Presuda osnivačima sajta The Pirate Bay je uzburkala javnost i Švedsku stavila u centar IT sveta. Razlozi su brojni, a pre svega jer je ceo proces bio jalov i dokazao da tužioci i sudije ne razumeju kako funkcioniše BitTorrent mreža. Međutim, u javnost je procurela vest da je sudija u procesu Tomas Norström član nekoliko grupa za zaštitu autorskih prava, što ovom procesu daje sasvim drugu dimenziju i dovodi sudiju u moguć sukob interesa.
Peter Altin, advokat koji zastupa portparola sajta Petera Sundea najavio je da će tražiti ponovno suđenje. Drugostepeni, apelacioni sud, trebao bi da odluči po žalbi. Lif Silberski, jedan od eksperata koji je učestvovao u pripremanju odbrane izjavio je da je saznanje da je sudija Norstrom član više udruženja za zaštitu intelektualne svojine sukob interesa i kaže da je ponovno suđenje moguće, ali da advokati moraju ovome da pristupe odmah.
Predsedavajući Piratske partije, Rikard Falkvindž poziva na odbacivanje presude. „Lobi za zaštitu intelektualne svojine je uspeo da dovede korupciju u Švedsku“, izjavio je u svojoj izjavi. Jedna od grupa čiji je sudija Norstrom član je i Svenska föreningen för upphovsrätt (Švedska asocijacija za zaštitu intelektualne svojine), zajedno sa Henrikom Potenom, Peterom Danovskim i Monikom Vadsted, koji su zastupali kompanije industrije zabave (entertainment) u slučaju The Pirate Bay. Sudija je takođe u upravnom odboru Svenska föreningen för industriellt rättsskydd (Švedska asocijacija za zaštitu industrijske svojine). Sudija Norstrom je izjavio da presudu nije doneo pod uticajem lobističkih grupa za zaštitu intelektualne svojine. „Moje viđenje stvari jeste da ove aktivnosti ne predstavljaju sukob interesa“, izjavio je Norstrom za Sveriges Radio.
Podsećamo, u procesu The Pirate Bay, osnivači sajta su osuđeni na godinu dana zatvorske kazne i na novčanu kaznu u iznosu od 3.58 miliona dolara. Ipak, najzanimljivija izjava posle donešene presude je jednog od optuženih, Sundea: „Ova presuda je bizarna. Veoma je ozbiljna činjenica da smo mi proglašeni krivim i dobili zatvorsku kaznu. To je stvarno veoma ozbiljno, a ujedno i veoma čudno. To je toliko bizarno, a još je bizarnije što smo osuđeni kao tim. Nazvali su nas organizovanim. Pa ja ne mogu Gotfrida da dignem iz kreveta. Ako će već da nas optuže, onda je bolje da nas optuže za neorganizovani kriminal“.
O procesu, šta mu je prethodilo i piratskim partijama, pisali smo u martovskom broju mesečnika „Biznis i finansije“.
Sajt ima cilj da podstakne želju za proširivanjem znanja putem čitanja i obrazovnih procesa u pojedinačnim zemljama. Naravno, sadržaj sajta nije konačan i neprestano će se širiti, kako se bude uspostavljala saradnja sa nacionalnim bibliotekama. Trenutno sve stranice sadrže opis na više jezika: engleskom, arapskom, kineskom, francuskom, španskom, portugalskom i ruskom.
Paradoksalno je da su dosadašnje krizne situacije imale pozitivnije efekte na razvoj ženskog preduzetništva u Srbiji nego periodi stabilnosti na šta upućuju relevantna ali malobrojna istraživanja. Šta govore iskustva preduzetnica o motivima za pokretanje sopstvenog posla? Kakvu podršku i od koga mogu očekivati žene koje će, sasvim izvesno, u sadašnjoj krizi ponovo imati „prednost“ u odnosu na muškarce u dobijanju otkaza?
Istraživanja pokazuju da je većina žena, sadašnjih preduzetnica, pokrenula sopstveni biznis upravo u kriznim periodima jer su bile prinuđene da odgovornost za sopstvenu egzistenciju preuzmu na sebe. „Imala sam 50 godina, radno iskustvo na rukovodećim poslovima u preduzeću koje je poslovalo na prostoru bivše Jugoslavije i nestalo zajedno sa raspadom države, kada sam, 1998. godine doživela porodičnu tragediju, smrt supruga i ostala sama sa dvoje dece koju je trebalo školovati“, kaže za Biznis i Finansije, danas uspešna novosadska preduzetnica Ružica Vajdić. Ona naglašava da je to bilo krizno i vreme bez perspektive a upravo tada je bila prinuđena da pokrene sopstveni posao: „Sada si ušla u Dunav a voda ti je do usta. Ili ćeš da plivaš ili ćeš se utopiti“, sumira Ružica Vajdić iskustvo ulaska u privatni biznis koji je obeležen neprospavanim noćima, nedostatkom sredstava ali i upornošću i hrabrošću. „Napravila sam spisak od 3000 imena potencijalnih poslovnih partnera, napisala svima da sam otvorla privatnu firmu i zamolila za pomoć. Pisma sam slala sukcesivno, sa faks aparata prijateljice i u zavisnosti od toga koliko sam mogla novca za to da odvojim“ seća se Ružica i dodaje da je posao počela sa telefonom kupljenim na pijaci.
Ako kažemo da u Srbiji trenutno ima oko 290.000 pravnih subjekata (prema APR-u), današnji odnos broja domena i pravnih lica je 14 odsto (oko 40.000). To je manje u odnosu na Sloveniju (60 odsto), Mađarsku (30 odsto) ili Hrvatsku (47 odsto). S tim što treba napomenuti da su to podaci višedecijskog rada iako mi radimo tek godinu i po dana. Naravno, bilo je tu i puno domena koji su preregistrovani iz .yu, ali niko se nije nadao da će u ovako malom vremenskom periodu biti ukupno 50.000 registrovanih domena. Nama je cilj da u narednih pet godina penetraciju domena među pravnim korisnicima dignemo na 60 odsto, što čak smatramo konzervativnim.