Stručni skup „Internet dijalog“ održan je 5. juna u Konferencijskoj sali Pravnog fakulteta u organizaciji Fondacije „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Okupljeni studenti prava, advokati, i drugi zainteresovani profesionalci imali su prilike da slušaju izlaganje na temu autorskog prava i njegove zaštite na internetu i da se informišu o radu Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije u prethodnoj godini.
U pozdravnom govoru dekan Pravnog fakulteta prof. dr Zoran Mirković izrazio je zadovoljstvo zbog dugogodišnje saradnje Pravnog fakulteta i Fondacije RNIDS i dodao da Fakultet temi intelektualne svojine posvećuje izuzetnu pažnju. Goran Milanković, član Upravnog odbora RNIDS-a, napomenuo ja da Fondacija sarađuje duže od decenije sa Pravnim fakultetom i zaključio da se na skupovima posvećenim intelektualnoj svojini svaki put nešto novo može naučiti.
U fokusu skupa bilo je izlaganje dr Sedrika Manare, direktora Gugla za autorsko pravo, sa kojim je razgovarao prof. dr Dušan V. Popović, redovni profesor Pravnog fakulteta. Dr Sedrik Manara je izlaganje započeo osvrtom na istorijsku pozadinu pitanja zaštite autorskog prava i objasnio da je danas regulacija ove oblasti izuzetno zahtevna, usled činjenice da korisnici sa svakog dela planete putem velikog broja platformi pristupaju istom sadržaju, dok je autorsko pravo predmet lokalnih zakona. Ključni izazov sa kojim se regulativa intelektualne svojine suočava na internetu je višestrukost – mnoštvo platformi na kojima je dostupna neverovatna količina sadržaja koji praktično svako sa pametnim telefonom može da postavi. Zato je važno znati da se u digitalizovanom svetu autorsko pravo tiče baš svakoga ko neki sadržaj plasira na internetu. Danas pojedinac sa pametnim telefonom nije samo onaj koji konzumira, već je i onaj koji stvara sadržaj. Do 99% kreativnog sadržaja dostupnog na internetu ne postavljaju profesionalci, već amateri. Dok oni proizvode okean sadržaja, profesionalni fotografi, pisci, videografi… doprinose kapima tom okeanu. Tektonske promene na tržištu uzrokovala je univerzalna dostupnost sadržaja, pre svega besplatni sadržaji pod Creative Commons licencom. Posledično, brojne industrije (među kojima se ističe muzička industrija) beleže pad prihoda. Dr Sedrik Manara primećuje da je sve više autora, i da je „pita“ zapravo veća, samo što sada više njih uzima svoje parče.
Posebno zanimljiv deo izlaganja ticao se nove Direktive EU o autorskom pravu na digitalnom jedinstvenom tržištu, usvojene u aprilu 2019. godine, koju su države članice dužne da implementiraju u nacionalne propise u roku od dve godine. Zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ova Direktiva tiče se i zakonodavstva Srbije. Direktiva daje novo pravo medijskim kućama u vezi sa korišćenjem njihovih publikacija onlajn, što implicira da će Gugl morati da plati medijima za korišćenje odlomaka u svojim servisima, kakav je Google News. Dr Sedrik Manara komentarisao je ovu odredbu u kontekstu Nemačke, koja je 2013. uvela takav zakon. Dr Manara je objasnio da je praksa Gugla bila da na svom servisu indeksira samo vesti za koje je postojalo odobrenje sa sajtova čiji kodovi nisu zabranjivali indeksiranje. No, novi zakon je implicirao traženje nove saglasnosti izdavača sadržaja, što je rezultiralo, usled činjenice da odgovorni za sadržaj nisu odgovorili na Guglove dopise, smanjenjem broja naslova za dve petine. Konstatovao je da zakon, iako mu je to bio proklamovani cilj, nije doprineo diverzifikaciji medija na internetu, naprotiv. Iskustvo je pokazalo da posebno ispaštaju manji izdavači i mediji jer im bez prisustva na Guglu broj poseta sajtovima pada, što vodi i padu prihoda od oglašavanja.
U drugom delu skupa bilo je reči o praksi Komisije za rešavanje sporova povodom registracije naziva nacionalnih internet domena Srbije u prethodnoj godini, o čemu je govorila prof. dr Sanja Radovanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Ona je navela da je prošle godine pred Komisijom vođeno pet sporova, a nakon toga objasnila uslove za usvajanje tužbe pred Komisijom. Doc. dr Marko Jovanović, docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorio je o pojedinim spornim procesnopravnim pitanjima u postupku rešavanja domenskih sporova sa fokusom na učešće stranaca u postupku rešavanja domenskih sporova i na odnos postupaka pred Komisijom i pred sudom. Razgovor je vodio prof. dr Slobodan M. Marković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Category:
Vesti
Direktor „Puteva Srbije“ Zoran Drobnjak kazao je danas da je Vlada prihvatila zahtev za povećanje cene putarina za 12 odsto i da će nove cene stupiti na snagu 1. jula.
Drobnjak je za televiziju Prva rekao da će novi cenovnik biti donet onda kada poslanici usvoje predlog Vlade i da će „Putevi Srbije“ tih dodatnih dve milijarde dinara uložiti u održavanje puteva.
„Uradićemo deonice koje su loše, mi imamo plan, ne samo za dve milijarde, već za 20 milijardi“, rekao je Drobnjak za Prvu.
Govoreći o kvalitetu puteva, Drobnjak je kazao da bi na skali od jedan do deset za srpske puteve dao ocenu 6,5 ili sedam i da su tom ocenom „prošli ispit“.
Govoreći o poplavama, Drobnjak je naveo da je, što se tiče putara, najkritičnije u delu Lučana i Guče gde su bujice oštetile puteve.
Izvor Beta
Udruženje pivara Srbije organizovalo je posetu sladari u Bačkoj Palanci, članici Soufflet grupe, koja za domaće, ali i izvozna tržišta, proizvodi slad za potrebe pivarske industrije. Tehnološki proces se sprovodi prema svim standardima koji omogućavaju bezbednost hrane, a slad u pivu članica Udruženja pivara se pravi od ječma koji se uzgaja na njivama u Srbiji.
„Lokalne nabavke su svakodnevna praksa u pivarstvu u Srbiji, što potvrđuje podatak da u proseku, preko 80% ukupnih nabavki članica Udruženja pivara Srbije se obavlja u zemlji. Kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima, čak 96% ječmenog slada u vrednosti od 17,6 miliona evra se nabavlja u Srbiji, dakle sa lokalnih njiva i iz domaćih zasada ječma i ovo je izuzetno važno jer na taj način dajemo podsticaj domaćoj ekonomiji, naročito poljoprivredi.“ – izjavio je Vladimir Vava, predsednik Udruženja pivara Srbije.
Zahvaljujući kvalitetu domaće sirovine i najviših standarda proizvodnje pivo koje se proizvodi u Srbiji je vrhunskog kvaliteta. Tako, 12% uvezenog piva u EU sadrži slad iz Srbije, jer je naše pivo na drugom mestu uvoznih piva, prema zvaničnim podacima EUROSTAT agencije.
Pivski slad je poluproizvod dobijen toplotnom ili enzimskom razgradnjom sirovina koje se koriste za proizvodnju piva (čist slad ili slad i nesladovane sirovine) i koja sadrži ekstrakt potreban za proces fermentacije pri dobijanju piva. Slad predstavlja isklijali, a zatim osušeni i od klica oslobođeni ječam. Za pivski slad se kaže da predstavlja dušu piva jer od osobina slada zavise aroma, ukus, boja, trajnost i penušavost piva. Veoma su bitne biohemijske promene materija u zrnu koje nastaju tokom različitih faza u preradi ječma.
Svako izbegavanje plaćanje poreza na koji ste po zakonu obavezni predstavlja utaju poreza. Da bismo govorili o krivičnom delu utaje poreza neophodno je da iznos bude viši od zakonom propisanog i sa druge strane mora da postoji namera da ne izvršite plaćanje, što može da abolira počinioce u slučaju greške, posebno kada je reč o fizičkim licima.Za pravna lica je taj teren znatno sužen, jer zakon smatra da svako ko se bavi privrednom delatnošću mora da poznaje zakon, kaže za eKapiju advokat Željko Ristić iz advokatske kancelarije Ristić.
Ono što je specifično u srpskom pravu u poslednje dve godine je drastičan rast limita iznosa koji neplaćanje poreza kategoriše kao krivično delo. Pre dve godine taj iznos je bio 150.000 dinara, dakle oni koji ne plate porez do tog iznosa gonjeni su prekršajno. Sa pozicije pravne i advokatske struke smatram da je taj iznos bio zaista nerealan, jer je mogla da se potkrade greška i mnogi stručnjaci iz oblasti ekonomije i prava smatrali su da je potrebna izmena – kaže Ristić.
Pre nešto više od godinu dana, zakon je promenjen i limit je sa 150.000 podignut na 500.000 dinara, da bi posle nepunih godinu dana primene, pre 15-20 dana, izmenom seta krivičnih zakona u skupštini i ovaj zakon ponovo promenjen i taj iznos sada iznosi 1.000.000 dinara.
Kada promenite zakon, vi onda počinjete da pratite statistiku, koja je u krnjoj liniji i dovela do toga da se kaže 150.000 dinara je malo i taj prag treba podići. Međutim, kratak period, nepunih godinu dana u okviru kojih je limit sa 500.000 podignut na 1.000.000 dinara ne dozvoljava da sprovedete ozbiljna statistička istraživanja, te ostaje nejasno otkud potreba za promenom – ističe Ristić i dodaje da se prekršaji ne mogu sabirati, te da neko tako može doći u situaciju da mesečno utaji nešto manje od 1.000.000 dinara PDV-a, odnosno godišnje nešto manje od 12.000.000 dinara i biće prekršajno gonjen.Ristić savetuje privrednike da je najbolje da u situaciji kada u firmu dođe finansijska kontrola, imaju oformljen tim u kome treba da budu knjigovođa, poreski savetnik i advokati to onaj iz oblasti porekog prava, koji će na najbolji mogući način da zastupati njihova prava, tražiti ekonomsko-finansijska veštačenja i ostavljati pisane tragove, koji u krajnjoj liniji pružaju mogućnost da čak i ukoliko izgube presudu na prvom stepenu, na drugom stepenu, gde odlučioci ispred sebe imaju samo papire dođu do adekvatne odluke.
Glavni cilj treba da bude da to što jeste zaista bude prezentovano organima koji o tome odlučuju. Da o tome ostane što više pisanih tragova i dokaza, da se urade sva moguća ekonomsko-finansijska veštačenja koja su potrebna – kaže Ristić i zaključuje da svako ko se bavi određenim poslom treba i da plaća poreze.
Izvor E kapija
Grupa BIG CEE Srbija ušla je u partnerstvo sa Fashion Company, regionalnim liderom u modnoj maloprodaji, potpisivanjem ugovora o akviziciji još jednog tržnog centra u Srbiji – Fashion Park Outlet Inđija.
BIG Grupa postala je većinski vlasnik sa 67.5 odsto deonica u ovom projektu, dok će Fashion Company kao glavni partner zadržati preostalih 27.5 odsto
Tržni centar Fashion Park Outlet Inđija nalazi se pored autoputa između Beograda i Novog Sada,
i promovise internacionalne brendove uključujući Tommy Hilfiger, Calvin Klein, Diesel i druge.
„Nastavljamo sa rastom i širenjem naših investicija u oblasti kancelarijskog i stambenog prostora.
Nasa kompanija vodi projekat poslovne zgrade u novobeogradskom bloku 42, koju će firma NCR koristiti kao svoju centralu u Srbiji. Istovremeno započinjemo izgradnju 1.100 stanova u Višnjičkoj ulici. Naše namere su da ostanemo u Srbiji dugi niz godina i najavimo mnoge nove projekte“, izjavio je Robert Yahav, izvršni direktor BIG Srbije.
Nakon završetka ove transakcije, BIG Srbija će držati četiri aktivna tržna centra, sa petim u izgradnji – BIG Fashion Park koji će biti otvoren do kraja 2019. Reč je o ukupno 108.000 kvadratnih metara, što ojačava poziciju Grupe kao ključnog igrača u sektoru nekretnina u Srbiji.
Karlovarské Minerální Vody (KMV), najveći distributer bezalkoholnih pića u Centralnoj Evropi, i PepsiCo Inc., globalni prozvođač hrane i pića koji posluje u više od 200 zemalja i teritorija širom sveta, dogovorili su zajedničko ulaganje, odnosno kupovinu 100 odsto vlasništva u srpskoj kompaniji Knjaz Miloš.
Ova transakcija obuhvata kupovinu proizvodnih kapaciteta kompanije Knjaz Miloš u Srbiji, kao i dobro pozicionirane brendove kao što su Knjaz Miloš, Aqua Viva, Guarana, ReMix, Gusto, i dr. Transakcija će biti završena nakon procesa odobrenja od strane antimonopolskih komisija na tržištima Srbije i Crne Gore i očekuje se tokom trećeg kvartala 2019. godine.
Kompanija Knjaz Miloš, sa sedištem u Aranđelovcu, ima poslovnu istoriju dugu više od 200 godina i predstavlja jednog od najvećih proizvođača mineralne vode, bezalkoholnih i energetskih pića u Srbiji.
PepsiCo i KMV uspešno sarađuju u Centralnoj Evropi. Kompanija KMV je proizvođač i distributer PepsiCo portfolija pića u Češkoj Republici, Mađarskoj, Slovačkoj i Bugarskoj, kao i distributer PepsiCo portfolija grickalica u Češkoj Republici, Slovačkoj i Mađarskoj.
„Novi partnerski poduhvat potvrđuje zajedničku viziju o izgradnji održivog, dugoročnog poslovanja u regionu, koje će nam pružiti nove mogućnosti za rast i razvoj kompanije, kupaca i naših zaposlenih. Udruženim snagama portfolija KMV i Knjaza Miloša, obezbedićemo najvišu vrednost za kupce i potrošače“, izjavio je Alessandro Pasquale, generalni direktor kompanije KMV.
“Partnerstvo kompanija PepsiCo i KMV je do sada bilo veoma uspešno i ova akvizicija predstavlja priliku za dodatni razvoj i jačanje našeg prisustva. Veoma smo zadovoljni što je KMV naš partner i u ovom poslovnom poduhvatu”, istakao je Christophe Guille, Senior Vice President GM, Central Europe, Great Balkans & DACH PepsiCo.
Ekskluzivni finansijski savetnik kompanijama KMV i PepsiCo u ovoj transakciji je Raiffeisen Bank International AG, dok su pravni savetnici Clifford Chance i Janković Popović Mitić.
Tradicionalno visoke investicije Sjedinjenih Američkih Država ka Evropi usporavaju po prvi put u tri godine
Samo 27 odsto investitora planira da započne ili razvija poslovanje u Evropi u 2019. godini
Tehnološke direktne strane investicije upućene ka Evropi dostigle su rekordan nivo u 2018. godini
Prema rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta u 2018. godini (European Attractiveness Survey 2018) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst&Young), broj projekata direktnih stranih investicija (SDI) upućenih ka Evropi opao je za 4 odsto (na 6,356 projekata). Uprkos padu ukupnog broja SDI upućenih ka Evropi prvi put u šest godina, nivo investicija ostaje drugi najviši od 2000. godine, od kada kompanija EY beleži ove podatke. Ipak, stav investitora je pesimističan – samo 37 odsto ispitanih kompanija predviđa povećanje atraktivnosti evropskog tržišta u naredne 3 godine, poredeći sa 50 odsto njih koji su isto mišljenje imali i prethodne godine.
Tehnološki sektor se, međutim, opire ovom silaznom trendu, s obzirom na to da se broj projekata SDI popeo na rekordan nivo od 1,227 u 2018. godini (što predstavlja rast od 4 odsto u odnosu na prethodnu). Rast je pretežno vođen američkim kompanijama, koje su odgovorne za 37 odsto projekata digitalnih SDI u Evropi prošle godine. SDI su takođe jake u tradicionalnim industrijskim sektorima Evrope: ukupan broj projekata SDI u transportnoj, mašinskoj i hemijskoj industriji je porastao za 4 odsto – na 1,729 projekata u 2018. godini.
„Dok veličina i raznolikost evropskog tržišta nastavljaju da ga čine atraktivnim za globalne investitore, počinjemo da vidimo uticaj Bregzita i drugih političkih i ekonomskih neizvesnosti, s obzirom na to da investitorski optimizam opada. Pretežno zbog Bregzita, istorijska konkurentska prednost Velike Britanije u SDI je oslabila tokom prethodne tri godine, što znači da hiljade novih poslova nije stvoreno.
„Da bi Evropa nastavila da privlači direktne strane investicije, ona mora da reaguje u skladu planovima za
jedinstveno digitalno tržište, sistemom zaštite podataka i stabilnim poreskim režimom. Takođe treba da
nastavi da ulaže u tehnologiju i obezbedi pristup agilnoj i kvalifikovanoj radnoj snazi, koja pokreće SDI”,
izjavio je Andy Baldwin, Rukovodeći partner kompanije EY za region Evrope, Bliskog Istoka, Indije i Afrike.
Mapa investicija u 2018. godini
Dve najveće evropske privrede, Velika Britanija i Nemačka, koje su zajedno odgovorne za oko trećinu SDI
u Evropi, privukle su 13 odsto manje investicija nego prethodne godine (1,054 i 973 projekta SDI,
respektivno). Negativne performanse Velike Britanije rezultat su smanjenja broja projekata proizvodnih
SDI za 35 odsto (na 140), koje je podstaknuto pomeranjem investicija u kapacitete za opsluživanje
jedinstvenog tržišta van prostora Velike Britanije. Pored toga, broj novoosnovanih sedišta kompanija, koje
stvaraju važne i visoko plaćene poslove, prepolovljen je sa 98 u 2017. na 48 u prošloj godini.
Tradicionalno jake oblasti u Nemačkoj takođe su bile pod uticajem: zabeležen je pad proizvodnje od 7
odsto u automobilskom sektoru, uglavnom zbog pojačane zabrinutosti oko „tvrdog” Bregzita, američkih
tarifa i usporavanja potražnje iz Kine.
Francuska, koja je zabeležila spektakularan rast SDI od 31 odsto u 2017. godini, ostvarila je rast od samo
1 odsto u 2018.
Međutim, po prvi put, prošle godine je u Francuskoj pokrenuto više projekata SDI u oblastima istraživanja
i razvoja (R&D) i proizvodnje (144 i 339, respektivno) nego u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.
Sa druge strane, SDI se javljaju kao glavni izvor radnih mesta u drugim zemljama Zapadne, Centralne i
Istočne Evrope – uprkos političkoj neizvesnosti u nekim zemljama. Među deset najboljih evropskih
destinacija za direktna strana ulaganja, značajan pozitivan učinak su ostvarile: Španija (32%), Belgija (29%),
Poljska (38%), Turska (14%) i Irska (52%). Izvan prvih deset mesta, Italija je zabeležila skok SDI od 63% u
odnosu na prethodnu godinu, i time ostvarila najbrži rast SDI među 20 vodećih zemalja u Evropi.
Određeni broj zemalja je zabeležio visok dvocifren negativan rast SDI: Holandija (- 32%) koja,
međutim, još uvek zadržava svoje mesto u top 10 destinacija za ulaganja; Švedska (- 32%); i Češka
Republika (-51%).
Investicije Sjedinjenih Američkih Država ka Evropi usporavaju
Iako su Sjedinjene Američke Države tradicionalno jak investitor u Evropu, investicioni projekti SDI iz SAD
porasli su za samo 3 odsto prošle godine, što je manje od 8 odsto koliko iznosi prosek za prethodne četiri
godine. Usporavanje je uglavnom posledica američke poreske reforme, uvedene u decembru 2017.
godine, i repatrijacije imovine i poslova od strane američkih multinacionalnih kompanija. Ipak, SAD
ostaju najveći pojedinačni investitor u Evropu, čineći 22 odsto evropskih SDI u 2018. godini.
Evropska tehnološka trka je krenula
Evropski tehnološki sektor je u procvatu, a broj novih SDI projekata dostigao je rekordan nivo od 1,227
u 2018. godini (porast od 4 odsto u odnosu na prethodnu godinu). Ukupno gledano, broj SDI projekata
je porastao više od 100 odsto – sa 510 na 1,227 u poslednjih pet godina. Istraživanje je takođe pokazalo
da je digitalni sektor ključni pokretač budućeg rasta u Evropi (39% investitora), a slede ga cleantech
(25%), energetika i komunalne usluge (21%).
Na pitanje koji gradovi nude najbolje šanse za proizvodnju sledećeg tehnološkog giganta, investitori su
stavili London na 4. mesto na globalnom nivou, iza San Franciska (uključujući Silikonske doline), Šangaja
i Pekinga. Berlin se nalazi na sedmom mestu na globalnom nivou i na drugom u Evropi, dok je Pariz na
dvanaestom mestu u svetu i treći u Evropi.
Istraživanje otkriva da je u Evropi smešteno više od trećine globalnih gradova za koje je najverovatnije
da će proizvesti sledećeg tehnološkog giganta. Dva evropska grada nalaze se na top 10 listi najprivlačnijih tehnoloških habova: London i Berlin, koji se nalaze na četvrtom i sedmom mestu, respektivno. Investitori identifikuju London, Berlin, Pariz, Stokholm i Amsterdam kao prvih pet najatraktivnijih tehnoloških habova u Evropi.
Biznis izdavanje stanova na dan cveta već desetak godina. Najčešće se poslovalo u sivoj zoni, a ta oblast sada je regulisana Zakonom o ugostiteljstvu koji će u potpunosti biti primenljiv na jesen, do kada će važiti stara podzakonska akta. Špic turističke sezone osim prihoda doneće i trošak onima koji izdaju smeštaj, jer od 1. jula počinje njihovo oporezivanje.
Brza i laka zarada izdavanjem sobe, apartmana ili stana biće moguća i ubuduće ali uz poštovanje određenih propisa. Novina je i da će stanodavci sami prijavljivati goste, a ne preko posrednika.
Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kaže da to što se danas popularno naziva stan na dan – jeste definisano kao ugostiteljska usluga smeštaja u domaćoj radinosti.
– Prvi put imamo zakonski definisan uslov u smislu da se svako izdavanje nekretnine na period kraći od 30 dana definiše ugostiteljskom uslugom pružanja smeštaja u domaćoj radinosti – istakao je Knežević.
Za one koji se o zakon ipak ogluše, predviđene su novčane kazne od nekoliko stotina hiljada dinara.
Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta kaže da postoji jedna segment u ovom poslu koji još radi u sivoj zoni.
– Ja sam potpuno siguran da će svi koji ozbiljno žele da se bave ovim poslom nakon usvajanja zakona shvatiti da je najjednostavnije da plate taj mali iznos koji je neophodan kao paušalni porez na godišnjem nivou – rekao je Seničić.
Knežević objašnjava da je iznos poreza koji će se plaćati 5% od prosečne bruto zarade ostvarene u prethodnoj godini pomnožen sa koeficijentom turističkog mesta.
– Ako pričamo o prosečnoj bruto zaradi u prethodnoj godini, recimo da bi porez u ovom trenutku za ovu godinu za izdavaoce koji se nalaze u turističkom mestu prve kategorije, a to su Beograd, Zlatibor, Vrnjačka Banja – iznosio između 3.400 i 3.500 dinara po jednom krevetu. Kad vidite po kojim cenama se tržišno izdaje taj jedan krevet, shvatite da kroz dva ili tri izdavanja tog kreveta će moći da se plati godišnji porez – objašnjava Knežević.
U lov na one koji rade mimo zakona krenula je i Koordinaciona komisija za inspekcijski nadzor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. U tome će im pomoći i 1.000 mladih inspektora čije se zapošljavanje očekuje u naredne tri godine.
Dragan Pušara iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kaže da u slučaju da se govori o Beogradu, radi se o gotovo 1.600 objekata koji su kategorisani, dakle nalaze se u registru objekata koji se izdaju i ako se pogleda taj broj i uporedi sa brojem koji se nalazi na Booking.com i Airbnb vidi se podudarnost.
– Nema mnogo sive zone u ovoj oblasti, tu je tržište učinilo svoje. Nekada je bilo dovoljno imati jedan stan pa da od toga može pristojno da se živi, danas je i tu ponuda i potražnja učinila svoje pa su danas bolje kotirani na ta dva pretraživača oni koji imaju više objakta, konkurentniji su i onda pojedini ljudi koji su imali jedan stan ili manje tih jedinica i iz tih tržišnih razloga napuštaju – kaže Pušara.
Ubuduće nepozvani gosti biće i inspektori, koji će moći da se prijavljuju kao turisti u smeštajnim objektima. Na taj način proveravaće da li je smešaj kategorisan i da li ispunjava uslove.
Izvor Ekapija
„Lili drogerije“ kupuju nekadašnjeg giganta iz Rakovice za 354 miliona dinara , objavila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU). Ponuda „Lili drogerija“ je ispod 50 odsto procenjene vrednosti IMR, pa će o njoj odlučivati Odbor poverilaca Industrije motora Rakovica u stečaju.
IMR je u stečaju i prodavan je kao pravno lice, čija je vrednost procenjena na 2,9 milijardi dinara.
Imovinu IMR u Rakovici čini brojne hale, objekti mašinogradnje i magacini koji se prostiru na 75.000 kvadratnih metara, kao i samački hotel, upravna zgrada, infrastruktruni objekti i vlasništvo nad institutom IMR.
Iznos javnog duga Srbije povećan je za 40 milijardi dinara u prvom tromesečju 2019. godine, i krajem marta je iznosio 2,76 hiljada milijardi dinara, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije (NBS).
„Povećanje javnog duga prvenstveno se dovodi u vezu sa rastom deviznog dela javnog duga za 35,9 milijardi dinara“, navodi se u izveštaju NBS o dinarizaciji finansijskog sistema Srbije objavljenom 31. maja.
Najviše je povećan iznos javnog duga u evrima, za 186,5 miliona, i to pretežno zbog zaduženja kod međunarodnih finansijskih institucija kao što su Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka, a za finansiranje infrastrukturnih projekata i razvoj malih i srednjih preduzeća.
Javni dug u evrima povećao se i po osnovu hartija od vrednosti emitovanih u evrima, pa je tako njegov udeo u ukupnom javnom dugu porastao ua 0,2 odsto i sada iznosi 40,2 procenta.
Deo javnog duga u američkim dolarima povećan je znatno manje, za 7,9 miliona dolara, pa je njegovo učešće u ukupnom javnom dugu ostalo nepromenjeno i iznosi 26,5 odsto uprkos jačanju dolara prema evru i dinaru.
Deo javnog duga u dinarima povećan je za 4,2 milijardi dinara po osnovu prodaje dinarskih državnih obveznica na domaćem tržištu kapitala.
Međutim, zbog toga što je devizni javni dug imao znatno veći rast, kao i zbog efekata međuvalutnih promena, udeo dinarskog duga je procentualno smanjen sa 26 odsto na 25,8 procenata ukupnog javnog duga krajem prvog tromesečja ove godine.
Izvor Nova ekonomija