Preuzimajući u potpunosti vlasništvo nad Gorenjskom bankom, AIK Banka je uspešno završila proces planirane akvizicije u Sloveniji. Od 10.06.2019. AIK Banka i zvanično je postala 100% vlasnik Gorenjske banke, preuzimanjem preostalog dela deonica u vlasništvu manjinskih akcionara.
Category:
Vesti
Prvih 10 evropskih država po broju stranih direktnih investicija su Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Španija, Belgija, Poljska, Turska, Holandija, Rusija i Irska, pokazuje studija kompanije Ernst i Jang koja je objavljena u sredu.
Ovo je top 10 zemalja po broju stranih investicija
Ova firma sprovela je Anketu o privlačnosti Evrope u kojoj je učestvovalo više od 500 međunarodnih kompanija, a 56 odsto ispitanika navelo je zapadnu Evropu kao jedan od tri najbolja regiona za investicije.
U Britaniji su sprovedena 1.054 investiciona projekta u 2018, u Francuskoj 1.027, u Nemačkoj 973, u Španiji 314, u Belgiji 278, u Poljskoj 272, u Turskoj 261, u Holandiji 229, u Rusiji 211 i u Irskoj 205.
Srednja i istočna Evropa je drugi najtraktivniji region za strane direktne investicije na svetu, odmah posle zapadne Evrope, navodi se u studiji.
Uspeh srednjeevropskih i istočnoevropskih zemalja nije zanemarljiv, budući da je ova regija pre pet godina bila tek na četvrtom mestu po privlačnosti za investitore, navodi se u anketi.
Strane direktne investije u Evropi opale su u 2018. godini po prvi put u poslednjih šest godina, i to za četiri odsto, a sprovedeno je 6.356 investicionih projekata.
Evropski BDP usporio je rast i iznosio samo 1,8 odsto prošle godine, a na investicije uticali su i strani faktori, kao što je slab rast američkih investicija u Evropi, usporavanje privrednog rasta Kine i Japana.
Anketirane kompanije ocenile su da privlačnost Evrope za strane direktne investicije najviše ugrožava Bregzit, dok je na drugom mestu politička nestabilnost u EU, na trećem porast populizma i protekcionizma i na četvrtom globalna politička neizvesnost.
IzvorNova ekonomija
Prvi put od 2010. godine, Singapur je ove godine rangiran kao prva najkonkurentnija ekonomija u svetu, čime su sa vrha liste pomerene Sjedinjene Američke države, objavio je IMD World Competitiveness Rankings.Singapur je napredovao na vrh sa trećeg mesta, i tako napravio rokadu sa SAD. Hong Kong je ostao na drugoj poziciji dok su Ujedinjeni Arapski Emirati po prvi put među prvih pet najkonkurentnijih ekonomija.
Ova zemlja je 2016. bila na 15. poziciji, a druge ekonomije je ostavila iza sebe zahvaljujući digitalnom napretku i preduzetništvu.
Razlog za napredovanje Singapura su napredna tehnološka infrastruktura, dostupnost obučene radne snage, povoljni zakoni o imigracijama i brzo započinjanje biznisa.Hong Kong se zadržao kao i prošle godine na srebrnoj poziciji zahvaljujući niskim porezima i povoljnom poslovnom okruženju, kao i zbog dostupnih izvora finansiranja.
Inicijalni zamah američke privrede zahvaljujući poreskoj politici predsednika Trampa izbledeo je zbog visokih cena goriva, slabijeg izvoza hajteka i flukturacija dolara.Srbija nije uopšte rangirana na ovoj listi.Od zemalja u okruženju, Slovenija je na 37. poziciji, isto kao i 2018. godine. Bugarska je na 48. poziciji, a Hrvatska na 60. mestu.
The IMD World Competitiveness Rankings osnovan je 1989. i sastoji se od 235 indikatora za 63 rangirane zemlje. Rangiranje u obzir uzima podatke kao što su zaposlenost, nezaposlenost, BDP, javne rashode na zdravstvo i obrazovanje, kao i „meke“ podatke iz istraživanja o socijalnoj koheziji, globalizaciji i korupciji.
Izvor Business Intelligence Balkans
Bred Kivel, Uptake Technologies Inc. proglašen je za EY Svetskog Preduzetnika godine™ 2019
by bifadmin
U subotu, 8. juna u Monte Karlu, Bred Kivel (Brad Keywell), predsednik i CEO kompanije Technologies Inc.
proglašen je EY Svetskim Preduzetnikom za 2019. godinu na svečanoj ceremoniji. Ove godine u trci za
najprestižnije priznanje u preduzetništvu našlo se 57 nacionalnih pobednika i nosilaca priznanja EY
Preduzetnik godine iz 47 zemalja. Na takmičenju koje devetnaesti put organizuje međunarodna
revizorsko-konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) Republika Srbija je sedmi put imala svog
predstavnika.
Našu zemlju na ovogodišnjem izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine predstavljao je Dejan Papić,
osnivač i vlasnik kompanije Laguna, sedmi po redu dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine u Srbiji.
Izdavačka kuća Laguna, uspešno posluje već 20 godina, a Dejan Papić, ispred kompanije Laguna, poneo je
nagradu u konkurenciji od 33 kandidata, a izabran je od strane nezavisnog žirija.
„Čast mi je pre svega da budem ovde, a činjenica da sam imao priliku da reprezentujem Srbiju kao neko ko
dolazi iz oblasti kulture, kao neko ko želi da promoviše kulturu čitanja za mene je jako značajna. Smatram
da je kultura čitanja temelj razvoja svakog društva i izuzetno sam ponosan što na ovom takmičenju već
godinama unazad nije bilo predstavnika iz oblasti kulture i što je Lagunina priča pokazala koliko je knjiga
važna u Srbiji“, rekao je Dejan Papić.„Izuzetno smo ponosni na gospodina Dejana Papića, sedmog po redu predstavnika naše zemlje na izboru za
EY Svetskog Preduzetnika godine u Monte Karlu. Ove godine, jako je specifično što je gospodin Papić jedini
od 57 nacionalnih pobednika koji dolazi iz oblasti kulture, a uz to jedan od svega 10 preduzetnika koje je
Londonski Times magazin intervjuisao. EY Srbija nastavlja sa promovisanjem programa EY Preduzetnik
godine u našoj zemlji, a mi definitivno vidimo budućnost naših preduzetnika u ovom programu. Dejan Papić
je pokazao koliko naši preduzetnici mogu da ponude, da se istaknu među najboljima, a uz to je dostojno
predstavio kako svoju kompaniju, tako i preduzetnički duh Srbije“, rekao je Ivan Rakić, rukovodeći partner
kompanije EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.
Bred Kivel, EY Svetski Preduzetnik za 2019. godinu, nakon što je osnovao šest uspešnih kompanija, 2014.
godine osnovao je Uptake Technologies Inc. Kompanija analizira podatke senzora na industrijskim
mašinama i opremi kako bi unapred alarmirala svoje klijente ukoliko određena oprema nije na optimalnom
nivou funkcionisanja. Softver koji su razvili kompanijama može da uštedi milione dolara tako što će im
omogućiti da bolje prate rad svojih mašina.
„Preduzetništvo se ne odnosi samo na razbijanje kalupa, već i na pravljenje istog kako bismo pronašli
intuitivni i direktniji put do cilja. Revolucija u prikupljanju podataka i prediktivni uvid u prekid globalne
industrije tek počinje. Cilj mi je da stvorim dugoročno održiva rešenja za neke od gorućih ekonomskih i
socijalnih izazova na svetu. Veoma sam ponosan što sam prepoznat na ovaj način“, rekao je Bred Kivel,
nosilac priznanja EY Svetski Preduzetnik godine 2019.
Srbiju trenutno želi da napusti gotovo polovina populacije izmedju 15 i 29 godina, bez ideje o povratku, izjavio je danas prodekan za saradnju sa privredom Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dragan Lončar.
„U narednim godinama zemlju bi moglo da napusti i do 25 odsto školovane i mladje populacije“, kazao je on na forumu Srpske asocijacije menadžera (SAM) „Kako zadržati mlade u Srbiji“.
Lončar je dodao i da je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134. poziciji, a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja, što je pokazalo istraživanje Svetskog ekonomskog foruma (WEF).
Na skupu je rečeno i da je prema podacima OECD (Organisation for Economic Co-operation and Development) od 2000. godine iz Srbije je otišlo više od 650.000 ljudi, najviše mladih.
Istraživanje Ministarstva prosvete iz 2018. godine, medju 11.013 studenata, pokazalo je da 25 odsto studenata želi da nastavi školovanje u inostranstvu, a od tog broja njih 66 procenata želi da nastavi tamo da živi.
„Tema odliva mozgova iz Srbije danas je aktuelnija kao nikada pre, posebno jer su procene da svake godine našu zemlju napusti najmanje 35.000 ljudi, u potrazi za boljim standardom i perspektivom. Zato je Srpska asocijacija menadžera odlučila da pokrene seriju diskusija sa privrednicima, državnim institucijama i fakultetima u želji da istaknemo važnost da svako u svojoj sferi, preuzme odgovornost i da pokuša da kreira uslove za bolji život i rad mladih ljudi u Srbiji“, izjavila je izvršna direktorka SAM-a Jelena Bulatović.
Generalni direktor Strateškog distributivnog područja Srbija Atlantik Grupe Dragomir Kostić, koji je i dobitnik „SAM Godišnje nagrade 2018“ u kategoriji „Najbolji program za razvoj talenata“, kazao je da fokus njegove kompanije na podršvci zaposlenima kako bi iskoristili svoje potencijale i poboljšali svoje veštine, ali i na privlačenju i negovаnju mladih talenata.
„Upravljanje talentima predstavlja oblik upravljanja ljudskim kapitalom i to je dugoročan, sveobuhvatan i integrisan pristup podupiranju i ojačavanju temeljnih kompetencija kompanije. Najuspešnije kompanije na svetu svoju prednost grade upravo na razvoju sistema uspešnog upravljanja ljudskim resursima i privlačenju i zadržavanju najboljih“, rekao je Kostić.
Da su ljudi najveća vrednost kompanije i da je pre svega njihovo zadovoljstvo razlog njihovog ostanka u kompaniji, istakao je izvršni direktor Vip mobajl Srbija i A1 Slovenija Dejan Turk.
On je dodao i da je važno uvesti kulturu otvorene i dvosmerne komunikacije, kao i medjusobne podrške, što se ne odnosi samo na poslovne situacije, već i kada je u pitanju privatni život.
„Već godinama u poslovnim krugovima možete čuti termin ‘borba za talente’, a u pričama o budućnosti država ‘kako zadržati mlade talente’. To je sve teže, jer je zahvaljujući tehnologijama čitav svet jedno tržište, a mobilnost je nešto što se danas podrazumeva. Najbolji kadrovi u jednoj kompaniji su tu zbog onoga što kompanija nudi“, rekao je direktor Schneider Electric Srbija Dejan Marković.
On je istakao da njegova kompanija posluje u više od 100 zemalja i da je svuda najvažnije da svako od zaposlenih ima iste resurse i mogućnosti.
Izvor Beta
Dejan Papić, Laguna, EY Preduzetnik godine u Srbiji takmiči se u konkurenciji od 57 nacionalnih pobednika iz 47 zemalja koji će večeras biti primljeni u Dvoranu slavnih EY Svetski Preduzetnik godineTM.
Devetnaesto po redu gala veče povodom izbora za EY Svetskog Preduzetnika godine, održaće se 8. juna u Monte Karlu.
Dejan Papić, osnivač i vlasnik kompanije Laguna, nosilac priznanja EY Preduzetnik godineTM u Srbiji, ove nedelje se u Monte Karlu bori za titulu EY Svetskog Preduzetnika 2019 godineTM. On se takmiči među konkurencijom od 57 nacionalnih pobednika iz 47 zemalja sveta. Pobednik ovogodišnjeg izbora za EY Svetskog Preduzetnika godineTM biće proglašen na ceremoniji koja će se održati večeras, 8. juna u Dvorani slavnih, gde je od 2001. do sada učestvovalo preko 700 finalista.
Nagradu EY Svetski Preduzetnik godineTM dodeljuje međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young) u Monte Karlu devetnaesti put u junu mesecu 2019. godine. Program slavi tradiciju preduzetničkog uspeha koji veliča inovaciju, stvaranje novih radnih mesta i ekonomski rast, koji doprinosi izgradnji boljeg poslovnog okruženja što je ujedno i moto kompanije EY. Osim same dodele nagrade, program u Monte Karlu uključuje i čitav niz zanimljivih govornika, panel diskusija i drugih manifestacija od posebnog značaja za preduzetnike i druge uticajne poslovne lidere koji će prisustvovati.
Dejan Papić, osnivač i vlasnik kompanije Laguna sedmi je po redu dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine u Srbiji. Izdavačku kuću Laguna osnovao je 1998. godine, a gospodin Papić ujedno je i osnivač Udruženja izdavača i knjižara Srbije, knjižarskog lanca Delfi, a od pre petgodina i Radija Laguna. Danas, kompanija slavi 20 godina uspešnog poslovanja i u svojoj ponudi ima najaktuelniju literaturu uz Lagunin klub čitalaca koji broji više od 600.000 članova, a kao izdavača, ovu kuću je izabralo više od 1.400 stranih i 300 domaćih autora. Laguna je do sada objavila oko 4.000 naslova, tempom izdavanja oko 350 naslova godišnje, što čini oko 1.5 miliona primeraka, a takvi poslovni planovi, veliko lično zalaganje u radu i odabiru saradnika, doveli su Lagunu na vodeću poziciju u izdavaštvu u Srbiji.
Srbija godišnje uveze 400 tona belog luka, crnog luka 10.000, a krompira 40.000 tona. Beli luk uvozimo iz Kine, crni iz Perua, paradajz iz Burkine Faso.
Zašto jedemo luk iz Perua i paradajz iz Burkine Faso?
Čini se da zemlja koja je nekada tvrdila da može da hrani pola Evrope, danas ne može da hrani ni samu sebe. Niskim cenama proizvoda iz uvoza „ugušena“ je domaća proizvodnja. Pored subvencija, potrebna je i promocija kvaliteta domaćih proizvoda, kažu stručnjaci.
Za pasulj godišnje platimo 9,5 miliona evra, krompir sedam miliona, a kupus 30 miliona evra.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da se i sam iznenadi kada u prodavnicama i na pijacama vidi odakle sve uvozimo voće i povrće.
Napominje da su nekada uvođene mere kojima se ograničavao uvoz, kako bi se zaštitila domaća proizvodanja. Međutim, od 2000. godine promenilo se mnogo toga, pre svega zbog evrointegracija.
Srbija je potpisala veliki broj sporazuma o slobodnoj trgovini, pre svega 2008. sa EU, zatim sa Ceftom i niz bilateralnih sporazuma. Previše smo žurili da svoje tržište oslobodimo oslanjajući se na obećanja da ćemo do 2016. postati punopravna članica EU -ukazuje Prostran.
S druge strane, izgubili smo i velike proizvođače i velike prerađivače.
Problem je, tvrdi Prostran, i to što smo „pomalo postali pomodari“ jer želimo da nam je neko voće i povrće dostupno tokom cele godine.
Postavlja se, međutim, pitanje zašto uvozimo beli i crni luk, pasulj i krompir.
Da bi osvojili tržište, strani proizvođači ne mare za troškove transporta, već niskom cenom guše domaće proizvodnje. Prostran napominje da je ipak teško dokazivo da neko koristi damping cene za osvajanje tržišta.
Domaći proizvođači su dovedeni u situciju da se bore za tržište sa proizvodima uvezenim iz zemalja gde je poljoprivredna proizvodnja visoko subvencionisana.
U budžetu Evropske unije od 2014–2012. od 930 milijardi evra za poljoprivredu je izdvojeno 408 milijardi, dakle više od 40 odsto. Drugo, oni su ranije bili usmereni prema ruskom tržištu, a sa uvođenjem embaraga oni traže druga tržišta i nama sada to nude po mnogo nižoj ceni. Kod nas je konkurentnost proizvođača niska -kaže Prostran.
Potrebno je određeno vreme da bi kupci shvatili da su domaći proizvodi kvalitetniji. Primer za to je svinja mangulica.
Počeli smo da gajimo produktivnije bele rase, u narodu poznate kao ‘najlonke’. Ali, onda se neko ipak setio da je ta mangulica zdravija i kvalitetnija i sada je u toku proces povratka mangulice -navodi Prostran.
Kvalitet nađe put do kupaca
Primer porodice Kanački iz sela Sakule u Banatu dokaz je da kvalitet nađe put do kupaca.
Kada su pre dve i po decenije počeli da proizvode beli luk kao i svi mali proizvođači iz sela, noću bi kretali u Beograd na Kalenić pijacu da bi ga prodavali. Sada im je mnogo lakše jer imaju svoje poznate kupce:
Sada nam dolaze kući, od pre deset godina je tako i pola prodamo za konzum, a pola prodamo za seme -kaže Vesna Kanački.
Sa četiri hektara, Kanački očekuju oko sedam tona belog luka koji je, kako kažu, odličnog kvaliteta i zato se ne plaše konkurencije iz uvoza. Znaju i cenu ispod kojeg ga neće prodavati:
Domaćem ne može sigurno da parira luk iz uvoza, a cena zavisi od ponude i potražnje. Mi ne možemo na to uticati, ali tražićemo dobru cenu,jer znamo kakav kvalitet nudimo. Ove godine očekujemo dva evra po kilogramu i to je dobra cena koja pokriva naše troškove -objašnjava Ivana Kanački.
Svake godine su imali problema da obezbede radnike za vađenje belog luka i zato su odlučili da kupe vadilicu koja za osam sati može da izvadi luk sa jednog hektara. Ova investicija ih je koštala 15.000 evra, ali im je na njivi sad mnogo lakše.
Zahvaljujući novoj mašini Kanački sad luk mogu da vade u punoj zrelosti i zato je plod mnogo kvalitetniji i ima lepu belu boju. Dok ne dođu novi kupci, krasi dvorište ove vredne porodice u Sakulama.
Potrebna podrška i kupaca i države
Milan Prostran ističe da je on među onima koji promovišu princip „kupujmo domaće“.
Međutim, promocijom domaćih proizvoda moraju da se bave svi – od vrha države do proizvođača. Navodi primer predsednika Emanuela Makrona, koji se u svakoj prilici trudi da promoviše francuski baget, sireve, vino.
Ako mi sami ne promovišemo domaću proizvodnju, ako je mi sami ne podržimo iz agrarnog budžeta Republike Srbije, nema nama sreće ako se oslanjamo samo na neke fondove -upozorava Prostran.
Neophodno je i bolje urediti sistem zaštite useva, pre svega sistem zaštite od grada.
Pored toga, potrebno je i da poljoprivrednici osiguravaju letinu, ali pod povoljnijim uslovima. Država premije osiguranja trenutno subvencioniše sa 50 odsto, dok EU farmere subvencioniše sa više od 80 odsto.
Sporazume o slobodnoj trgovini koje smo sklopili u proteklom periodu ne možemo da menjamo, priznaje Prostran, ali napominje da možemo da menjamo pristup podsticanju i promovisanju domaće proizvodnje.
Izvor Srbija danas
Svetski i domaći mediji objavili su da je grupacija Fijat Krajsler automobili (FCA) povukla ponudu za integraciju sa francuskim Renoom, nakon čega su usledile međusobne optužbe nesuđenih partnera za neuspešno stvaranje trećeg, odnosno, sa Renoovim dugogodišnjim partnerom, japanskim Nisanom, najvećeg proizvođača automobila na svetu.Fijat je kao razlog povlačenja ponude, preneli su mediji, naveo „političke uslove u Francuskoj“.
– Uslovi francuske vlade za konačni sporazum bili su da se spajanje završi kao deo postojećeg saveza između Renoa i Nisana, da se sačuvaju francuski poslovi i fabrike, da se stvori uprava koja će poštovati ravnotežu između Renoa i Fiat Krajslera i da se osigura učešće u inicijativi Nemačke za električne baterije, navedeno je u saopštenju Fijat Krajslera, koji bi, prema saznanjima našeg lista iz krugova bliskih upravi FCA u Torinu, sutra (petak) mogao ovim povodom da izađe sa novim kominikeom.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je istim povodom izjavio da su ispunjena tri uslova, ali da je Nisanov pristanak za spajanje ostao nerešeno pitanje. Kompanija Fijat Krajsler ostaje, kako je saopšteno, uverena u kvalitet predloga koji je dobro prihvaćen na tržištima i u industriji i koji bi doneo dobrobit svim stranama.
– Međutim, postalo je jasno da trenutno ne postoje politički uslovi u Francuskoj da bi se ovakva saradnja produžila. FCA će nastaviti da ispunjava svoje obaveze kroz implementaciju svoje nezavisne strategije, navodi se u izjavi italijansko-američke kompanije. Francuski ministar finansija je uzvratio da je Fijat Krajsler kriv za propadanje spajanja, stavljajući „veliki pritisak“ na Reno da brzo prihvati ponudu ili da je napusti. Fijat Krajsler nije odgovorio nije odgovarao na optužbe francuske vlade, dok je Nisan odbio da komentariše trenutnu situaciju.
Do odustajanja Fiat Krajslera, navode mediji, došlo je nakon saopštenja Renoa da je uprava te firme odložila glasanje o spajanju na zahtev francuske vlade , koja je, kao najveći deoničar Renoa (sa oko 15 odsto udela u toj kompaniji), zatražila još pet dana da razmotri dogovor i dobije podršku od Nisana, dugogodišnjeg japanskog partnera. Spajanjem bi se, inače, stvorila kompanija vredna skoro 40 milijardi dolara, a da se pridružio i Nisan bila bi stvorena najveća svetska automobilska kompanija.
Našim sagovornicima sa višedecenijskim poslovnim kontaktima u Fijatovoj centrali Torinu danas, nakon ovako intoniranih i nedorečenih saopštenja, te međusobnih optužbi dveju strana, nikako nije bilo jasno da li su pregovori Fijat Krajslera sa Renoom definitivno propali, ili privremeno prekinuti dok se ne regulišu trenutno, kako se špekuliše, nerešeni problemi između Renoa i Nisana. U ovim krugovima smatraju da se Fijat Krajsler možda malo istrčao saopštenjem o potencijalnom spajanju sa Renoom i time uveliko uplašio ostale krupne igrače u svetu autombilske industrije.
Da li se Fijat Krajsler istrčao i da li su pregovori italijansko-američke kompanije sa Renoom (i Nisanom, koji se takođe pita) definitivo propali ili privremeno prekinuti, saznaće se – uskoro.
Poznavaoci ove problematike napominju, međutim, da Fijat najavom spajanja sa Renoom nastavlja strategiju i viziju razvoja kompanije koju je, još sredinom prethodne decenije ”patentirao” lane preminuli izvršni direktor Fijat Krajslera Serđo Markione.
Fijat je, u skladu sa Markioneovom vizijom razvoja kompanije 2008, najpre preuzeo kragujevačku Zastavu. Godinu dana docnije počeo je preuzimanje trećeg po veličini američkog proizvođača automobila – Krajslera, kojeg je konačno preuzeo sredinom 2011. Fijat je 20o9. bio najavio i preuzimanje OPELA i još dva brenda Dženeral Motorsa, ali taj poslovni aranžman, iz javnosti nepoznatih razloga, nije realizovan kao što nisu uspela ni nagoveštavana spajanja Fijat Krajslera sa Hjundaijem, Pežoom, te Folksvagenom.
Za poznavaoce (ne)prilika u domaćoj automobilskoj industriji, informacija o prekidu pregovora o spajanju Fijat Krajslera sa Renoom, druga je loša vest u roku od svega nekoliko dana za Fijatovu fabriku u Kragujevcu i njene radnike, koji su, podsetimo, upravo obavešteni da menadžment njihove firme očekuje saglasnost Vlade Srbije da već od 17. juna, zbog sve slabijeg plasmana modela “500L” na evropskim i ostalim inostranim tržištima, počne da ih šalje na plaćena odsustva u trajanju od dodatnih 87 dana (više od četiri meseca), pri čemu će zarade da im budu umanjene za 35 do 40 odsto.
