Category:

Ekonomija

Od 1. januara kreće elektronski upis u Registar ponuđača u APR-u

by bifadmin 27. децембар 2022.

Od 1. januara svi privrednici moći će da se upišu u Registar ponuđača u APR-u potpuno elektronski, uz značajne uštede vremena i novca, jer više neće morati sve potvrde da prikupljaju lično sa različitih šaltera. Upis će ponuđačima olakšati učešće na tenderima, naručiocima da lakše provere firme sa kojima bi sklopile ugovor, a institucijama da na osnovu dostupnih podataka bolje analiziraju stanje u sistemu javnih nabavki i dalje ga unapređuju.

„Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“,

To je saopšteno danas na brifingu za medije u Agenciji za privredne registre i istaknuto da je u registru tokom 2022. registrovano ukupno 14.585 pravnih lica, a prema istraživanju NALED-a, oko 60% ponuđača se nalazi van ove evidencije. Unapređenje registra deo je projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), a sprovodi NALED.

– Unapređenjem Registra ponuđača, Agencija za privredne registre je u mogućnosti da od 1. januara omogući elektronsku registraciju i izdavanje rešenja, izvoda i potvrda za ponuđače, kao i jednostavniji pristup registrovanim podacima, koji privredi i drugim pravnim licima treba da olakšaju ovaj postupak. Siguran sam da će uvedene novine u postupku registracije i vođenju Registra ponuđača, uz postojanje ePortala za javne nabavke, obezbediti viši nivo pravne sigurnosti i transparentnosti i da će to ohrabriti sve ponuđače da se u većem broju upisuju u registar i učestvuju u postupcima javnih nabavki – rekao je direktor APR-a Milan Lučić.

Konkurencija i potreba za povećanje broja ponuda na tenderima

Prema istraživanju koje je danas predstavio NALED, više od polovine građana pozitivno ocenjuje novi sistem javnih nabavki. Broj onih koji su upoznati sa činjenicom da su se nabavke preselile u digitalno okruženje je više nego dupliran u odnosu na 2021. i čak 64% građana smatra da je novo rešenje unapredilo efikasnost i transparentnost, dok je u 2021. isto smatralo 47% stanovništva.

– Međutim, i dalje postoje segmenti koje je potrebno unapređivati, a to su konkurencija i potreba povećanja broja ponuda na tenderima, kojih je sada u proseku 2,5 po tenderu, kao i podsticanje naručilaca da umesto kriterijuma najniže cene koja je zastupljena u 95% tendera, prednost daju kvalitetu. Pored toga, rezultati u pogledu realizovanih zelenih i socijalnih javnih nabavki pokazuju da je njihova primena i dalje nedovoljno razvijena, a one su nesumnjivo efikasan alat za podršku zaštiti životne sredine i osetljivim grupama – istakla je izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović.

Građani mogu da pomognu da se sistem poboljša

Programski direktor organizacije „Transparentnost Srbija“ Nemanja Nenadić, u osvrtu na predstavljene rezultate, istakao je da je u narednom periodu prioritet da se smanji nepoverenje ponuđača i steknu uslovi da veći broj firmi ospori one nabavke za koje se sumnja da su nameštene.

– Istraživanje je pokazalo da sada više ljudi zna o nabavkama, nego što je to bio slučaj pre godinu dana, što je dobar znak da se više govori o ovoj temi. To znači da postoji potencijal za promene, građani mogu da pomognu da se sistem poboljša. Ukoliko bi više bili pitani na šta državni novac treba da se troši, oni bi više pratili i aktivnije učestvovali u sistemu javnih nabavki. Potencijal postoji, čeka se jasniji signal od državnih organa, da će sve nepravilnosti na koje ponuđači i građani ukazuju, biti ispitane – zaključio je Nenadić.

Ovom prilikom predstavljena je i mobilna aplikacija ePortala za javne nabavke, koja je dostupna na Gugl prodavnici, a putem notifikacija pomaže ponuđačima da brže reaguju i ne propuste rokove kada postavljaju pitanja, podnose ponude, zahteve za zaštitu prava i sl. Takođe, predstavljena je i platforma za e-učenje na adresi lppp.rs, gde ponuđači i naručioci imaju priliku da se bolje upoznaju sa sistemom nabavki, kroz propise, mišljenja, smernice i priručnike. Sadržaj je podeljen na devet modula, a na kraju svake oblasti nalazi se test za one koji žele da provere svoje znanje.

27. децембар 2022. 0 komentara

Za zadraviji vazduh treba nam 2,6 milijardi evra do 2030. godine

by bifadmin 26. децембар 2022.

Vlada Srbije usvojila je Program zaštite vazduha do 2030. godine kojim je predviđeno 2,6 milijardi evra novih investicija. On uključuje subvencije za zamenu ložišta i kupovinu automobila, nove takse i nove regulative.

Kako piše Klima 101, glavno pitanje nisu same mere, jer su uzroci zagađenja već koliko-toliko poznati, već njihova cena. Prema procenama iznetim u Programu, cena ispunjenja najoštrijeg, a neophodnog scenarija je oko 2,6 milijardi evra do 2030. godine.

Nju će, kako se naglašava, najpre platiti privatni sektor i stanovništvo, jer bi visina javnih investicija, pre svega kroz subvencije, bila oko 417 miliona evra.

Šta bi država subvencionisala?

U pitanju je, naravno, trenutno samo predlog mera i njihovih cena, koji tek treba da bude usvojen.

Ukoliko se to dogodi, pored niza regulatornih i edukacionih mera, evo nekoliko najvažnijih instrumenata koje će država ponuditi kako bi stanovnicima omogućila tranziciju:

Subvencije do 2.100 evra korisnicima dizel automobila za nabavku polovnih vozila koja ispunjavaju kriterijume Euro 6;

Subvencije za zamenu individualnih ložišta od 50 odsto na teritoriji čitave zemlje, sa višim stopama za lokalitete koji su posebno ugroženi zagađenim vazduhom.

Procene iznosa subvencija kreću se od 240 evra (donja granica za savremene uređaje na drvo) do 3.000 evra kao maksimalni iznos za ugradnju toplotne pumpe.

Čak i ukoliko budu sprovedene po slovu Programa, ove mere ne treba očekivati sutra.

Cena tranzicije

Kako navodi Ministarstvo, u budžetu trenutno nema odgovarajućih sredstava za sprovođenje planiranih javnih investicija. U trenutno pristupačna sredstva spadaju samo ona iz Zelenog fonda i iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost, koja ukupno iznose oko 41 milion evra. Ali kako se ocenjuje, ciljevi su ostvarivi, ako za to postoji odgovarajuća politička volja.

Prvi i osnovni problem je u subvencijama za energetsku tranziciju u individualnom grejanju. Naime, kako pokazuju aktuelna istraživanja, subvencija od 50 odsto za nabavku novog uređaja za grejanje jednostavno nije dovoljna za veliki deo stanovništva u Srbiji. Drugim rečima, izrazito je upitno da li bi takva subvencija uopšte imala šansu da dovede do neophodne stope tranzicije od 55 odsto do 2030. godine.

Štaviše, visina subvencije je u programu isključivo u vezi sa nivoom zagađenja, pa se veće subvencije, od 80 do 100 odsto, predviđaju samo za katastrofalno zagađene gradove Beograd, Niš, Kragujevac, Užice i Valjevo.

Ovo znači da bi velikom procentu materijalno ugrožene populacije, koja ne živi u ovim urbanim sredinama, cena tranzicije mogla biti viša nego domaćinstvima u npr. Beogradu.

Jedan od predloga finansiranja tranzicije je i naknada (taksa) za putnička vozila u odnosu na njihovu kategoriju, od 15 evra godišnje za vozila Euro 5 do 60 evra godišnje za starije Euro 3. Kako se ocenjuje, takve mere svejedno dovode do toga da cenu tranzicije disproporcionalno plaćaju oni koji zapravo nemaju dovoljno sredstava da ispune postavljene ciljeve.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Andres Siimon, Unsplash

26. децембар 2022. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“: Može i bez banaka

by bifadmin 26. децембар 2022.

Globalna ekspanzija rada od kuće preko interneta počela je godinama prije pandemije. Zapadne kompanije su usluge programiranja, dizajniranja, pisanja pa do niza mikro poslova prepustile jeftinim slobodnjacima iz Azije, istočne Evrope, Južne Amerike, čija je cijena za isti obim i kvalitet posla redovno bila višestruko niža od njihove zapadne konkurencije.

I dok ideja outsourcing-a nije nova, za rasprostranjenost rada preko interneta na globalnom nivou ključni preduslov je mogućnost jednostavnog plaćanja. Kao što su globalne platforme za prodaju usluga poput „Upwork“-a i sličnih omogućile jednostavno i brzo pronalaženje klijenata i dogovaranje posla, na isti način na tržištu su se pojavili i platforme za brzo, jeftino i jednostavno plaćanje, pogotovu kada je riječ o malim iznosima, kao što su „PayPal“, „Payoneer“, „Wise“ i slični.
Za fizička lica, bez obzira na njihove vještine i cjenovnu konkurentnost otvaranje računa kod „Payoneer“-a ili slične platforme je preduslov za izlazak na internetsko tržište rada.

Kako su naručioci usluga mahom u SAD i zapadnoj Evropi a pružaoci usluga u ostatku svijeta, klasično međunarodno plaćanje putem banaka nije bilo rješenje, jer su bankarske provizije i ostali troškovi često višestruko veći od iznosa fakture za usluge koje se pružaju preko interneta.

U tradicionalnoj spoljnoj trgovini, gdje su iznosi na fakturama iskazani u desetinama i stotinama hiljada dolara, bankarski troškovi i naknade nisu neki problem. Ali kada treba svakog mjeseca platiti stotine ili hiljade faktura čija je se pojedinačna vrijednost mjeri uglavnom u iznosima od nekoliko desetina dolara ili čak i manje, bankarski troškovi postaju nepodnošljiv teret.

Američki račun za srpske firme

„Zbog globalne geopolitičke situacije, kao i zbog komplikovanih procedura i troškova, američke kompanije jednostavno izbjegavaju da vrše plaćanja na račune banaka u zemljama u razvoju. Tu se onda pojavljuje ’Payoneer’, kao platforma za međunarodni platni promet. U Srbiji, IT industrija se ubrzano razvija i klijenti srpskih IT kompanija su većinom u SAD. Ono što mi nudimo našim korisnicima iz Srbije je mogućnost da dobiju lokalni račun u SAD u dolarima. Naša platforma trenutno podržava devet vodećih svjetskih valuta, uključujući američki dolar, euro, britansku funtu. To znači da njihov klijent iz SAD, više nema potrebu da radi neki međunarodni platni promet, već on plaća na lokalni račun u SAD u dolarima fakturu srpske firme. To je za njega brža transakcija, manji trošak i manje administracije, pošto to onda za američku firmu više nije međunarodni transfer, već uobičajeno lokalno plaćanje“, kaže u razgovoru za B&F Nikola Mehandžić, direktor za Srbiju i jugoistočnu Evropu u kompaniji „Payoneer“.

Nakon što američki klijent izvrši plaćanje, domaća kompanija sav taj novac može jednostavno da prebaci na svoj račun u banci u Srbiji. U praksi ovo se rijetko dešava, jer većina kompanija na račune u bankama u Srbiji prebacuje samo manji dio, onoliko koliko im treba za plate, poreze i ostale troškove poslovanja, dok ostatak novca koriste da bi oni platili slobodnjake koje su angažovali širom svijeta.

„IT firme iz Srbije sada se nalaze u situaciji da kada ugovore posao za američkog klijenta, često nemaju dovoljno kadrova, pa onda one dodatno angažuju programere iz Azije ili drugih dijelova svijeta. Zato je i njima potreban jednostavan i jeftin mehanizam za isplatu honorara u inostranstvu. Prednost je i to što kod nas u ’Payoneer’-u, otvaranje računa, održavanje računa, zatvaranje računa, prijem novca na naš račun, ne povlači bilo kakve dodatne troškove. S druge strane, kada se radi o fizičkim licima koja na ovaj način primaju novac, njima su na raspolaganju dvije opcije: transfer na njihov bankovni račun ili da dobiju ’Mastercard’ platnu karticu koja je vezana za njihov ’Payoneer’ račun, koju mogu da koriste svuda u svijetu gde se ’Mastercard’ kartica prihvata. To je i glavna razlika između nas i ’Paypal’-a, jer oni ne nude platnu karticu“, objašnjava Mehandžić.

Bez unutrašnjeg platnog prometa

Bez obzira da li je uplata na kraju legla na račun u banci ili na platnu karticu, obaveza primaoca je da ove prihode prijavi poreskoj upravi, jer „Payoneer“ kao platforma nema ništa sa prijavama prihoda i porezima i ne mješa se u odnose između poreskih obveznika i države. Suštinski, što se tiče knjigovodstva i poreza, nema razlike između novca koji je uplaćen na račun kod „Payoneer“-a i onoga koji je uplaćen direktno na račun u banci.

Ono što korisnici „Payoneer“-a u Srbiji ne mogu da rade odnosi se na međusobna plaćanja u unutrašnjem platnom prometu, bilo u dinarima bilo u devizama, već mogu samo da primaju uplate iz inostranstva i da plaćaju u inostranstvo u jednoj od devet valuta koje prihvata „Payoneer“. Razlog je jednostavan – to se kosi sa zakonima i sa licencom koju ima „Payoneer“ u Srbiji.

„Preko naše platforme korisnici ne mogu da vrše dinarska plaćanja, za to bismo morali da budemo posebno licencirani, a mi nemamo dinar kao valutu na našoj platformi. Međusobna plaćanja ne mogu vršiti ni u drugim valutama, pošto zakonski propisi ne dozvoljavaju plaćanja unutar Srbije u bilo kojoj valuti osim dinara. Mi poslujemo u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju i registrovani smo kod regulatora, Narodne banke Srbije, kao institucija elektronskog novca iz trećih država, što znači da rezidenti Srbije, fizička lica i pravna lica, mogu da koriste našu platformu da se naplate iz inostranstva i da plate ka inostranstvu. Nama ponekad kažu – vama je lako, vi niste licencirani i opterećeni regulativom, što je zabluda. U stvari, mi smo licencirani mnogo više nego drugi. ’Payoneer’ je trenutno licenciran u sedam različitih jurisdikcija širom svijeta, što znači da mi moramo da se pridržavamo sedam različitih regulativa. Jedna od tih regulativa je i regulativa Evropski unije, jer se naš entitet nalazi u Irskoj i mi poslujemo na teritoriji Evropski unije“, pojašnjava Mehandžić.

Srbija prednjači u regiji

„Payoneer“ danas posluje u više od 200 zemalja i teritorija, a njegove usluge koristi više od pet miliona korisnika širom svijeta. Kompanija je u 2021. imala 56,7 milijardi dolara ostvarenog prometa na globalnom nivou. Razlika između tržišta SAD i jugoistočne Evrope je struktura klijenata. U SAD apsolutno dominiraju online trgovci, dok u Srbiji i u ostatku regije fizička lica čine 90 posto korisnika ove platforme.

Kada se radi o zakonodavnom okviru za poslovanje platformi za međunarodni transfer novca poput „Payoneer“-a, koje su „nešto između“ banke i klasične kompanije, u regiji je situacija različita od države do države.

„Srbija prepoznaje institucije elektronskog novca iz trećih država, Crna Gora se takođe otvorila prema tome, kao i Makedonija, dok je u Bosni i Hercegovini to siva zona – ovakve transakcije nisu eksplicitno ni dozvoljene, niti zabranjene. Zato smo u saradnji sa lokalnim partnerima, konkretno sa bankama, pokrenuli inicijativu da i u BiH regulativa prepoznaje instituciju elektronskog novca iz trećih država. Tendencija je da sva tržišta u jugoistočnoj Evropi idu prema tome da prepoznaju platforme kao što je naša i da omoguće građanima i pravnim licima iz tih zemlja da ih koriste bez ikakvih problema. Jedna od stvari koju mi želimo da uradimo sa našom platformom jeste da podržimo preduzeća svih veličina, u svim fazama razvoja, bez obzira da li su to startap ili zrele kompanije“, poručuje Nikola Mehandžić.

Dražen Simić

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023.

26. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Gajenje ove voćke nije zahtevno a donosi dobru zaradu

by bifadmin 26. децембар 2022.

U šljivarskom kraju, oko Blaca u Topličkom kraju, jedna porodica je odlučila da svoj život posveti još jednoj voćki sa mnogo većim, ali i ne tako slatkim plodom

Može sirova, još bolja je u slatkom, može u džem, ali možda je i najbolja u tečnom stanju – u rakiji. Da, radi se o njenom veličanstvu – dunji.

Blace i njegova okolina u Topličkom okrugu, poznati šljivarski kraj. Međutim, porodica Petrović se nije okrenula samo „srpskom zlatu“, već je za svoj voćarski poziv odabrala i jednu, danas ne tako čestu voćku – dunju.

Perovići se dunjom već dugo, imaju zasade tare i 50 godina, jer pokazalo se da ovaj kraj sa velikim broje sunčanih dana pogoduje gajenju ovog voća ne samo mnogo raširenije šljive .

Njihova dunja je i ove godine, sa mnogo sunca i kišom pred berbu koja je nalila plod, odlično rodila na tri hektara tako da Petrovići i od svoje šljive i dunje očekuju dobru zaradu. Naravno, prevashodno zbog dobre cene koja je ove godine formirana za žuti plod.

Rod se obere za samo nekoliko dana, zahvaljujući dovoljno radnika koje Petrovići angažuju. Dunja je takva da ne može da se bere mašinski, pa su tu potrebne vredne i vešte ruke.

– Dunja je savršen izbor, jer kada se obere šljiva u voćarstvu ovde više nema posla tako da možemo njoj da se posvetimo. A ova naša leskovačka dunja obilato vraća, i ove godine imamo 100 kila po stablu a ni rod od 40 tona po hektaru nije iznenađenje. A može i dva puta više – kaže domaćin Aleksandar Petrović.

Sa plasmanom ove godine Petrovići nemaju problema jer ceo rod je unapred prodat.

– Ljudi je traže. Treba destilerijama, treba pijacama… tako da tu nema problema. Cena je 35 dinara i time smo zadovoljni, iako i tu može bolje – objašnjava Aleksandar.

Odlična zarada, uz primenu znanja

Sa tom cenom, čak i sa „prepolovljenim“ prihodom Petrovići će ove godine zaraditi 36.000 evra na dunji. Ali da bi tako nešto moglo da se „napravi“ na zasadima se primenjuju pune agrotehničke mere, što i nije čudo pošto je Aleksandar inženjer poljoprivrede.

– Dunja kao dunja nije previše zahtevna kao kultura. Potrebno je voditi računa o sadnom materijalu koji mora biti jako zdrav. Na našim prostorima je bilo dosta problema se ervinijom, koja izaziva sušenje voćaka. Ako se ne odstrane odmah zaražena stabla, ceo dunjar može da propadne za godinu dana – upozorava Petrović.

Izvor:Telegraf.rs

Foto: Pixabay

26. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Građani, koji su dobili besplatne akcije državnih kompanija i nisu ih prodali inkasirali oko 11.600 dinara

by bifadmin 25. децембар 2022.

Danas i sutra bi trebalo da na račune oko 4,8 miliona građana Srbije koji su svojevremeno ostvarili pravo na besplatne akcije Telekoma Srbije legne dividenda od 8,4 dinara po akciji u bruto iznosu.

U neto iznosu, to je 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio, prenosi Danas.Građani su pored akcija Telekoma, dobili i po pet akcija NIS-a i jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla.

Naftna industrija Srbije je poslednji put u avgustu isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara. Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.

Vrednost akcija Telekoma se ne zna, pošto ova kompanija nije listirana na berzi. Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.

Sveukupno građani, bar oni koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do sada, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

25. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove, a gde se on koristi

by bifadmin 25. децембар 2022.

Pčelinji otrov (apitoksin) proizvode dve žlezde koje su povezane sa žaokom pčela radilica. Proizvodnja otrova se dešava u prve dve nedelje života odrasle jedinke i ostaje uskladišten u vrećici do kraja života ili do situacije kada je pčela primorana da brani koloniju. Matica najviše otrova proizvodi pri izleganju, zato što se sprema za borbe sa ostalim maticama.

Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana života. Osnovna namena otrova je da štiti koloniju i maticu. Proizvedeni otrov se ne menja, odnosno nepromenljivog je hemijskog sastava dok je uskladišten u vrećici.

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove. To je providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa, i kisele reakcije. Glavni sastojak je protein melitin koji je u nižoj koncentraciji u avgustu nego u junu bez obzira na starost pčele.

Suvi otrov ima belu, bledo žutu do žutu boju, a komercijalni preparati su braonkasti, zbog oksidacije nekih proteina iz otrova.

Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Ova terapeutska vrednost apitoksina je bila poznata u starim civilizacijama.

Pčelinji otrov je dugo korišćen u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih vrsta reumatizma. Danas se pčelinji otrov sve više koristi u humanoj i veterinarskoj medicini, naročito u zemljama dalekog istoka poput Kine i Japana.

Smanjuje stres, poboljšava san…

Apitoksin je prirodni katalizator, odnosno utiče na brzinu hemijskih procesa, tako se jača prirodna otpornost i energija organizma, te mu se pripisuju svojstva izuzetnog imunostimulansa. Apitoksin smanjuje uticaje stresa na organizam, poboljšava kvalitet sna, utiče i na rad nervnog sistema. Dokazano je da je apitoksin veoma efikasan analgetik, odnosno da pomaže u smanjenju bolova.

Pčelinji otrov stimuliše i endokrini sistem (lučenje hormona), snižava krvni pritisak, smanjuje nivo holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju, podstiče regeneraciju tkiva, smanjuje sklerozu krvnih sudova, i veoma je efikasan protiv upala.

Vladan Popović iz okoline Kraljeva već 20 godina se bavi pčelarstvom i kako za Agrosmart ističe, ljubav prema prirodi i pčelama je ta glavna pokretačka snaga za bavljenje ovim poslom.

Prirodne kreme za lice

Popović je odavno shvatio i značaj pčelinjeg otrova za ljude pa sa suprugom koja je biolog proizvodi kreme za kožu na bazi pčelinjeg otrova.

-Pravimo kreme na bazi pčelinjeg otrova za negu lica, kao prirodni botoks, ali i protiv bolova. Takođe, na bazi propolisa pravim i kapi za nos – kaže Popović.

U ovo zimsko vreme Vladan Popović ističe da održavanje košnica nije teško i daje jedan savet za sve one koji bi da se bave pčelarstvom.

– Tokom zimskog perioda nema nekog preteranog posla oko pčela. Potrebno je obezbediti dovoljno meda za pčele, otprilike 15 kilograma po košnici, i povremeno obilaziti košnice i proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha. Pčele treba čuvati i od stršljena a jedna od efikasnih metoda je namamiti stršljene na flaše piva, jer oni vole taj miris, i onda ih uhvatiti u flaše. Za razliku od stršljena, pčele ne podnose miris alkoholnih pića kao ni parfeme, naglašava Vladan Popović i izražava nadu da će se i mladi u Srbiji sve više baviti pčelarstvom kao korisnim i lepim hobijem a zašto ne i jednoga dana i profesijom.

Izvor: Agrosmart/Ekapija

Foto: Pixabay

25. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije u 2023. godini

by bifadmin 24. децембар 2022.

Srbija će u 2022. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5 odsto, dok bi naredne godine rast BDP-a trebalo da bude dva procenta, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

„Rast ;BDP-a ; Srbije u ovoj godini je sporiji od zemalja iz CIE, koje su ostvarile rast ;od oko 4,5 odsto, i cele EU koja je imala rast od više od tri odsto“, rekao je Arsić na na predstavljanju novog Kvartalnog monitora.

Plitka recesija je moguća

Sporiji rast BDP-a Srbije je, prema njegovim rečima, posledica loše poljoprivredne sezone, ali i problema u proizvodnji električne energije.

Arsiće ne isključije ni da će Srbija uću u narednu godinu u tzv. „plitku recesiju“ sa niskom, a možda i negativnom stopom rasta.

„Plitka recesija je moguća, jer je Srbija već u trećem kvartalu ove godine imala negativnu stopu rasta u odnosu na prethodni kvartal i to kad se uključi uticaj sezone. Ukoliko se to dogodi i u četvrtom kvartalu Srbija bi formalno bila u recesiji“, naveo je Arsić i dodao da je takva relativno kratka i ne duboka recesija moguća u mnogim zemljama EU, dok je za neke prognozirana za čitavu godinu, poput Nemačke.

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2023. rezultati bi mogli biti relativno slabi, ali bi mogli da se poboljšaju u drugoj polovini godine, tako da bi procenjeni rast BDP-a Srbije bio dva odsto.

„Na rast privrede naredne godine će uticati više faktora, počev od restriktivne monetarne politike, visoke inflacije, nižeg rasta u EU, iako postoji šansa da se stanje popravi u drugom delu godine, a od pomoći bi bila i dobra poljoprivredna sezona“, rekao je Arsić.

On je naveo i da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine dostići oko 12 odsto, a inflacija na kraju godine će biti između 15 odsto i 16 odsto.

Arsić je kazao da će inflacija u Srbiji naredne godine imati opadajući trend, iako će biti i dalje visoka u prvoj polovini godine.

Kretanja na tržištu rada su, kako je rekao, bila inertnija i kasnila su za drugim makroekonomskim kretanjima.

Pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada

Na nivou cele 2022. ostvariće se, prema njegovim rečima, pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada, ali uz primetna pogoršavanja unutar godine.

Govoreći o tržištu rada, naveo je kako se procenjuje da će na nivou cele ove godine registrovana zaposlenost porasti za oko jedan odsto, dok će ukupna zaposlenost porasti za oko tri odsto, pri čemu je rast zaposlenosti skoro u celini ostvaren u prvoj polovini godine, dok u drugoj polovini godine stagnira.

Međugodišnji rast zarada u celoj godini će, prema rečima Arsića, iznositi oko dva odsto, ali realna vrednost zarada unutar godine opada iz kvartala u kvartal.

„Ekonomski odnosi sa inostranstvom su u proteklom delu godine značajno pogoršani. Procenjuje se da ća deficit tekućeg bilansa u ovoj godini dostići oko 7,5 odsto BDP-a, što je najveći deficit u prethodnih 10 godina“, rekao je Arsić.

Dodao je da je pogoršanje u tekućem platnom bilansu najvećim delom posledica rasta robnog deficita koji je u prvih 10 meseci povećan za čak 65 odsto.

Posmatrano po proizvodima pogoršanje trgovinskog bilansa je, kako je rekao, najvećim delom posledica rasta uvoza energenata, koji je rezultat rasta njihovih cena, ali i uvezenih količina.

„Ekonomske politike koje su vođene tokom 2022. jesu načelno išle u ispravnom smeru povećanja restriktivnosti, ali mogu se u najboljem slučaju oceniti kao polovično uspešne. Monetarna politika je kasnila s povećanjem restriktivnosti, nakon toga usledilo je nekoliko povećanja referentne kamatne stope i godina se završava s referentnom kamatnom stopom od pet odsto“, kazao je Arsić.

Narodna banka Srbije (NBS) je, kako je podsetio, „takođe nastavila sa svojom dugoročnom politikom održavanja stabilnog kursa dinara, što sada, u uslovima visoke inflacije, ocenjujemo kao odgovarajuću politiku“.

Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije

Fiskalna politika je, prema njegovim rečima, tokom 2022. napravila određene korake ka smanjenju ekspanzivnosti, međutim, „ti koraci ipak nisu bili toliko veliki, budući da je budžetski deficit i u 2022. ostao relativno visok, odnosno smanjen je relativno skromno, sa 4,1 odsto iz 2021. na oko 3,5 odsto BDP-a u 2022. godini“.

Arsić je rekao da je veće prilagođavanje fiskalne politike u 2022. bilo je onemogućeno ogromnim troškovima za finansiranje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, te da je više od polovine fiskalnog deficita iz 2022. godine otišlo je upravo na te namene.

„Privreda Srbije će ući u 2023. godinu sa preovlađujućim negativnim trendovima – opadajućim ;trendom privredne aktivnosti, stagnacijom na tržištu rada, visokom inflacijom i visokim spoljnim ;deficitom“, rekao je Arsić.

Rezultati u narednoj godini će, kako je rekao, značajano zavisiti od kretanja u evropskim privredama, ali i od politka koje će se primeniti u Srbiji.

Ocenio je da su, zbog velike neizvesnosti u pogledu razvoja geopolitičke situacije, makroekonomske prognoze za narednu godinu orijentacione i uslovne i verovatno će biti revidirane.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

24. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija

EIB: Banke očekuju rast tražnje za kreditima, ali i povećanje problematičnih zajmova

by bifadmin 23. децембар 2022.

Povećane potrebe preduzeća za likvidnošću i veća tražnja stanovništva za stambenim kreditima doveli su do rasta kreditnih zahteva u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi (CESEE), pokazuje najnovije istraživanje bankarskog kreditiranja koji je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).

Banke očekuju da će ukupna tražnja za kreditima tokom narednih šest meseci rasti, iako umerenijim tempom, pri čemu će glavni pokretač biti potrebe preduzeća za obrtnim kapitalom radi održavanja likvidnosti. Očekuje se pad segmenata fiksnih investicija i stanovništva, uključujući potrošačke i stambene kredite.

Rast NPL-ova

Banke očekuju da će se uslovi kreditiranja u narednih šest meseci znatno pogoršati. Kreditni standardi su pooštreni, naročito na tržištu hipotekarnih kredita, prevashodno zbog posledica rata u Ukrajini, opšteg usporavanja privrede, veće inflacije i kamatnih stopa.

„Stoga će se snažna tražnja za kreditima suočiti sa oštrijim uslovima na strani ponude. S druge strane, kreditni kvalitet je u proteklih šest meseci znatno unapređen. Međutim, imajući u vidu nepovoljne ekonomske projekcije, banke u narednih šest meseci ponovo očekuju rast problematičnih kredita“, navodi se u saopštenju EIB.

Više od polovine prekograničnih bankarskih grupacija namerava da zadrži sadašnji obim poslovanja, dok gotovo trećina planira da se selektivno širi. Međutim, 10 odsto bankarskih grupa (u poređenju sa nula u prethodnom istraživanju) signalizira nameru da selektivno smanji obim poslovanja u regionu. Bez obzira na neizvesnosti i rastuće rizike, većina međunarodnih bankarskih grupa i dalje je uverena u potencijal regiona.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova istakla je da su istraživanja poput ovih koja prate kretanja u bankarskom sektoru ključna za razumevanje budućih privrednih kretanja i finansijskih uslova u Evropi.

Izvor: Danas

Foto: Tierra Mallorca, Unsplash

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Promo

Svakodnevni posao u službi globalne misije: „Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje“

by bifadmin 23. децембар 2022.

Sa Jan-Vilemom Dokhejrom, generalnim direktorom lanca Delez Srbija, smo razgovarali o svim izazovima koje je donela 2022. godina, uvođenju novih tehnoloških rešenja, tržištu maloprodaje koje je po rečima našeg sagovornika veoma konkurentno, kao i o ulaganjima u ljude kao najvažnijem resursu kompanije.

“Iza nas je jedna izuzetno dinamična godina i znali smo da moramo biti hrabri i odlučni više nego ikad pre. Ponosan sam što smo uprkos svim izazovima u celom lancu snabdevanja ostali jaka kompanija koje je strateški posvećena misiji da do kupca svakog dana dolaze sveži i kvalitetni proizvodi. Nije bilo lako, ali uspeh leži u našim ljudima, njihov doprinos je nemerljiv, a snažna strategija bila je dobra baza. Ove godine smo zaposlili veliki broj sjajnih kolega, a naša kompanija više nije samo prodavnica hrane. Delez bih uporedio sa jednom snažnom i kompleksnom tehnološkom kompanijom koja na svojim rafovima prodaje najbolje sveže domaće proizvode, ali i razvija aplikacije, digitalizuje svaki aspekt poslovanja, podatke koristi kao važan resurs i otvara prvi magacin za online prodavnicu hrane u Srbiji. Sve što radimo, radimo kako bismo ispunili našu globalnu misiju koja glasi -Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje.” istakao je na početku razgovora Dokhejr.

Svedoci smo globalnih izazova i inflacije, a mnoge kompanije smanjuju broj ljudi i pažljivo investiraju. Koliko ova pomeranja utiču na vaš biznis?

Inflacija utiče na potrošače, njihovu kupovnu moć i odluke, ali i na ceo lanac snabdevanja, povećavajući cenu koštanja skoro svakog elementa koji utiče na vrednost finalnog proizvoda. Uprkos velikom inflatornom pritisku kroz cenu koštanja proizvoda i značajnom rastu operativnih troškova, preuzeli smo na sebe i apsorbovali deo povećanja proizvođačkih cena i time u određenoj meri smanjili negativan efekat na potrošače. I u ovako složenoj situaciji, naša misija ostaje ista – da kupcu pružamo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama. To činimo kroz stalne akcije i sniženja, ali i asortimanom privatnih robnih marki koji je obeležen trajno niskim „plavim cenama“.

Svakodnevno poslovanje obogaćujemo novim tehnološkim rešenjima zahvaljujući kojima kupcu omogućavamo ne samo kvalitetne i moderne proizvode, već proizvode koji im štede vreme i novac. Upravo u ovom domenu, u ovim izazovnim vremenima, možemo sagledati uticaj koji velike kompanije, imaju na ekonomiju i lokalno tržište.

Nemamo u planu otpuštanja, ni smanjivanja plata. Naprotiv, planiramo dodatna ulaganja upravo u ljude. Ove godine otvaramo ukupno 37 novih prodavnica, renovirali smo 39, a imamo ambiciozne planove i za narednu godinu. To podrazumeva i otvaranje više od 40 novih prodavnica i zapošljavanje novih kolega, uvođenje novih tehnoloških rešenja, ali i stalnu brigu i ulaganje u kolege koje već rade sa nama.

Kompanija je u ovoj godini pokrenula veliki investicioni ciklus ulaganja u plate zaposlenih u prodaji i distributivnom centru koji se nastavlja i u narednoj godini i koji ukupno iznosi 30 miliona EUR. Ova investicija dovodi do rasta plata u trgovinama u proseku 30 odsto, a od sledeće godine sve naše kolege mogu da računaju i na dodatnih 5 dana godišnjeg odmora.

Kada smo 12.decembra obeležili Maxi rodjendan i otvaranje jubilarne 500.prodavnice sve kolege u našem sistemu su dobile jubilarnu nagradu.

Da li to podrazumeva novo povećanje plate?

Plata zaposlenih u maloprodaji, logistici i distributivnom centru će biti prosečno uvećana u 2023. za još 14% u dva ciklusa, s tim što tu ne stavljamo tačku već nastavljamo da kontinuirano ulažemo u poboljšanje sveukupnih uslova rada i već sada planiramo i sagledavamo nove dodatne investije.

Koliko vam je, kao međunarodnom trgovinskom lancu, važna saradnja sa domaćim kompanijama i proizvođačima?

Najveći deo asortimana u svim Delez prodavnicama dolazi iz Srbije. Lokalni dobavljači su izuzetno važna karika u našem lancu. Predano radimo svakog dana da MAXI bude prvi izbor kupaca kada biraju sveže namirnice za svoje domaćinstvo i baš zato sa posebnom odgovornošću, ali i emocijom, prilazimo ovoj temi. Tradicionalno sarađujemo sa više od 200 lokalnih proizvođača voća i povrća i u našem sistemu već postoje kulture koje dolaze sa domaćih njiva tokom cele godine, poput šargarepe, i na to smo posebno ponosni. Maxi je tokom 2022.godine otkupio više od 50 hiljada tona voća i povrća sa lokala, a planiramo da ovaj broj, kao i raznovrsnost kultura, dodatno povećamo u narednoj godini. Cilj nam je da uvozimo samo one kulture koje zbog klimatskih uslova ne uspevaju na ovom području. Kao dokaz posvećenosti, u čast naših partnera domaćih dobavljača organizovali smo prvi MAXI Nacionalni festival hrane koji je pokazao svu lepotu i snagu domaće poljoprivrede.

Lokalno poljoprivredno tržište je razuđeno, i baš zato zajedno sa našim partnerima stvaramo Agregatore. Njihova uloga je da ukrupne male dobavljače voća i povrća iz cele zemlje. Ovo svakako pomaže i malim poljoprivrednicima da porastu, postanu konkurentniji, ojačaju lokalne ekonomije iz gradova odakle dolaze i da omoguće kvalitetne srpske proizvode u prodavnicama tokom cele godine.

U tekućoj godini smo tržištu Srbije predstavili pileće meso bez antibiotika, ali i prve kulture lubenica i dinja bez ostataka pesticida. Tu se nismo zaustavili, i već uveliko radimo na implementaciji ovih modela i na druge sveže kategorije. Kupac u Srbiji zaslužuje proizvode visokog kvaliteta i MAXI upravo to, bez kompromisa, i pruža. Veliku zaslugu za ove inovacije na tržištu dugujemo partnerima iz akademskih institucija, pre svega Poljoprivrednom fakultetu i Fakultetu za veterinarsku medicinu, Univerziteta u Beogradu, jer su spoj nauke i privrede formula uspeha.

Trgovina hranom jeste većinski tradicionalan biznis, ali prema statistikama sve više kupaca prelazi i na online. Kakva su vaša iskustva?

Trgovina hrane svakako jeste većinski tradicionalan biznis, ali globalni trendovi i stalni rast koji beleži naša online prodavnica govore u prilog tome da ovaj vid nabavke polako ulazi u svakodnevne navike i da postoji potreba društva za njim. Mi smo kao lider na tržištu to još davno prepoznali i strateški se usmerili na višekanalni prisup maloprodaji i omogućili kupcu da nabavku iz Maxija obavi na način koji njemu najviše odgovara u određenom tenutku – putem Maxi aplikacije na telefonu, sa računara iz udobnosti svoga doma, ili u pauzi na poslu. Maxi online je zato danas najveća online prodavnica na tržištu kada govorimo o hrani, i beležimo rast od 80 odsto u tekućoj godini.

Maxi online ima odličan asortiman prehrane i neprehrane i naši kupci nisu samo domaćinstva nego i kompanije koje upravo ovde pronalaze širok asortiman kvalitetnih artikala za svoje zaposlene.

Dodao bih i da suština uspeha leži ne samo u više mogućnosti nego i u personalizaciji ponude. „Moj Maxi“ je jedina aplikacija lojalnosti u Srbiji koja u potpunosti personalizuje ponudu i kupcima pruža priliku da ostvaruju uštede baš na onim artiklima koji su deo njihove potrošačke korpe. Prema javno dostupnim podacima jedne od najpoznatijih online prodavnica na kojoj se nalaze sve aplikacije, početkom decembra „Moj Maxi“ je bila aplikacija broj 1 u Srbiji u svim kategorijama. Lansirana je nacionalno u februaru 2022, početkom sledeće godine očekujemo i milionitog korisnika, a naš krajnji cilj je da svi kupci u Srbiji na telefonima imaju instaliran „Moj Maxi“.

Važno mi je da napomenem da će Srbija sledeće godine dobiti prvi magacin za online dostavu hrane, u koji investiramo više od 11 miliona evra. Distributivni centar koji Maxi online otvara samo za potrebe ovog segmenta govori verovatno najbolje o našim ambicijama u vezi sa e-trgovinom.

Rast biznisa doveo je i do potrebe za drugim Distributivnim centrom naše kompanije u Srbiji. U narednim godinama Delez će investirati u izgradnju novog Distributivnog centra u kome ćemo zaposliti veliki broj ljudi i koji će nam pomoći u našoj misiji da svakog dana do svih kupaca stiže kvalitetna i sveža hrana.

Složenost posla, uvođenje tehnoloških inovacija, ali i rast tržišta dovešće do toga da naša kompanija mora imati podršku tri snažna logistička centra. To svakako govori o planovima brenda koji već danas ima više stotina hiljada transakcija na dnevnom nivou, ali i važnosti i snazi industrije u kojoj radimo.

Šta za vas znači odgovorno i održivo poslovanje u praksi?

Ponosni smo dobitnici priznanja „Šampion održivosti“ koji drugu godinu zaredom dobijamo na domaćem tržištu. Naš svakodnevni rad i želja da do kupca stignu visoko kvalitetni i zdravi proizvodi rezultirali su ovim priznanjem koje je prepoznalo važnost našeg projekta koji kupcima stavlja na raspolaganje kvalitetno pileće meso bez antibiotika. To upravo i jeste održivo poslovanje u praksi vidljivo svakog dana u svim našim prodavnicama. Odgovorno upravljamo i viškovima hrane i već sedam godina svakodnevno doniramo Banci hrane Beograd voće i povrće. Ove godine smo otvaranja naših strateški važnih prodavnica propratili i novčanim donacijama lokalnim zajednicama, jer verujemo u zajedničko dobro i solidarnost. Odgovornost i razumevanje za izazove sa energentima naveli su nas da u oktobru mesecu ugasimo u svim prodavnicama brending, osvetljenje, reklame i frižidere za pića i danas smo ponosni kada dobijemo komentare da je Maxi nekoga inspirisao da racionalno koristi energiju.

U narednom periodu Beograđani će na svojim ulicama moći da vide prvo Maxi električno dostavno vozilo. Pored smanjene emisije štetnih gasova i čistijeg vazduha, želimo da ovom inicijativom podignemo i svest ljudi o ekološkim temama.

Godina koja dolazi neće biti jednostavna i od svih nas će zahtevati još viši nivo posvećenosti i pažnje na svim poljima. Naš tim je izuzetno ambiciozan, vredan i stručan, i baš zato se radujem svim novim projektima koji nas očekuju, a sa velikim ponosom mogu da zaključim da smo u tekućoj godini dali sve od sebe da opravdamo poverenje naših kupaca, kolega i zajednice.

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

MMF traži još tri poskupljenja cene struje i gasa u Srbiji

by bifadmin 23. децембар 2022.

Međunarodni monetarni fond od Srbije traži da cene struje i gasa, mimo najavljenog poskupljenja od 1. januara 2023. godine, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra sledeće godine, kao i 1. maja 2024. Ovo proizilazi iz dokumenta koji je objavio MMF, a odnosi se na nedavno odobreni dvogodišnji stend-baj aranžman.

Prema navodima, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude „bar“ 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.

Kroz novoodobreni stend baj aranžman Međunarodni monetarni fond je namenio Srbiji ukupno 2,4 milijarde evra. Deo tog novca Srbija će, prema najavi povući ove i sledeće godine, dok će „sledovanje“ za 2024. godinu sačuvati ako se ukaže potreba za korišćenjem.

Postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“

Energetska politika je, kao što je portal N1 već pisao, u fokusu novog aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Program predviđa postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“. Energetske kompanije, kako se ističe, treba da postanu finansijski održive tokom trajanja programa.

„Sledeće povećanje cena energenata stupaće na snagu posle zime, nakon čega će uslediti dalja prilagođavanja. Investicije u proizvodnju električne energije trebalo bi da se prebace na obnovljive izvore energije, uz nove biznis planove i eventualno učešće privatnog sektora, dok bi za sprovođenje bio zadužen profesionalni stalni menadžment“, ukazao je MMF.

Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, poskupljenje gasa i električne energije je potrebno kako bi se na srednji rok omogućilo finansiranje punih troškova proizvodnje. MMF smatra da će postepeno poskupljivanje omogućiti lakše prilagođavanje novim cenama, s obzirom da su u Srbiji, kako se ističe – prihodi još uvek daleko ispod evropskog proseka.

Prvi korak je, ističe MMF, povećavanje prosečne cene gasa za 11 odsto od 1. januara 2023. godine.

„Nakon toga, sprovešćemo niz povećanja prosečne cene gasa za po 10 procenata koja na snagu stupaju 1. maja 2023, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024. godine“, navodi se u dokumentu MMF.

Postepeno podizanje cena električne energije

Stend baj aranžman, kako se ističe, podrazumeva klauzulu o konsultacijama, koje bi se održale u slučaju da tržišne cene gasa prelaze 250 evra po mWh, u proseku, tokom dvonedeljnog perioda. U tom slučaju bi se, kako se ističe, pokrenula diskusija kako bi se u slučaju potrebe pomoglo u suzbijanju rizika po budžet.

MMF predviđa i postepeno podizanje cena električne energije, istim tempom tokom perioda trajanja dvogodišnjeg aranžmana. Cilj je, takođe isti – pokriće troškova proizvodnje struje.

Prvi korak je već najavljeno poskupljenje struje za osam odsto za domaćinstva od 1.januara 2023. godine, dok je, kako navodi MMF, gornja granica za istovremeno poskupljenje struje za privredu takođe osam procenata.

„Nakon toga će se primeniti niz povećanja prosečne cene električne energije za po osam procenata od 1. maja 2023. godine, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024“, navodi MMF.

Plan ovih povećanja cena razmatraće se, kako se navodi, i tokom prve revizije stend-baj aražmana.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

23. децембар 2022. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci