Ekonomija

Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u aprilu 2026, u odnosu na prethodni mesec, u proseku su povećane 0,8 odsto, a u odnosu na decembar 2025. godine 2,1 odsto u proseku.

U aprilu u odnosu mart rast cena je zabeležen u grupama odeća i obuća (2,5 odsto), transport (2,2 odsto), hrana i bezalkoholna pića (jedan odsto), restorani i hoteli (0,8 odsto), zdravlje (0,5 odsto), stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (0,3 odsto) i rekreacija, sport i kultura (0,2 odsto).

Pad cena je zabeležen u grupama predmeti i usluge lične nege, socijalna zaštita i ostale usluge (0,3 odsto), nameštaj, oprema za domaćinstvo i tekuće održavanje stana (0,2 odsto) i obrazovanje (-0,1 odsto).

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, naveo je Zavod.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 159,7 odsto i 6,5 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, navela je NBS u saopštenju.

Neto devizne rezerve (bruto devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju aprila iznosile su 23,6 milijardi evra i u odnosu na kraj marta bile su manje za 315 miliona evra.

Kako je navedeno, odlivi iz deviznih rezervi realizovani su po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i izmirenja drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu od 226,3 miliona evra, kao i po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu u iznosu od 30 miliona evra (s tim da je kupovina od 45 miliona evra ugovorena krajem aprila, a izvršena/saldirana je, odnosno ima efekat na priliv deviza u maju).

Prilivi u devizne rezerve tokom aprila ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama u iznosu od 52 miliona evra, kao i po osnovu donacija, izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 48,4 miliona evra.

Neto tržišni efekti bili su negativni u iznosu od 173,6 miliona evra, i rezultat su kretanja na međunarodnim tržištima – pre svega slabljenja dolara u odnosu na evro za oko 1,7 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo povećanje cene zlata u dolarima za oko 0,1 odsto.

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, su na kraju aprila iznosile rekordnih 53,9 tona i imale su vrednost od 6,8 milijardi evra, što je činilo 24,4 odsto bruto deviznih rezervi.

Tokom aprila zlatne rezerve povećane su za 225,8 kilograma, kupovinom 18 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Ziđin Koper.

Dodaje se i da je vrednost zlatnih rezervi u aprilu smanjena za 82,9 miliona evra usled delovanja tržišnih faktora (slabljenja dolara u odnosu na evro za 1,7 odsto i povećanja cene zlata u dolarima za 0,1 odsto).

Tokom 2026. godine zlatne rezerve su povećane za oko 1,5 tona, pri čemu je njihova vrednost povećana za 662,2 miliona evra na šta su najveći uticaj imali pozitivni tržišni faktori (po osnovu rasta vrednosti fine unce zlata u dolarima za oko sedam odsto, kao i jačanja dolara u odnosu na evro za oko 0,6 odsto na međunarodnom tržištu).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu iznosio je 773,1 milion evra i bio je za 142,2 miliona evra veći nego u martu 2026. godine.

Od početka godine, na međubankarskom deviznom tržištu zabeleženi obim trgovine devizama iznosio je 2.404 miliona evra.

U aprilu ove godine vrednost dinara bila je gotovo nepromenjena u odnosu na evro, dok je tokom prva četiri meseca 2026. dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1 odsto.

NBS je na međubankarskom deviznom tržištu u aprilu neto kupila 15 miliona evra.

Od početka godine, na međubankarskom deviznom tržištu NBS je neto prodala 1.205 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Broj dolarskih milijardera globalno porastao je sa 2.723 u 2021. na 3.110 u 2026, što je rast od 14% za samo pet godina. Taj trend neće stati – naprotiv. Projekcije pokazuju dodatni skok od 26% do 2031. godine, kada bi svijet mogao imati čak 3.915 milijardera.

Jedan od ključnih pokretača tog rasta biće Evropa. Očekuje se da će broj evropskih milijardera porasti sa 780 na 994, što predstavlja rast od 27% i približavanje simboličnoj granici od 1.000 najbogatijih pojedinaca.

Kako ističe Liam Bailey, riječ je o jednom od najvećih pomaka u raspodeli globalnog bogatstva u modernoj istoriji – procesu koji redefiniše gdje i kako se kapital stvara.

Analiza 20 zemalja sa najbržim rastom otkriva zanimljiv obrazac: Evropa ima čak osam predstavnika, ali dominiraju manje i stabilne ekonomije – prije svega nordijske zemlje.

Na globalnom nivou prednjači Saudijska Arabija, sa impresivnim rastom od 183% – sa 23 na 65 milijardera do 2031.

U Evropi, lider je Poljska, gdje će se broj milijardera više nego udvostručiti (sa 13 na 29). Sledi Švedska sa rastom od 81%, dok Danska i Norveška potvrđuju nordijsku dominaciju.

Rast beleže i veće ekonomije poput Španija i Italija, dok Turska, kao kandidat za EU, takođe ulazi među brzorastuća tržišta bogatstva.

Zanimljivo je da se najveće evropske ekonomije – poput Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske – ne nalaze na ovoj listi, upravo zato što je fokus na stopama rasta, a ne na ukupnom broju milijardera.

U 2026. godini, region Azije i Pacifika dominira sa 36% svih milijardera u svetu. Amerike drže 34%, dok Evropa učestvuje sa oko 25%.

Do 2031. godine, Evropa će blago povećati svoj udio na 25,4%, dok će Sjeverna Amerika pasti sa 31% na 27,8% – uprkos tome što će broj milijardera tamo rasti sa 995 na 1.089.

Prema rečima Roryja Penna, reč je o paradoksu modernog kapitalizma: bogatstvo raste, ali postaje selektivnije kada je reč o lokacijama u koje se ulaže.

Ključna poruka izveštaja je promena ponašanja bogataša. Najbogatije porodice sve više diverzifikuju imovinu između tri glavna regiona – Amerike, Evrope i Azije – tražeći sigurnost, stabilne institucije i vladavinu prava.

Uprkos visokim porezima i političkim neizvesnostima, London i dalje ostaje magnet za globalni kapital upravo zbog pravne sigurnosti. Međutim, percepcija Evrope kao investicione destinacije nije jednoznačna – pojedini investitori je sve češće vide kao “muzej”, a ne kao prostor za rast.

Da li je poljoprivreda danas isplativa grana – pitanje je na koje odgovor traži sve veći broj onih koji razmišljaju da započnu neku proizvodnju u Srbiji.

Iako se neke kulture poput jagodastog voća, povrća iz plasteničke proizvodnje ili lekovitog bilja izdvajaju kao potencijalno profitabilne, stručnjaci upozoravaju da ne postoji univerzalna formula i garancija za uspeh. Pogotovo ne u vreme sve izraženijih klimatskih promena i ratnih globalnih dešavanja.

Na izbor šta gajiti utiču brojni faktori. Tu je i kvalitet zemljišta, visina ulaganja, dostupnost radne snage i pre svega, sigurnost tržišta.

Odluka o tome šta proizvoditi postaje kompleksna poslovna procena. Ne svodi se samo na to koju kulturu ili sortu izabrati i posaditi. Zato je, pre ulaska u proizvodnju, ključno sagledati sopstvene resurse i potrebe tržišta. Kombinacija ta dva faktora najčešće odlučuje da li će proizvodnja doneti profit ili gubitak, kažu sagovornici Forbes.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Bojan Dimitrijević kaže da u Srbiji, u biljnoj proizvodnji, poslednjih godina dolazi do značajnih oscilacija.

Samim tim je, kako dodaje, veoma nezahvalno baviti se bilo kakvim prognozama i uopšte davati preporuke za gajenje određenih biljnih kultura.

Te oscilacije se odnose prvenstveno na prinos, obim proizvodnje, kvalitet roda, ali i na tržišne cene, kao jednog od značajnih ekonomskih faktora koji određuju uspešnost, odnosno profitabilnost proizvodnje.

Ovakve oscilacije posledica su većeg broja faktora. Neki od najznačajnijih su klimatski, odnosno nepogode kao što su suša, grad, mraz.

Značajne su i oscilacije u snabdevanju materijalima i njihovim cenama. Tu su i strukturni problemi u poljoprivredi – fragmentisani zemljišni posedi, neravnomerno usvajanje tehnologija, ograničena primena sistema za borbu protiv vremenskih nepogoda, nedostatak radne snage.

Takođe, i nestabilnost u lancima snabdevanja, globalna volatilnost cena robe, turbulentne promene na globalnom tržištu hrane.

Pored toga, kaže da kada se planira pokretanje neke biljne proizvodnje, potrebno je imati u vidu i neke druge polazne parametre – da li se ulaže sopstveni ili pozajmljeni kapital. Zatim da li neko već ima zemlju ili tek treba da je kupi.

„Ukoliko neko ima zemljište u posedu treba videti koja je veličina i oblik parcela, nagib terena, nadmorska visina, kakva je klima, tip zemljišta, šta se na parcelama nalazi. Ima li korova ili se gajila neka biljna kultura, koja i koliko dugo. Gleda se opremljenost mehanizacijom, dostupnost radne snage, udaljenost tržišta ili prerađivačkih kapaciteta“, navodi Dimitrijević.

Sa druge strane, potrebno je sagledati i za kojim proizvodima, i u kojoj meri postoji potražnja na tržištu te na osnovu toga opredeliti se za konkretnu vrstu, odnosno sortu, ili nekoliko njih.

Tu se dolazi do pitanja cena. Kako materijala, tako i cena gotovih proizvoda, koje trenutno pokazuju tendenciju rasta kada je poljoprivreda u pitanju i velike oscilacije.

Dimitrijević ukazuje da ako recimo neko sada odluči da počne da se bavi poljoprivredom treba da ima u vidu i neizvesnost koja proističe iz činjenice da rat u Iranu ugrožava snabdevanje energentima od kojih direktno zavisi transport svih proizvodnih inputa do proizvođača, kao i svih gotovih proizvoda od proizvođača do prerađivačkih kapaciteta i/ili krajnjih potrošača.

Iran je, zahvaljujući velikim rezervama prirodnog gasa i razvijenoj petrohemijskoj industriji, takođe i jedan od najznačajnih svetskih proizvođača azotnih đubriva, posebno uree.

Zbog ratova u Iranu i Ukrajini kidaju se lanci snabdevanja. Ili su izmenjene transportne rute. Najčešće tako što se, zbog zaobilaženja kritičnih zona, produžava put, što posledično povećava cenu proizvoda na tržištu.

Jedan od faktora za izbor gajene kulture je i period povraćaja uloženih sredstava. Odnosno, koliko je potencijalni proizvođač u mogućnosti da čeka da mu se uloženi kapital vrati.

Neophodno je blagovremeno izraditi poslovni plan, savetuje profesor Dimitrijević.

„Neke greške načinjene na samom početku uopšte se ne mogu ispraviti, ili ih je teško ispraviti, uz velike troškove. Ovo se naročito odnosi na višegodišnje zasade, kao što su voćarski“, pojašnjava.

Što se profitabilnosti gajenja biljnih kultura tiče, poslednjih godina u Srbiji je od voćarskih kultura, uslovno rečeno, najprofitabilnije bilo gajiti malinu, jagodu, kupinu, borovnicu, lesku, trešnju, kajsiju i vinovu lozu, kaže profesor.

Najveća vrednost proizvodnje ostvaruje se gajenjem jagodastih voćnih vrsta (malina, jagoda, kupina i borovnica). Međutim, veliki troškovi u pogledu plata radnika, naročito u poslovima berbe značajno umanjuju finansijski rezultat.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Kako je navedeno, udovice i udovci koji primaju porodičnu penziju od preminulog supružnika zadržavaju pravo na ovu penziju čak i ako ponovo sklope brak, bez obzira na to da li je novi supružnik strani državljanin.

Pitanje je postavila čitateljka iz Beograda koja prima porodičnu penziju nakon smrti supruga i zanimalo ju je da li bi ponovna udaja za stranog državljanina uticala na njena primanja, s obzirom na to da ne menja prebivalište.

Iz PIO fonda pojašnjavaju da udovice i udovci ne gube pravo na porodičnu penziju ukoliko sklope novi brak ili zasnuju vanbračnu zajednicu.

Važno i za decu koja koriste porodičnu penziju
U odgovoru se dodatno navodi da zasnivanje nove zajednice nema nikakav uticaj ni na pravo dece na porodičnu penziju koju su ostvarila nakon smrti roditelja.

Ova informacija značajna je za veliki broj građana koji koriste pravo na porodičnu penziju, a imaju nedoumice oko toga da li bi promene u privatnom životu mogle da utiču na njihova primanja.

Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), strateške rezerve nafte postale su jedno od ključnih oružja država u periodu rastućih geopolitičkih tenzija i nestabilnosti na tržištu energenata.

Situacija je dodatno eskalirala nakon zatvaranja Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih energetskih koridora na svetu, što je prema procjenama Međunarodne agencije za energiju (IEA) izazvalo jednu od najvećih kriza u snabdijevanju energijom u modernoj istoriji.

Kineske strateške zalihe procenjene su na 1,397 milijardi barela, čime Peking dominira globalnom listom energetskih rezervi.

Na drugom mestu su Sjedinjene Američke Države sa 413 miliona barela, dok Japan zauzima treću poziciju sa 263 miliona.

OECD Evropa raspolaže sa 179 miliona barela strateških rezervi.

Ukupno, ove zemlje drže oko 70 odsto ukupnih svetskih zaliha nafte uskladištenih na kopnu.

Analitičari smatraju da ogromne kineske rezerve nisu slučajne. Kina je izrazito zavisna od uvoza energenata i pomorskih ruta poput Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi veliki dio svetske trgovine naftom.

Što država ima veće zalihe, to može duže izdržati poremećaje na tržištu i ublažiti rast cena goriva i energije.

SAD i dalje drže drugu najveću stratešku rezervu nafte na svijetu kroz svoj poznati Strategic Petroleum Reserve (SPR), sistem ogromnih podzemnih skladišta nastalih nakon velike naftne krize 1973. godine.

Japan, iako gotovo u potpunosti zavisi od uvoza nafte, godinama agresivno gradi energetske rezerve upravo zbog straha od prekida snabdijevanja.

Globalna energetska strategija značajno je promijenjena nakon naftne krize 1973–1974, kada su velike zemlje proizvođači uvele embargo, što je dovelo do skoka cena nafte od čak 300 odsto.

Upravo tada osnovana je International Energy Agency, sa ciljem da države razviju strateške rezerve kako bi bile spremnije za buduće krize.

Od 1974. do danas zabeleženo je šest velikih koordinisanih oslobađanja strateških rezervi: tokom Zalivskog rata, nakon uragana Katrina i Rita, zbog građanskog rata u Libiji, nakon ruske invazije na Ukrajinu, drugi talas oslobađanja rezervi zbog energetske krize te nakon zatvaranja Ormuskog moreuza – najveće oslobađanje rezervi do sada.

Kako rastu globalne tenzije i nestabilnost energetskog tržišta, sve više država ubrzano povećava skladišne kapacitete i strateške rezerve nafte kako bi se zaštitile od budućih šokova.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji i pratećim pravilnicima, građevinski objekti dele se na nezahtevne, manje zahtevne, zahtevne i inženjerske objekte. Iz ove klasifikacije proizilazi da su nezahtevni objekti konstruktivno najjednostavniji, jer za njih nije potrebno izrađivati statičke ni građevinsko-tehničke proračune. Takvi objekti nisu namenjeni za stanovanje i ne bi trebalo da imaju uticaj na životnu sredinu.

Izgradnju ovakvog objekta moguće je započeti i naknadno, ukoliko će služiti za sopstvene potrebe. Mogu se graditi i tokom izvođenja novogradnje, pri čemu izvođač mora da pribavi lokacijsku informaciju koja potvrđuje da planirana gradnja nije u suprotnosti sa važećim prostornim aktom. Generalno, preporučuje se da se pre početka radova detaljno informišete o aktuelnim propisima u nadležnoj opštini ili inspekciji kako biste izbegli eventualne probleme.

U skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji Republike Srbije i Pravilnikom o klasifikaciji objekata, pomoćni odnosno jednostavni objekti moraju biti izgrađeni na postojećoj građevinskoj parceli i ne smeju prelaziti granicu susednog zemljišta.

Najistureniji deo nezahtevnog objekta mora biti udaljen od granice susedne parcele najmanje polovinu svoje visine. Ukoliko je reč o ukopanom objektu, minimalna udaljenost iznosi 1,5 m, dok objekti bez definisane visine mogu biti postavljeni i direktno uz među.

Svi objekti mogu se koristiti isključivo za namenu za koju su izgrađeni, što važi i za nezahtevne objekte. Njihova upotreba ne sme biti u suprotnosti sa namenom definisanom prostornim aktom.

Kada je reč o dozvoljenom izgledu, materijalima i veličini, nezahtevni objekti ne smeju svojim karakteristikama da odudaraju od okruženja niti da narušavaju opšti izgled prostora. Takođe, ukoliko se vrši dogradnja postojećeg objekta, novi deo mora biti usklađen sa postojećom gradnjom po proporcijama, dimenzijama, boji i drugim dizajnerskim karakteristikama, odnosno treba da prati tipologiju neposrednog okruženja.

Koje dimenzije imaju ovakvi objekti? Uz Zakon o planiranju i izgradnji, koji je stupio na snagu 1.3.2018. godine, donet je i Pravilnik o klasifikaciji objekata, kojim su svi objekti prema složenosti gradnje razvrstani u četiri kategorije: A – nezahtevni objekti, B – manje zahtevni objekti, C – zahtevni objekti i G – inženjerski objekti. U nezahtevne objekte spadaju, između ostalog: senice osnove do 15 m2, staze, platoi, vrtni bazeni i ribnjaci površine do 12 m2 i dubine do 1 m, nadstrešnice do 10 m2 osnove, dečja igrališta, dvorišni kamini širine do 1,2 m i visine do 3 m, kolski prilazi širine od 2,5 do 3 m, solarni kolektori, nadgrobna obeležja i slični objekti. Za njih nije potrebna građevinska dozvola, pod uslovom da ne narušavaju izgled i funkciju postojećih ili susednih objekata, kao ni pešačkih komunikacija.

Nezahtevni objekti mogu biti priključeni na infrastrukturnu mrežu. U zavisnosti od vrste priključka, električna energija, voda ili kanalizacija, podnosi se zahtev nadležnom upravljaču infrastrukture radi dobijanja odgovarajuće saglasnosti u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast.

Prilikom gradnje nezahtevnog objekta, kao ni tokom radova na održavanju, nije dozvoljeno menjati niti dirati noseću konstrukciju postojećeg objekta. Ukoliko se iz bilo kog razloga interveniše na nosećoj konstrukciji, kao što su prezidavanje, nadogradnja i slični radovi, neophodno je ponovo izvršiti statičke i građevinsko-tehničke proračune i kontrole, jer se takvi zahvati prema zakonu smatraju rekonstrukcijom. U tom slučaju potrebno je izraditi novi projekat i pribaviti novu građevinsku dozvolu.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay