Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Centralne banke pod sve većim političkim pritiscima

by bifadmin
Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard upozorila je na smanjenu nezavisnost centralnih banaka.

Banke su, kako navodi, suočene sa sve većim političkim pritiscima u manje povoljnom ekonomskom okruženju.

„U svetu u kojem uslovi postaju sve teži, izazov više nije samo očuvanje pravne nezavisnosti centralnih banaka, već pre svega očuvanje kredibiliteta neophodnog za njeno ostvarivanje“, rekla je Kristina Lagard u govoru u Pnom Penu.

Nezavisnost se de fakto pogoršala u skoro polovini centralnih banaka koje predstavljaju oko 75 odsto globalnog Bruto domaćeg proizvoda (BDP), naglasila je ona.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVestiНекатегоризовано

Da li je produženje radnog veka u Srbiji realno?

by bifadmin
Penzioneri u Srbiji danas se suočavaju sa izazovima – od rastućih troškova života, do problema sa zdravstvenom zaštitom i prilagođavanjem savremenim digitalnim uslugama. Upravo o tim temama govorilo se u emisiji „Blic dan“, posvećenoj položaju starijih građana i pitanjima koja direktno utiču na njihov svakodnevni život.
U Srbiji živi više od 1,6 miliona penzionera, a za veliki broj njih penzija predstavlja jedini izvor prihoda, koji često nije dovoljan da pokrije sve troškove. Dok cene hrane, lekova i računa rastu, pitanje kvalitetnog života u trećem dobu postaje jedna od najvažnijih društvenih tema.

Država u međuvremenu najavljuje nove mere pomoći i izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje bi, kako se očekuje, trebalo da unaprede položaj najstarijih građana.

Više od pola penzionera prima manje od 50.000 dinara

Govoreći o položaju penzionera u Srbiji, Nadežda Satarić iz Udruženja penzionera „Amity“ istakla je da se o penzionerima ne može govoriti kao o jedinstvenoj grupi, jer njihove životne okolnosti značajno variraju. Kako je objasnila, kvalitet života zavisi od godina, mesta stanovanja, zdravstvenog i materijalnog statusa, ali i od toga da li žive sami ili uz podršku porodice, odnosno potomaka.

Ona je posebno ukazala na podatak da više od polovine penzionera u Srbiji prima penziju manju od 50.000 dinara.

„Ispod 50.000 dinara penziju trenutno prima 862.000 penzionera. To je više od polovine penzionera. Za njih ja ne bih mogla da kažem da žive jako dobro“, navela je ona.

„Prvo plate račune“

Satarićeva je ocenila da najveći broj starijih građana živi veoma skromno i svakodnevno pravi prioritete kako bi uspeo da pokrije osnovne troškove.

„Važno mu je da od one penzije koju dobije plati prvo račune, a ti računi nisu mali danas. Kada to poplaća, onda razmišlja koje lekove mora da kupi, jer su lekovi sve skuplji“, rekla je ona

Šta pitaju sindikate

Miloš Grabundžija predsednik Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost“ je rekao da se penzioneri Sindikatu najčešće obraćaju zbog finansijskih problema, ali i zbog penalizacije prevremenog odlaska u penziju.

Prema podacima koje je izneo, čak 1,6 miliona penzionera u Srbiji prima penziju manju od prosečne, odnosno manje od 56.000 dinara. Istovremeno, više od pola miliona najstarijih građana – tačnije 504.632 penzionera – ima mesečna primanja niža od 45.000 dinara, zbog čega bi upravo oni trebalo da budu obuhvaćeni najavljenim merama socijalne zaštite države.

Grabundžija je ocenio da prosečna penzija danas nije dovoljna ni za samca, ali ni za domaćinstva u kojima žive dva penzionera. Kako je naveo, posebno su ugroženi korisnici porodičnih penzija, čija su primanja dodatno manja.

Prema njegovim rečima, posebno su pogođeni oni koji su otišli u prevremenu penziju nakon izmena zakona iz 2014. godine.

„Najviše se žale na ekonomski momenat, ali i na penalizaciju koja je uvedena kada neko ode u prevremenu penziju“, istakao je Grabundžija.

Produženje radnog veka „očekivano“
Na pitanje o pomeranju starosne granice za odlazak žena u penziju, Nadežda Satarić ocenila je da je reč o reformi koja je odavno usvojena i koja prati trendove produženja životnog veka u Evropi, ali je upozorila da Srbija ipak ne može da se poredi sa razvijenijim evropskim državama.

Kako je objasnila, zemlje poput Danske ili Švedske već razmatraju odlazak u penziju sa 67 ili čak 70 godina, ali su uslovi života i životni standard u tim državama drugačiji. Satarićeva je podsetila i na demografske probleme, odlazak mladih iz zemlje i činjenicu da sve manje zaposlenih izdržava sve veći broj penzionera. Ipak, istakla je da dodatno produžavanje radnog veka u Srbiji ne bi bilo realno za veliki broj zanimanja.

„Treba da radiš četrdeset godina, a da primaš penziju desetak godina. Mislim da niti je to pošteno, niti je humano“, poručila je Satarićeva.

Kao primer navela je poslove koji zahtevaju svakodnevni fizički napor i veliku koncentraciju, poput rada vaspitačica sa malom decom, ocenjujući da ljudi u poznim godinama često više ne mogu da izdrže takav tempo rada.

Sindikat traži povećanje najnižih penzija

Govoreći o obračunu penzija, Grabundžija je rekao da problem nije u samoj matematici obračuna, već u metodologiji koja se godinama primenjuje i koja, prema njegovim rečima, nije uspela da sačuva kupovnu moć penzionera. On je podsetio da je Sindikat još pre nekoliko godina tražio da se svim penzionerima sa primanjima ispod proseka penzije povećaju makar do nivoa najniže penzije.

Posebno se osvrnuo na period od 2014. do 2018. godine, kada su penzije bile zamrznute i smanjivane, ocenjujući da posledice tog perioda penzioneri osećaju i danas, uprkos kasnijim povećanjima.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nezakonito preoravanje pašnjaka pogubno za sektor agrara

by bifadmin

Stočari koji koriste pašnjake očekuju da država bolje uredi ovu oblast, da kako kažu, zaustavi nezakonitu prenamenu tih površina preoravanjem i da pašnjake koji su uzeti u zakup, a ne koriste se za ispašu stoke, oduzme od zakupaca i dodeli isključivo stočarima.

 

Traže strožu kontrolu

Ovo su neki od predloga sa sastanka o pašnjacima, održanog u Mužlji, kod Zrenjanina, koji će biti upućeni Ministarstvu poljoprivrede.

Stočari koji žele da povećavaju stado, smatraju da pašnjacima treba da se upravlja na osnovu jednog registra i da površine za napasanje i senokose treba da koriste isključivo oni koji imaju stoku, jer na terenu trenutno nije tako.

– Veliki deo pašnjaka zakupili su ljudi koji jednostavno nemaju HID broj, što znači da uopšte se ne bave stočarstvom. Imamo i dobar deo pašnjaka koji su i preorani, koji su kupljeni kao pašnjaci, ali su kasnije na neki način preorani. Isto se borimo protiv toga, pokušavamo da dovedemo to u red – navodi Saša Radojević, stočar iz Kovina.

Kada bi se stočarima omogućilo da održavaju pašnjake po pravilima struke, da ih koriste na duži vremenski period, onda bi oni imali i interes da ih čuvaju, navodnjavaju i zasejavaju.

Stočari takođe očekuju da se pašnjaci daju u zakup besplatno uz obavezu plaćanja naknade za odvodnjavanje, jer je korist od njih višestruka za razvoj stočarstva.

– Prvenstveno tovne rase goveda, to je ono što je isplativo da bude napolju, sistem krava-tele, ovce normalno i koze. Kad vi osam meseci hranite vaše životinje na drugoj hrani, ne treba da vam kažem koji je to ekonomska ušteda. Te životinje su stvorene da se kreću, da pasu. Ne da budu u objektima, u štalama – ističe Josip Češljar, iz PSSS Senta.

Kazne veoma male

Jedan od predloga sa sastanka stočara, udruženja odgajivača tovnih rasa, predstavnika lokalnih samouprava Banata i dela Bačke, inspekcije i Uprave za poljoprivredno zemljište koji je opdržan u Mužlji kod Zrenjanina je da se menjaju odredbe zakona vezane za pašnjake, da se u pooštri kontrola.

Navode da, ako od preoravanja pašnjaka prođe dve godine takav slučaj pravno zastareva.

Aleksandra Mičeta, iz Uprave za poljoprivredno zemljište objašnjava:

– U saradnji sa Poljoprivrednom inspekcijom vrše se kontrole nezakonitih aktivnosti. Ukoliko dođe do nezakonitosti u korišćenju podnosi se inicijativa za pasivan status tog gazdinstva koje je zloupotrebilo ovaj način korišćenja pašnjaka. raskida se ugovor o zakupu i preduzimaju sve zakonom predviđene mere za sankcionisanje tih nepoželjnih ponašanja.

Kazne za one koji ne poštuju pravila o korišćenju pašnjaka su takođe niske za fizička lica do 20 dinara, a za pravna do 200 dinara.

Srbija ima 185.000 ha pašnjaka, od toga 75.000 koirste sela, a od preostalih 51.000 ha površine dato je u zakup.

Za oko 60.000 hektara tek se planira izdavanje.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rat Irana i SAD će izazvati nestašicu još nekih proizvoda pored nafte

by bifadmin

Iran nije samo jedan od većih izvoznika nafte, već svetsko tržište snabdeva i značajnim količinama pistaća, metanola i cementa.

Prvo što je svet osetio kada je zatvoren Hormuški moreuz, kroz koji prolazi petina svetske nafte, bio je cenovni šok na benzinskim pumpama. Međutim, nafta nije jedino što Iran izvozi a što je planeti potrebno. Postoje i drugi iranski proizvodi i sirovine kojih će na tržištu biti sve manje ako se uskoro ovaj sukob na Bliskom Istoku ne reši.

Primera radi, Iran je drugi najveći proizvođač metanola na svetu, sirovine od koje se proizvode plastika, gorivo, antifriz i brojni drugi industrijski proizvodi. Zbog napada na gasnu infrastrukturu i zatvaranja Hormuškog moreuza njegove isporuke su gotovo stale. Time je sa tržišta nestalo više od 30 odsto globalnog pomorskog snabdevanja metanolom, što najviše pogađa Kinu, koja sada skuplje plaća domaću sirovinu.

I tržište pistaća imalo je bolje dane. Ovu poljoprivrednu kulturu prvo je pogodila suša koja je osetno smanjila rod, a potom je usledio poremećaj otpremanja iz Irana koji je drugi izvoznik pistaća na svetu. Sve ovo će negativno uticati na trgovce u Južnoj Aziji i proizvođače popularne „Dubai čokolade“ koji se oslanjaju na iranske pistaće.

Rat dodatno komplikuje i trgovinu cementom. Iran godišnje proizvodi oko 70 miliona tona cementa, uglavnom za izvoz u Irak, Kuvajt i druge susedne zemlje. Međutim, napadi na energetsku infrastrukturu i prekidi rada luka otežali su proizvodnju i transport, dok zemlje regiona zbog problema sa prihodima od nafte sve teže mogu da nadomeste skuplji uvoz iz drugih država.

Izvor: The Conversation

Foto: akirevarga, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Srbija ima jednu od najdužih radnih nedelja u Evropi

by bifadmin

Prema podacima Evropske komisije, građani Srbije rade u proseku 40,6 sati nedeljno, znatno više od proseka EU od 35,9 sati, dok duže radno vreme ima samo Turska.

Kako prenosi Kamatica, u radnu statistiku sa Starog kontinenta uključeni su građani uzrasta od 20 do 64 godine, a prosečna radna nedelja u Evropskoj uniji iznosi 35,9 sati, što je pad u odnosu na 36,9 sati u 2015. godini.

Prema ovim podacima Turska i Srbija su šampioni po broju sati provedenih na poslu, dok se u zemljama EU radi nešto kraće. U Uniji su najduže radne nedelje zabeležene u Grčkoj (39,6 sati), Bugarskoj i Poljskoj (obe po 38,7 sati) i Litvaniji (38,4). S druge strane, najkraću radnu nedelju ima Holandija (31,9 sati), zatim Danska i Nemačka (obe po 33,9 sati) i Austrija (34,0 sati).

U okviru EU, najduže radne nedelje imaju zanimanja u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (42,0 sata), zatim menadžeri (40,6) i pripadnici oružanih snaga (39,4). Najkraće radne nedelje pak beleže osnovna zanimanja (31,8), administrativni radnici (34,0) i zaposleni u uslužnim delatnostima i prodaji (34,5).

Dakle, u većini razvijenih ekonomija na poslu se provodi znatno manje vremena nego u Srbiji, koja nije baš u evropskom vrhu prema produktivnosti.

Izvor: Kamatica

Foto: phooto, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EY Preduzetnik godineVesti

Oni koji grade budućnost: Otvoren novi ciklus programa EY Preduzetnik godine u Srbiji

by bifadmin

U vremenu u kojem se poslovni modeli menjaju brže nego ikada, a uspeh sve više zavisi od sposobnosti da se prepoznaju promene, preuzme rizik i stvori nova vrednost, preduzetnici ostaju jedan od najvažnijih pokretača ekonomskog razvoja. Upravo zato kompanija EY i ove godine otvara konkurs za program EY Preduzetnik godine™ u Srbiji, koji već četrnaestu godinu zaredom prepoznaje i promoviše domaće preduzetnike čiji rad, vizija i liderstvo ostavljaju snažan trag na privredu i zajednicu.

Program je u Srbiji pokrenut 2012. godine, a tokom dosadašnjih ciklusa okupio je više od 350 kandidata iz 303 kompanije, koje danas zapošljavaju 32.000 ljudi i ostvaruju prihod od 3,2 milijarde evra, što jasno pokazuje koliko je domaće preduzetništvo važno za razvoj nacionalne ekonomije.

Snagu programa najbolje potvrđuju upravo ljudi koji su kroz njega prošli. Prethodni nacionalni pobednici, dr Nataša Zlatarić i dr Nenad Zlatarić, osnivači i vlasnici zdravstvenog sistema Euromedik, predstavljali su Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu, zajedno sa nacionalnim pobednicima iz celog sveta. U prethodnom ciklusu priznanja su dodeljena i u posebnim kategorijama: titulu EY Inovativni Preduzetnik godine poneli su Biljana i Miodrag Tomić i Marija Vulićević iz kompanije Desing, dok je priznanje EY Brzorastući Preduzetnik godine pripalo Dubravki Bjekić iz kompanije Payspot. Njihove priče pokazuju koliko različiti mogu biti putevi uspeha, ali i koliko su zajednički elementi preduzetničkog rasta: hrabrost, jasna vizija, inovativnost i odgovornost prema ljudima i zajednici.

Jedna od posebnih vrednosti programa EY Preduzetnik godine jeste njegova transparentnost. O pobednicima ne odlučuju predstavnici kompanije EY, već nezavisni žiri u kojem sede prethodni nosioci priznanja, iskusni preduzetnici, poslovni lideri i stručnjaci koji razumeju izazove preduzetničkog puta. Odluka se donosi na osnovu jasno definisanih globalnih kriterijuma, među kojima su preduzetnički duh, inovativnost, strateško usmerenje, finansijski pokazatelji, nacionalni ili regionalni domet, kao i individualna i korporativna odgovornost. Na taj način program ne prepoznaje samo poslovni rezultat, već i način na koji je uspeh ostvaren, vrednosti koje stoje iza njega i uticaj koji kompanija ima na tržište i društvo.

Učešće u programu je potpuno besplatno i ne podrazumeva nikakve troškove niti finansijske obaveze za kandidate. Program je otvoren za preduzetnike koji ispunjavaju uslove učešća, a nominaciju mogu dostaviti sami kandidati, kao i svi oni koji poznaju uspešnu preduzetničku priču vrednu pažnje. Za učesnike, ovo nije samo prilika za priznanje, već i mogućnost da postanu deo snažne lokalne i globalne mreže preduzetnika, da povećaju vidljivost svoje kompanije, razmene iskustva sa liderima iz različitih industrija i pristupe alumni zajednici koja nastavlja da povezuje ljude i posle završetka programa.

Nacionalni pobednik programa EY Preduzetnik 2026. godine predstavljaće Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine™, koji se tradicionalno održava u Monte Karlu i okuplja nacionalne pobednike iz gotovo 60 zemalja širom sveta. Proglašenje nacionalnog pobednika planirano je za novembar 2026. godine, dok će svetsko takmičenje biti održano u maju naredne godine.

Kompanija EY poziva sve preduzetnice i preduzetnike koji stoje iza uspešnih domaćih kompanija, kao i one koji poznaju inspirativne poslovne priče, da se prijave ili nominuju kandidate za novi ciklus programa. Konkurs je otvoren do 15. juna 2026. godine, a prijave su moguće putem online platforme https://ey-eoy-serbia.awardsplatform.com/.Više informacija o programu dostupno je na sajtu kompanije EY: ey.com/sr_rs/eoy.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto su u Srbiji sve veće razlike u zaradi

by bifadmin
U Novom Sadu ovih dana se neizostavno zapaža velik broj mladih ljudi, dominantno muškaraca, koji prebrzo voze bicikl natovaren povećim teretom.

Reč je o dostavljačima, zanimanju koje se kod nas uobičajilo pre desetak godina i važi kao „dobra mogućnost“ za solidnu i brzu zaradu, piše 021.rs.

Nevolje jednog dostavljača

Pre neki dan jednom dostavljaču desio se kvar upravo dok je ubrzano okretao točkove kako bi na vreme uručio naručenu porciju hrane. Reč je o nevoljama sa lancem, maleru koji se često dešava biciklistima. Ali, mladić se zbog peha uzbudio, razlog je u ograničenom roku za isporuku, pa se moglo desiti da ne stigne na vreme da ispuni obavezu. Tako bi, uprkos uloženom trudu i troškovima prenosa robe, ostao bez zarade.

Razumljivo je da kupac želi da naručeno stigne na vreme. Troškovi narudžbina, mereno aršinom prosečno situiranog Novosađanina, nisu mali i očekuje se kvalitetno obavljena isporuka. Ono što iznenađuje jeste da rizik eventualnih nepredvidivih okolnosti spada samo na prenosioca.

Kasnije se, u razgovoru sa drugim mladićem koji se bavi istim poslom, ispostavilo da oni nisu zaposleni kod isporučioca robe, već su zapravo samozaposleni, te sami plaćaju poreze i doprinose. U ugovorima sa firmama čiju robu isporučuju označeni su kao partneri.

Partner namesto radnika

Upravo ova kvalifikacija, dakle partnera, jeste ono što nas starije možda i najviše iznenađuje. U davnašnja socijalistička vremena podrazumevala je ravnopravnost aktera, sada se, očito, koristi kao zamena za angažovanog radnika kako bi se prikrio stvarni karakter ugovora proizvođača sa prenosiocem robe.

Međutim, ne bismo smeli biti previše zatečeni. Svojevrsna manipulacija rečima je u kapitalizmu veoma prisutna, skoro pa redovna pojava. U Zakonu o radu, recimo, ne govori se o radniku, već o zaposlenom.

Mnogo toga se čini kako bi se stvari ulepšale i prikazale prihvatljivijim, ipak naša svakodnevica je gruba. U kapitalizmu smo, pogledajmo samo raspodelu zarada u Srbiji i razrešićemo eventualne dileme.

Dakle, prosečna plata u februaru mesecu je iznosila 116.712, medijala, ispod koje iznosi zarada slabije plaćene polovine radnika, zastala je na 91.399 dinara. Čak 73 odsto zaposlenih primilo je platu ispod prosečne i to je pokazatelj koji prvi ukazuje da je raslojavanje po zaradama jasno izraženo.

Kako je pre deceniju platu ispod prosečne primalo 68 odsto svih zaposlenih, vidi se da se raslojavanje i dalje događa, zapravo i intenzivira.

Ogromne razlike

Ako posmatramo ukupan fond svih mesečnih zarada u Srbiji, videćemo da deset odsto najbolje plaćenih prima čak 40 odsto iznosa svih plata. Od toga na jedan odsto najbogatijih otpada 16 odsto visine svih zarada. Sa druge strane, zarade slabije polovine plaćenih radnika dostižu tek 17 odsto fonda zarada.

Razlike su očite i ogromne. Međutim, još više brine neprekidno uvećavanje plata bogatih spram primanja siromašnijih, dok je poseban problem galop zarada sve uže klase superbogatih. Poređenje sa godinom 1980, kada smo živeli u socijalizmu, ubedljivo pokazuje koliko društveno uređenje i karakter zajednice utiču na razlike u platama.

Pre gotovo pola veka, prosečna godišnja zarada svakog od 0,1 odsto superbogatih žitelja Srbije iznosila je 7,3, a godine 2024. dostigla je čak 31,5 miliona evra, što je rast od 332 odsto.

Godišnja zarada svakog iz grupe jedan odsto najbogatijih iznosila je 124.000, da bi bezmalo pola veka kasnije skočila na 355.000 evra. Rast je 144 odsto. Oni koji spadahu u deset odsto najbogatijih nekada su tokom 12 meseci prihodovali u proseku 40.500 evra, da bi godine 2024. njihova godišnja zarada dostigla 76.000, odnosno veća je za 80 odsto.

Sa druge strane, svako iz siromašnije polovine stanovništva Srbije je 1980. godišnje prihodovao 3.100, a skoro pedeset leta kasnije iznenađujuće skromnih 3.206 evra, pa je rast od 1,4 odsto simboličan i ukazuje na jak pad standarda. Nema spora, politika zarada jasno pokazuje u kakvom društvu živimo.

U kakvom društvu živimo

Razlike u primanjima potiču pre svega na osnovu privatizacije nekadašnje društvene imovine, te naglašene orijentacije da se svako sam za sebe snalazi na tržištu. Ovakva situacija je za siromašne pogubna.

Druga tačka oslonca najbogatijih je povezanost sa političkim strukturama pre svega radi uticaja na obezbeđenje povoljne zakonske regulative, što je, inače, svetski trend. Primera radi, oporezivanje milijardera je čak povoljnije nego oporezivanje prosečnog građanina. Ne postoji poseban porez na prihode ovih oko 3.500 megabogataša, mada bi samo oporezivanje godišnjeg prihoda sa tri odsto donelo preko 450 milijardi evra.

Poreska politika je jako bitna kako bi se nekako ublažio talas žestokog raslojavanja i potencijalno je izuzetno značajan i dubok izvor prihoda svake države. Međutim, za siromašne pojedince jednako je važno da se državnom regulativom što više radi kako bi osnovne potrebe svakog čoveka, stanovanje, lečenje i obrazovanje, bile što dostupnije, a po mogućstvu i besplatne.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li nova pravila EU znače i kraj jeftinih paketa sa Temua i Aliekspresa u Srbiji?

by bifadmin
Kupovina sitnica sa platformi poput Temua, Sheina i AliExpressa uskoro bi mogla značajno da poskupi, piše Nova ekonomija navodeći da Evropska unija priprema nova pravila za male pošiljke iz Kine. Iako Srbija nije članica EU, promene bi indirektno mogle da pogode i domaće kupce.

Brisel planira da od 1. jula 2026. godine uvede posebnu taksu za male pakete koji stižu iz zemalja trećeg sveta, prvenstveno iz Kine, piše Nova ekonomija. Reč je o pošiljkama čija je vrednost ispod 150 evra i koje su godinama bile simbol ultra-jeftine internet kupovine i često stizale bez dodatnih troškova. Planirano je da se uvede paušalna taksa od tri evra po paketu, dok pojedini modeli predviđaju i dodatne troškove u zavisnosti od vrste proizvoda.

Prema podacima Evropske komisije, u EU svakodnevno stiže oko 12 miliona malih paketa, a čak 91 odsto njih dolazi upravo iz Kine, glavni razlog za usvajanje novih pravila je uspostavljanje strože kontrole nad jeftinim proizvodima koji često ne ispunjavaju bezbednosne standarde Evropske unije, posebno kada je reč o kozmetici, elektronici i proizvodima za decu.

Ova pravila mogla bi da donesu dodatni finansijski rizik za kupce koji nisu zadovoljni poručenom robom. Iako će vraćanje paketa i dalje biti moguće, novac plaćen za carinu i dažbine najverovatnije neće biti refundiran. Ukoliko kupac odluči da pošiljku ne preuzme, troškove njenog uništavanja, kao i do sada, snosiće država.
Nova pravila najviše bi pogodila popularne kineske platforme kao što su Temu, Shein i AliExpress, koje su poslednjih godina osvojile evropsko tržište zahvaljujući niskim cenama i besplatnoj dostavi. Međutim velike logističke kompanije poput DHL-a, FedEx-a i UPS-a upozoravaju da bi nova pravila mogla da izazovu kašnjenja i dodatno opterete carinske sisteme širom Evrope.

Kako mere EU mogu pogoditi Srbiju?

Iako Srbija za sada ne uvodi iste mere, stručnjaci smatraju da domaći kupci neće ostati pošteđeni posledica. Deo robe za Srbiju prolazi kroz evropske distributivne centre, pa bi povećani troškovi mogli da utiču i na cenu dostave za građane Srbije.

Pored toga, poslednjih meseci sve je više prijava građana da se PDV i troškovi obrade naplaćuju češće nego ranije čak i za manje pošiljke. Automatizacija carinskog sistema i modernizacija Pošte Srbije omogućavaju detaljniju kontrolu paketa, što znači da će „provlačenje bez dažbina“ biti sve ređe.

To bi praktično moglo da označi kraj ere ultra-jeftine kupovine sa kineskih sajtova, na koju su se građani Srbije godinama oslanjali za garderobu, gedžete i sitnice po cenama od svega nekoliko evra, navodi Nova ekonomija.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Od 1. jula kazne za teretna vozila koja ne koriste TAG uređaje za plaćanje putarine

by bifadmin

Preduzeće Putevi Srbije saopštilo je  da će od 1. jula 2026. godine početi primena kaznene politike za sve vlasnike i korisnike vozila 4. kategorije koji putarinu ne plaćaju elektronski, upotrebom TAG uređaja.

Obaveza korišćenja TAG uređaja za teretna vozila stupila je na snagu 1. januara 2026. godine, shodno Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Preduzeće Putevi Srbije donelo je odluku da punu primenu zakonskih odredbi odloži, kako bi se obezbedio prelazni period i tehnička podrška za sve korisnike.

Za postupanje, suprotno odredbama Zakona, propisane su kazne od 500.000 do dva miliona dinara za pravno lice, od 10.000 do 100.000 za odgovorno lice u pravnom licu, od 10.000 do 500.000 za preduzetnika i od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice.

To preduzeće pozvalo je sve prevoznike koji još nisu uveli TAG uređaje u svoja vozila da to učine u najkraćem roku i time osiguraju brži, jednostavniji i bezbedniji prolazak kroz naplatne stanice i izbegnu dodatne kazne.

Jedini redovan način plaćanja putarine za vozila 4. kategorije, u bezbarijernom (MLFF) sistemu naplate putarine koji funkcioniše na deonici Obilaznice Beograda jeste putem registracije TAG uređaja na web platformu Toll4All.

Svima koji putarinu na Obilaznici Beograda ne plate putem TAG uređaja registrovanog na Toll4All platformi, već koriste pripejd ili postpejd TAG uređaj, ispostaviće se, kako je navedeno, račun za naknadnu naplatu putarine sa uračunatim dodatnim troškovima vanrednog postupka.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusPolitika i društvo

Šta je dugoročno najveća opasnost po domaću poljoprivredu?

by bifadmin

Vlasnici njiva i analitičari u Srbiji trenutno najviše brinu kako će se poskupljenja energenata, đubriva i transporta zbog krize na Bliskom istoku odraziti na proizvodnju hrane, što je goruća tema u celom svetu. Ali, ono što razlikuje Srbiju, pre svega od zemalja EU, jeste činjenica da se rešavanje posledica klimatskih promena stalno odlaže za neko bolje vreme, jer u domaćoj poljoprivredi je uvek nevreme i ima prečih problema. Ako tako nastavimo, do sredine veka imaćemo tek 6,4% poljoprivrednog zemljišta koje nije uništila hirovita klima, upozoravaju stručnjaci, pa nam neće pomoći ni tone đubriva.

Posledice rata na Bliskom istoku stigle su i do njiva u Srbiji, čiji vlasnici se uveliko preračunavaju koliko će ih koštati poskupljenja goriva, đubriva i transporta, dok analitičari kalkulišu kako će se to odraziti na dostupnost i cene hrane, inflaciju i ukupnu domaću ekonomiju.

Tako su od početka globalne energetske i prehrambene krize izazvane ratom u Ukrajini 2022. godine, gorivo i đubrivo postali nova dežurna tema u domaćoj javnosti kada se raspravlja o tome da li će Srbija od izvoznika hrane postati njen uvoznik, pored onih standardnih o manjkavostima agrarne politike, poput problema sa subvencijama, niskih otkupnih cena poljoprivrednih proizvoda, vrtoglavog pada stočnog fonda…

Tu su i tradicionalne „sezonske“ polemike. Svake godine sa dolaskom proleća stižu i računice koliku štetu poljoprivredi su nanele poplave, a po završetku leta koliko će poskupeti hrana usled nezapamćene suše.

U sabiranju tekućih troškova, poneko se osvrne i na posledice klimatskih promena, objave se procene o kumuliranoj šteti proteklih deset do petnaest godina, zaključak da će nas sve nestabilnija klima tek koštati i da bi država trebalo nešto hitno da preduzme po tom pitanju. To dođe i prođe, u međuvremenu uvek ima prečih problema, sačeka se sledeća godina, nove poplave i suše, pa sve od početka.

Čuli smo za klimatske promene, priča se na društvenim mrežama

Pregled aktuelnih rasprava na forumima poljoprivrednika pokazuje da su naši primarni proizvođači ušli u tržišne finese o kretanju cena energenata i đubriva na svetskim berzama. Nasuprot tome, u istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu se upozorava da izuzev što je 95% domaćih poljoprivrednika čulo za klimatske promene, tek jedna trećina zna nešto više o tome i to pre svega na osnovu informacija sa društvenih mreža.

Kada su autori istraživanja analizirali dobijene rezultate, zaključili su da je nivo znanja ispitanika o ovoj temi poražavajući, te da takvi nalazi posebno zabrinjavaju kada se ima u vidu da su poljoprivredna domaćinstva u uzorku po obrazovanju, obimu proizvodnje i prihodima znatno iznad proseka.

Stručnjaci su poručili da je edukacija poljoprivrednika o tome kako da prilagode proizvodnju klimatskim promenama – nužna i neodložna.

Smenjivanja bujica i toplotnih talasa

Zašto je to toliko važno za prehrambenu sigurnost Srbije, objasnila je profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković Vimić na skupu u Privrednoj komori Srbije (PKS) o tome kako bi domaća poljoprivreda trebala da se prilagođava klimatskoj stvarnosti i postane otpornija na sve ekstremnije vremenske uslove.

Istraživanja beogradskog Poljoprivrednog fakulteta o klimatskim rizicima ukazuju kako će rast prosečne temperature i promene u godišnjim ciklusima u odnosu na referentni period od 1961. do 1990. godine, uticati na poljoprivredu na nivou cele Srbije, kao i koji regioni i usevi će biti najugroženiji.

Predviđa se da će klima u našoj zemlji do sredine ovog veka biti toplija za više od tri stepena, a učestali toplotni talasi su već prisutni. Za razliku od ranijih perioda, kada u godini nije bilo nijednog toplotnog talasa, prošlog leta smo ih imali pet i takav trend će se nastaviti, ukazuje profesorka.

Istovremeno, dolazi do promena u godišnjoj raspodeli padavina, čiji maksimum se pomera sve više ka početku godine, što izaziva duže, sušnije i vrelije sezone. Pritom, sve je više ekstremnih padavina koje prate bujične poplave i izlivanja reka, što će do sredine veka ugroziti 56% teritorije Srbije, odnosno osam puta veću površinu u odnosu na referentni period.

Čekaju nas suše svake godine

Uporedo prete i sve učestalije suše. Ranije se beležila jedna suša tokom decenije, od 2011. do 2020. bilo je u proseku pet sušnih godina, a do sredine veka može se očekivati suša svake godine.

„Vlažna klima ostaće u zapadnim delovima Srbije, dok jug, jugoistok i severoistok zemlje prelaze u polusušnu klimu”, navodi Vuković Vimić i dodaje da će se do sredine veka smanjiti i mogućnosti za obnavljanje podzemnih voda između 20 i 40%.

Klimatske promene značajno degradiraju kvalitet zemljišta, što potvrđuju nalazi da je od 2001. do 2020. na posledice bilo otporno 43,2% poljoprivrednih površina, dok bi taj udeo moga da spadne na svega 6,4% do sredine veka.

Pšenica najizdržljivija

Koko će se to odraziti na biljnu proizvodnju i stočarstvo i šta je potrebno preduzeti da bi se poljoprivreda prilagodila izmenjenim klimatskim uslovima? Profesorka beogradskog Poljoprivrednog fakulteta navodi da su urađene analize za pet ratarskih vrsta, kukuruz, pšenicu, soju, suncokret i šećernu repu i da su one pokazale da Srbija ima kapacitete za odgovarajuće prilagođavanje klimatskim promenama na svega 2,3% ratarskih površina.

Ukoliko se ostane pri sadašnjem načinu i raspodeli proizvodnje biće ugroženo preko 92% ratarskih površina, naročito one pod kukuruzom, sojom i suncokretom, dok je pšenica najotpornija, izuzev u severnobačkoj i severnobanatskoj oblasti.

„Uočili smo da kod šećerne repe, iako je osetljivija na klimatske pretnje, padovi u proizvodnji nisu izraženi kao kod drugih sličnih vrsta. Razlog je to što je većina obradivih površina u vlasništvu firmi koje imaju znanje i sredstva za borbu protiv klimatskih promena, što nije slučaj sa drugim vrstama koje se gaje na porodičnim gazdinstvima“, ističe Vuković Vimić.

Biće ugroženo deset puta više voća nego sada

Rezultati koji su dobijeni prilikom analize 14 vrsta voća i klimatske projekcije po regionima ukazuju da su najveći rizici mraz koji pogađa ranu vegetaciju i učestale ekstremne temperature. Do sredine veka, od mraza će biti ugroženo preko dve trećine voćnih zasada, skoro deset puta više nego sada i skoro četvrtina voća osetljivog na visoke temperature, posebno jabuke, kruške, dunje, borovnice, maline i kupine, koje trenutno čine trećinu površina pod voćnjacima.

Utvrđeno je i da 74% vinograda može stradati zbog mraza a 81% zbog visokih temperatura, dok su i voćnjaci i vinogradi izloženi visokim ili rastućim rizicima od grada.

Velike štete zbog promene klime može da pretrpi i preko 62% livada i pašnjaka, što će zajedno sa nedostatkom vode i visokim temperaturama negativno uticati na stočarstvo. Na osnovu sadašnjeg stanja može se zaključiti i da će potrebe za navodnjavanjem u Srbiji do sredine ovog veka porasti za 18%.

Manjak novca, ali i stručnjaka

Pored analiza o rizicima, stručnjaci su uradili i programe prilagođavanja za posmatrane biljne vrste i stočni fond. Ova saznanja su neophodna poljoprivrednim proizvođačima, jer da bi se uspešno izborili sa sve nepovoljnijom klimom, moraju da imaju informacije o trenutnim i predstojećim pretnjama, o sortama koje bi trebalo da gaje i rešenjima koja mogu umanjiti rizike, ističe Vuković Vimić.

Prema njenim rečima, da bi se strateški planirala proizvodnja koja će biti otpornija na klimatske promene, počelo se sa unapređenjem rejonizacije, za sada u voćarstvu i vinogradarstvu. Rejonizacija je veoma važna mera u poljoprivredi, kako bi se znalo koje podneblje je najbolje za gajenje određenih kultura i ulagalo u razvoj proizvodnje.

Međutim, u Srbiji se ne ulaže dovoljno novca u prilagođavanje poljoprivrede klimatskim promenama. Održivost dovodi u pitanje i nedostatak stručnjaka, jer manje od 4% ukupnog broja brucoša upisuje studije u oblasti poljoprivrede i šumarstva, upozorila je profesorka.

Marina Cenić

Biznis i finansije 245, maj 2026. 

Foto: Simazoran, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci