Biznis & Finansije

OTP banka Srbija deo je uspešne grupacije koja ima dugu tradiciju poslovanja i jedna je od vodećih u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Odlična pozicija likvidnosti i kapitala u OTP grupi u skladu je sa Bazel III zahtevima, a prema rezultatima evropskih stres testova, Grupa se dobro pokazala u 2010. i u 2011. godini.

U cilju repozicioniranja banke na našem tržištu, OTP banka Srbija planira proaktivan pristup klijentima, povećanje efikasnosti, veći obim plasiranja kredita, fokusiranje na refinansiranje i reprogramiranje dugova, kao i akviziciju novih klijenata. Banka planira da nastavi sa praksom kreiranja proizvoda koji su maksimalno prilagođeni potrebama klijenata, kako po kvalitetu i brzini procesa odobravanja, tako i po pitanju cene.

Bil Ford je pripremio govor za Svetski kongres mobilnih tehnologija u Barseloni sa predlogom da se ubuduće čvršće povezuju vozila i inteligentni sistemi upravljanja saobraćajem.

„Po prognozama do 2050. biće četiri milijarde automobila. Ako ne uradimo ništa povoom toga, broj ljudi i vozila u urbanim sredinama prouzrokovaće globalni zastoj“, rekao je Ford u razgovoru sa medijima. On smatra da se ovaj problem može rešiti saradnjom između rivalnih proizvođača automobila, vlada i kompanija kojre proizvode mobilne telefone u cilju stvaranja bolje saobraćajne mreže za pešake, bicikle, kola i javni prevoz.

U poslednje vreme beleži se veliki rast prodaje automobila u zemljama u razvoju. Međutim, auto kompanije se brinu da ako ne nađu rešenje za smanjenje zagušenja u mega gradovima poput Pekinga, Mumbaija i sl, njihov rast će se usporiti. Zato Dženeral Motors radi naEN-V, električnom veoma malom vozilu sa automatskim upravljanjem. Sa drugi strane Audi takođe poziva na bolju saradnju auto kompanija i drugim tehnoloških preduzeća, pa predlaže novu organizaciju saobraćaja pomoću „pametnih“ puteva.

Brazil planira da podigne kontrolu kvaliteta ribe koja se uvozi iz Kine i ostalih azijskih država da bi predupredila preterani uvoz jeftine robe, piše brazilski dnevnik. Dalje se navodi da će granične kontrole biti pooštrene i da će roba morati da zadovolji brazilske standarde propisane od Nacionalnog instituta za metrologiju, kvalitet i tehnologiju (INMETRO) i standarde vezane za bezbednost proizvoda potrošačke robe, a proizvodi koji ne budu prošli test neće moći da uđu u zemlju.

Ove mere vancarinsnke zaštite, odnosiće se na 240.000 modela iz raznih sektora kao što su tekstil, proizvodi od čelika, delovi za automobile, proizvodi za decu i igračke itd. i počeće sa primenom u drugom kvartalu ove godine a sprovođenje će kontorolisati ministarstvo.

Brazilski proizvođači se već duže vremena žale na navalu jeftine kineske robe. Početkom februara Brazil i Kina objavili su razlike u shvatanju njihove multimilijardi vredne dolarske razmene tokom posete kineskog podpredsednika vlade Vanga Kišana u Braziliji. Tokom sastanka Brazilija je urgirala da Kina šire otvori vrata brazilskoj robi i ograniči masovni izvoz cipela, tekstila i ostalih proizvoda kao što su automobili koji su prepravili brazilsko tržište. Jedan brazilski zvaničnik je izjavio da je kineska strana dala signale da će se delovati u ovom smeru.

Kina je 2009. godine proglasila Brazil za drugog najvažnijeg trgovinskog partnera posle SAD,sa bilateralnim obimom trgovine vrednim 77 milijardi dolara 2010. godine, gde je Brazilski suficit 11,5 milijardi dolara. Kina je, takođe, največi investitor u Brazilu.

Kina najviše uvozi iz Brazila rudu gvožđa i soju, što je 80% brazilskog izvoza, dok Kina najviše izvozi gotove proizvode.

Četvrti kvartal prošle godine doneo je slabo ohrabrenje, jer je umesto najavljenih 0,5 odsto pada BDP-a evrozone, pad bio „samo“ 0.3 odsto. Među nekoliko zemalja sa pozitivnim rastom bila je Francuska, Nemačka vođena investicijama, a vreme je dozvoljavalo i građevincima da se pokrenu i počnu sa radovima, pa je porast ove grane bio 0.3 odsto u decembru. Predviđeni rast za ovu godinu je 0,2 odsto, mada sa velikom razlikom među zemaljama, od nemačkog rasta od 0,8 odsto do istog pada Italije.

Od poslednjeg, decembarskog, Ersteovog izveštaja, dve stvari su se promenile. Prvo, inflacija nije pala na 2 odsto, kako se očekivalo, već ostaje bliža brojki od tri odsto. Drugo, analitičari su prilagodili prognozu kamatne stope i očekuju izveštaj ECB-a koji bi mogao da dovede do promene ideje o smanjenju stope.

Konačno, vidljiva je mnogo brža i intenzivnija relaksacija tržišta novca nego što su analitičari prethodni put to predvideli. Po njihovom mišljenju ECB bi trebalo da proširi svoju monetarnu politiku na likvidnost a ne na rezanje kamatne stope.

Zamisao poreza na finansijske transakcije izneo je 1972. godine dobitnik nobelove nagrade Džejms Tobin (James). Zastupnici te ideje smatraju da bi ona suzbila špekulativne aktivnosti na tržištu, koje se najčešće odlikuju velikim brojem transakcija, brzinom i niskom stopom profita. Zbog toga bi veoma niska stopa poreza, od na primer 0,01%, smanjila dobit špekulanata u dovoljnoj meri da bi ga obeshrabrila. Budući da je reč o izuzetno niskoj stopi, dugoročne investicije ne bi bile narušene.

O ovoj vrsti poreza razmišlja i Francuska, iako je predsednik Sarkozi do pre koji mesec bio izričito protiv. Sudeći po bilansima Centralne banke Turske, prošle godine je u tu državu ušlo 12,4 milijarde dolara „dubioznog” novca.

„Posle svake krize, vlada bi trebala da se naplati od banaka i finansijskog sektora, umesto da ih još više reguliše”, rekao je Epštajn. „Finska je imala bankasrsku krizu početkom devedesetih, a Turska 2001. godine”, rekao je i dodao da obe države su uspele da zaštite svoj sistem od šokova trenutne ekonomske krize kroz „čvršće finansijke regulacije”. Ali Epštajn dalje kaže da će postkrizna situacija u Evropi biti drugačija od današnje. „Nije iznenađujuće da će kineske kompanije preuzeti evropske firme-dužnike. Amerika je napravila ogromnedirektne investicije u Evropi nakon Drugog svetskog rata i to je pomoglo daljem ravitku evropske ekonomije”.

Kako piše BNE, u poslednjoj deeniji je broj domaćinstava u kojima se proizvodi mleko u Hrvatskoj sa57,000pao na14,900, i sada hrvatska uvozi trećinu potrebnog mleka. Poljoprivrednici tvrde da će posle ovog rata sa Dukatom, njih biti i manje, jer ne mogu da opstanu prodajući mleko ispod 2,70 kune.

Međutim stručnjaci tvrde da urpkos državnim subvencijama od 1,1 kune po litri mleka, mlekari nisu uspeli da održe tempo sa stranom konkurencijom. To je i zato što, ako je evropski prosek6,394 litara po kravi godišnje, hrvatski je4,230.

Međutim, nije jedini problem spuštanje cena drugih proizvođača. Hratski melkari so sada su za litru mleka dobijali 2,71 kunu od otkupljivača, 50 lipa državnih podsticaja i 42 lipe interventne pomoći, takođe od države, što je ukupno 3,63 kune, pa su po litri mogli zaraditi oko 30 lipa, ali sada je interventna pomoć ukinuta.

Osim toga, zbog konkurencije koja spušta cene, hrvatski mlekari su sada ubeđeni da Francuzi žele da preko Dukata uvoze višak svog mleka u Hrvatsku.

Posle sastanka ministara finansija iz G20 u medijima se pojavila vest da Nemačka još deluje nesigurno po pitanju spašavanja ekonomija svojih članica, i da će se tek posle upliva evropskog novca u ove zemlje otvoriti put za resurse iz MMF-a. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn rekao je da oni prvo žele da vide „boju evropskog novca a da se to još nije desilo, i da će novac iz Britanije i ostalih zemalja evrozona dobiti tek nakon evroske intervencije“.

Zapadni mediji pišu da se članice G20 utrkuju u finansijskoj pomoći zemljama evrozone, i da su sakupile skoro 2 biliona dolara. Ove pare bi mogle da stave tačku na probleme koje je pre tri i po godine izazvao kolaps Liman Brodersa, posebno da reše probleme u prezaduženim evropskim državama, iako je, prema rečima zvaničnika G20, ekonomski oporavak i dalje neujednačen i visokog rizika.

Predlog za ršavanje ovog problema je objedinjavanje evropskih privremenih i trajnih sredstava za pomoć dužnicima i stvaranje fonda od 750 milijardi evra. Ovo bi otvorilo vrata i za novac drugih članica G20, poput Japana i Kine, koje bi MMF-u mogle pomoći sa 500 do 600 milijardi dolara.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble obećao je da će ova zemlja doneti odluku o pomoći zaduženim državama u martu.

Glavni kupci zlata ostali su i dalje zatvoreni investicioni fondovi i centralne banke. Prema dostupnim podacima fonda i Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 58. mesto po deponovanim zalihama zlata, što je jedna pozicija više u odnosu na godinu pre toga. Narodna banka Srbije je u 2011. imala deponovano 14.3 tona zlata, što čini 4.7% ukupnih deviznih rezervi. Srbija je svoje devizne rezerve u trećem kvartalu uvećala za 0.5 tona, a ukupna akumulacija u 2011. iznosila je 1.3 tone i vredna je preko 6 milijardi dinara. U trenutku kada kilogram zlata na svetskim berzama vredi 42,600.00 evra zlatne rezerve Srbije iznose 66.61 milijardu dinara.

„Osnovna prednost države Srbije u odnosu na većinu drugih zemalja je u posedovanju sopstvenih zlatonosnih rudnih rezervi, pretežno rasprostranjene u istočnoj Srbiji. Prema dosadašnjim preliminarnim pokazateljima zlato koje bi se dobilo eksploatacijom te rude vredelo bi u ovom trenutku oko 43 milijardi evra,“ izjavio je Damjan Mencej, direktor Ilirika gold investicionog fonda. „Kada se budu znale kompanije koje će prerađivati rudu i proizvoditi srpsko zlato, deo investicija iz Ilirikinog fonda biće uloženo i u akcije tih kompanija,“ zaključio je Mencej.

Od susednih država po ukupnim zlatnim rezervama Makedonija je na 71. mestu sa 6.8 tona, a slede je Slovenija deset mesta iza nje sa 3.2 tone, Bosna i Hercegovina na 89. mestu i Albanija na 91. mestu. Zlatne rezerve Crne Gore iznose 1.2 tone zlata i prema poslednjoj ceni zlata na tržištu njihova vednost je oko 50 miliona evra. Crna Gora ne može da računa na dobit od zlatnih rezervi kojima raspolaže jer je celokupan iznos zlata založen kod švajcarske Kredit Svis banke kao zalog za kredit koji je Vlada uzela sredinom 2009. godine za podršku likvidnosti budžeta.

Za razliku od centralne banke, građani Srbije pokazuju obrnuti trend i zbog sveopšte loše ekonoske situacije kod njih je prisutna prodaje zlatnog nakita i zlatnika. Iako imaju mogućnost da preko Gold fonda ulažu na svetskim berzama u zatvorene fondove koji kupuju zlato i akcije prerađivača i proizvođača zlata, tek se oko 200 građana odlučilo da investira na taj način. Uprkos tome što prinosi mogu biti veći od štednih uloga na bankarske kamate, Ilirika gold investicioni fond je do sada investirala oko 200,000.00 evra novčanog kapitala svojih ulagača na svetskim berzama u zlato. Prosečna investicija građana u fond Ilirika gold iznosi oko 2,500.00 evra a mahom su to preduzetnici i osobe koje su upoznate sa radom investicionih fondova, dok većina građana još uvek nije informisana kako da očuva vrednost svog kapitala, kao i da dodatno zaradi kroz ulaganje u fondove.

Prema procenama analitičara DZU Ilirika u Srbiji trenutno u investicione fondove ulaže oko 8.000 građana a ukupna imovina otvorenih fodova iznosi skromnih 1,698,394,170.50 dinara.

Dijagnoza je postavljena pošto su eksperti ispitali balsamovano telo iz doba Ptolomeja, oko 305. godine pre Hrista, koristeći kompjuterski tomograf. Istraživači čak nisu morali da skidaju poveze sa očuvanog tela, jer su mumiju mogli da virtuelno “odmotaju” kompjuterom, bez dodirivanja koje bi moglo da je ošteti.

Siemens-ova oprema već godinama unazad omogućava naučnicima da ispituju balsamovana tela i da saznanja do kojih na taj način dođu primenjuju u otkrivanju novih terapija za najrazličitije bolesti.

Operativna dobit (EBIT) je u 2011. godini dostigla sumu od 21.1 milion evra u poređenju sa gubitkom od 47.1 milion evra u 2010. godini. Istovremeno je dobit pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) u 2011. godini iznosila 31.5 miliona evra. U četvrtom tromesečju 2011. operativna dobit (EBIT) je od negativnog iznosa od 10.1 milion evra u istom period prethodne godine porasla u pozitivnu vrednost od 43.3 miliona evra, pod uticajem jednokratnog povećanja vrednosti sredstava Vipa u iznosu od 49.4 miliona evra. Revalorizacija sredstava urađena je na osnovu očekivanog većeg rasta kompanije u narednom periodu bazirano na sadašnjem trendu rasta. Dobit pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) u četvrtom tromesečju prošle godine porasla je za 159.2% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosila je 9.9 miliona evra. Kompanija je na kraju 2010. dostigla granicu rentabilnosti operativnog poslovanja, prvi put od početka rada 2007. godine.

Vip ostaje najveći grinfild investitor u Srbiji, pošto je od 2007. godine uložio 698 miliona evra, uključujući i iznos za kupovinu licence.

Vipovi korisnici komuniciraju u mreži koja je pobednik prvog nezavisnog testa kvaliteta mobilnih mreža u Srbiji za 2011. i 2012. godinu koji je organizovao magazin Connect primenjujući metodologiji kompanije P3 Communications.