Ako vas interesuje kako velike kompanije uspešno izbegavaju plaćanje poreza pogledajte Online MBA grafički prikaz:
Via: OnlineMBA.com
Category:
Biznis & Finansije
Banke su veoma oprezne kada je u pitanju kreditiranje starijih građana, posebno penzionera. Banca Intesa je zato odlučila da osvojio ovaj deo tržišta uvodećinovi kreditni model namenjen penzionerima od 65. do 74. godine života – Senior keš kredite.
Gotovinske senior kredite u dinarima, Banca Intesa odobrava u iznosu od 50.000 do 300.000 dinara, bez depozita, učešća i naknade za obradu kreditnog zahteva. Uz fiksnu efektivnu kamatnu stopu koja na godišnjem nivou iznosi 19 odsto, rokovi otplate kreću se od 12 do 36 meseci. Dodatnu pogodnost za sve buduće korisnike kredita predstavlja plaćeno životno osiguranje koje je uključeno u cenu kredita, a koje bi pokrilo eventualne nedospele obaveze po kreditu.
Budući korisnici Senior keš kredita nisu u obavezi da izvrše prenos penzije i otvore tekući račun u Banca Intesa. Takođe, ovi klijenti Banca Intesa svoje finansijske obaveze mogu izmirivati posredstvom trajnog naloga, dok je građanima koji svoju penziju primaju preko računa neke druge banke, na raspolaganju aktiviranje instrumenta administrativne zabrane. Zainteresovani penzioneri mogu aplicirati za Senior keš kredite u bilo kojoj ekspozituri Banca Intesa, a od dokumenata potrebno je poneti kopije lične karte, kao i tri poslednja penziona čeka.
U okviru 78. međunarodnog poljoprivrednog sajma, Crédit Agricole Srbija pripremila je specijalnu ponudu za kredite namenjene poljoprivredi, sa nominalnom kamatnom stopom od 4,99 odsto godišnje i efektivnom kamatnom stopom od 5,54 odsto godišnje.
Ove godine Crédit Agricole Srbija postala je zvanični-ekskluzivni partner međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Trogodišnje strateško partnerstvo vodeće bankarske grupacije u sektoru agro biznisa i najznačajnijeg poljoprivrednog sajma u regionu ima za cilj stvaranje boljih uslova za razvoj agroindustrije kao ključnog aspekta domaće privrede.
CA Leasing Srbija takođe nudi veoma atraktivne uslove za finansiranje poljoprivredne mehanizacije tokom međunarodnog poljoprivrednog sajma. Detaljnije uslove finansiranja kao i druge informacije, klijenti mogu da dobiju na štandu Crédit Agricole Srbija, u hali 1 u toku trajanja poljoprivrednog sajma, kao i na svim drugim mestima na sajmu gde se nalaze zvanične ozanke banke.
Juče je održana panel diskusija povodom Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Govorili su Aleksandar Resanović, zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja, Marinko Radić, generalni sekretar Poverenika i Slobodan Kremnjak, advokat.
Iako je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) usvojen u oktobru 2008. godine, zaštita ličnih podataka u Srbiji još uvek predstavlja nov koncept, uz primetan nedostatak tehničkih znanja i kapaciteta u ovoj oblasti, kao i odsustvo iskustava u vezi sa primenom novih institucionalnih zahteva ustanovljenih Zakonom.
Na panel diskusiji je istaknuto da iako se zaštita podataka o ličnosti u zakonodavstvu pojavljuje od sedamdesetih godina prošlog veka u Srbiji je tek 1998. donet zakon, ali nije zabeležen ni jedan slučaj primene. 2008. donet je aktuelni zakon i na osnovu njega pojedinac ima pravo da ne bude maltretiran i ugrožavan kao i da bude obavešten kad, ko i kako vodi ikakvu evidenciju o njemu. Istaknuto je da se pre svega odnosi na brisanje, obradu i ažuriranje podataka.
Istaknuto je da je ovo osnovni zakon i da se očekuje od drugih zakona da razrade njegove odredbe. Istaknuto je i niz kritika na sam tekst zakona jer u njemu postoji dosta neusaglašenosti sa ratifikovanim međunarodnim aktima i Ustavom, kao i propuštanje uređenja nekih oblasti, kao npr. video nadzora, biometrijskih podataka itd. Takođe, učestnici su izneli da Zakon nije usklađen ni sa SSP-om.
Posebno je napomenuto da podaci nsu samo u digitalnom obliku, već su često i u papirnoj formi koja je često rasuta po kancelarijama i nezaštićena, što pokazuju predstavljena iskustva Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.
Osnovno načelo ovog zakona je da je potreban pristanak lica ili zakonski osnov za obradu podataka. Takođe, neka od osnovnih načela su i pravo na obaveštavanje, na dostupnost kopija podataka, dobunu, brisanje i obustavu obrade podataka.
Takođe, predviđena je i žalba Povereniku.
Vip mobile je imao 1,428.1 korisnika na kraju marta 2011. godine, što je rast korisničke baze od 22.7% u odnosu na 1,164.1 korisnika na kraju marta 2010. Tržišno učešće kompanije na kraju prvog kvartala iznosilo je 14% u poređenju sa 12% u istom periodu prošle godine.
Tokom prvog tromesečja ove godine Vip je povećao prihode za 30% na 30,2 miliona evra u poređenju sa 23,2 miliona evra iz istog perioda 2010. godine. Porast prihoda je direktan rezultat povećanja broja korisnika, posebno privatnih i poslovnih u postpejd segmentu, i povećanja ukupnog mobilnog saobraćaja.
Tokom prvog kvartala Vip je uspeo da skoro prepolovi operativni gubitak (EBIT) i on iznosi -8,9 miliona evra u poređenju sa 16,2 miliona iz istog perioda 2010. godine. Prihod pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) ostaje pozitivan u prvom tromesečju i iznosi 4,3 miliona evra, a u istom periodu 2010. godine on je iznosio -5 miliona evra.
Maloprodajne cene proizvodа i uslugа u аprilu 2011. godine su u odnosu nа mаrt 2011. godine bile u proseku više zа 1,1%. Potrošаčke cene u аprilu 2011. godine, u odnosu nа isti mesec 2010. godine, povećаne su zа 14,7% dok su u odnosu nа decembаr 2010. povećаne zа 6,7%.
Posmаtrаno po glаvnim grupаmа proizvodа i uslugа klаsifikovаnih premа nаmeni potrošnje u аprilu 2011. godine, u odnosu nа prethodni mesec, nаjveći rаst cenа zаbeležen je u grupаmа Stаnovаnje (5,7%), Trаnsport (1,5%), Zdrаvstvo (1,2%), Odećа i obućа (0,6%), dok je u grupi Alkoholnа pićа i duvаn zаbeležen pаd cenа (-1,6%). Cene proizvodа i uslugа u grupаmа Hrаnа i bezаlkoholnа pićа, Komunikаcije i Obrаzovаnje su ostаle nа prošlomesečnom nivou.
Kompanija OMV objavila je poslovne rezultate iz prvog kvartala 2011. prema kojima beleži rast zbog povećanih cena sirove nafte. No, nestabilnost u zemljama koje su bitni proizvođači nafte može uticati na dalje poslovanje kompanije.
EBIT je porastao u poređenju sa Q1 prošle godine tako đto je čist CCS (trenutni troškovi snabdevanja) EBIT povećan za 12 % na 726 miliona evra podržan višom cenom sirove nafte i boljim performansama petrohemijskog biznisa. Međutim, prognoza za ovu godinu i nije tako vesela: uE&P (Istraživanje i proizvodnja), očekuje se da proizvodnja bude ispod nivoa 2010., zbog poremećaja proizvodnje u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku, u R&M (Prerada i plasman), uključivanje Petrol Ofisija trebalo bi da podrži dobre rezultate, u G&P (Gas i električna energija), početak komercijalnog rada prvih projekata u proizvodnji struje se očekuje u H2/11 (drugom polugodištu).
Tim povodom Predsednik Izvršnog odbora OMV Gerhard Rojs (Gerhard Roiss) je između ostalog izjavio: „Prvi kvartal 2011. pokazao se vrlo teškim, gde je jak operativni učinak bio u senci političkih previranja u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, što nije ostavilo nedirnutim našu proizvodnju. Međutim, visoka cena nafte, uz solidan doprinos naših segmenata poslovanja, dovela je do operativnih rezultata koji su i iznad prethodnih kvartala.“
Domaći avioprevoznik „Jat ervejz” će u špicu letnje sezone imati veliki problem da obavi sve planirane letove zbog malog broja aviona u saobraćaju.
Kako Blic otkriva, postoji mogućnost otkazivanja čak 90 letova.Pretpostavka je da bi manji broj poletanja mogao da se primeni na destinacije gde je tražnja najslabija, što je u proteklom periodu bio slučaj sa Ohridom, Sarajevom, Skopljem. S druge strane, Jatove dobre destinacije su Moskva, Atina, Solun, Brisel, Amsterdam, Pariz, London i Dubai.
Postojeći red letenja zapravo je pravljen po planu po kome bi u saobraćaju trebalo da bude 13 aviona, a Jat trenutno u saobraćaju ima devet ili deset letelica.Kako kažu u Jatu, zasad nema još revizije letova, a to bi moglo da se desi samo ako za tim bude bilo potrebe.
Odluka Skupštine grada Beograda kojom se zabranjuje prodaja alkoholnih pića u svim prodavnicama nakon 22 sata stupila je na snagu pre mesec dana. Od danas međutim kreće kažnjavanje onih koji ne poštuju odluku, a u isto vreme i protest ispred hotela Palas zbog „uvođenja prohibicije“.
Naime, ispred Palasa će se okupiti mladi koji su „protiv neustavne zabrane prodaje alkohola posle 22h“ sa duhovitim parolama poput one da su alkoholičari ustvari oni koji piju preko dana. Oni nas podsećaju da je ova odluka novosadskih lokalnih vlasti nedavno oborena od strane Ustavnog suda, te se očekuje da neko od Beograđana pokrene isti postupak.
Da podsetimo, gradske vlasti u Beogradu su, iz nekog razloga želeći da otrezne narod, donele odluku da ugostiteljski, zanatski i trgovinski objekti na teritoriji grada koji se nalaze u stambenim zgradama radnim danima mogu raditi do ponoći, a petkom i subotom do jedan sat posle ponoći, dok će muziku gasiti sat ranije. Takođe, zabranjeno je prodavati alkohol od 22h do 6 sati ujutru. Ovaj potez će najviše uticati na male trgovce kojima najviše noćnih kupaca zapravo kupuje alkohol a ne švarglu i kiselu pavlaku, ali s obzirom na to da je naša moćna ekonomija na zdravim nogama, ovo je okarakterisano kao altruistički poduhvat.
Posle propale prodaje Telekoma Srbija izvesno je da će vrednost dinara početi da opada. Njegovo jačanje u prethodom periodu nije bilo zasnovano na oporavku privrede, već je na apresijaciju uticao priliv portfolio investicija za kupovinu državnih hartija od vrednosti i oko 660 miliona evra koje su banke povukle sa depozita u inostranstvu i plasirale ih u hartije od vrednosti.
Stojan Stamenković, urednik časopisa Makroekonomske analize i trendovi, rekao je da je realna aprecijacija dinara iznosila 16 odsto što je dvostruko više od realnog slabljenja domaće valute u prvih 10 meseci prošle godine. Taj rast se do marta može objasniti upravo decembarskom prodajom trezorskih zapisa,a potom i februarskim velikim prilivom portfolio investicija u iznosu od 300 miliona evra, što je suma koja se pojavila na poziciji dužničke hartije od vrednosti i donekle odgovara sumi depozita na računu države kod NBS. Pošto se u aprilu međutim ništa slično nije dešavalo u obimu dovoljnom da utiče na nastavak jačanja dinara, jedino objašnjenje za ovu pojavu je velika ubeđenost naše Vlade da će prodati Telekom. Na dan kada je objavljeno da je prodaja propala dinar je počeo da slabi.
„Razlozi koji su uticali na aprecijaciju su kratkoročni. U takvoj situaciji ne možemo očekivati da dinar nastavi da raste. Nastavak apresijacije poremetio bi odnose u platnom bilansu, a za dve do tri godine dovelo bi se u pitanje servisiranje spoljnjeg duga“, rekao je Stamenković.
MAT takođe beleži usporavanje oporavka industrijske proizvodnje, što se može pripisati redukovanju proizvodnje naftnih derivata zbog zaustavljanja proizvodnje u Pančevu. Pada realni promet robe u trgovinama na malo, a i izvoz i uvoz rastu (33,4 odsto i 22,6 odsto, respektivno).
Jedan od urednika MAT-a Vladimir Vučković je naglasio da zabrinjava to što je dinamika izvoza usporena, a uvoz je ubrzan u odnosu na prethodne mesece. U martu je zabeležena rekordna vrednost izvoza od 771,5 miliona evra, dok je uvoz vredeo 1,35 milijardi evra
Budžetski prihodi u martu su porasli, uglavnom od poreza na dobit preduzeća i PDV-a, ali su kumulativno u prvom kvartalu opali ukupni prilivi u budžet. Zarade su nominalno rasle, a realno opadale, ali inflacija ima konstantan rast, samo u martu je bila veća za 2,6 odsto u odnosu na prethodni mesec, a u odnosu na prošlu godinu čak 14,1 odsto.
Ipak, stručnjaci iz MAT-a prognoziraju rast industrijske proizvodnje u prvoj polovini godine za 4,5 odsto, ali i rast potrošačkih cena za osam odsto. U prvih šest meseci ove godine možemo očekivati rast spoljnotrgovinske razmene, i to rast izvoza za 27 odsto a uvoza za 20,4 odsto.