Biznis & Finansije

Drugih informacija nema osim da je drahma skinuta sa „ekrana“.

„Iako je ovaj rast sporiji od proseka u protekloj deceniji (7%), on ipak predstavlja solidan učinak, s obzirom na izazove sa kojima se suočava privreda u celini. Iz novih ugovora Premijer lige i Serije A o pravima na emitovanje koji su stupili na snagu u sezoni 2010/11. posebno se vidi da vrhunski fudbal i dalje privlači gledaoce,“ komentariše Den Džouns, partner u Deloitteovom sektoru za analizu sportskog poslovanja.

Engleska Premijer liga i dalje je vodeća liga u svetskom fudbalu – njeni klubovi su u sezoni 2010/11. ostvarili prihode od 2,5 mlrd. € (rast od 12% u britanskim funtama). Dalja depresijacija funte u odnosu na evro dovela je do smanjenja razlike između Premijer lige i drugorangirane nemačke Bundeslige (1,746 miliona evra) za 6%, ali je ta razlika ipak iznosila 769 miliona evra.

Džouns ovo objašnjava: „Nemačka Bundesliga ima najveću prosečnu posećenost utakmica u evropskom fudbalu (42.100), što joj je, zajedno sa rastom komercijalnih prihoda od najveće evropske privrede, pomoglo da zadrži drugo mesto po prihodima. Zahvaljujući dodatnom mestu za Nemačku u Ligi šampiona UEFA od sezone 2012/13. i povećanju prihoda od prava na emitovanje utakmica domaće lige za 50% od sezone 2013/14, Bundesliga će moći da održi odskorašnji impresivan rast prihoda i da učvrsti svoje mesto najozbiljnijeg rivala Premijer lige u pogledu prihoda.“

Španska Primera ostvarila je rast prihoda od 74 miliona evra (5%) na 1,718 milijardi. To je uslovljeno rastom prihoda iz komercijalnih izvora za 47 mil. € (10%) i od prava na emitovanje za 39 mil. € (5%), što je bilo više nego dovoljno da nadoknadi pad prihoda od prodaje ulaznica za 12 miliona evra (3%). Zbirni rast prihoda maskira polarizovanost lige – Real Madrid i Barselona su zajedno ostvarili rast prihoda za 93 miliona evra (11%), dok je ostalih 18 klubova Primere pretrpelo pad prihoda za ukupno 19 miliona (2%).

Prihodi u italijanskoj Seriji A u sezoni 2010/11. porasli su za 21 mil. € (1%) na 1,553 mlrd. €. Povratak na kolektivnu prodaju prava na emitovanje utakmica Serije A obezbedio je veće prihode i doprineo njihovoj ravnomernijoj raspodeli između klubova.

Prihodi klubova francuske Prve lige u sezoni 2010/11. opali su za 32 miliona evra (3%) na 1,040 milijardi, uglavnom zbog slabijeg učinka francuskih klubova u Ligi šampiona. Zbog toga je razlika u prihodima u odnosu na Seriju A porasla na 513 miliona evra.

Fond zarada u pet najvećih liga u sezoni 2010/11. porastao je za više od 100 miliona evra (2%) i premašio 5,6 milijardi evra uz značajne razlike između tih pet liga u stopi rasta.

Kao i prihodi, zarade su 2010/11. godine najbrže rasle u klubovima Premijer lige i dostigle 1,771 mlrd. €, dok su u klubovima Primere i Bundeslige troškovi zarada porasli za 4% i dostigli 1,005 mlrd. odnosno 929 miliona €. Troškovi zarada u francuskoj Prvoj ligi (777 mil. €) ostali su nepromenjeni, a klubovi Serije A su smanjili troškove zarada za 24 mil. € (2%) na 1,157 mlrd. €. Odnos ukupnog fonda zarada i ukupnih prihoda klubova u najvišoj ligi bio je najmanje 70% u Engleskoj (70%), Francuskoj (75%) i Italiji (75%) i ovo je prvi put da se to dogodilo u tri od pet najvećih evropskih liga u istoj sezoni.

Bundesliga je i dalje najprofitabilnija evropska liga sa rastom poslovne dobiti za 33 miliona evra (24%) na 171 miliona. Povećana je razlika između nje i Premijer lige, u kojoj je poslovna dobit opala na 75 miliona evra. Klubovi Serije A i francuske Prve lige nastavili su da ostvaruju gubitke. U Španiji, šest klubova Primere je na početku sezone 2011/12. bilo u postupku stečaja i reorganizacije.

Adam Bul, konsultant u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitteu prokomentarisao je: „Kontrola troškova i dalje je najveći izazov za evropski klupski fudbal. Odnos fonda zarada i prihoda u pet najvećih evropskih liga u poslednjih pet godina porastao je sa 60% na 66% jer su troškovi zarada rasli brže nego prihodi. Stoga pozdravljamo pravila UEFA o finansijskom fer-pleju, koja treba da pomognu klubovima da efikasnije upravljaju odnosom svojih prihoda i rashoda. Za klubove koji žele da učestvuju u takmičenjima UEFA, finansijski rezultati za sezonu 2011/12. podležu pravilima UEFA o finansijskom fer-pleju, prema kojima klubovi ne smeju da troše više nego što zarađuju.“

Kako se bliži žetva, silosi se pripremaju za prijem novog zrna, a interes za trgovanjem pšenicom je sve veći. Po obimu trgovanja pšenica je protekle nedelje bila najzastupljenija roba na berzi. Hlebno žito se prodavalo po prosečnoj ceni od 24,59 din/kg ( 22,77 bez PDV), što je rast u odnosu na prethodnu nedelju od 1,18%. S obzirom na već pomenutu okolnost pada vrednosti dinara ovaj statistički pokazatelj treba prihvatiti uslovno. Ipak, neophodno je pomenuti da je protekle nedelje realizovan jedan kupoprodajni ugovor po ceni od 23,00 din/kg bez PDV, što je ovosezonski dinarski cenovni maksimum. Procene da bi sledeća ekonomska godina mogla da bude neizvesna sa aspekta bilansnih zatvaranja pšenice, sve češće motivišu kupce da na terminskom tržištu kupe pšenicu novog roda. Kupovina 1.500 tona novog roda realizovana je po ceni od 18,77 din/kg (17,38 bez PDV). Na osnovu ovih podataka, procene oko toga sa kojom cenom će pšenica na SPOT tržištu startovati u žetvi sada su mnogo izvesnije.

Tržište kukurza bukvalno stoji. Argumente za prethodnu konstataciju nalazimo u malom obimu trgovanja i ceni koja je u mirovanju. Prosečna cena u nedelji za nama je iznosila 21,92 din/kg ( 20,30 bez PDV). Izvoznici strpljivo čekaju još povoljniji razvoj situacije nego što je sada, pa da agresivnije nastupe na tržištu. S obzirom šta se dešava na deviznom tržištu oni će vrlo brzo otvoriti svoju ponudu.

Soja dosledno svim prethodnim nedeljama ima najveći rast cene. Prosečna cena trgovanja iznosila je 57,48 din/kg (53,22 bez PDV). Rast cene iznosi 2,51%, ali istini za volju realno u dolarskoj vrednosti to je praktično identnična cena kao u prethodnoj nedelji ili preciznije za zanemarljivih 0,01% niža cena. Sojom novog roda se trgovalo u tzv. trgovinskim aranžmanima na zeleno i to po ceni od 40,11 din/kg (37,14 bez PDV). Iz korpusa roba soja kompleksa trgovalo se još i sojinom sačmom sa 44% proteina po ceni od 57,23 din/kg (48,50 bez PDV).

Od ostalih roba svoje mesto u trgovanju na berzi u Novom Sadu našlo je i stočno brašno i to po ceni od 22,42 din/kg (19,00 bez PDV).

Pregled zaključenih i ponuđenih količina, kao i dijapazon zaključenih i ponuđenih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u sledećoj tabeli:

PRODEX je na dan 01.06. iznosio 230,41 indeksnih poena i za 1,85 indeksnih poena je veći nego poslednjeg dana trgovanja prethodne nedelje.

Pritisak koji stvara dužnička kriza u EU, uz jačanje vrednosti dolara u odnosu na ostale značajne svetske valute, doprineli su padu cena gotovo svihi roba na svetskim tržištima. Tako je su i cene julskih fjučersa na pšenicu i kukuruz pale za 2,93%, odnosno 4,01%.

Kretanje dolara i pad cena na eksternim tržištima, od nafte do pšenice, su pogurali cene na dole i na tržipštu roba iz soja kompleksa. Na čikaškoj berzi je u poslednjih nedelju dana cena fjučersa na zrno soje pala za 2,62%, dok je pad sojine sačme nešto veći i iznosi 3,97%.

Pšenica je u Parizu pojefinila za 2,23%, a kukuruz za 0,95%. Na berzi u Budimpešti je cena fjučersa pšenice pala za 0,29% , dok je kukuruz jeftiniji za 2,10 procentna poena.

Zvanična statistika EU objavila je ove podatke podsećajući da je ovo najveća stopa nezaposlenosti još od 1995. Brojke za mart revidirane su sa 10.9 na 11 odsto.

„Trenutno izgleda kao da je stopa nezaposlenosti prešla 11.5 odsto“ tvrdi Martin van Vilet, ekonomista ING Banke.

Broj nezaposlenih pao je u 11 a porastao u 15 zemalja evrozone, jedino je u Irskoj stagnirao. U Grčkoj je nezaposlenost narasla na 21,7 odsto, u Španiji na 24,3 odsto, a u Portugalu na 15,2 odsto.

„Kada se to desi neće biti vremena za sazivanje samita ministara finansija. Na uspaničenim tržištima investitori beže ka bezbednosti i pritom šire požar“, napisao je Zelik u članku objavljenom u Fajnenšl Tajmsu.

Ukoliko Grčka napusti evro zonu nemoguće je predvideti kako će se dalje širiti kriza, tvrdi Zelik i navodi primer kraha američke banke Liman braders koja je bila jedan od uzroka globalne eknomske krize.Odlazak Grčke bi bio udar na poverenje investitora u druge zemlje evrozone, smatra Zelik.

Skoring pokazuje da nešto manje od dve petine od ukupnog broja privrednih društava čine bonitetno sposobna društva, koja prema rezulatatima poslovanja i finansijskim kapacitetima u poslednjih pet godina imaju mogućnosti za uredno izmirivanje obaveza. Pored toga, 18.035 ili 19,7% privrednih društava ima skoring A-Odličan bonitet i V–Veoma dobar bonitet, a ona su ostvarila veoma uspešno i sigurno poslovanje iz sopstvenog kapitala odnosno efikasnim korišćenjem pozajmljenih izvora finansiranja. Ova društva ujedno čine zdravo tkivo srpske privrede i predstavljaju glavne potencijalne generatore njenog rasta.

Privredna društva koja su ocenjena kao bonitetno sposobna su zapravo glavni nosioci srpske privrede, tako da ona ostvaruju oko tri četvrtine prihoda i iskazanog neto dobitka, zatim raspolažu sa 60,0% ukupnih sredstava i 76,5% kapitala, a od ukupnog broja zaposlenih u privrednim društvima na njih se odnosi 63,3%.

Bonitetno sposobna privredna društva čiji je skoring A-Odličan bonitet, V-Veoma dobar bonitet i S-Dobar bonitet najbrojnija su u sektorima trgovine i prerađivačke industrije, na koje se odnosi oko tri petine (58,9%) od ukupnog broja bonitetnih društava, što je više od učešća privrednih društava koja su poslovala u ovim sektorima u ukupnim privrednim društvima (55,2%).

Na nivou pojedinačnih sektora najveće učešće bonitetno sposobnih privrednih društava je u sektorima snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (43,8%), prerađivačke industrije (42,4%) i saobraćaja i skladištenja (41,5%).

Posmatrano sa aspekta veličine, najveći deo, čak 92,7% bonitetno sposobnih čine mala privredna društva, ali je to tek nešto više od trećine od ukupnog broja malih privrednih društava. Međutim, u okviru srednjih privrednih društava je najveće učešće bonitetno sposobnih i to 71,5%.

S druge strane, broj privrednih društva koja imaju problema u poslovanju čiji je skoring ocenjen sa E-Veoma slab bonitet i Tn-Trajna nelikvidnost, usled nelikvidnosti u trajanju dužem od 180 dana u poslednjih 12 meseci, na nivou ukupne privrede je 7.639 ili 8,3%. Ova privredna društva nose oko petinu neto gubitaka i kumuliranih gubitaka cele srpske privrede i zapošljavaju 5,7% od ukupnog broja radnika. U ukupnim sredstvima učestvuju sa 7,2%, kapitalu sa 2,3% i u ostvarenim ukupnim prihodima svega sa 1,7%.

Od ukupnog broja privrednih društava koja imaju problema u poslovanju, više od dve trećine je poslovalo u sektorima trgovine, prerađivačke industrije i građevine. Takođe, ova privredna društva unutar pojedinačnih sektora, najvećim delom učestvuju u sektorima usluga smeštaja i ishrane (11,3%), prerađivačke industrije (10,6%) i poljoprivrede (10,5%).

Istovremeno, 7.386 privrednih društava koja imaju problema u poslovanju su mala društva, a to čini 8,4% od ukupnog broja malih društava.

U uslovima daljeg razvoja tržišnog privređivanja i pojačane nestabilnosti poslovanja, skoring dobija sve veći značaj u postupku donošenja poslovnih odluka i smanjenju rizika poslovanja, kao i za analizu i istraživanje tržišta, ali i privrednim društvima za sagledavanje njihovih sopstvenih potencijala.

Novi skoring privrednih društava je od 21. maja 2012. godine dostupan svim zainteresovanim korisnicima.

Nacionalni biro za statistiku navodi da je to sedmi uzastopni mesec opadanja proizvođačke aktivnosti. Predstavnici lokalnih kompanija navode smanjenu međunarodnu potražnju kao glavni razlog opale proizvodnje. Proizvođački sektor čini jednu trećinu kineske ekonomije pa se sva zbivanja vezana za njegovu stagnaciju prate sa posebnom pažnjom. S obzirom da je globalna ekonomija značajno usporila prošle godine, a najveće izvozno tržište za kineske proizvode, Evropa, nalazi se na rubu nove recesije, Kinezi s strepnjom osluškuju vesti o razrešenju evropske dužničke krize.

U veoma smo teškoj situaciji i bitka za vero sada se vodi na tlu Španije i Italije“, izjavio je juče Luis de Guindos španskim novinarima. MMF je porekao da je pripremio finansijsku pomoć Španiji pošto je utvrđeno da je 66,2 milijardi evra kapitala nestalo iz ove zemlje samo tokom marta meseca. Kriza potresa Iberijsko poluostrvo već treću godinu zaredom, dok premijer Marjano Rahoj po svaku cenu pokušava da spase najveće lokalne banke. De Guindos je rekao da narednih nedelja očekuje eventualno formiranje evropske „bankarske unije“, koja bi ujedinila bankarsku superviziju i formirala zajedniče fondove, poduprte velikim depozitima.

De Guindos ističe da odliv kapitala u visini od skoro 100 mlrd evra u prvom kvartalu ove godine ne znači da je došlo do paničnog iznošenja novca sa računa, pošto podaci pokazuju da je od ukupne sume količina od jedne milijarde evra povučena sa računa fizičkih lica. Španske banke se bore da pronađu dodatne izvore finansiranja na evropskim tržištima kapitala, dok im je pristup američkom tržištu skoro u potpunosti onemogućen. De Gudinos s enada pozitivnim ishodima grčkim izbora, odnosno formiranjem „pro-evro“ vlade, što bi značilo fokusiranje na spas evra i smanjenje izdavanja španskih obveznica.

On tvrdi da regulatori u susretu sa problematičnim bankama potcenjuju problem i da se upravo to desilo sa francusko-belgijskom bankom Dexia i španskom Bankia. Vlasti zemalja članica, po njemu, moraju učiniti lakšim način raspoređivanja pomoći iz evropskih institucija unutar svojih zemalja.

Oli Ren je ispred Evropske komisije izjavio da je Evropi potrebna „i istinska kultura stabilnosti u evrozoni i njenim članicama, i veliki kapacitet da se zaustavi širenje zaraze i smanje troškovi pozajmljivanja članica“. Ren smatra da se jedino na taj način može sprečiti dezintegracija evrozone.

Kao i mnogi, i Dragi smatra da bi trebalo omogućiti direktnu finansijsku pomoć bankama, a ne njihovim vladama koje kasnije treba njih da spašavaju jer to pravi veliki pritisak na javne finansije. Za sada niko međutim nije precizirao uslove pod kojima bi ovo bilo ostvarivo, a osim toga neke jake ekonomije poput Nemačke i Finske su nezadovoljne ovom idejom.

Nemačku sada kritikuju i drugi. Tako je italijanski premijer Mario Monti rekao da Nemačka smanjuje šanse nekih zemalja da izađu iz krize.

Kritike pljušte sa svih strana. Francuska i Španija optužuju ECB da ne doprinosi dovoljno Evropskom kriznom fondu niti da doprinosi snižavanju prinosa na španske državne obveznice. Dragi im uzvraća da je ECB dosta toga uradio ali da ne može da popunjava rupe tamo gde zakažu vlade.

Analitičari smatraju da su na ovakve prognoze uticali slabi izgledi rasta i fiskalne nesigurnosti. Hrvatska vlada trebalo bi da bude orijentisana ka strukturnim reformama i da potencira konkurentnost istovremeno smanjujući rashode. Kratkoročno, Erste analitičari ne očekuju neku bitniju negativnu reakciju na tržištu zato što su vladine potrebe za finansiranjem za 2012. praktično već ispunjene.