Category:

Vesti

Srbija prodala dvanaestogodišnje obveznice u iznosu od 5,55 milijardi dinara

by bifadmin 7. јун 2023.

Reotvorena je emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20. avgusta 2032. godine, prvi put emitovana 18. februara 2020. godine

Republika Srbija je danas na aukciji prodala dvanaestogodišnje državne obveznice u iznosu od 5,55 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug.

Reotvorena je emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20. avgusta 2032. godine, prvi put emitovana 18. februara 2020. godine.

Obim aukcije iznosio je 10.648.300.000 dinara sa kuponskom stopom od 4,50 odsto. Ukupan obim tražnje iznosio je 10.666.000.000 dinara.

Realizovano je 555.000 državnih obveznica, nominalne vrednosti 5.550.000.000 dinara.
Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,35 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. avgusta 2032. godine. Isplata kupona u iznosu od 4,50 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

7. јун 2023. 0 komentara

Nameštaj za biznis i život po meri

by bifadmin 6. јун 2023.

“Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako bar jednu stvar može da uradi bolje od drugih”, napisao je Momo Kapor. A Jasmin Baltić iz Novog Pazara učinio je da svako od nas može da živi po sopstvenoj meri. Jasmin, bolje od svih, proizvodi drvene delove nameštaja koje možemo sklopiti po sopstvenim potrebama – od stolice, komode, police, stola, do kompletne trpezarije, spavaće ili dečje sobe.

Balta NP jedina je firma u zapadnoj Srbiji koja isporučuje delove vrhunskog nameštaja i šemu sklapanja uz naručene dimenzije. Baš kao i kod onog čuvenog švedskog brenda – potrebno je samo malo strpljenja da vaš stan postane dom kakav želite.

„Do pre dve godine radio sam na dve osnovne mašine – za rezanje i kantovanje. Kako je posao krenuo, bila mi je potrebna i dodatna obrada delova za sklapanje nameštaja“, priča Jasmin Baltić.

Modernu mašinu kupio je uz podršku Evropske unije (EU) i zaposlio još dva mlada radnika – tada je sve krenulo nabolje.

“Ulaganje u mlade i podrška obrazovanju uvek je ispravna odluka i dužnost za svakog od nas“, ističe vlasnik Balta NP.

Jasmin nije zaboravio ni svoj grad. Kao društveno-odgovorni proizvođač, o svom trošku je kompletnim, unikatnim nameštajem opremio dve učionice u gradskoj gimnaziji u Novom Pazaru.

Dobro se uvek dobrim vraća, pa je broj porudžbina svakodnevno rastao. Ovaj diplomirani ekonomista brzo je izračunao da mu je pomoć neophodna.

„Nikada ranije nisam konkurisao za donacije. Bio sam skeptičan i mislio da je u većini slučajeva sve to unapred namešteno. Od EU sam dobio podršku od 30.000 evra za kupovinu potrebnih mašina uključujući i neophodnu CNC mašinu za rezanje drveta što mi je otvorilo velike mogućnosti. I evo – iskoristio sam ih”, kaže danas ponosno.

Jasmin Baltić samo je jedan od vrednih vlasnika malih i srednjih preduzeća koji su iskoristili podršku Evropske unije i postali član velike evropske poslovne porodice.

Na nju mogu da računaju i mladi inovatori, izvozno orijentisana preduzeća kao i kompanije u razvoju – ukoliko imate biznis plan ili dobru ideju za napredak, www.eumogucnosti.rs je idealno mesto za vas.

Sem toga, uz podršku evropskih banaka mogu se uzeti i povoljni krediti za unapređenje poslovanja.

To je, možda, naredna faza u sklapanju ove lepe priče u Novom Pazaru. Dotad će Jasmin vredno raditi – najbolje što zna.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

6. јун 2023. 0 komentara

Politika i društvo

Oštećenje brane koja snabdeva Krim vodom može biti opasnost i za Evropu

by bifadmin 6. јун 2023.

Jutros je u sukobu u Ukrajini uništen deo brane na reci Dnjepar, zbog čega će voda ugroziti okolna domaćinstva ali i nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću nuklearku u Evropi.

Brana Nova Kakova je izgrađena 1956. godine i omogućava snabdevanje vodom krimskog poluostrva koji je 2014. godine aneksirala Rusija. Ova građevina zadržava i propušta ogromnu količinu vode. Odnosno zadržavala je. Sada voda kulja na sve strane.

Kako javlja CNBC, trenutno je u toku evakuacija hiljada ljudi koji žive u blizini reke koja nadire preko ostataka brane. No, evakuaciju otežava činjenica da je voda preplavila mnoge rute za bekstvo.

Osim opasnosti za lokalno stanovništvo oštećenje ove brane može dovesti i do šire opasnosti budući da se zbog oticanja vode rezervoari u nuklearnoj elektrani polako prazne a ta voda je neophodna za hlađenje reaktora. A svi znamo šta može da se desi kada se reaktori pregreju. Međutim, za sada, bar prema izveštaju Ujedinjenih nacija, nema opasnosti od nuklearnog akcidenta.

Još uvek nije jasno ko je uništio branu Nova Kakova, budući da Rusi i Ukrajinci optužuju jedni druge za ovo nedelo. Upućeni kažu da je u ovom trenutku najbitnije je da se spasu ljudi koji žive u priobalju. Za sada je, bar prema ruskim izveštajima, potopljeno već 600 domova a reka i dalje nadire.

Izvor: CNBC

Foto: Kelly Sikkema, Unsplash

6. јун 2023. 0 komentara

Ekonomija

Tržište nekretnina se stabilizuje, cene kvadrata padaju na nekim opštinama

by bifadmin 6. јун 2023.

U maju su u pojedinim opštinama u Srbiji cene kvadrata padale a u nekima su rasle, ali uglavnom ne dovoljno da pristignu prethodni pad. Kako kažu stručnjaci, to bi mogao biti jedan od signala da se tržište nekretnina polako stabilizuje.

Ovde treba napomenuti da su mesta u kojima su nekretnine prošlog meseca poskupele, pre toga beležila pad cene kvadrata, piše portal nekretnine.rs i daje pregled po gradovima.

Beograd

Najveći pad cene kvadrata, od 7,7 odsto, zabeležen je na opštini Palilula gde je prosečna cena za maj iznosila 2.300 evra po kvadratu, što je za ovu lokaciju najniža cena od početka godine. Poređenja radi, na ovoj opštini prosečna cena u februaru iznosila je 2.963 evra po kvadratu.

Pad cene od 2,27 odsto zabeležio je i Novi Beograd što za rezultat ima prosečnu cenu od 2.707 evra po kvadratu, koja je za oko 70 evra manja u odnosu na april mesec.

No, na Mirijevu je cena kvadratnog metra u maju iznosila 1.881 evra, što je rast za 1,62% odsto u odnosu na prethodni mesec. U aprilu je pak Mirijevo zabeležilo pad i to za blagih 0,3 odsto.

Na Voždovcu je prosečna cena iznosila 2.469e/m2, što je blagi rast, od 0,28 odsto.

Centar i Vračar, najatraktivnije gradske lokacije u prestonici, u maju su beležile porast cenepa je prosečna cena kvadratnog metra u centru sa rastom od 1,19 odsto iznosila 3.388 evra po kvadratu, dok je Vračar sa blagim rastom od 0,31% imao prosečnu cenu od 3.260 evra. I ove centralne opštine su u aprilu zabeležile pad od oko 2 odsto.

Novi Sad

U Novom Sadu dve lokacije takođe beleže pad cene kvadratnog metra. Centar Novog Sada u maju je imao blagi pad od 0,04 odsto, osnosno cenu od 2.681 evra po kvadratu. Zatim, Podbara sa zabeleženim padom cene za 1,50 odsto, tačnije sa prosečnom cenom od 2.567e/m2.

Na ostalim lokacijama zabeležen je rast cene. Novo naselje beleži blagi rast cene za 0,56 odsto sa cenom od 2.143e/m2, dok Grbavica sa cenom od 2.674 evra po kvadratu beleži rast od 1,91 odsto.

Niš

U Nišu je gradska lokacija Pantelej zadržala isti nivo prosečne cene od 1.547e/m2 kao i u aprilu.

Palilula je nakon dva meseca pada cene u maju beležila rast od 5,26 odsto i dostigla najvišu cenu kvadratnog metra od početka godine koja je iznosila 1.523e/m2.

Rast cene imala je i gradska lokacija Durlan i to od 1,51 odsto sa cenom od 1.345e/m2.

Prema oglašenoj ponudi najskuplja lokacija u Nišu je Bulevar Nemanjića koja bez obzira na pojeftinjenje od 2,50 odsto beleži cenu od 1.753e/m2.

Kragujevac i Pančevo

Kragujevac je na gradskoj lokaciji imao porast cene od 1,38 odsto sa prosečnom cenom od 1.400e/m2. I za ovu lokaciju možemo da konstatujemo da cena kvadratnog metra raste iz meseca u mesec i da je cena od 1.400e/m2 najviša cena od početka godine.

Ponuda na gradskoj lokaciji Pančevo beleži pad za 0,43 odsto sa prosečnom cenom od 1.404e/m2.

Izvor: nekretnine.rs

Foto: Alex Rodriguez, Unsplash

6. јун 2023. 0 komentara

IT i nauka

Prvi poljoprivredni robot u Srbiji

by bifadmin 6. јун 2023.

U selu Krnjevo kod Velike Plane u vinogradima vinarije „Radovanović“ predstavljen je poljoprivredni robot koji smanjuje potrebe za radnom snagom, ali i štiti štiti životnu okolinu budući da ne koristi konvencionalno gorivo, već mu je pogon električni.

Robot je napravljen da obavlja 15 operacija kojima zaokružuje čitav agrarni ciklus u voćnjacima i vinogradima. Ime mu je „Slophelper“ odnosno pomagač na nagibima. Da bi uradio svoj posao, potebno je dati mu zadatak i koordinate, i pustiti ga na polje, a njegov rad se može pratiti na aplikaciji preko telefona, tableta ili kompjutera, rekao je za emisiju „Nećete verovati“ Igor Kordik iz kompanije „Pek automotive“, koja stoji iza ovog robota.

„On može da malčuje, da kosi travu, da trimuje između čokota i stabala, da tomizira… Ove godine predstavljamo i funkciju branja jabuka. Robot pomoću veštačke ruke može da ubere veliku količinu jabuka za kratko vreme. Pored toga, ima mogućnost i da prezerira, prska, kao i da horizontalno i vertikalno obrezuje. Ima svoje senzore, ima svoje zadate vrednosti, ima svoje koordinate i teško može da zaluta“, navodi on.

Ova mašina se samostalno kreće pri čemu vodi računa o tome da ne ugrožava ničiju bezbednost. Primera radi, ako ispred nje stane dovoljno veliki zec, ona će se odmah zaustaviti. Isto važi i za druge krupnije životinje, kao i za ljude.

Cena robota je kao cena jednog malo boljeg traktora, odnosno cena osnovne mašine, jer se priključne mašine posebno kupuju. Naime, kupovina ove mašine je slična kupovini modernih automobila – možete da uzmete osnovni paket a onda da tražite da se vozilu ugradi ono što vam treba.

Izvor: Nećete verovati

Foto: Printskrin iz emisije „Nećete verovati“

6. јун 2023. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Ultra-prerađena hrana vrlo profitabilna ali i štetna

by bifadmin 6. јун 2023.

Profesor Erik Milston je otkrio neverovatne činjenice o tome ko finansira razne evropske studije

Pre dvadeset godina niko nije čuo za termin ultra-obrađena (prerađena) hrana, ili UPF (ultra-processed foods), ali otprilike polovina stvari koje danas jedemo – napravljena je na taj način.

Od isečenog crnog hleba do gotovih jela i sladoleda, to je grupa namirnica napravljenih sa različitim – ali često značajnim – nivoima industrijske obrade. Korišćeni sastojci, kao što su konzervansi, veštački zaslađivači i emulgatori, obično se ne koriste u kuvanju kod kuće.
– Ultra-prerađena hrana je, na sve to, među najprofitabilnijim prehrambenim proizvodima koje kompanije mogu da naprave – kaže profesorka Marion Nestle, stručnjak za prehrambenu politiku i profesorka ishrane na Univerzitetu u Njujorku.

Velika Britanija je jedan od najvećih potrošača ultra-prerađene hrane po glavi stanovnika u Evropi, a kako raste potrošnja takve hrane, tako raste i stopa dijabetesa i raka, konstatuje BBC.

Ultra-obrađena hrana štetna

Neki akademici misle da veza između rasta pomenutih bolesti i prerađene hrane – nije slučajna. Profesor Tim Spektor, profesor epidemiologije na fakultetu King’s College London, koji proučava trendove bolesti, rekao je sledeće:

„U poslednjoj deceniji, rastao je broj dokaza da je ultra-obrađena hrana štetna za nas na način na koji nismo mislili da može biti. Govorimo o čitavom nizu karcinoma, srčanih bolesti, moždanog udara, demencije“.

U januaru, jedna od najsveobuhvatnijih studija o ultra-prerađenoj hrani – koju je sprovela škola javnog zdravlja Imperial College-a – objavljena je u medicinskom časopisu Lancet. Studija, sprovedena na 200.000 odraslih osoba u Velikoj Britaniji, otkrila je da veća potrošnja ultra-prerađene hrane može biti povezana sa povećanim rizikom od razvoja raka u celini, a posebno raka jajnika i mozga.

I, od prošlog meseca, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na štetnu, dugotrajnu upotrebu veštačkih zaslađivača – navodeći potencijalne zdravstvene rizike. Prati desetine studija koje povezuju povećanje potrošnje UPF-a sa povećanim rizikom od razvoja ozbiljnih bolesti.

Ali, dokazivanje da određeni sastojci nanose štetu ljudima može biti izazovno, jer postoji niz drugih faktora u našem životnom stilu koji mogu izazvati navedena stanja.

Pri odabiru namirnica, vodite računa ponajviše od tzv. zdravim grickalicama, keksima, ov

senim kašama i granolama, jer kriju „brdo“ veštačkih zaslađivača štetnih po zdravlje. Takođe, čitajte etikete na ambalaži hleba, i pažljivo birajte suhomesnate proizvode, namaze, dodatke jelima, soseve.

Veštački zaslađivač

Stručnjaci upozoravaju na prisustvo emulgatora koji deluju kao lepak u ultra-prerađenoj hrani, tako da sve sastojke drži „na okupu“. Emulgatori su Sveti gral za prehrambenu industriju – oni poboljšavaju izgled i teksturu hrane i pomažu da se produži rok trajanja.

Ono što je najopasnije, ima ih svuda: u majonezu, čokoladi, puteru od kikirikija, mesnim proizvodima.

Takođe, jedan od najkontroverznijih dodataka u UPF-u je aspartam, veštački zaslađivač koji se koristi kao zamena za šećer u hrani i piću. Dvesta puta je slađi od samog šećera, a promoviše se kao „odlična niskokalorična alternativa“ i stavlja u proizvode koji se označavaju kao „zdravi“, odnosno „bez šećera“.

U poslednje dve decenije je bilo raznih pitanja o njegovoj potencijalnoj šteti, a onda je Svetska zdravstvena organizacija prošlog meseca rekla da je, iako dokazi nisu ubedljivi, zabrinuta kako dugotrajna upotreba aspartama može povećati rizik od dijabetesa tipa 2, srčanih bolesti, pa čak i stope smrtnosti.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je 2013. godine odlučila – nakon što je pogledala sve dostupne dokaze – da je aspartam bezbedan. Britanska agencija za standarde hrane prihvatila je taj stav, a Komitet za toksičnost je pogledao studiju o aspartamu 2013. godine i zaključio da rezultati „ne ukazuju na potrebu za akcijom za zaštitu zdravlja građana“.

Međutim, šest godina kasnije, profesor Erik Milston je odlučio da pregleda iste dokaze koje je razmatrala EFSA – da vidi ko je finansirao različite studije.

Otkrio je da su 90% studija koje su branile zaslađivače finansirale velike hemijske korporacije koje proizvode i prodaju aspartam, kao i to da su sve studije koje sugerišu da aspartam može naneti štetu finansirane iz nekomercijalnih, nezavisnih izvora.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

6. јун 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Najveća prosečna zarada u Sloveniji, najmanja u Severnoj Makedoniji

by bifadmin 6. јун 2023.

Najveća prosečna plata isplaćena u zemljama bivše SFRJ u martu ove godine bila je u Sloveniji i to 1.423,75 evra, a najmanja u Severnoj Makedoniji – 568 evra.

Prosečna neto plata u martu u Srbiji je iznosila 729 evra (85.485 dinara). U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada za mart 2023. godine nominalno je veća za 14,5 odsto, ali je realno manja za 1,5 odsto.

U odnosu na mart 2022. godine najveći realni rast plata zabeležen je u Bosni i Hercegovini (4,6 odsto), u „plusu“ su još i Hrvatska i Crna Gora, dok su prosečne neto plate u poređenju s istim mesecom prošle godine realno niže u Srbiji, Sloveniji i Severnoj Makedoniji.

Prosečna neto plata za mart ove godine u Sloveniji nominalno je veća za 9,0 odsto, ali je realno niža za 1,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u Hrvatskoj za mart 2023. godine iznosila je 1.130 evra, što je nominalno više za 11,9 posto, a realno za 1,1 odsto u odnosu na isti mesec 2022. godine.

U Bosni i Hercegovini prosečna isplaćena zarada za mart ove godine bila je 644,23 evra i u odnosu na mart 2022. godine nominalno je veća za 15,4 odsto, a realno za 4,6 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) za mart u Crnoj Gori iznosila je 781 evro. U odnosu na mart 2022. godine prosečna neto plata zabeležila je nominalni rast od 10,9 odsto, a realni za 0,4 odsto.

Prosečna plata isplaćena u Severnoj Makedoniji za mart iznosila je 568 evra, što u odnosu na mart 2022. godine predstavlja nominalni rast od 12,4 odsto, ali je prosečna neto zarada u toj zemlji realno niža za 2,0 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

6. јун 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

U prva četiri meseca deficit budžeta Srbije 55,7 milijardi dinara

by bifadmin 6. јун 2023.

Deficit budžeta Srbije od januara do kraja aprila ove godine bio je 34 milijarde dinara što je za 55,7 milijardi bolje od budžetskog plana, jer je ranije bio očekivan deficit od 89,7 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Kada je reč o javnom dugu on je na nivou od 50,6 odsto BDP.U aprilu su prihodi budžeta iznosili 562,4 milijardi, a rashodi 596,4 milijardi dinara, te je deficit bio 5,4 milijarde dinara.

Tokom aprila naplaćeni su prihodi u iznosu od 140,4 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 126,1 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 66,7 milijardi dinara i akciza u iznosu od 26,8 milijardi. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 13,9 milijardi, a priliv donacija u aprilu iznosio je 400 miliona dinara

Rashodi su bili 145,8 milijardi dinara. Troškovi za zaposlene su iznosili 33,1 milijardi, kapitalni izdaci 22,8 milijardi, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 20,7 milijardi, a izdaci za „nabavku finansijske imovine“ (budžetske pozajmice) 14 milijardi dinara.

Na nivou sektora države u periodu januar-april fiskalni deficit je bio 23,5 milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 37,3 milijardi dinara, navodi se u saopštenju.

Javni dug
Javni dug Srbije na kraju aprila ove godine iznosio je oko 34,94 milijardi evra, što je 50,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju marta javni dug je bio 35,25 milijarde evra, odnosno 51 odsto BDP.

Na kraju 2022. javni dug je, kako se navodi, bio 33,33 milijarde evra, ili 55,1 odsto BDP.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

6. јун 2023. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Olakšice za one koji brinu o planeti i zaposlenima, okretanje leđa onima koji se bave „prljavim delatnostima“

by bifadmin 5. јун 2023.

Poslovanje mimo ESG principa održivosti, sajber bezbednost i sve ugroženije mentalno zdravlje zaposlenih nalaze se među top rizicima koji značajno mogu da ugroze profitabilnost kompanija, zaključeno je na IV regionalnoj konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ u organizaciji platforme BeRiskProtected.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, rekao je da upravo naziv konferencije „Održivost i izdržljivost“ najbolje oslikava trenutnu ekonomsku situaciju, jer je neophodno održati makroekonomsku i finansijsku stabilnost usled „višedimenzionalne krize pokrenute pandemijom, energetskom krizom i sukobom u Ukrajini“.

Kada je reč o klimatskim i ekološkim rizicima, Jović je rekao da će se NBS baviti iznalaženjem regulatornih rešenja za različite pondere rizičnosti, te bi veći ponder rizičnosti imale one transakcije koje nose manju zaštitu od ekoloških rizika.

„Ukoliko su ekološki rizici adekvatno pokriveni onda bi postojale odgovarajuće regulatorne olakšice“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“.

Na konferenciji se moglo čuti da banke već razmatraju koliko su kompanije izložene ESG rizicima, a da i osiguravajuća društva polako napuštaju kompanije koje pripadaju takozvanim „prljavim delatnostima“ i kao osiguravači i kao investitori. S druge strane, za većinu kupaca u Srbiji je i dalje presudna cena pri kupovini proizvoda dok mlađi obraćaju pažnju i na to koliko kompanija brine o zajednici i ekologiji.

To pokazuje i Studija održivosti koju je prezentovala kompanija Horvath Adria. Naime, zahtevi potrošača ubrzavaju održivost, ali i tzv. osećaj ekološke odgovornosti, percepcija i vrednost brenda, a tek onda regulativa.

Kada je reč o drugom riziku, sajber bezbednosti, naglašeno je da potencijalne štete mogu biti daleko veće od vrednosti investicije u prevenciju: zaštitne sisteme, edukaciju i sajber osiguranje. Govornici su dodali da praksa pokazuje da štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće, a da je sajber kriminal profitabilniji od trgovine narkoticima zbog čega je u ekspanziji.

Učesnici panela o mentalnom zdravlju istakli su da su, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasli za 25%. To se svakako reflektovalo i na radnu sposobnost, pa je ovo postala jedna od top tema za poslodavce, i mogla bi se nazvati rizikom novog doba. Istovremeno, turbulencije na globalnom nivou koje utiču na poslovanje dodatno se odražavaju i na zaposlene.

Na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ je bilo 23 učesnika među kojima Udruženja banaka Srbije, Nacionalni CERT, kompanija Bambi, A1, Marsh Mclennan, Horvath Adria, UNIQA Osiguranje, DDOR Osiguranje, Wiener Stadtische osiguranje, Abstract, advokatske kancelarije Vuković&Partners i TSG, investitor Vladimir Đukanović („srpski vuk sa Volstrita“), Nevena Čalovska Hercog, dr sc med, psihijatar i psihoterapeut, AMS Consulting i drugi.

5. јун 2023. 0 komentara

Ekonomija

Avio-kompanije će ove godine duplirati svoj profit

by bifadmin 5. јун 2023.

Ovogodišnji profit avio-kompanija trebalo bi da bude udvostručen u odnosu na prošlu godinu, sa 4,7 milijardi na 9,8 milijardi dolara, saopštili su iz Asocijacije za vazdušni saobraćaj.

Prema njihovim rečima, interesovanje za letove je značajno poraslo i može se reći da se situacija normalizovala posle veoma teškog perioda za avio-industriju koji je izazvala pandemija korona virusa. U poslednjih nekoliko meseci tražnja za letovima je toliko velika da će i profit avio-prevoznika drastično porasti. Naime, uprkos tome što je avionski prevoz poskupeo i što su troškovi života uvećani, ljudi ne žele da se odreknu odmora i putovanja, što je dobro za ovaj deo privrede.

Zato se očekuje da će u 2023. prihodi svetskih avio-kompanija porasti na 803 milijarde dolara, što je za samo 35 milijardi manje nego u predpandemijskoj 2019. godini. Ipak, to ne znači da su rukovodioci avio-prevoznika oslobođeni svih briga. Njih i dalje muče problemi u lancima snabdevanja sa kojima se suočavaju na dnevnom nivou, kao i rast aerodromskih naknada.

Direktor Asocijacije za vazdušni saobraćaj Vili Wolš otišao je toliko daleko u kritici politika zračnih luka da je novinarima rekao kako “Aerodrom Šipholm nema srama jer je zbog lošeg poslovanja, za koje je sam kriv, posle trogodišnjeg povećanja troškova od 37 odsto, ove godine odlučio da poveća cenu svojih usluga za još 12 procenata”.

Foto: Philip Myrtorp, Unsplash

5. јун 2023. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci