Category:

Ekonomija

Građani, koji su dobili besplatne akcije državnih kompanija i nisu ih prodali inkasirali oko 11.600 dinara

by bifadmin 25. децембар 2022.

Danas i sutra bi trebalo da na račune oko 4,8 miliona građana Srbije koji su svojevremeno ostvarili pravo na besplatne akcije Telekoma Srbije legne dividenda od 8,4 dinara po akciji u bruto iznosu.

U neto iznosu, to je 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio, prenosi Danas.Građani su pored akcija Telekoma, dobili i po pet akcija NIS-a i jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla.

Naftna industrija Srbije je poslednji put u avgustu isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara. Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.

Vrednost akcija Telekoma se ne zna, pošto ova kompanija nije listirana na berzi. Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.

Sveukupno građani, bar oni koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do sada, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

25. децембар 2022. 0 komentara

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove, a gde se on koristi

by bifadmin 25. децембар 2022.

Pčelinji otrov (apitoksin) proizvode dve žlezde koje su povezane sa žaokom pčela radilica. Proizvodnja otrova se dešava u prve dve nedelje života odrasle jedinke i ostaje uskladišten u vrećici do kraja života ili do situacije kada je pčela primorana da brani koloniju. Matica najviše otrova proizvodi pri izleganju, zato što se sprema za borbe sa ostalim maticama.

Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana života. Osnovna namena otrova je da štiti koloniju i maticu. Proizvedeni otrov se ne menja, odnosno nepromenljivog je hemijskog sastava dok je uskladišten u vrećici.

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove. To je providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa, i kisele reakcije. Glavni sastojak je protein melitin koji je u nižoj koncentraciji u avgustu nego u junu bez obzira na starost pčele.

Suvi otrov ima belu, bledo žutu do žutu boju, a komercijalni preparati su braonkasti, zbog oksidacije nekih proteina iz otrova.

Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Ova terapeutska vrednost apitoksina je bila poznata u starim civilizacijama.

Pčelinji otrov je dugo korišćen u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih vrsta reumatizma. Danas se pčelinji otrov sve više koristi u humanoj i veterinarskoj medicini, naročito u zemljama dalekog istoka poput Kine i Japana.

Smanjuje stres, poboljšava san…

Apitoksin je prirodni katalizator, odnosno utiče na brzinu hemijskih procesa, tako se jača prirodna otpornost i energija organizma, te mu se pripisuju svojstva izuzetnog imunostimulansa. Apitoksin smanjuje uticaje stresa na organizam, poboljšava kvalitet sna, utiče i na rad nervnog sistema. Dokazano je da je apitoksin veoma efikasan analgetik, odnosno da pomaže u smanjenju bolova.

Pčelinji otrov stimuliše i endokrini sistem (lučenje hormona), snižava krvni pritisak, smanjuje nivo holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju, podstiče regeneraciju tkiva, smanjuje sklerozu krvnih sudova, i veoma je efikasan protiv upala.

Vladan Popović iz okoline Kraljeva već 20 godina se bavi pčelarstvom i kako za Agrosmart ističe, ljubav prema prirodi i pčelama je ta glavna pokretačka snaga za bavljenje ovim poslom.

Prirodne kreme za lice

Popović je odavno shvatio i značaj pčelinjeg otrova za ljude pa sa suprugom koja je biolog proizvodi kreme za kožu na bazi pčelinjeg otrova.

-Pravimo kreme na bazi pčelinjeg otrova za negu lica, kao prirodni botoks, ali i protiv bolova. Takođe, na bazi propolisa pravim i kapi za nos – kaže Popović.

U ovo zimsko vreme Vladan Popović ističe da održavanje košnica nije teško i daje jedan savet za sve one koji bi da se bave pčelarstvom.

– Tokom zimskog perioda nema nekog preteranog posla oko pčela. Potrebno je obezbediti dovoljno meda za pčele, otprilike 15 kilograma po košnici, i povremeno obilaziti košnice i proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha. Pčele treba čuvati i od stršljena a jedna od efikasnih metoda je namamiti stršljene na flaše piva, jer oni vole taj miris, i onda ih uhvatiti u flaše. Za razliku od stršljena, pčele ne podnose miris alkoholnih pića kao ni parfeme, naglašava Vladan Popović i izražava nadu da će se i mladi u Srbiji sve više baviti pčelarstvom kao korisnim i lepim hobijem a zašto ne i jednoga dana i profesijom.

Izvor: Agrosmart/Ekapija

Foto: Pixabay

25. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije u 2023. godini

by bifadmin 24. децембар 2022.

Srbija će u 2022. godini imati rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,5 odsto, dok bi naredne godine rast BDP-a trebalo da bude dva procenta, izjavio je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora Milojko Arsić.

„Rast ;BDP-a ; Srbije u ovoj godini je sporiji od zemalja iz CIE, koje su ostvarile rast ;od oko 4,5 odsto, i cele EU koja je imala rast od više od tri odsto“, rekao je Arsić na na predstavljanju novog Kvartalnog monitora.

Plitka recesija je moguća

Sporiji rast BDP-a Srbije je, prema njegovim rečima, posledica loše poljoprivredne sezone, ali i problema u proizvodnji električne energije.

Arsiće ne isključije ni da će Srbija uću u narednu godinu u tzv. „plitku recesiju“ sa niskom, a možda i negativnom stopom rasta.

„Plitka recesija je moguća, jer je Srbija već u trećem kvartalu ove godine imala negativnu stopu rasta u odnosu na prethodni kvartal i to kad se uključi uticaj sezone. Ukoliko se to dogodi i u četvrtom kvartalu Srbija bi formalno bila u recesiji“, naveo je Arsić i dodao da je takva relativno kratka i ne duboka recesija moguća u mnogim zemljama EU, dok je za neke prognozirana za čitavu godinu, poput Nemačke.

Prema njegovim rečima, u prvoj polovini 2023. rezultati bi mogli biti relativno slabi, ali bi mogli da se poboljšaju u drugoj polovini godine, tako da bi procenjeni rast BDP-a Srbije bio dva odsto.

„Na rast privrede naredne godine će uticati više faktora, počev od restriktivne monetarne politike, visoke inflacije, nižeg rasta u EU, iako postoji šansa da se stanje popravi u drugom delu godine, a od pomoći bi bila i dobra poljoprivredna sezona“, rekao je Arsić.

On je naveo i da će prosečna inflacija u Srbiji ove godine dostići oko 12 odsto, a inflacija na kraju godine će biti između 15 odsto i 16 odsto.

Arsić je kazao da će inflacija u Srbiji naredne godine imati opadajući trend, iako će biti i dalje visoka u prvoj polovini godine.

Kretanja na tržištu rada su, kako je rekao, bila inertnija i kasnila su za drugim makroekonomskim kretanjima.

Pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada

Na nivou cele 2022. ostvariće se, prema njegovim rečima, pozitivan rast zaposlenosti i realnih zarada, ali uz primetna pogoršavanja unutar godine.

Govoreći o tržištu rada, naveo je kako se procenjuje da će na nivou cele ove godine registrovana zaposlenost porasti za oko jedan odsto, dok će ukupna zaposlenost porasti za oko tri odsto, pri čemu je rast zaposlenosti skoro u celini ostvaren u prvoj polovini godine, dok u drugoj polovini godine stagnira.

Međugodišnji rast zarada u celoj godini će, prema rečima Arsića, iznositi oko dva odsto, ali realna vrednost zarada unutar godine opada iz kvartala u kvartal.

„Ekonomski odnosi sa inostranstvom su u proteklom delu godine značajno pogoršani. Procenjuje se da ća deficit tekućeg bilansa u ovoj godini dostići oko 7,5 odsto BDP-a, što je najveći deficit u prethodnih 10 godina“, rekao je Arsić.

Dodao je da je pogoršanje u tekućem platnom bilansu najvećim delom posledica rasta robnog deficita koji je u prvih 10 meseci povećan za čak 65 odsto.

Posmatrano po proizvodima pogoršanje trgovinskog bilansa je, kako je rekao, najvećim delom posledica rasta uvoza energenata, koji je rezultat rasta njihovih cena, ali i uvezenih količina.

„Ekonomske politike koje su vođene tokom 2022. jesu načelno išle u ispravnom smeru povećanja restriktivnosti, ali mogu se u najboljem slučaju oceniti kao polovično uspešne. Monetarna politika je kasnila s povećanjem restriktivnosti, nakon toga usledilo je nekoliko povećanja referentne kamatne stope i godina se završava s referentnom kamatnom stopom od pet odsto“, kazao je Arsić.

Narodna banka Srbije (NBS) je, kako je podsetio, „takođe nastavila sa svojom dugoročnom politikom održavanja stabilnog kursa dinara, što sada, u uslovima visoke inflacije, ocenjujemo kao odgovarajuću politiku“.

Od čega će zavisiti rezultati privrede Srbije

Fiskalna politika je, prema njegovim rečima, tokom 2022. napravila određene korake ka smanjenju ekspanzivnosti, međutim, „ti koraci ipak nisu bili toliko veliki, budući da je budžetski deficit i u 2022. ostao relativno visok, odnosno smanjen je relativno skromno, sa 4,1 odsto iz 2021. na oko 3,5 odsto BDP-a u 2022. godini“.

Arsić je rekao da je veće prilagođavanje fiskalne politike u 2022. bilo je onemogućeno ogromnim troškovima za finansiranje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora, Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa, te da je više od polovine fiskalnog deficita iz 2022. godine otišlo je upravo na te namene.

„Privreda Srbije će ući u 2023. godinu sa preovlađujućim negativnim trendovima – opadajućim ;trendom privredne aktivnosti, stagnacijom na tržištu rada, visokom inflacijom i visokim spoljnim ;deficitom“, rekao je Arsić.

Rezultati u narednoj godini će, kako je rekao, značajano zavisiti od kretanja u evropskim privredama, ali i od politka koje će se primeniti u Srbiji.

Ocenio je da su, zbog velike neizvesnosti u pogledu razvoja geopolitičke situacije, makroekonomske prognoze za narednu godinu orijentacione i uslovne i verovatno će biti revidirane.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

24. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija

EIB: Banke očekuju rast tražnje za kreditima, ali i povećanje problematičnih zajmova

by bifadmin 23. децембар 2022.

Povećane potrebe preduzeća za likvidnošću i veća tražnja stanovništva za stambenim kreditima doveli su do rasta kreditnih zahteva u Centralnoj, Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi (CESEE), pokazuje najnovije istraživanje bankarskog kreditiranja koji je sprovela Evropska investiciona banka (EIB).

Banke očekuju da će ukupna tražnja za kreditima tokom narednih šest meseci rasti, iako umerenijim tempom, pri čemu će glavni pokretač biti potrebe preduzeća za obrtnim kapitalom radi održavanja likvidnosti. Očekuje se pad segmenata fiksnih investicija i stanovništva, uključujući potrošačke i stambene kredite.

Rast NPL-ova

Banke očekuju da će se uslovi kreditiranja u narednih šest meseci znatno pogoršati. Kreditni standardi su pooštreni, naročito na tržištu hipotekarnih kredita, prevashodno zbog posledica rata u Ukrajini, opšteg usporavanja privrede, veće inflacije i kamatnih stopa.

„Stoga će se snažna tražnja za kreditima suočiti sa oštrijim uslovima na strani ponude. S druge strane, kreditni kvalitet je u proteklih šest meseci znatno unapređen. Međutim, imajući u vidu nepovoljne ekonomske projekcije, banke u narednih šest meseci ponovo očekuju rast problematičnih kredita“, navodi se u saopštenju EIB.

Više od polovine prekograničnih bankarskih grupacija namerava da zadrži sadašnji obim poslovanja, dok gotovo trećina planira da se selektivno širi. Međutim, 10 odsto bankarskih grupa (u poređenju sa nula u prethodnom istraživanju) signalizira nameru da selektivno smanji obim poslovanja u regionu. Bez obzira na neizvesnosti i rastuće rizike, većina međunarodnih bankarskih grupa i dalje je uverena u potencijal regiona.

Potpredsednica EIB Liljana Pavlova istakla je da su istraživanja poput ovih koja prate kretanja u bankarskom sektoru ključna za razumevanje budućih privrednih kretanja i finansijskih uslova u Evropi.

Izvor: Danas

Foto: Tierra Mallorca, Unsplash

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Promo

Svakodnevni posao u službi globalne misije: „Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje“

by bifadmin 23. децембар 2022.

Sa Jan-Vilemom Dokhejrom, generalnim direktorom lanca Delez Srbija, smo razgovarali o svim izazovima koje je donela 2022. godina, uvođenju novih tehnoloških rešenja, tržištu maloprodaje koje je po rečima našeg sagovornika veoma konkurentno, kao i o ulaganjima u ljude kao najvažnijem resursu kompanije.

“Iza nas je jedna izuzetno dinamična godina i znali smo da moramo biti hrabri i odlučni više nego ikad pre. Ponosan sam što smo uprkos svim izazovima u celom lancu snabdevanja ostali jaka kompanija koje je strateški posvećena misiji da do kupca svakog dana dolaze sveži i kvalitetni proizvodi. Nije bilo lako, ali uspeh leži u našim ljudima, njihov doprinos je nemerljiv, a snažna strategija bila je dobra baza. Ove godine smo zaposlili veliki broj sjajnih kolega, a naša kompanija više nije samo prodavnica hrane. Delez bih uporedio sa jednom snažnom i kompleksnom tehnološkom kompanijom koja na svojim rafovima prodaje najbolje sveže domaće proizvode, ali i razvija aplikacije, digitalizuje svaki aspekt poslovanja, podatke koristi kao važan resurs i otvara prvi magacin za online prodavnicu hrane u Srbiji. Sve što radimo, radimo kako bismo ispunili našu globalnu misiju koja glasi -Hrani se zdravije. Štedi vreme. Živi bolje.” istakao je na početku razgovora Dokhejr.

Svedoci smo globalnih izazova i inflacije, a mnoge kompanije smanjuju broj ljudi i pažljivo investiraju. Koliko ova pomeranja utiču na vaš biznis?

Inflacija utiče na potrošače, njihovu kupovnu moć i odluke, ali i na ceo lanac snabdevanja, povećavajući cenu koštanja skoro svakog elementa koji utiče na vrednost finalnog proizvoda. Uprkos velikom inflatornom pritisku kroz cenu koštanja proizvoda i značajnom rastu operativnih troškova, preuzeli smo na sebe i apsorbovali deo povećanja proizvođačkih cena i time u određenoj meri smanjili negativan efekat na potrošače. I u ovako složenoj situaciji, naša misija ostaje ista – da kupcu pružamo proizvode visokog kvaliteta po pristupačnim cenama. To činimo kroz stalne akcije i sniženja, ali i asortimanom privatnih robnih marki koji je obeležen trajno niskim „plavim cenama“.

Svakodnevno poslovanje obogaćujemo novim tehnološkim rešenjima zahvaljujući kojima kupcu omogućavamo ne samo kvalitetne i moderne proizvode, već proizvode koji im štede vreme i novac. Upravo u ovom domenu, u ovim izazovnim vremenima, možemo sagledati uticaj koji velike kompanije, imaju na ekonomiju i lokalno tržište.

Nemamo u planu otpuštanja, ni smanjivanja plata. Naprotiv, planiramo dodatna ulaganja upravo u ljude. Ove godine otvaramo ukupno 37 novih prodavnica, renovirali smo 39, a imamo ambiciozne planove i za narednu godinu. To podrazumeva i otvaranje više od 40 novih prodavnica i zapošljavanje novih kolega, uvođenje novih tehnoloških rešenja, ali i stalnu brigu i ulaganje u kolege koje već rade sa nama.

Kompanija je u ovoj godini pokrenula veliki investicioni ciklus ulaganja u plate zaposlenih u prodaji i distributivnom centru koji se nastavlja i u narednoj godini i koji ukupno iznosi 30 miliona EUR. Ova investicija dovodi do rasta plata u trgovinama u proseku 30 odsto, a od sledeće godine sve naše kolege mogu da računaju i na dodatnih 5 dana godišnjeg odmora.

Kada smo 12.decembra obeležili Maxi rodjendan i otvaranje jubilarne 500.prodavnice sve kolege u našem sistemu su dobile jubilarnu nagradu.

Da li to podrazumeva novo povećanje plate?

Plata zaposlenih u maloprodaji, logistici i distributivnom centru će biti prosečno uvećana u 2023. za još 14% u dva ciklusa, s tim što tu ne stavljamo tačku već nastavljamo da kontinuirano ulažemo u poboljšanje sveukupnih uslova rada i već sada planiramo i sagledavamo nove dodatne investije.

Koliko vam je, kao međunarodnom trgovinskom lancu, važna saradnja sa domaćim kompanijama i proizvođačima?

Najveći deo asortimana u svim Delez prodavnicama dolazi iz Srbije. Lokalni dobavljači su izuzetno važna karika u našem lancu. Predano radimo svakog dana da MAXI bude prvi izbor kupaca kada biraju sveže namirnice za svoje domaćinstvo i baš zato sa posebnom odgovornošću, ali i emocijom, prilazimo ovoj temi. Tradicionalno sarađujemo sa više od 200 lokalnih proizvođača voća i povrća i u našem sistemu već postoje kulture koje dolaze sa domaćih njiva tokom cele godine, poput šargarepe, i na to smo posebno ponosni. Maxi je tokom 2022.godine otkupio više od 50 hiljada tona voća i povrća sa lokala, a planiramo da ovaj broj, kao i raznovrsnost kultura, dodatno povećamo u narednoj godini. Cilj nam je da uvozimo samo one kulture koje zbog klimatskih uslova ne uspevaju na ovom području. Kao dokaz posvećenosti, u čast naših partnera domaćih dobavljača organizovali smo prvi MAXI Nacionalni festival hrane koji je pokazao svu lepotu i snagu domaće poljoprivrede.

Lokalno poljoprivredno tržište je razuđeno, i baš zato zajedno sa našim partnerima stvaramo Agregatore. Njihova uloga je da ukrupne male dobavljače voća i povrća iz cele zemlje. Ovo svakako pomaže i malim poljoprivrednicima da porastu, postanu konkurentniji, ojačaju lokalne ekonomije iz gradova odakle dolaze i da omoguće kvalitetne srpske proizvode u prodavnicama tokom cele godine.

U tekućoj godini smo tržištu Srbije predstavili pileće meso bez antibiotika, ali i prve kulture lubenica i dinja bez ostataka pesticida. Tu se nismo zaustavili, i već uveliko radimo na implementaciji ovih modela i na druge sveže kategorije. Kupac u Srbiji zaslužuje proizvode visokog kvaliteta i MAXI upravo to, bez kompromisa, i pruža. Veliku zaslugu za ove inovacije na tržištu dugujemo partnerima iz akademskih institucija, pre svega Poljoprivrednom fakultetu i Fakultetu za veterinarsku medicinu, Univerziteta u Beogradu, jer su spoj nauke i privrede formula uspeha.

Trgovina hranom jeste većinski tradicionalan biznis, ali prema statistikama sve više kupaca prelazi i na online. Kakva su vaša iskustva?

Trgovina hrane svakako jeste većinski tradicionalan biznis, ali globalni trendovi i stalni rast koji beleži naša online prodavnica govore u prilog tome da ovaj vid nabavke polako ulazi u svakodnevne navike i da postoji potreba društva za njim. Mi smo kao lider na tržištu to još davno prepoznali i strateški se usmerili na višekanalni prisup maloprodaji i omogućili kupcu da nabavku iz Maxija obavi na način koji njemu najviše odgovara u određenom tenutku – putem Maxi aplikacije na telefonu, sa računara iz udobnosti svoga doma, ili u pauzi na poslu. Maxi online je zato danas najveća online prodavnica na tržištu kada govorimo o hrani, i beležimo rast od 80 odsto u tekućoj godini.

Maxi online ima odličan asortiman prehrane i neprehrane i naši kupci nisu samo domaćinstva nego i kompanije koje upravo ovde pronalaze širok asortiman kvalitetnih artikala za svoje zaposlene.

Dodao bih i da suština uspeha leži ne samo u više mogućnosti nego i u personalizaciji ponude. „Moj Maxi“ je jedina aplikacija lojalnosti u Srbiji koja u potpunosti personalizuje ponudu i kupcima pruža priliku da ostvaruju uštede baš na onim artiklima koji su deo njihove potrošačke korpe. Prema javno dostupnim podacima jedne od najpoznatijih online prodavnica na kojoj se nalaze sve aplikacije, početkom decembra „Moj Maxi“ je bila aplikacija broj 1 u Srbiji u svim kategorijama. Lansirana je nacionalno u februaru 2022, početkom sledeće godine očekujemo i milionitog korisnika, a naš krajnji cilj je da svi kupci u Srbiji na telefonima imaju instaliran „Moj Maxi“.

Važno mi je da napomenem da će Srbija sledeće godine dobiti prvi magacin za online dostavu hrane, u koji investiramo više od 11 miliona evra. Distributivni centar koji Maxi online otvara samo za potrebe ovog segmenta govori verovatno najbolje o našim ambicijama u vezi sa e-trgovinom.

Rast biznisa doveo je i do potrebe za drugim Distributivnim centrom naše kompanije u Srbiji. U narednim godinama Delez će investirati u izgradnju novog Distributivnog centra u kome ćemo zaposliti veliki broj ljudi i koji će nam pomoći u našoj misiji da svakog dana do svih kupaca stiže kvalitetna i sveža hrana.

Složenost posla, uvođenje tehnoloških inovacija, ali i rast tržišta dovešće do toga da naša kompanija mora imati podršku tri snažna logistička centra. To svakako govori o planovima brenda koji već danas ima više stotina hiljada transakcija na dnevnom nivou, ali i važnosti i snazi industrije u kojoj radimo.

Šta za vas znači odgovorno i održivo poslovanje u praksi?

Ponosni smo dobitnici priznanja „Šampion održivosti“ koji drugu godinu zaredom dobijamo na domaćem tržištu. Naš svakodnevni rad i želja da do kupca stignu visoko kvalitetni i zdravi proizvodi rezultirali su ovim priznanjem koje je prepoznalo važnost našeg projekta koji kupcima stavlja na raspolaganje kvalitetno pileće meso bez antibiotika. To upravo i jeste održivo poslovanje u praksi vidljivo svakog dana u svim našim prodavnicama. Odgovorno upravljamo i viškovima hrane i već sedam godina svakodnevno doniramo Banci hrane Beograd voće i povrće. Ove godine smo otvaranja naših strateški važnih prodavnica propratili i novčanim donacijama lokalnim zajednicama, jer verujemo u zajedničko dobro i solidarnost. Odgovornost i razumevanje za izazove sa energentima naveli su nas da u oktobru mesecu ugasimo u svim prodavnicama brending, osvetljenje, reklame i frižidere za pića i danas smo ponosni kada dobijemo komentare da je Maxi nekoga inspirisao da racionalno koristi energiju.

U narednom periodu Beograđani će na svojim ulicama moći da vide prvo Maxi električno dostavno vozilo. Pored smanjene emisije štetnih gasova i čistijeg vazduha, želimo da ovom inicijativom podignemo i svest ljudi o ekološkim temama.

Godina koja dolazi neće biti jednostavna i od svih nas će zahtevati još viši nivo posvećenosti i pažnje na svim poljima. Naš tim je izuzetno ambiciozan, vredan i stručan, i baš zato se radujem svim novim projektima koji nas očekuju, a sa velikim ponosom mogu da zaključim da smo u tekućoj godini dali sve od sebe da opravdamo poverenje naših kupaca, kolega i zajednice.

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

MMF traži još tri poskupljenja cene struje i gasa u Srbiji

by bifadmin 23. децембар 2022.

Međunarodni monetarni fond od Srbije traži da cene struje i gasa, mimo najavljenog poskupljenja od 1. januara 2023. godine, podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra sledeće godine, kao i 1. maja 2024. Ovo proizilazi iz dokumenta koji je objavio MMF, a odnosi se na nedavno odobreni dvogodišnji stend-baj aranžman.

Prema navodima, uvećanje cene gasa u svakom koraku treba da bude „bar“ 10 odsto, a struje – takođe po istoj dinamici u svakom navedenom koraku – za po osam procenata, minimum.

Kroz novoodobreni stend baj aranžman Međunarodni monetarni fond je namenio Srbiji ukupno 2,4 milijarde evra. Deo tog novca Srbija će, prema najavi povući ove i sledeće godine, dok će „sledovanje“ za 2024. godinu sačuvati ako se ukaže potreba za korišćenjem.

Postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“

Energetska politika je, kao što je portal N1 već pisao, u fokusu novog aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Program predviđa postavljanje energetskog sektora Srbije na „zdrave finansijske temelje“. Energetske kompanije, kako se ističe, treba da postanu finansijski održive tokom trajanja programa.

„Sledeće povećanje cena energenata stupaće na snagu posle zime, nakon čega će uslediti dalja prilagođavanja. Investicije u proizvodnju električne energije trebalo bi da se prebace na obnovljive izvore energije, uz nove biznis planove i eventualno učešće privatnog sektora, dok bi za sprovođenje bio zadužen profesionalni stalni menadžment“, ukazao je MMF.

Prema navodima iz dokumenta koji je objavio MMF, poskupljenje gasa i električne energije je potrebno kako bi se na srednji rok omogućilo finansiranje punih troškova proizvodnje. MMF smatra da će postepeno poskupljivanje omogućiti lakše prilagođavanje novim cenama, s obzirom da su u Srbiji, kako se ističe – prihodi još uvek daleko ispod evropskog proseka.

Prvi korak je, ističe MMF, povećavanje prosečne cene gasa za 11 odsto od 1. januara 2023. godine.

„Nakon toga, sprovešćemo niz povećanja prosečne cene gasa za po 10 procenata koja na snagu stupaju 1. maja 2023, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024. godine“, navodi se u dokumentu MMF.

Postepeno podizanje cena električne energije

Stend baj aranžman, kako se ističe, podrazumeva klauzulu o konsultacijama, koje bi se održale u slučaju da tržišne cene gasa prelaze 250 evra po mWh, u proseku, tokom dvonedeljnog perioda. U tom slučaju bi se, kako se ističe, pokrenula diskusija kako bi se u slučaju potrebe pomoglo u suzbijanju rizika po budžet.

MMF predviđa i postepeno podizanje cena električne energije, istim tempom tokom perioda trajanja dvogodišnjeg aranžmana. Cilj je, takođe isti – pokriće troškova proizvodnje struje.

Prvi korak je već najavljeno poskupljenje struje za osam odsto za domaćinstva od 1.januara 2023. godine, dok je, kako navodi MMF, gornja granica za istovremeno poskupljenje struje za privredu takođe osam procenata.

„Nakon toga će se primeniti niz povećanja prosečne cene električne energije za po osam procenata od 1. maja 2023. godine, 1. novembra 2023. i 1. maja 2024“, navodi MMF.

Plan ovih povećanja cena razmatraće se, kako se navodi, i tokom prve revizije stend-baj aražmana.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Nema rasta poreza iznad 10 odsto za paušalce

by bifadmin 23. децембар 2022.

Zaštitna odredba Uredbe o paušalnom oporezivanju štitila je paušalce od prekomernog rasta poreza. Po toj odredbi osnovica za porez paušalcima je, u poslednje tri godine, mogla da raste za najviše 10 odsto godišnje. Ta zaštitna odredba trebalo je da važi do kraja 2022, ali je Vlada Srbije na današnjoj sednici produžila njeno trajanje do kraja 2023. Ovo praktično znači da će paušalcima za 2023. godinu stizati rešenja uvećana za maksimum 10 odsto, ni procenat više.

„U slučaju da se kao rezultat promene načina utvrđivanja paušalnog poreza utvrđeni iznos osnovice poveća za više od 10 odsto u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu, primenjivaće se povećanje od 10 odsto godišnje dok iznos obaveze ne dostigne iznos koji je u skladu sa novim načinom obračuna, zaključno za 2023. godinu“, stoji u novoj, izmenjenoj uredbi koju je Vlada Srbije usvojila na sednici u četvrtak.
O problemu sa kojima bi se paušalci, da nije ovog produžetka, susreli iduće godine, portal N1 je više puta pisao.

Reforma paušalnog oporezivanja

U reformu paušalnog oporezivanja država je krenula uoči 2020. godine, kada je ostavljen rok od tri godine preduzetnicima da se prilagode. Kako je u oktobru ove godine za N1 objasnila Sonja Žabić sa portala Pausal.rs, suština je što je trebalo da od 2020. godine paušalac koji obavlja istu delatnost, bez obzira u kom gradu se registruje, plaća isti iznos na ime poreza i doprinosa.

Ona je ovu promenu objasila na primeru dva programera – onaj koji je pre tri godine registrovan u Ivanjici, plaćao je poreze i doprinose 10.000 dinara, dok je programer u Beogradu plaćao 50.000 dinara.

„Od 2020. godine, gde god da se registruje programer, on će plaćati isti iznos, oko 35.000 dinara mesečno. Da onaj programer iz manjeg mesta ne bi odjednom plaćao 35.000 dinara, uvedena je ta norma od 10 odsto povećanja godišnje, da bi se u jednom momentu, kako je predviđeno 2023. godine, to izjednačilo“, pojasnila je ona.

Pošto u praksi nije došlo do izjednačenja, Digitalna zajednica i Naled su pokrenuli inicijativu da se zaštitna odredba uredbe produži i na naredni period dok ne dođe do realnog izjednačenja poreza i doprinosa.

Vlada Srbije izmenjenu uredbu usvojila je na sednici u četvrtak, 22. decembra.

„Uredbom o izmeni Uredbe o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti produžen je za još jednu godinu period primene ograničenja povećanja poreske osnovice, najviše do 10 odsto godišnje u slučaju kada se iznos osnovice poveća u odnosu na iznos utvrđen za prethodnu godinu. Ograničenje povećanja poreske osnovice najviše do 10 odsto godišnje primenjivaće se zaključno sa 2023. godinom“, navela je Vlada Srbije u saopštenju posle sednice.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

23. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Некатегоризовано

Preduzetnice bi u 2023. trebalo da dobiju ista prava na porodiljsko bolovanje kao što imaju zaposlene žene

by bifadmin 22. децембар 2022.

Od prvog marta, a možda i od prvog januara 2023. godine, trebalo bi da budu izjednačena prava preduzetnica sa ostalim ženama kada su u pitanju trudničko odnosno porodiljsko bolovanje.

Naredna, 2023. biće godina ženskog preduzetništva, očekujemo realizaciju velikih inicijativa, kao i pokretanje novih, kako bismo više žena ohrabrili da pokrenu svoj biznis, najavila je Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije (PKS).

Ona je na svečanoj sednici Sekcije za žensko preduzetništvo PKS predstavila rezultate aktivnosti u proteklom periodu i istakla tri najvažnije inicijative koje su pokrenule članice Sekcije za žensko preduzetništvo PKS, a koje je Vlada Srbije prepoznala i realizovala.

„Prvi put su startovali prošle godine programi za finansiranje namenjeni posebno ženama preduzetnicama, druga inicijava je da Srbija od prvog juna 2022. vodi rodno senzitivnu statistiku, a treća, najvažnija, jeste da će od prvog marta, a možda i od prvog januara 2023. biti izjednačena prava preduzetnica sa ostalim ženama kada su u pitanju trudničko odnosno porodiljsko bolovanje“, istakla je Simanić.

Izvor: Sve o novcu

Foto: Paul Hanaoka, Unsplash

22. децембар 2022. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Revidiranje prognoza o rastu građevinarstva: Zakazala privatna ulaganja

by bifadmin 22. децембар 2022.

Kako se približava kraj godine, tako se smanjuju domaće prognoze o rastu građevinske industrije u ovoj godini, dok strane analize predviđaju da će građevinsko tržište u Srbiji zabeležiti pad ove i naredne godine. Ocene o tome šta je presudno za negativna kretanja su, međutim, iste – glavni „krivci“ su vrtoglav rast cena repromaterijala i nepredvidljivost troškova u gradnji, pa shodno tome i primetna oseka u privatnim ulaganjima.

Srbija se u izveštajima udruženja EECFA (Eastern European Construction Forecasting Association) samo pre četiri godine kotirala kao jedno od najperspektivnijih građevinskih tržišta u istočnoj Evropi, da bi ove godine dospela na začelje te liste. Naime, tadašnje prognoze EECFA su najavljivale da će naša zemlja dostići rekordan rast građevinskog tržišta od 7,3% u 2019. godini, a kao najveći rizik za srpsku, ali i građevinsku industriju u celoj istočnoj Evropi navedena je sve veća nestašica kvalifikovane radne snage.

Ovogodišnja predviđanja EECFA su daleko lošija za srpske građevinare, jer su se u međuvremenu okolnosti u svetu bitno promenile. U izveštaju se navodi da uprkos tome što Srbija nije direktno uključena u ekonomski rat između EU i Rusije, rast cena građevinskog materijala i energenata, kao i političke tenzije u odnosima Srbije i EU u aktuelnoj situaciji će neizbežno uzdrmati lokalno građevinsko tržište i njegove izglede, pre svega kada je reč o novim privatnim investicijama.

Od visokih cena su još gore nestabilne cene, a stalno povećanje troškova repromaterijala već stvara probleme pri ugovaranju novih poslova u Srbiji. Građevinska preduzeća ažuriraju svoje ugovore kako bi prilagodila troškove događanjima na tržištu, posebno u projektima s dugim rokovima. U 2021. troškovi izgradnje porasli su 8,8% u odnosu na 2020. godinu, pri čemu su cene građevinskih materijala imale dvocifren rast tokom druge polovine godine.

Ovaj izrazito negativan trend se dodatno ubrzao u 2022. godini, pa su cene repromaterijala porasle za 20 do 50 procenata i nastavljaju da rastu, ističu stručnjaci u ovom udruženju i dodaju da na srpskom tržištu još nema otkazivanja ugovorenih projekata, ali da će pune posledice aktuelnih potresa moći da se sagledaju tek krajem godine.

Najveći oslonac će biti javne investicije

U izveštaju se ocenjuje da je u Srbiji stambena gradnja bila „neumoljiva“ proteklih godina, jer je u 2022. ušla u osmu godinu uzastopnog rasta. Ovaj deo domaće građevinske industrije predstavlja njen vodeći segment, budući da su cene rasle brže od troškova, kamate su bile na istorijski najnižem nivou i činilo se da potražnji nema kraja.

„Ovakvo okruženje će se sigurno promeniti, pa će i stanogradnja morati da se prilagodi. Činjenica da Srbija ima uzavrelu i rastuću privredu isključuje oštar pad u kratkom roku, ali srednjoročni i dugoročni izgledi su postali mnogo slabiji. Nakon poteza američkih Federalnih rezervi, Narodna banka Srbije je takođe počela da zaoštrava svoju labavu monetarnu politiku povećanjem kamatnih stopa, što će uveliko promeniti finansijske uslove u narednom periodu“, predviđa se u izveštaju.

Autori ocenjuju da je u Srbiji uočljivo i izrazito povećanje u nestambenoj gradnji poslednjih godina, mada su neki delovi tržišta usporili nakon perioda vrtoglavog rasta. Tokom pandemije je dolazilo do kašnjenja, ali su započeti projekti nastavljeni nesmanjenom brzinom u 2021. Povećao se obim radova u svim glavnim segmentima nestambene gradnje, podržan privatnim i javnim ulaganjima. U izveštaju se, međutim, napominje da je poslednji ciklus već bio na vrhuncu, pa se očekivala konsolidacija u ovom delu građevinskog tržišta i pre nego što je došlo do novih spoljnih šokova zbog rata u Ukrajini.

Niskogradnja je, takođe, zabeležila rekordne nivoe u 2021. godini, a analitičari EECFA procenjuju da će se po svoj prilici slično završiti i ova godina. Veliki energetski, drumski i železnički projekti u Srbiji su već ugovoreni i uglavnom teku po planu. Primetno je da se javne investicije u građevinarstvo ne smanjuju, uprkos ogromnim ekonomskim neizvesnostima, pa će ovaj segment tržišta sigurno biti najveći oslonac građevinskoj industriji ove i naredne godine. S druge strane, rast cena bi mogao negativno da utiče na buduće ugovore i obim infrastrukturnih projekata, ako inflacija nastavi da raste uz dalji pad privredne aktivnosti.

Ipak, najveća opasnost za srpske građevinare prema ovom izveštaju preti zbog osipanja privatnih investicija. Primetno je da strane direktne investicije u građevinarstvo značajno opadaju tokom ove godine, pre svega zbog opreza investitora da se u ovako nestabilnim okolnostima upuštaju u bilo kakve dugoročnije projekte, a posebno u situaciji kada je pozicija Srbije u ekonomskom sukobu između EU i Rusije nedefinisana i prilično neizvesna sa daljim razbuktavanjem konflikta.

Privatne investicije domaćih investitora su takođe u padu, zbog ekonomske neizvesnosti, povećanja kamatnih stopa i nepredvidljivih troškova. Usled ovakvih kretanja, u izveštaju se predviđa da za razliku od Slovenije i Hrvatske, koje će uprkos krajnje nestabilnim globalnim okolnostima uspeti da u ovoj i narednoj godini ostvare rast građevinskih aktivnosti od oko 4%, Srbija će u 2022. i 2023. zabeležiti pad u građevinskom sektoru za 6,7%.

Troškovi rasterali investitore

Negativna kretanja u domaćoj građevinskoj industriji potvrđuje i zvanična statistika, kada se uporede podaci za prethodnu i ovu godinu. Vrednost građevinskih radova u Srbiji je prošle godine dostigla oko pet milijardi evra, što je godišnji rast za 17%, a udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) je sa 5,4% u 2020. godini povećan na 6% u 2021. Prethodne godine u ovoj industriji je bilo aktivno preko 17.000 preduzeća, od kojih je više od trećine poslovalo u izgradnji zgrada.

Firme u građevinskoj industriji su prema podacima Agencije za privredne registre (APR) raspolagale visokim iznosom imovine u odnosu na većinu drugih sektora i to od približno 21,5 miliona evra, ali su ukupne obaveze porasle za 13,7% na oko 15 miliona evra, a gubitaši u ovoj industriji, oko 560 preduzeća, uvećali su gubitak za 3,2%, na oko 3,4 miliona evra.

Preduzeća i preduzetnici u građevinarstvu zapošljavali su više od 165.000 radnika ili 7,5% ukupne radne snage, a zaposlenost je porasla za preko 5% u poređenju sa 2020. godinom. Najviše je bilo zaposlenih u izgradnji zgrada i specijalizovanim građevinskim radovima.

U 2021. godini broj izdatih građevinskih dozvola je premašio 30.000, što je bilo za trećinu više u odnosu na 2020. i za preko 63% više u odnosu na 2017. godinu. Neto priliv stranih direktnih investicija u građevinarstvu je iznosio preko 832 miliona evra i činio je više od petine ukupnih stranih investicija u 2021. godini. U periodu od 2017. do 2021. godine, ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u građevinskim delatnostima bio je nešto iznad tri milijarde evra, a najveći priliv zabeležen je u 2019. godini, u iznosu od 879,7 miliona evra.

Premda je prošle godine povećan izvoz građevinskog materijala za 5,6%, na 68 miliona evra, uvoz je bio veći za preko 20 miliona evra, i stoga je zabeležen deficit od 13,1 milion evra. Porastao je i izvoz građevinskih usluga za 5,4%, na 225,5 miliona evra, ali je uvoz dostigao 299,8 miliona evra, pa je deficit iznosio 74,3 miliona evra.

Ove godine, građevinske aktivnosti su u drugom kvartalu pale za 7,6%, a BDV za 6,7% na međugodišnjem nivou. Dva ključna razloga za loše rezultate su, kako se navodi u izveštaju Ministarstva finansija, ogroman rast cena građevinskih materijala i znatno manji obim privatnih investicija. Pao je i izvoz građevinskih usluga za više od trećine, kao i broj zaposlenih u svim segmentima, izuzev u projektantskim biroima. Stoga je sada već izvesno da će rezultati građevinske industrije biti daleko ispod prvobitno projektovanog rasta od 7,4%, što će prema prognozama, zajedno sa lošijim rezultatima poljoprivrede, najviše uticati na slabiji rast bruto domaćeg proizvoda od očekivanog.

Zorica Žarković

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Umit Yildirim, Unsplash

22. децембар 2022. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Očekuje se značajan skok cene zlata u 2023.godini

by bifadmin 22. децембар 2022.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su kupile 400 tona zlata u trećem tromesečju 2022. godine

Pred kraj 2022, stižu dobre vesti za sve koji investiraju u zlato.

Naime, cene ovog ultravrednog plemenitog metala mogle bi da dostignu nivo od 4.000 dolara po unci tokom 2023. godine, jer povećanje kamatnih stopa i strahovi od recesije „drže“ tržišta nestabilnim.

To je potvrdio generalni direktor i glavni investicioni direktor Swiss Asia Capital-a, Juerg Kiener. On je takođe dodao za CNBC da bi cena zlata mogla da dostigne između 2.500 i 4.000 dolara „u nekom momentu“ sledeće godine.

Dakle, postoji velika šansa da tržište zlata doživi značajan pomak, ali kako kaže Kiener, to „neće biti skok od samo 10% ili 20%, već potez koji će zaista doneti nove maksimume“.
Kiener je objasnio da bi se mnoge ekonomije mogle suočiti sa „malom recesijom“ u prvom kvartalu naredne godine, što bi dovelo do toga da mnoge centralne banke uspore tempo povećanja kamatnih stopa i da zlato samim tim – odmah postane privlačnije.

Ovaj stručnjak posebno naglašava da je zlato, ujedno, i jedina imovina koju svaka centralna banka poseduje.

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su kupile 400 tona zlata u trećem tromesečju 2022, što je skoro udvostručilo prethodni rekord od 241 tone tokom istog perioda 2018. godine.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

22. децембар 2022. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci