Nakon stotine tvitova i slika ekrana sa drahmom kao monetom, iz Blumberga kažu da isprobavaju sistem i testiraju.
Drugih informacija nema osim da je drahma skinuta sa „ekrana“.
Francuski predsednik Fransoa Oland najavio je da rukovodioci državnih preduzeća više neće moći da zarađuju koliko su nekad – plata direktora može biti najviše 20 puta veća od najniže zarade u tom preduzeću.
To znači da će nekim rukovodiocima plate biti prepolovljene.
Očekuje se da će Oland ovo uspeti da ostvari dekretom narednog meseca i tako postavi primer kako oni koji najviše zarađuju mogu da pomognu društvu. Međutim, Oland je tokom kampanje obećao i ogroman porez za bogataše koji bi uzimao 75 odsto prihoda onima koji imaju preko milion evra. Zbog ovakvih mera, mnogi bogati Francuzi se sele, ili bar prebacuju imovinu iz matične zemlje.
Njegove kolege iz partije podržavaju ove predloge, nadajući se da će biti moralni uzor nekim privatnim kompanijama. Predsednik Oland i njegov kabinet su već sebi smanjili plate za 30 odsto. Međutim, odluka o ograničavanju plata u državnim firmama neće pogoditi one u kojima država ima deo vlasništva, kojih ima 52, već samo one koje su u njenom većinskom ili stoprocentnom vlasništvu, među kojima je i železnicaSNCF, Pošta, luke i aerodromi, kao i energetske kompanije.
Trimov Qbiss One sa ArtMe u okviru izložbe Silent Revolutions (Tihe revolucije), posle premijernog predstavljanja na Londonskom festivalu dizajna predstavljaju se i u Beogradu. U Dizajn parku u okviru Beogradske nedelje dizajna, posetioci će moći da pogledaju izložbu koja predstavlja savremeni slovenački dizajn za poslednjih dvadeset godina u Narodnoj biblioteci u Beogradu, od 6. do 9. juna.
Izložba Silent Revolutions je na prošlogodišnjem Londonskom festivalu dizajna uvrštena u vodič ‘Icon Design Trail’ (Tragom ikoničnog dizajna) i bila proglašena za jedan od najboljih događaja te velike i važne svetske smotre dizajna. Organizator izložbe je Muzej arhitekture i dizajna iz Ljubljane, a cilj da se pokažu dostignuća slovenačkog dizajna prisutna u projektima umetnika, kao i u kreativnim rešenjima kompanija.
U izboru dizajnerskih projekata, pored izuzetnosti pojedinačnog predmeta, bili su važni i uticaj, odnosno pozicija koju predmet zauzima u širem kontekstu savremenog slovenačkog dizajna i prostora. Trimov eksponat, fasadni sistem Qbiss One sa ArtMe, sjedinjuje inovativni pristup, visoku tehnologiju i savremenu estetiku, elemente koji su i među glavnim kriterijumima za izbor izložbenih predmeta.
Modularni fasadni sistem Qbiss One je samopotporna, izolovana i vatrootporna fasada sa naglašenim spojevima i čuvenom „senka fugom“, koja kombinuje čiste, minimalističke elemente i arhitektonske prostore s kompletnim tehničkim rešenjima. Sastoji se od dve galvanizovane i obojene čelične ploče sa izolacionom ispunom od nezapaljive mineralne vune. Qbiss One može da se instalira na čelične ili betonske konstrukcije, pogodan je za biznis centre, banke, hotele, tržne centre, itd. Njegova posebnost upravo je u njegovim posebnim tehničko-estetskim karakteristikama, koje omogućavaju arhitektama i projektantima (dizajnerima) veliku slobodu u stvaranju.
ArtMe svojom jedinstvenom u svetu tehnologijom za fleksibilno preoblikovanje površina omogućava individualan dizajn fasada: njime se kreiraju izražajni vizuelni motivi na fasadi – grafičke šare, slike, natpisi, logoi i ostali vizuelni elementi. ArtMe obrasci (šare) mogu da se prilagode bilo kojoj veličini fasade ili fasadnog elementa. Ukratko, ArtMe omogućava kreiranje vizuelnih efekata senkama na površini fasade, a utisnuta šara posmatraču uvek nudi različite slike kao rezultat odnosa svetlosti, ugla posmatranja i izvora osvetljenja, pri čemu prvobitni integritet i karakteristike fasadnog sistema posle primene ArtMe ostaju očuvani.
Rast trgovine bio je umeren u većini jakih ekonomija u prvom kvartalu 2012. Zemlje G7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD) i BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) imale su rast uvoza od jedan odsto a izvoza od 0,6 odsto.
Međutim, obim trgovanja smanjen je u Kini, kojoj je izvoz oštro pao za 4,2 odsto a uvoz za 33,8 odsto.
Uvoz i izvoz rastao je u Nemačkoj (0,9 i 1,8 odsto), Japanu (1,5 odsto i 2,1 odsto), Velikoj Britaniji (2,7 odsto i 1,6 odsto), SAD-u (četiri i dva odsto), Indiji (5,7 i 5,9 odsto) i Južnoj Africi (6,3 odsto i 4,8 odsto).
Uvoz je stagnirao u Francuskoj a smanjio se u Italiji za 3,2 odsto, ali je u obe zemlje skočio izvoz, i to za 0,7 odsto u Francuskoj i 1,3 odsto u Italiji. U Kanadi je uvoz rastao ali je izvoz opao. Izvoz je takođe pao u Rusiji, za 0,7 odsto.
Indijski rast pao je ispod psihološki značajnih šest odsto po prvi put u poslednje tri godine. Ovo je jasan znak usporavanja ekonomije Indije, i to njenih svih sektora.
Oštar pad proizvodnje i poljoprivrednog sektora u trećoj azijskoj ekonomiji smanjili su rast Indije na 5,3 odsto za razliku od 9,2 odsto iz istog perioda prošle godine. Na ovaj pad uticao je i pad investicija.
Pored toga što bi trebalo da isforsiraju direktno finansiranje banaka, evroprski zvaničnici trebalo bi da razmotre zajedničko finansiranje duga, kaže Ignjasio Visko, član saveta ECB.
Postojeći mehanizmi pomoći zemljama koje se suočavaju sa rastućim prinosima obveznica moraju biti efikasniji. Visko, guverner Banke Italije, tvrdi da se mora stvoriti mogućnost intervencije na tržištima hatrija od vrednosti direktno u korist banaka, sa fleksibilnijim procedurama i boljom kaznenom politikom za zemlje koje poštuju pravila EU. Nemačka, najjača ekonomija evrozone i dalje se opire direktnom kreditiranju banaka.
Visko favorizuje zajedničko izdavanje duga ili bar fond za otkup: „Mogućnost više zajedničkih resursa fonda na koji se može preneti suvereni dug koji prevazilazi prag zaduživanja, a koji postepeno može biti otkupljen, je suština fiskalne unije“. On tvrdi da su rastuće nejednakosti u evrozoni posledica „političke inercije, nepoštovanja pravila i loših odluka“, te poziva na jaču integraciju – zajedničke fondove ali i manje strogu kaznenu politiku prema državama koje primaju pomoć.
Erste Bank a.d. Novi Sad odobrila je Vojvođanskom IKT klasteru „EUkredit“ koji će ovaj klaster informacionih kompanija iskoristiti za potrebeučešća u projektima finansiranim iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA)Evropske unije.
Naime, kompanije iz Srbije koje žele da koriste bespovratna sredstva iz IPA fonda, pored detaljnepripreme projekata treba da obezbede i 15 odsto sopstvenih sredstava, dok preostalih 85 odsto dobijajubespovratno. Vojvođanskom IKT klasteru će iz IPA fonda biti finansirana dva projekta, za koja je deosopstvenih sredstava obezbedio posredstvom kredita Erste Banke.
„Kredit Vojvođanskom IKT klasteru je prvi kredit koji odobravamo sa ovom namenom. Postoji velikipotencijal da domaće kompanije koriste bespovratna sredstva iz IPA fondova, a ovo je jedan od načinada banka pomogne da se ova bespovratna sredstva više iskoriste“, prokomentarisala je Mirjana Šakić,koordinatorka EU kancelarije Erste Banke.
Ona je dodala da se kompanije sve više interesuju za mogućnosti učestvovanja u projektima kojedelimično finansira Evropska unija, jer preko njih mogu da realizuju određene investicije za koje nemajudovoljno sopstvenih sredstava. „Međutim, zbog komplikovane procedure prijave ili zbog nedostatkasredstava za sufinansiranje koja se kreću od 15 do 50 odsto vrednosti projekta, iskorišćenost tihsredstava nije dovoljna. Podsetiću da je za kompanije trenutno otvoren javni poziv za kofinansiranjeeko-inovativnih projekata čiji je cilj sprečavanje ili smanjenje ekološkog zagađenja i optimalna upotrebaresursa. Poziv je namenjen svim pravnim licima. Ova finansijska podrška ima oblik granta i iznosi do 50odsto opravdanih troškova po projektu dok je ukupan raspoloživ budžet za ovaj javni poziv blizu 35miliona evra“, kazala je koordinatorka Erste EU kancelarije.
Jedan od dva projekta Vojvođanskog IKT klastera iz programa prekogranične saradnje sa Mađarskomkoji se finansiraju uz pomoć Erste Banke se fokusira na istraživanje i razvoj u oblasti ’embedded’softverskih sistema, dok se drugi bavi razvojem seta usluga za preduzeća iz sektora informacionih ikomunikacionih tehnologija u Srbiji i Mađarskoj.
Vojvođanski IKT klaster okuplja neke od najboljih kompanija iz sektora informacionih i komunikacionihtehnologija (IKT) u Srbiji. Udruženje trenutno broji 27 kompanija u kojima radi ukupno oko 1.500stručnjaka. Ova asocijacija uživa snažnu podršku zajednice kroz učešće institucija iz oblastiobrazovanja, regionalnog razvoja i civilnog sektora u sovjstvu počasnih, ali aktivnih članica.Osnovan na inicijativu preduzeća iz sektora 2010. godine, danas ovaj klaster važi za najjači i najboljeorganizovan klaster u Srbiji, a članice poseduju brojne reference kod globalno prepoznatljivih klijenata.Trenutno je u Novom Sadu u toku konferencija Danube IT 2012 (31. maj – 1. jun) koju organizujeVojvođanski IKT klaster, uz podršku više partnera, među kojima je i Erste Banka.
Više o klasterima možete pročitati u našem novom broju.
Preko 25 miliona Evropljana je nezaposleno. Gardijan je pokušao da izmeri sentiment žitelja starog kontinenta po pitanju nalaženja i zadržavanja posla.
Najpesimističniji po pitanju zaposlenja su izgleda Španci, što ne čudi, u ovoj zemlji stopa nezaposlenosti je oko 25 odsto. Ni Francuzi nisu optmistični, što se slaže i sa statitstičkim pokazateljima – ovo je dvanaesti mesec za redom da tamo raste nezaposlenost. Italijani imaju jednu svetlu tačku na mapi, ali širom zemlje su ostali pesimisti. Jedina zemlja za koju možemo reći da neguje samouverene radnike je Velika Britanija, u kojoj i nezaposleni i zaposleni imaju nadu da će u naredne dve godine imati posao.
Ruska energetska kompanija Gasprom pristala je da sa Slovenijom učestvuje u građenju gasovoda Južni tok kroz ovu zemlju, pri čemu će obe zemlje ravnopravno učestvovati u ovom projektu.
Ugovor su potpisali slovenačkaPlinovodi d.o.o i Aleksej Miler iz Gasproma, tokom posete ruskih privrednika ovoj zemlji. Krak gasovoda Južni tok je najveća ruska investicija u Slovenijivredna preko milijardu evra.
Slovenačka preduzeća nadaju se da će i ona imati koristi od ovog dogovora.Kranjsko preduzeće Comita je već opremala Severni tok, a sada očekuje posao i na Južnom toku, optički autoput od Evrope do Azije i nazad.
Ruska preduzeća traže mogućnost ulaganja u Sloveniji, gde očekuju investicije u čitavu saobraćajnu infrastrukturu od železnice i autoputeva do luke Kopar.
Ersteovi analitičari kažu da dva uzastopna kvartala sa negativnim ekonomskim rastom pokazuju da je Hrvatska tehnički u recesiji. Ipak, situacija je bolja nego što se na početku godine činila, i prognoza negativnih rizika je ublažena.
Blic prognoza pokazuje da će investicije slabo dolaziti u Hrvatsku, usled slabljenja građevinskih aktivnosti. Izvoz i uvoz nisu se bitno menjali, a industrijska proizvodnja je opala za 6,2 odsto. Konačni podaci za prvi kvartal biće objavljeni uskoro, a što se tiče drugog, analitičari ne očekuju veliko poboljšanje.
Očekuje se da će pasti privatna potrošnja, međutim treći kvartal bi mogao doneti poboljšanje jer se podudara sa dolaskom turista na primorje zemlje. Ekonomski rast biće negativan, -1 odsto.