“. Uspeo je da povrati samo polovinu onoga što je uložio tokom godina.

Zato sam ga pitao da li treba da sam srećan što čak i švajcarski bankari gube novac, ili treba da me brine što čak ni oni nemaju pojma šta se događa? Ovo drugo, uveravao me je. On smatra da je sadašnji optimizam o oporavku svetske ekonomije pogrešan. Zaista, rekao mi je, možemo očekivati „odskok mrtve mačke“ (dead cat bounce – privremeni mali oporavak na berzi). Ako bacite mrtvu mačku sa veoma visoke zgrade ona će odskočiti (malo) pre nego što se trajno zalepi za pločnik. To je zanimljiva analitička alatka za razmišljanje o grafikonima koji predviđaju razvoj svetske ekonomije u sledećih nekoliko meseci.

Nedelju dana kasnije posetio je mene i moju porodicu sa svojom porodicom na moru u Italiji. Rekao je da je prema zvaničnim podacima italijanska ekonomija u očajnom stanju, ali gledajući oko sebe nije video potvrdu ovoga. Njegova pretpostavka jeste da je italijanska ekonomija u mnogo manje lošem stanju nego što brojke pokazuju jer, u stvari, veliki deo čini siva ekonomija i ono što vidimo su Italijani koji troše svoje neprijavljene evre. A onda je sam sebe opovrgnuo rekavši da što su Italijani siromašniji, to više troše, jer je ovde važno da se pretvara da je sve u redu i da se što bi oni rekli predstavi „bella figura“.

Dok smo gledali klince kako skaču u moru pričao mi je kako je prošlog leta leteo sa severa na jug Sjedinjenih Država. Bio je veoma vedar dan. Video je grad za gradom izgrađen na sličan način. Postojao je centar, a onda prsten predgrađa naselja oko njega, mreže ulica za nova predgrađa, ali sa samo par izgrađenih kuća. „Kako nisu videli da se sprema krah, ne znam“, rekao je. „Mislim da su mogli da vide samo ono što se događalo u njihovom gradu, ali ne i širu sliku, ipak kako je to slučaj sa pola miliona ljudi koji lete iznad SAD u bilo kom trenutku, nemam pojma. Bilo je toliko očigledno da će doći do kraha“. Da li je on video da se sprema krah? „Pa, ne, ali onda krah je već počeo kada sam ovo primetio“.

Rekao mi je su se deda i baba njegove kćerke preselili u Valensiju, Španija, gde ima više od milion neprodatih novih kuća. Vrednost njihove kuće je opala za polovinu. Sada kaže ima dosta ljudi sa gotovinom koji ne znaju šta da rade s njom.

Uveče smo se prošetali po obližnjoj, maloj luci koja je bila puna jahti i motornih čamaca. Postoji takođe malo brodogradilište koje pravi luksuzne brodove. Pogledali smo jedan od njih i on je rekao da najverovatnije vredi oko 30 miliona evra. Onda smo gledali neke „običnije“ brodove kako ih on zove, one sa cenom od oko 3 miliona evra. Njegov san je da kupi jahtu. Rekao je da je gledao vebsajtove specijalizovane za njihovu prodaju i da je primetio da se isti brod reklamira mesecima čak godinama i da su cene sve niže i niže. Ali, samo što je pomislio da bi mogao nešto da preduzme, brod je nestao. Neko ga je prestigao.

Pozvali smo njega i njegovu porodicu na večeru ali su se izvinili i rekli da ne mogu jer ako se uskoro ne budu vratili u hotel neće imati gde da parkiraju svoj veliki, novi, sjajni automobil. „On mu robuje,“ rekla je njegova žena, ali samo upola u šali. Pa dobro, izgubio je nešto od svojih investicija, ali kako je moj otac govorio: „u kraljevstvu slepih, onaj sa jednim okom je kralj“.

Tim Džuda
broj #59, septembar 2009.

15. фебруар 2010. 0 komentara

Nove tehnologije

Ivan Stanković, Lexmark: Izazovna godina

by bifadmin 12. фебруар 2010.

Kada neko pomisli na brend Lexmark, takođe pomisli i na štampače. Nas je pre svega zanimala neka druga strana kompanije, a ne klasična priča o „broju stranica u sekundi“, a naš sagovornik je Ivan Stanković, menadžer Lexmarka.

Bif: Vaša kompanija je svetski poznat i priznat brend i posluje u velikom broju zemalja sa različitim ekonomskim, političkim i socijalno-kulturnim karakteristikama. Da li se može govoriti o nekom jedinstvenom poslovnom modelu kompanije i u kojoj meri se on prilagođava uslovima na konkretnim lokalnim tržištima na kojima poslujete?

Ivan Stanković: Lexmark, kao multinacionalna korporacija, svakako ima jedinstvenu strategiju nastupa na svetskom tržištu. Kompanija posluje već osamnaest godina u više od 150 zemalja sveta. Da bi se uspešno poslovalo, neophodno je da kompanija poseduje i mogućnost prilagođavanja lokalnim tržišnim uslovima. Postoje velike razlike između visoko razvijenih tržišta i tržišta u razvoju, odnosno tržišta zemalja istočne Evrope i zapadnog Balkana.

Bif: Kako se, u poslovanju na lokalnom tržištu, Srbiji, na primer, donose odluke o poslovanju i koji su ključni činioci za definisanje poslovne strategije?

I. Stanković: Najveća vrednost u kompaniji su zaposleni, čija se selekcija obavlja vrlo pažljivo, po najmodernijim svetskim stadardima. To se posebno odnosi na izbor upravljačke strukture. Menadžerima se daje sloboda u donošenju odluka netipična za američke korporacije. Čak se i formiranje poslovne strategije za nastup na lokalnim tržištima kompletno prepušta lokalnim upravljačima. To najbolje dokazuje činjenica da lokalni menadžeri važnim klijentima, ma koliko to veliki sistemi bili, mogu ponuditi proizvode ili čak kompletno rešenje po znatno nižim cenama nego na drugim, razvijenim tržištima.

Bif: Da li je tržište Srbije, opšte gledano, dobro ili loše za poslovanje? Koji su najčešći problemi sa kojima se susrećete i kako se to odnosi na vaše poslovanje?

I. Stanković: Ukratko, naše tržište dobro za poslovanje, i to iz dva razloga. Prvo, zato što je relativno nerazvijeno i konkurencija u našoj zemlji svakako nije na stepenu razvijenosti, recimo, zapadnoevropskih tržišta i ne zahteva nivo ulaganja koje kompanije ulažu da bi dostigle približno isti nivo tržišnog učešća. Drugi razlog je možda još i bitniji. Izjave zvaničnika EU da Srbiju vide kao regionalnog lidera uopšte nisu kurtoazne. Verujte mi da sam se kroz kontakte sa poslovnim ljudima u inostranstvu nebrojeno puta uverio da poslovni ljudi sa zapada više veruju u naše poslovne kapacitete nego mi sami.

Bif: Koliko smo daleko od evropskih standarda ponašanja u biznisu?

I. Stanković: To nije lako proceniti. Još uvek postoji veliki jaz. Najveći problem je, po mom mišljenju, lokalni mentalitet naših ljudi. Mi smo kao narod dosta emotivni i stvari shvatamo lično, dok je na zapadu jasno povučena linija između poslovnih i privatnih odnosa. Te razlike se brzo prevazilaze, jer sa povećanjem broja stranih kompanija, usvajaju se i evropski standardi, brže nego što sam očekivao. Brzim evropskim integracijama svakako bi se taj jaz dodatno smanjio. Naši ljudi imaju potencijal i nemaju strah da ulaganjem u sebe postanu konkurentiji na tržištu radne snage. Dokaz za to je da mnogi naši ljudi, prethodno zaposleni u srpskim predstavništvima kompanija, nastavljaju karijeru u inostranstvu na visoko rangiranim pozicijama.

Bif: Da li će globalna finansijska i ekonomska kriza uticati na vaše poslovanje u Srbiji i na koji način?

I. Stanković: Globalna kriza već utiče kako na sam obim poslovanja tako i na poslovnu klimu. Početak krize počeli smo da osećamo već sredinom četvrtog kvartala prošle godine, a kriza se definitivno oseća i u prva dva kvartala ove godine. Najveća kriza se oseća u smanjenju investiranja u IT velikih budžetskih korisnika, uslovljenog merama vlade i MMF-a. Ona još uvek nije dostigla klimaks što će dodatno biti pojačano reakcijom tržišta rada, odnosno povećanjem broja nezaposlenih (koje dolazi sa kašnjenjem od 6 meseci do godinu dana po početku krize). Sada možemo čuti dosta usaglašeno mišljenje, sa kojim se ja slažem, da prve znakove oporavka možemo očekivati već krajem ove i početkom iduće godine u Americi i zapadnoj Evropi, što znači da mi možemo očekivati početak izlaska iz krize već sredinom sledeće godine.

Bif: Kako biste ocenili stanje u sektoru u kom posluje vaša kompanija i kakve su prognoze za ovu godinu?

I. Stanković: Prognoze za ovu godinu, sada već potvrđene u praksi, su da će ona biti jedna od najizazovnijih i najtežih u novijoj srpskoj ekonomskoj istoriji. Mi smo predstavništvo kompanije Lexmark u Srbiji otvorili sada već davne 2003. godine. Podsetiću samo na neke glavne kočnice razvoja, što ekonomske, što političke. Ova godina će, mislim, biti ubedljivo najteža. Ovo je prvi put u poslednjih desetak godina da su IT kompanije, sada sve svoje kapacitete usmerile na optimizaciju proizvodnje i kontrolu troškova.

Bif: Da li kriza utiče na razvoj i plasman novih tehnologija u vašoj oblasti?

I. Stanković: Implementacija novih tehnologija ne može biti zaustavljena, kako u razvoju tako ni u plasmanu. Nove tehnologije pokreću svet i čine ga boljim mestom za život. Sa aspekta naše kompanije, mogu reći da je Sektor istraživanja i razvoja veliki troškovni centar. Mi konstantno trošimo dvocifren procenat prometa na razvoj novih tehnologija i ta vrsta investicija jedina nije predmet revizije. Lexmark konstantno ulaže najmanje pola milijarde dolara godišnje u istraživanje i razvoj i to ulaganje neće biti umanjeno ni ove, ni sledeće godine.

Bif: Srbija je država u tranziciji sa nedovoljno uređenim pravnim okvirima skoro za sve grane privrede. Šta je od svega ovoga što ste pomenuli još uvek teško primeniti u Srbiji?

I. Stanković: Pravni sistem je najveća kočnica daljim integracijama Srbije. To se reflektuje i na poslovnu klimu i na procenu pravne sigurnosti kompanija. Sve se to može relativno brzo nadoknaditi ako postoji volja glavnih političkih subjekata u Srbiji. Ono na čemu treba raditi paralelno sa akcijama koje Vlada Republike Srbije preduzima da smanji razlike između domaćeg i internacionalnog, su pre svega neke opšte stvari, recimo privredna, pa što da ne i opšta kultura. Ja se na primer, radujem danu kada ću na autobuskoj stanici u Beogradu videti red za ulazak u autobus i nadam se da taj dan nije daleko…

Uroš Nedeljković

broj 57/58, jul/avgust 2009.

12. фебруар 2010. 0 komentara

Intervjui

Prof. Čedomir Čupić, Agencija za borbu protiv korupcije: Uterivanje integriteta

by bifadmin 11. фебруар 2010.

Agencija za borbu protiv korupcije trebalo bi zvanično da počne s radom 1. januara naredne godine. Početkom ovog meseca za direktorku te institucije izabrana je Zorana Marković, a krajem aprila predsednik Odbora Agencije postao je Čedomir Čupić, koji ima dugogodišnje iskustvo rada u antikorupcijskim organima. S profesorom Čupićem razgovarali smo o ovlašćenjima Agencije i utvrdili da bi iskorenjivanje korupcije na najvišim nivoima vlasti utabalo stazu legalnom načinu poslovanja i ponašanja u privredi i u svakodnevnom životu.

Bif: Koliko su proširena ovlašćenja Agencije u odnosu na Savet za borbu protiv korupcije?

Č. Čupić: Kao prvo, Agencija je nezavisni državni organ čiji je odbor izabrao parlament, na predlog devet institucija. Kandidati su bili nestranačke ličnosti, za koje se smatra da imaju profesionalni i moralni integritet. Razlika između Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta je u tome što je Savet vladino telo, a Agencija je parlamentarni organ. Savet ima savetodavnu funkciju, a Agencija nadzornu, kontrolnu i predlagačku.

Ona je nadležna za rešavanje sukoba javnog i privatnog interesa i za praćenja imovine svih funkcionera, i lokalnih i republičkih (dakle, oko 13.000 funkcionera), ali to nije sve. U nadležnosti Agencije je i praćenje finansiranja političkih partija, predlaganje zakona povezanih s borbom protiv korupcije, saradnja sa ostalim državnim organima poput policije, tužilaštva i sudova kada su u pitanju koruptivna dela, preporuke ministarstvima u skladu s njihovim nadležnostima u borbi protiv korupcije. Agencija je ovlašćena i za uputstva za sprovođenje antikorupcijiskih zakona, kao i da predlaže svom osnivaču, Skupštini, dopune i izmene takvih zakona. Ona će nastojati i da pomaže građanima, ali i medijima, kako bi javnost na pravi način informisala o problemima koji se tiču korupcije. Na taj način biće izbegavan senzacionalizam kada je u pitanju ovo opako društveno zlo.

Bif: Dakle, Agencija može da predlaže zakone, ali da bi oni bili usvojeni ipak je potrebno da postoji politička volja. Šta se dešava ako ona ne postoji?

Č. Čupić: Ako ne bude političke volje za donošenje i poboljšavanje zakona koji sprečavaju i kažnjavaju korupciju, građani će biti obavešteni o tome ko koči te procese. Agencija će najverovatnije dvaput mesečno držati konferencije za štampu, i dok sam ja u Odboru Agencije biće javno označeni svi koji koče borbu protiv korupcije, bilo da su u pitanju partije ili pojedinci. Naravno, mi ne možemo protiv volje građana. Ako su građani izabrali određene političare i smatraju da oni kao njihovi predstavnici imaju pravo da se bave nelegalnim poslovima, tu ne možemo ništa. Uveren sam, međutim, da to neće biti slučaj, jer korupcija dovodi u pitanje prava tih istih građana i nanosi im nepravdu. Ne verujem da su građani nezainteresovani za ovo zlo koje ih može teško pogoditi. Dobar primer je Bugarska, gde je doskorašnja vlast optuživana za velike korupcionaške afere, za proneveru ogromne pomoći Evropske unije, i upravo iz tog razloga prošle nedelje izgubila je izbore.

Naravno, ako primetim da nema političke volje za obračun s korupcijom, povući ću se. Nekada sam bio u Savetu, i kada sam video da vlast nije htela da izvrši nalog koji je sama tražila, a to je donošenje sistemskih antikorupcijskih zakona, podneo sam ostavku. U takvim situacijama uvek su dva izbora: ostavka ili smena. Ako neko iz Agencije ne bude radio onako kako je propisano zakonom, biće smenjen. Odbor ima mogućnost da smeni direktora i zamenika direktora Agencije.

Bif: Kako će se Agencija boriti protiv korumpiranih partija?

Č. Čupić: Imaćemo službu koja se bavi finansijskim izveštajima političkih partija. Izuzetno je važno svake godine pratiti finansiranje partija, posebno uoči izbornih kampanja. Verovatno će Agencija predlagati izmene Zakona o finansiranju političkih partija. Tražićemo da se tačno utvrde načini pribavljanja sredstava, dakle, bavićemo se pitanjima koliko dobija parlamentarna partija iz budžeta, koliko sme dobiti donacijama, bavićemo se transparentnošću donatora, sve do stavki o izbornim troškovima. U Poljskoj, recimo, trošenje u izbornoj kampanji ograničeno je na tri miliona evra, a to je zemlja desetetak puta veća od Srbije. Mi ne moramo da izmišljamo nove mehanizme, možemo ih pozajmiti iz prakse drugih zemalja, koje se uspešno bore protiv korupcije. Primera radi, u Letoniji u toku izbornih kampanja partije moraju svaki dan (ili jednom sedmično, u zavisnosti od odluke parlamenta) da obaveštavaju javnost o troškovima. Mi ćemo inicirati isti način praćenja finansiranja političkih partija, jer korupcija u ovoj oblasti ugrožava mnoge pojedinačne i opšte interese. I sami znate da kupovanje određenih partija može da utiče na državne odluke.

Bif: Kojim mehaniznima se korupcija može iskoreniti?

Č. Čupić: Najbitnije je da zakoni budu strogi, odnosno s teškim kaznama. Na primer, onog ko lažno prijavi imovinu čeka zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Takve kazne provereno su delotvorno sredstvo u borbi protiv korupcije, pored novčanih kazni za blaža kršenja zakona. Ja sam i prihvatio da uđem u Agenciju zato što ona sada nije savetodavno telo, već iza sebe ima zakon koji je kompletan, koji sadrži sankcije. Osim toga, ako vidimo da kazne nisu odgovarajuće, Agencija će imati pravo da predloži izmene zakona. Jer, može se ispostaviti da se nekima isplati da plate kaznu, pošto nelegalnim putevima mogu da steknu mnogo više. Ali, ako se propiše kazna koja im se ne isplati, sigurno se neće upuštati u slične akcije. Primera radi, u Belikoj Britaniji su se ranije navijači na utakmicama ponašali krajnje nasilnički. Nasilje tada nije suzbijeno postavljanjem ograda oko fudbalskih terena, već je donet zakon koji preti kaznom do 10 godina onima koji ga prekrše, odnosno utrče na teren, i otad navijačima ne pada na pamet da napuštaju svoja mesta.

Ponekad su jednostavno neophodne drastične mere. Hegel je svojevremeno isticao da represivne mere nisu dobar način rešavanja društvenih problema, ali u nekim društvenim stanjima one su jedini lek. Ovo upravo važi za korupciju kod nas. Primeri razvijenih zemalja, u kojima je nekad bujala korupcija a sada je gotovo i ne poznaju, pokazuju da je to uglavnom postignuto šok terapijom, odnosno odlučnim i efikasnim merama protiv korupcije, uključujući strogu kaznenu politiku (u nekim zemljama i do 20 godina zatvora).

Bif: S obzirom na iskustvo poverenika za slobodni pristup informacijama i revizora i revizorske institucije koji su onemogućivani na taj način što im nisu davana dovoljna sredstva iz budžeta da bi mogli efikasno da funkcionišu, da li pretpostavljate da ćete i vi imati slične probleme?

Č. Čupić: Počeli su razgovori o zgradi koja će biti sedište Agencije, ali još ne znamo koliki nam prostor treba, jer direktor i zamenik direktora treba da naprave organizacioni projekat Agencije. Ove godine budžet Agencije neće biti veliki, ali zadovoljiće početne potrebe. Kasnije će biti predložen novi budžet i od njegovog odobrenja zavisiće koliko ćemo zaposlenih imati. Smatramo da nam je u startu potrebno najmanje 30 zaposlenih. Optimalno, da bi pokrili sve segmente društva u kojima caruje korupcija, Agencija bi trebalo da ima od 120 do 180 ljudi.

Naravno, čim kažete da se u državnoj administraciji, koja bi trebalo da se smanjuje, otvaraju nova mesta, nailazite na neodobravanje. Neka državna tela su veoma značajna, nasuprot onima koja postoje a ne daju nikakve rezultate. Agencija bi mogla društvu da donese ogromne sume novca, odnosno da otkrije nevidljive tokove koji se ne slivaju u budžet, a trebalo bi. Primera radi, revizorska institucija u Norveškoj, koja je tamo kontrolno telo, ima 420 zaposlenih, a parlament s kompletnom administracijom isto toliko ljudi na platnom spisku. U Norveškoj je korupcija na veoma niskom nivou, baš zbog toga što njihova kontrolna i nadzorna tela preventivno deluje.

Bif: Da li ćete uključiti građane u borbu protiv korupcije, i na koji način?

Č. Čupić: Imaćemo programe obuke, uglavnom preko medija, koji bi pre svega trebalo ljudima da razjasne šta sve spada u koruptivne aktivnosti i da ih podstakne da takve slučajeve prijavljuju. Obučavaćemo i novinare, jer najbolji način za širenje svesti o korupciji su mediji i nove komunikacione tehnologije. Mi ne možemo svakog građanina pojedinačno obučavati da prepoznaje korupciju i njene pogubne posledice. Ali možemo posredstvom medija da objašnjavamo zašto je rđavo ići prečicama radi zadovoljavanja svojih potreba, odnosno da podmićuju da bi na brzinu realizovali potrebe i uleteli u zamku bezakonja. Na taj način oni postaju i zarobljenici onih koje su korumpirali. I najčešće su od njih ucenjeni.

Takođe, postojaće služba za pritužbe građana, koja će posredovati između policije, tužilaštva i sudova i onih koji su imali dodira s nekim vidom korupcije. Nije na nama da izvršavamo sankcije, ali ćemo nad ovim poslom obavljati nadzor. Takođe, obaveštavaćemo javnost o onima koji su umešani u korupciju i onima koji koče antikorupcijsku borbu.

Bif: Na koga se odnosi pojam „Plan integriteta“ iz člana 58. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije?

Č. Čupić: Plan integriteta podrazumeva donošenje dokumenata koji će sadržati kodekse ponašanja državnih i javnih funkcionera, kako bi se što odgovornije ponašali. Odgovoran čovek ima integritet, on ne može biti ucenjen, niti „upasti“ u nelegalne poslove. Drugim rečima, cilj nam je da izgradimo sliku funkcionera koje niko ne može potkupiti.

Bif: Koliko će vam vremena trebati za sve ovo što smo u dosadašnjem razgovoru pomenuli?

Č. Čupić: Teško je prognozirati kada su ove stvari u pitanju. Prvo bi trebalo ispuniti preduslove, koji će nam zapravo pokazati koliko ima političke volje za obračun s korupcijom. Ti preduslovi su konstituisanje Agencije, kao i uslovi rada u njoj, saradnja svih činilaca koji bi trebalo da su angažovani u borbi protiv korupcije itd. Ako to krene, pokazaće se rezultati. Naravno, ne treba gajiti iluziju da će posao biti lak. Korupcija ovakvih razmera u Srbiji organizovano i sistematski širena je najmanje 15 do 20 godina. Zato bi trebalo prvo očistiti od korupcije sve javne funkcije, jer najveća odgovornost je pre svega na onima na položajima. Rečju, suzbijanje korupcije zavisi od dinamike njenog iskorenjivanja u vlasti i među onima koji imaju politička,državna i društvena ovlašćenja. Ako to uspemo, znatno lakše ćemo je zaustaviti u ostalim segmentima.

Postoje mišljenja da, ako je korupcija sistematski širena 10 godina, isto toliko vremena potrebno je za njeno svođenje na meru koja ne ugrožava društvo, a to je u razvijenim državama tri do pet procenata. S tako malim brojem slučajeva korupcije lakše je otkrivati i njene počinioce i, na kraju krajeva, takvima je mnogo teže da izmaknu kazni.

Marija Dukić

broj 57/58, jul/avgust 2009.

11. фебруар 2010. 0 komentara

Intervjui

Stanka Čurović, Mercator: Nastavljamo sa investiranjem

by bifadmin 11. фебруар 2010.

Nedostatak novca na tržištu povećao je broj preduzeća neplatiša i produžio rokove otplate. Veliki trgovinski lanci su među najvećim dužnicima. Prosečni rokovi plaćanja su 90 dana a trgovci ih nadmašuju za još 60, tvrde proizvođači. U trgovinskim lancima kažu da su podaci o rokovima plaćanja poslovna tajna. Prema rečima proizvođača i među malim trgovcima ima sve više onih koji uopšte ne plaćaju.

Mercator spada u malobrojne trgovinske lance koji poštuju rok plaćanja dogovoren na tržištu. I u otežanim uslovima poslovanja Mercator nastavlja sa politikom urednog plaćanja, kao što je i do sada činio, i ostaje primer odgovornog privrednog subjekta po pitanju finansijske discipline i izmirivanja obaveza. Verujemo da na ovaj način dajemo svoj doprinos naporima ekonomskih vlasti u borbi za suzbijanje posledica globalne finansijske krize i održavanju makroekonomske stabilnosti, kaže za BIF Stanka Čurović, predsednik Upravnog odbora Mercatora S i M Rodića.
S. Čurović: To je svakako rezultat politike koju vodimo na tržištu Srbije, što je inače i politika Grupe Mercator, ali je uslovljeno i ponašanjem naših kupaca. Svi smo deo lanca od proizvodnje do prodaje, usmereni jedni na druge i međusobno zavisni. Tamo gde se vide rezultati kod trgovaca, koji su poslednji u lancu i kao i svi moraju da izmire svoje obaveze, to ne bi bilo moguće ako i ostali to ne učine. Kada smo kreirali poslovnu politiku veleprodaje, koja čini 20 odsto našeg prometa, bilo nam je jasno da ćemo radikalnim merama trijaže kupaca izgubiti deo prometa. Svesno smo išli na to, tako da danas imamo zdrave odnose sa kupcima koji uglavnom uredno izmiruju svoje obaveze prema nama.

BiF: Zašto je došlo do probijanja rokova plaćanja?

S. Čurović: Neke kompanije su bile više, druge manje investiciono zadužene kada se prošle jeseni desio finansijski kolaps. Bilo je teško rearanžirati dospele kredite, a u servisiranju obaveza postoje prioriteti: obaveze za porez, zarade i troškove koji su uslov za obavljanje delatnosti. Jedini način je bio produžiti valute plaćanja prema dobavljačima. Ovo je zaista pretpostavka bazirana na poslovnoj logici a svakako ne univerzalni odgovor na pitanje. Zavisi, u krajnjem, od mikroekonomske situacije svakog preduzeća u momentu početka krize. Tu pre svega mislim na gep između prosečnog obrta potraživanja i obaveza kao i strukturu kreditnih obaveza i procenat njihovog učešća u ukupnoj pasivi. Velika je opasnost bila i za ona preduzeća koja su investicije u stalna sredstva finansirala iz kratkoročnih izvora ili redovnog tekućeg priliva. Zaista nema razloga kada se roba pravilno odabere i proda da se ne izmiri obaveza prema prethodnom učesniku u lancu. Dakle, mora da postoji sredstvo obezbeđenja i da kod utvrđivanja limita imamo jasne kriterijume koji su potrebni uslovi da neko može da radi. Smatram da i sudovi moraju da imaju znatno veću ulogu u procesuiranju onih koji svoje obaveze ne izvršavaju, po bilo kom osnovu. Kad ljudi shvate da mora da postoji finansijska disciplina i da će biti onemogućen svako ko je krši, počeće i da razmišljaju da li će i pod kojim uslovima ući u neku investiciju. Suština je u promeni načina razmišljanja.
U Mercatoru S je investiciona aktivnost bila izbalansirana, tako da smo mogli da upravljamo procesima relaksiranije nego ostali. Zatim, od aprila prošle godine uveli smo mere troškovne racionalizacije, što ni slučajno ne znači otpuštanje zaposlenih. U taj proces su uključeni svi jer je važno da na tome ne radi samo uprava nego ključni kadrovi u preduzeću i zaposleni.

Bif: Koliki su rokovi isplate dobavljačima?

S. Čurović: Prosečni rokovi plaćanja za robu široke potrošnje ili prehrambenih proizvoda koji su možda i najinteresantniji s obzirom na strukturu naše industrije, su oko 60 dana za market program, za tehničku robu oko 75, za tekstilnu oko 120. Market program učestvuje u strukturi prodaje sa 85 odsto a tekstil i tehnika sa 15 odsto. U okviru market programa 93% ukupnog prometa su pretežno domaći proizvođači i distributeri, tekstil uglavnom uvozimo i tu smo izloženi kursnom riziku.

Bif: Proizvođači smatraju da bi država mogla da nametne rokove plaćanja. Najavljuje se da bi i novi zakon o trgovini koji je u izradi mogao da sadrži takvu obavezu.

S. Čurović: Neophodno je stvoriti elementarne pretpostavke da potpuni regulator odnosa ponude i tražnje postane tržište i istrajati na poštovanju finansijske discipline, a ne korigovati komercijalne ugovore. Kupoprodajne odnose uređuju ugovorne strane, odnosno tržište. U komercijalnom ugovoru ugovorna strana nije država, nego prodavac i kupac. Država je donela niz dobrih ekonomskih mera koje već daju rezultate. Određivanje rokova plaćanja bi verovatno dovelo do toga da trgovci mnogo pažljivije biraju robu. Sve što se ne bi moglo prodati u roku koji bi bio propisan, verovatno se ne bi ni našlo na policama, tako da bi ova mera imala i neke kontraefekte. Ne bi bilo dobro da se rokovi plaćanja skraćuju, jer trgovci već rade na „ivici noža“. Sigurna sam da ni u jednoj trgovačkoj kući ne očekuju ove godine brilijantne rezultate već samo zadržavanje broja potrošača i pokriće troškova poslovanja.

Bif: Kako se trgovina bori da zadrži potrošače? Promet u maloprodaji opada od početka ove godine a cene rastu.

S. Čurović: Trend prometa u drugom kvartalu 2009.godine u odnosu na prvi kvartal je na istom nivou. U market programu kod robe široke potrošnje je izmenjena struktura potrošačke korpe. Prodaja tekstila i tehnike je za oko 20 odsto manja nego prošle godine. U krizi ljudi racionalnije pristupaju kupovini i čekaju sezonska sniženja i akcijske prodaje. Mi smo se opredelili da sačuvamo potrošače tako što štitimo cene oko 500 proizvoda robe široke potrošnje koji su najznaèajniji deo potrošačke korpe i najprodavaniji proizvodi u našim maloprodajnim objektima. Cene ovih proizvoda pratimo na nedeljnom nivou i naš cilj je da tu budemo najkonkurentniji. Smatram da se trgovina u Srbiji odgovorno ponaša kada je u pitanju roba široke potrošnje jer se i drugi trgovci time bave, tako da je u okviru bazne inflacije cena hrane najmanje doprinela rastu a najviše proizvodi pod uticajem promena akciza: naftni derivati, alkohol, cigarete…
Dalje, neophodno je sprečiti kartelske dogovore prerađivača koji nametanjem diktiranih cena dovode trgovačke lance na nivo minimalnih neodrživih marži, što dovodi u zabludu potrošače da su trgovci isključivi krivci za rast cena osnovnih egzistencijalnih proizvoda, a problem je na strani proizvođača (npr. jestivo ulje). Zatim osloboditi uvoz, eliminisati mere zaštite: carine, prelevmane na uvoz šećera, mlečnih proizvoda gde bi konkurencija proizvela dodatne bonitete za sve učesnike u prometu i niže cene za potrošače. Alternativa ovakvim aktima je da država – robne rezerve imaju dovoljno kapaciteta, kako bi u slučaju rasta cena intervenisala što bi povećalo ponudu i smanjilo vrednost robe.

Bif: Najavili ste za ovu godinu ulaganja od 30 miliona evra u razvoj poslovanja u Srbiji. S obzirom da u krizi prvo stradaju investicije i razvoj, da li ste tu nešto promenili?

S. Čurović: Onaj ko je hrabar i ima mogućnosti da ne zaustavi razvoj, ima šansu da opstane pa čak i da poveća svoje tržišno učešće. Naše opredeljenje nije da odustajemo od onoga što se zajednički dogovorimo. Na nivou Grupe Merkator imamo godišnji budžet investicija gde svaka od firmi-ćerki konkuriše sa projektima. Mercator S je dobio odobrenje za taj nivo investicija. Mi smo već otvorili Roda centar u Šapcu gde je zaposleno 350 ljudi. Krajem avgusta očekujemo otvaranje Roda centra u Kruševcu gde bi trebalo da se zaposli oko 250 ljudi. Do kraja godine otvorićemo takav centar i u Somboru i zaposliti oko stotinu novih radnika.
Smatram da bi u delu investicija trebalo obezbediti poštovanje rokova koje predviđa Zakon o planiranju i izgradnji za sve aktivnosti čiji su rokovi definisani zakonom, zatim ubrzati proces upisa prava vlasništva nad nekretninama i preparcelacije zemljišta. U cilju što bržih efekata na punjenje budžeta treba dati značajne popuste za jednokratno plaćanje troškova komunalnog opremanja i izmeniti zakonsku regulativu u delu vlasništva i prometa građevinskim zemljištem. Ovo je sada još važnije jer doprinosi privlačenju novih investitora sa svim pozitivnim efektima toga.
Bitno je, takođe, da Narodna Banka Srbije stimuliše domaće i strane banke da u što većoj meri zadrže trenutni nivo izloženosti prema srpskoj privredi i da obnavljaju kratkoročni kreditni portfelj prema njima. U tom smislu je potrebno: da NBS obezbedi, ako bi bilo potrebno, dodatnu likvidnost bankarskom sektoru Srbije preko emitovanja hartija od vrednosti i swap poslova. Smatram da bi dosta pomoglo ako bi NBS smanjila visoku obaveznu rezervu prema bankama, ukidanje obaveze 100% depozita banaka kod reprogramiranja – aneksiranja dospelosti – datih kredita. Važno je i nastaviti davanja stimulativnih kredita privredi.

Gordana Milojković

broj 57/58, jul/avgust 2009.

11. фебруар 2010. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci