Biznis & Finansije

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izjavio je danas da sindikati pripremaju svoju verziju Zakona o radu (ZOR) u kojem će biti bolje zaštićena prava radnika. “Pošto vidimo da se donosi neoliberalan zakon koji je poguban za zaposlene u Srbiji, mi pripremamo predlog zakona koji ćemo ponuditi na Socijalno-ekonomskom savetu”, rekao je Orbović gostujući na Radio-televiziji Srbije. On je rekao da će u predlogu zakona biti zaštićena prava radnika u odnosu na ono što je sada predloženo gde se sva prava zaposlenih gube. U našem zakonu neće biti agencije za zapošljavanje, niti smanjivanja prava zaposlenih, kazao je on.

Prema predlogu vlade Srbije, od 1. januara 2014. godine niža stope poreza na dodatu vrednost (PDV) biće povećana sa osam na 10 odsto, a kod prometa i uvoza kompjutera i računarskih komponenti na 20 odsto. Očekuje se da će to povećanja PDV budžetu Srbije godišnje doneti oko 20 milijardi dinara. Povećanje snižene stope PDV predloženo je kao mera za smanjenje budžetskog deficita. Kao dodatni ralog navodi se i nastavak procesa usaglašavanja sa standardima Evropske unije u oblasti oporezivanja potrošnje PDV.

Francuska ima najveći natalitet u EU nakon Irske, zahvaljujući socijalnim podsticajima koji istovremeno uvećavaju i javni dug, uz sve slabiji privredni rast. Susedna Nemačka je ograničila socijalna davanja kako bi dodatno smanjila javni dug, iako beleži značajno veći rast BDP-a i bori se sa jednim od najnižih nataliteta u Evropi, piše Wall Street Journal.

Ukupni godišnji gubici Srbije, Makedonije, BiH i Crne Gore zbog nepravilnosti i zloupotreba u javnim nabavkama iznose najmanje 700 miliona evra, ukazano je danas u Beogradu na skupu o javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu. Navedeno je da se u zemljama EU u procesu javnih nabavki godišnje prosečno „baci“ ili „završi u nečijem džepu“ oko 13 odsto njihove vrednosti, što znači da četiri zemlje regiona od ukupnih izdataka za javne nabavke nenamenski potroše najmanje oko 700 miliona evra, od čega samo Srbija oko 300 miliona evra.

Predstavnica Centra za razvoj neprofitnog sektora Ivana Stefanović ocenila je da se u Srbiji primenjivao jedan od najnetransparentnijih sistema javnih nabavki u regionu, u kome je od 20 do gotovo 30 procenata javnih nabavki sprovedjeno kroz pregovaračke postupke bez objave javnog poziva. Ona je rekla da Srbija ima i visoki procenat učešća javnih preduzeća u strukturi javnih nabavki. Učešće srpskih javnih preduzeća u ukupnim javnim nabavkama je veće od 60 odsto, što je četiri do pet puta više od ostalih učesnika, poput državnih organa, lokalnih samouprava ili javnih ustanova.

Ukupna vrednost javnih nabavki u Srbiji u 2011. i 2012. godini bila je blizu 600 milijardi dinara, što je oko devet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Uprava za javne nabavke Srbije utvrdila je nepravilnosti vredne blizu tri milijarde dinara u 2011. i skoro 8,5 milijardi dinara prošle godine, dok je Državna revizorska institucija (DRI) 2012. u postupku javnih nabavki utvrdila nepravilnosti vredne 47 milijardi dinara. Krajem prošle godine donet je novi Zakon o javnim nabavkama u Srbiji koji je počeo da se primenjuje u aprilu ove godine.

Predstavnik Generalnog direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Nikola Bertolini naveo je da je transparentnost procesa javnih nabavki veoma važan deo procesa pridruživanja EU. Prema njegovim rečima, u EU je važno kako se troši javni novac, koji mora biti predmet svakodnevne kontrole i revizije.

Konferencija u Beogradu je organizovana kao deo projekta „Ka efikasnim mehanizmima javnih nabavki u državama potencijalnim kandidatima za članstvo u EU“, koji finansira EU kroz IPA pretpristupne fondove.

Ministar privrede Saša Radulović sastao se danas u Ministarstvu privrede sa predstavnicima 27 sindikata, među kojima nisu bili predstavnici dva reprezentativna sindikata SSSS i UGS Nezavisnost. U ime ova dva sindikata Ljubisav Orbović i Branislav Čanak  u pismu ministru kažu da je pozivanje ostalih „postojećih i nepostojećih“ sindikata na sastanak zajedno sa reprezentativnim omalovažavanje i obesmišljavanje značaja i uloge reprezentativnih socijalnih partnera. Ministarstvo u saopštenju tvrdi da je to „izazvalo burne reakcije i veliko nezadovoljstvo prisutnih predstavnika sindikata na sastanku“.

Uniqa grupa je za prva tri kvartala 2013. godine zabeležila rast premije od 8,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, što iznosi 4,447 milijarde evra, prvenstveno zahvaljujući snažnom rastu na svim ključnim tržištima. Za prvih devet meseci došlo je i do rasta profita iz redovnih aktivnosti za 74,7 odsto na 266,3 miliona evra. Na globalnom nivou završena je i dokapitalizacija Uniqa osiguravajuće grupacije i plasiranjem 94.752.100 akcija uspešno je ostvaren bruto prihod u iznosu od 757 miliona evra koji će biti upotrebljen za jačanje kapitala UNIQA osiguranja i dalje sprovođenje strateškog programa UNIQA 2.0. Nakon akumulacije kapitala i dokapitalizacije, rejting UNIQA osiguranja je podignut na „A“, a akcijski kapital je porastao na 302.350.000 evra.

Uniqa Srbija, tokom istog perioda tekuće godine, ostvarila je ukupan rast premije od 7,41 odsto, čime je povećala tržišno učešće za 0,31 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Osim toga, Uniqa je u ovom periodu potpisala i ugovor o preuzimanju Basler osiguranja u Srbiji i Hrvatskoj, a visina transakcije za obe kompanije iznosi 75 miliona evra. Tom akvizicijom, poboljšana je tržišna pozicija UNIQA osiguranja, posebno u Hrvatskoj.

Rastom iznad prosečnog rasta tržišta osiguranja u prvih devet meseci (2,89 odsto), Uniqa i dalje ostvaruje najveći rast među osiguravajućim kompanijama u Srbiji. Ukupno tržišno učešće Uniqa osiguranja u Srbiji trenutno iznosi 7,33 odsto, čime ova osiguravajuća kuća zauzima petu poziciju u Srbiji. Trenutno UNIQA zauzima četvrtu poziciju na tržištu u oblasti neživotnog osiguranja, sa rastom premije od 4,55 odsto i rastom tržišnog učešća u odnosu na isti kvartal prethodne godine od 0,21 odsto. U oblasti životnog osiguranja, rast premije iznosi 18,46 odsto, dok rast tržišnog učešća iznosi 0,65 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Projekat „Povezivanje poslovnih žena u Srbiji kroz osnivanje i jačanje kapaciteta lokalnih udruženja poslovnih žena“ osvojio je specijalno priznanje za promociju ženskog preduzetništva u Evropi u velikom finalu Takmičenja za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva, koje je održano u Litvaniji.

Projekat, koji od 2010. godine sprovodi Udruženje poslovnih žena Republike Srbije, za ovo takmičenje predložilo je Ministarstvo privrede. Najnovije evropsko priznanje predstavlja potvrdu izuzetnosti i postojanja kreativnosti i visokog potencijala za razvoj preduzetništva u Srbiji, a ujedno je i najveći uspeh koji je do sada postignut na polju promocije preduzetništva. Priznanje je, u ime Udruženja poslovnih žena primila predstavnica Ministarstva privrede Republike Srbije na svečanoj dodeli u Litvaniji.

Na osnovu rezultata u prethodnom periodu, projekat je u septembru ušao u najuži izbor, da bi se dalje sa još pet projekata iz Belgije, Irske, Poljske, Finske i Velike Britanije takmičio u finalu. Na čelu žirija koji je doneo odluku bila je gospođa Džoana Drejk, direktorka Direktorata za preduzetništvo i industriju Evropske komisije.

Takmičenje za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva, European Enterprise Promotion Awards, je inicijativa Evropske komisije koja ima za cilj da prepozna i nagradi izuzetne primere podrške i promocije preduzetništva širom Evrope.

I drugi projekat iz Srbije, „Možeš promeniti budućnost“, koji je na takmičenju predstavljen u kategoriji „Investiranje u preduzetničke veštine“, a koji sprovodi NVO Dostignuća mladih u Srbiji, ostvario je zavidan rezultat, plasiravši se u uži izbor između 54 projekta.

U Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, protesti se nastavljaju zbog odluke Vlade da ne potpiše sporazum o saradnji sa Evropskom Unijom. Veruje se da je glavni razlog za takvu odluku ekonomski pritisak od strane Rusije, prenosi BBC.

Grčka je objavila da će u narednoj godini trošiti znatno manje novca nego ostale države predsedavajući EU. Grčki ministar finansija Janis Sturnaras je saopštio da će predsedavanje EU planirano za prvu polovinu 2014.godine podrazumevati budžet od samo 50 milion evra, ili 68 miliona američkih dolara, što je značajno manje u odnosu na trošak koje su imale druge zemlje članice Evropske Unije, kao na primer 80 milion evra koliko su potrošile Austrija, Finska, Portugal i Slovenija. Za vreme mandata predsednika Sarkozija, Francuska je za vreme predsedavanje izdvojila čak 175 milion evra.

Pored skromnog budžeta, Vlada Grčke objavila je dodatne detalje kao dokaz da je zaista ozbiljna u svojim namerama smanjenja troškova, a među njima su i smanjen broj ljudi koji će činiti organizacioni tim, izbegavanje nepotrebnih troškova putovanja tako što će  svih 140 događaja i sastanaka biti održano u glavnom gradu Atini, kao i pokrivanje troškova putovanja samo ministrima zemalja i njihovoj pratnji.

Na konferenciji za medije koja je održana u ponedeljak, Evangelos Venizelos, ministar spoljnih poslova Grčke, rekao je da očekuje da će ovo predsedavanje biti simbol oporavka Grčke. „To nije lako postići, ali je za Grčku veoma važno da se u evropskoj porodici i u svetu ne smatra zemljom u krizi, već da se na nju gleda kao na jednakog partnera  i člana Evrozone, kao na suverenu, nezavisnu i ponosnu državu koja pati od posledica krize, ali koja ima pravo da se nada i veruje u potpuni oporavak“, naveo je Venizelos.