Kako je gotovo izvesno da Vlada, odnosno Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja neće negativno da odgovori na rečeni zahtev menadžmenta kompanije FCA Srbija, te da premijerka Ana Brnabić nije konkretno odgovorila na sindikalnu molbu da država, u konkretnoj situaciji, pomogne šumadijskim trudbenicima, to je maltene gotova stvar da će zaposleni u kragujevačkom Fijatu u mesecima do kraja godine mahom da budu bespsoleni i da primaju za 35 do 40 odsto manje plate.
Ali, zašto bi i prekid pregovora o spajanju Fijat Krajslera i Renoa bio loša vest za šumadijske “automobildžije”? Upućeni smatraju da je to stoga što bi integracijom Fijat Krajslera i Renoa (sa Nisanom) bila stvorena svetska mega kompanija, koja bi svojim fabrikama, pa i onoj kragujevačkoj, obezbeđivala mnogo brži i efikasniji i jeftiniji razvoj, time i brže dobijanje novih modela, te značajno veću upošljenost kapaciteta i zaposlenih, što je, inače, najteža “boljka” fabrike u Kragujevcu, koja sa postojećim modelom “500L” već nekoliko godina radi po principu “kreni stani”, s tim što su ti proizvodni zastoji sve duži.
Ove godine će proizvodni zastoji u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu, sa tronedeljnim kolektivnim godišnjim odmorom i zakonski dozvoljenih 45 radnih dana plaćenog odsutva, uz 87 dodatnih neradnih dana, da traju čak više od šest meseci. Najavljivano spajanje Fijat Krajslera i Renoa, najverovatnije, bi dugoročnije rešilo ovaj problem Fijatove fabrike u Kragujevcu, tim pre su proizvodni program Fijata i Renoa uveliko kompatibilni, posebno u segmentu manjih, gradskih automobila, kakvi su, s obzirom na instaliranu opremu, pogodni za kompaniju FCA Srbija. Zato u Kragujevcu žele da veruju da su pregovori Fijat Krajslera sa Renoom samo privremneno prekinuti. Koliko su ova očekivanja realna, pokazaće vreme.
Izvor Danas
Startap mala i srednja preduzeća iz Srbije koja se bave proizvodnjom hrane, energijom i životnom sredinom, imaju priliku da učestvuju u velikom evropskom programu PRASEC, vrednom 2,5 mil EUR, u kojem je jedan od partnera novosadski institut Biosens.
Reč je o projektu finansiranom iz Horizon2020 programa za istraživanja i inovacije koji ima za cilj da inovatorima – startap, malim i srednjim preduzećima obezbedi neophodne resurse kako bi razvijali, i na tržištu nudili proizvode i usluge zasnovane na tehnologijama osmatranja Zemlje (tzv. Earth Observation – EO).
Kako kažu u Biosensu, ovaj cilj biće ostvaren pokretanjem sveobuhvatnog biznis akceleratora, nudeći ukupno 2,5 mil EUR bez udela u kompaniji. Program će takođe obezbediti podršku u vidu mentorstva, treninga i saveta vezanih za izlazak na tržište. Projekat je fokusiran na tri rastuća sektora: hrana, energija i životna sredina, a PARSEC aktivnosti su zvanično započete 21. maja 2019. godine u Briselu i trajaće dve i po godine.
Ukazujući na značaj programa PARSEC u Biosensu, jednoj od najrazvijenijih naučnih institucija u ovom delu Evrope, ukazuju na to da era obrade velikih podataka, predvođene Kopernikusovom politikom besplatnih, potpunih i otvorenih podataka, ali i pojavom novih EO biznis modela, otvara beskrajne prilike za razvoj inovativnih usluga i proizvoda.
Kako bi u potpunosti iskoristili ovu priliku, startapima i malim i srednjim preduzećima, potrebni su pristup kapitalu, znanju, tržištima i tehnologiji. PARSEC će te resurse obezbediti putem sveobuhvatnog biznis akceleratora. Na ovaj način projekat će omogućiti transformaciju inovativnih ideja u proizvode spremne za tržište, a koji donose dodatnu vrednost korisnicima u oblasti hrane, energije i zaštite životne sredine, objašnjavaju u novosadskom institutu.
Dodaju da će svojim pristupom PARSEC omogućiti optimalno korišćenje EO podataka i usluga i time podržati implementaciju regionalnih strategija pametne specijalizacije. Takođe, na ovaj način projekat će doprineti i povećanju konkurentnosti kompanija iz Evrope na međunarodnoj sceni.
PARSEC će raspisati poziv za sve zainteresovane da učestvuju u programu akceleracije. Ovaj otvoreni poziv nadovezuje se na dokazani uspeh KATANA akceleratora i biće implementiran na sledeći način:
U prvoj fazi – sa planiranim početkom u ranu jesen 2019. godine – PARSEC će organizovati peer-to-peer evaluaciju kako bi odabrali 100 pobednika koji će dobiti početni kapital (000 EUR po aplikantu)
U drugoj fazi, PARSEC će pružiti podršku uspešnim kandidatima kako bi formirali timove između različitih sektora i zemalja (konzorcijumi od 2-4 kompanije) i razvili inovativne usluge u oblasti hrane, energije i zaštite životne sredine zasnovane na EO tehnologiji.
Na kraju, stručni žiri koji čine lideri iz industrije, investitori, stručnjaci iz pomenutih oblasti, predstavnici venture capital fondova i/ili poslovni anđeli, odabraće 15 konzorcijuma koji razviju usluge sa najvećim komercijalnim potencijalom. Izabrani konzorcijumi dobiće dodatna sredstva (do 100.000 EUR po konzorcijumu) uz priliku da privuku dodatne venture capital
U poslednje dve faze timovi će dobiti podršku pan-evropskog tima stručnjaka u vidu povezivanja, mentorstva, treninga i pripreme za investicije i izlazak na tržište. Sva sredstva za prvu i poslednju fazu namenjena su razvoju ideja i proizvoda startapa i malih i srednjih preduzeća i ne zahtevaju udeo u kompaniji.
Uz ovako dizajniran program akceleracije, i ponudu od ukupno 2.5 mil EUR, PARSEC teži da pomogne inovativnim preduzećima da kreiraju vrednost u okviru postojećih, kao i u novim industrijskim lancima vrednosti i da svoja rešenja prikažu na tržištu. Iz tog razloga, PARSEC će takođe uspostaviti tri tehnološke platforme koje će učesnicima pomoći da brže stignu do tržišta (tzv. Large Scale Demonstrators):
Projekat PARSEC je sada i zvanično počeo. Otvoreni poziv za aplikacije je u pripremi i biće raspisan u ranu jesen 2019. godine. Iz Biosensa pozivaju zainteresovane da PRASEC aktivnosti prate na društvenim mrežama i pridruže se PARSEC zajednici.
E kapija
Pod sloganom „Beograd – grad jednakih šansi za sve“ program će u fokusu imati iskorenjivanje nejednakosti na svim nivoima
Na otvaranju konferencije „Saradnjom do održivog razvoja – Agenda 2030“ zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić predstavio je program Beograd 2030, koji će se sprovoditi pod sloganom „Beograd – grad jednakih šansi za sve“.
„Glavni cilj Beograda 2030 biće iskorenjivanje nejednakosti na svim nivoima, a novi strateški dokument Grada Beograda imaće u fokusu implementaciju ciljeva agende Agende 2030 i njihovo prilagođavanje lokalnom nivou,“ najavio je Vesić, istakavši da će u narednom periodu biti vidljivi rezultati koji će se na nivou grada sprovoditi u okviru ovog programa.
Vesić je prisutne upoznao i sa podacima da, prema indeksu održivog razvoja za 2018. godinu, Srbija zauzima četrdesetu poziciju sa 71,2 poena, od ukupno 156 rangiranih zemalja, što je smešta u prvu čevrtinu ove liste. „Želimo da uključivanjem Grada Beograda u proces ostvarivanja ciljeva održivog razvoja ubrzanim koracima značajno popravimo svoju poziciju, da se nađemo među najboljima i doprinesemo ispunjavanju Agende 2030 u čitavoj Srbiji,“ rekao je Vesić i dodao da smo i sada već iznad nekih razvijenijih zemalja.
Konferencija „Saradnjom do održivog razvoja – Agenda 2030“ održana je u organizaciji regionalnog projekta „Socijalna prava za osetljive grupe“ SoRi Nemačke razvojne saradnje koji sprovodi GIZ, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije, Sekretarijata za socijalnu zaštitu Grada Beograda i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO).