Kao što je i bilo očekivano, Mario Dragi predsednik Evropske centralne banke najavio je masivan program otkupa obveznica, u vrednosti od 1,1 trilion evra u periodu do 2016, godine. Blumberg piše da je reč o istorijskom potezu koji će imati dalekosežne posledice po oblikovanje evrozone. Cilj ovog poteza kojem se najviše protivi Nemačka, je da izvuče evrozonu iz spirale deflacije i podstakne rast u evrozoni.
Gde je iz javnog diskursa, iz izjava predstavnika vlade i iz medija iznenada nestala jedna od kjučnih reči predstojećeg, i dalje očekivanog sporazuma sa MMF – otpuštanje viška radne snage iz administracije, državnih preduzeća i preduzeća u restrukturiranju?
Ovo poslednje je u toku, dok pregovori oko otpuštanja eventualnih viškova u prosveti nailaze na veliki otpor sindikata. U nekim državnim preduzećima su unapred vladi stavili do znanja da u njima nema viška, a slično je i u ponekim lokalnim samoupravama i lokalnim javnim preduzećima gde bi po najavama trebalo da bude najviše otpuštanja.
Višak zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima Republike Srbije velika je kost u grlu svih domaćih administracija u poslednjih četvrt veka.
„Potrebno je sistematično i plansko otpuštanje da ne bi bili otpušeni oni koji su potrebni državi“, napomenuo je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić sredinom jeseni, otprilike u istom trenutku kada je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila da Srbija „nema višak u državnoj upravi, već je naprotiv u tom segmentu ispod evropskog proseka, dok je u državnim preduzećima već druga priča“. Što je i jedan od razloga što se za još nekoliko njih još uvek traže privatni vlasnici.
Dnevni list Politika prenosi da se iz najavljenog budžeta za 2015. vidi da su predviđena sredstva za otpremnine zapsolenih, te da su budžetima Ministarstva rada i Ministarstva zdravlja rezervisana sredstva za rešavanje viška zaposlenih, oko 22,3 i 2,3 milijarde dinara. U Politici su pokušali da izračunaju broj budućih otpuštenih i zaključili da je njih oko 30.000, dok je većina ostalih medija u zemlji baratala cifrom od oko 25.000 zaposlenih viška.
Uglavnom, Udovički je krajem prošle godine najavila da će do februara biti objavljeni rezultati opsežne analize koja će pokazati gde u državnoj upravi ima viškova zaposlenih. Ona je negirala da će odmah doći do velikog otpuštanja i navela da je to „višegodišnji proces na kome će se raditi u fazama. Dobar deo otpuštanja u javnom sektoru će, kako je rekla, biti ostvaren kroz prirodni odliv“, kazala je Udovički.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
ECB planira kupovinu državnih hartija u vrednosti od € 50 milijardi mesečno u narednih godinu do dve dana, kao deo programa kvantitativnog popuštanja koje namerava da obelodani u četvrtak javlja FT.
Sa više od 200 miliona pakovanja i 4 milijarde tableta proizvedenih u prošloj godini, Hemofarm je zabeležio istorijsku proizvodnju, saopštila je ta kompanija. To je već peta godina zaredom kako ova kompanija, najveći domaći proizvođač i najveći izvoznik lekova premašuje planirani obim proizvodnje. Hemofarm planira nova velika ulaganja i u ovoj godini velikog jubileja, kada slavi 55 godina postojanja. Izmedju ostalog, planirana su nova ulaganja u proširenje kapaciteta ampulnih formi u Vršcu i višemilionska investicija u pogon za proizvodnju nazalnih sprejeva u fabrici u Podgorici, navodi se u saopštenju kompanije.
„Izuzetno je važno i što je Hemofarm u okviru STADA grupe potvrdio da je respektabilan partner koji je vredan investicije od više desetina miliona evra. Naša fabrika u Vršcu 70 odsto proizvodnje isporučuje tržištima EU. Ove godine predviđeno je više od 20 miliona evra ukupnih investicija u okviru grupe Hemofarm, od cega je najmanje 12 miliona evra u osavremenjavanje proizvodnje“, rekao je Ronald Seeliger, generalni direktor Hemofarma u neformalnom susretu sa novinarima.
Uvećanjem od 15 odsto, Hemofarm je svoj portfolio proširio na preko 2 hiljade proizvoda. Postojećoj ponudi za tržište EU dodata su dva nova proizvoda, a na domaćem tržištu ova kompanija i dalje je broj jedan u izboru kupaca.
Direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma, Sanda Savić je rekla i da će u ovoj godini jubileja još značajniju ulogu imati i Hemofarm fondacija koja je svoju treću deceniju postojanja otpočela sveobuhvatnom kampanjom „Svim srcem“. U okviru ove kampanje planiran je niz aktivnosti podrške najranjivijim kategorijama društva i promocija pozitivnih kulturnih i društvenih vrednosti. Prva sledeća akcija biće humanitarna aukcija slika kojom se, uz novčanu pomoć od 30.000 evra, dodatno pomaže obnova dečijeg pozorišta „Boško Buha“. Uz to, veliki broj akcija biče posvećen poboljšanju kvaliteta zdravlja ali i doprinosu izgradnji boljeg zdravstvenog sistema u Srbiji.
Broj nezaposlenih u svetu će se povećati za najmanje 11 miliona u narednih pet godina na 219 miliona ljudi, a nejednakosti će se produbiti, upozorila je Međunarodna organizacija rada (MOR). U svetu je 2014. bio nezaposlen 201 milion ljudi, što je 31 milion više u odnosu na period pre početka svetske ekonomske krize, navodi se u izveštaju koji sadrži projekcije stopa nezaposlenosti po zemljama do 2019. Prema podacima i projekcijama te agencije UN, u Srbiji je nezaposlenost u 2014. bila 22,2%, a počev od 2015. beležiće se blagi pad te stope do 17,7% u 2019.
Društvena mreža Fejsbuk je 20. januara objavila izveštaj prema kojem je zaslužna za 195 milijardi evra prihoda u svetskoj ekonomiji i 4,5 miliona radnih mesta u 2014. Međutim, nezavisni ekonomisti smatraju da je izveštaj, koji je radila revizorska kuća Delojt (Deloitte), zasnovan na pogrešnim pretpostavkama. Ne osporavajući da Fejsbuk ima izvestan pozitivan uticaj na svetsku privredu, oni su ocenili da taj uticaj nije ni izbliza toliko veliki kao što Fejsbuk želi da prikaže.
Direktor proizvodnje fabrike Daimler-a u mađarskom Kečkemetu, Markus Šefer najavio je da će uskoro započeti sa ekskluzivnom proizvodnjom novog modela Mercedes CLA Shooting Brake.
Fabrika u Kečkemetu je najmlađi pogon za proizvodnju koncerna Mercedes-Benz, a novi model biće treći čija će se proizvodnja tu odvijati, odnosno drugi model čija proizvodnja će biti ekskluzivno vezana za ovu proizvodnu lokaciju. U Kečkemetu je do sada proizvedeno preko 300.000 putničkih automobila, a samo u 2014. godini oko 150.000 primeraka B klase i CLA modela.
Tokom prošle godine Mercedes-Benz je bio među uspešnijim svetskim proizvođačima po rastu prodaje, sa zabeleženim porastom od 12,9%, odnosno oko 1,6 miliona prodatih automobila širom sveta. Time je postignut novi rekord četvru godinu zaredom.
Daimler je do sada uložio preko milijardu evra u pogon u Kečkemetu, prošle godine je zbog povećanog interesovanja uvedena i treća smena u fabrici, a loklani mediji nagađaju da će uskoro doći i do povećanja kapaciteta čak do 300.000 automobila godišnje.
Izvor: Portfolio.hu
Milioneri koji su se okupili u Davosu zbog Svetskog ekonomskog foruma najzabrinutiji su zbog porasta terorističkih napada u svetu, pada cene nafte i sukoba u Ukrajini. Većina njih očekuje da će američki FED zadržati referentnu kamatnu stopu na veoma niskom nivou do kraja ove godine.
Blumberg je kroz intervjue sa nekima od njih došao do interesantnih zaključaka. Tako na primer irski telekomuniokacioni mogul Denis O’Brajen, predsednik Hamilton Grupe, brine o odnosima Rusije, Evrope i SAD. On smatra da EU, SAD i MMF treba da pomognu Ukrajini da izbegne katastrofalnu ekonomsku i dužničku krizu. Na pitanje šta je sada atraktivno da trištu O’Brajen kaže da ako bi mu neko dao 100 miliona dolara, on bi 60 miliona investirao u Yandex, rusku internet kompaniju koja ima 60% udela na tržištu u toj zemlji, a preostalih 40 miliona u mobilnog operatora VimpelCom Ltd. (VIP). Prema njegovoj proceni naftom će se pred kraj godine trgovati po ceni od 60 dolara po barelu.
Milijarder Edi Godrej pak tvrdi da će cena nafte biti 45 dolara po barelu, kao i da je najveća pretnja globalnoj sigurnosti Islamska država. On bi poklonjenih 100 miliona dolara investirao u američki dolar ili u zlato.
Jedan od 15 indijskih milijardera koji su sada u Davosu je i Rahul Badžaj. On smatra da su terorizam i nejednakost najveće pretnje po stabilnost globalnog sistema. Takođe misli da je dobra investicija ulaganje u akcije njegove porodične firme.
Po Mariju Moretiju, osnivaču italijanskog proizvođača cipela Geox SpA, zabrinjavaujći su evropska politika i porast uticaja populističkih partija u istoj. On misli da će nafta ove godine koštati 70 dolara po barelu a investirao bi takođe u dolar i zlato.
Što se tiče ruskih biznismena, David Jakobačvili, predsednik Bioenergy Corp., takođe ne očekuje rast američke referentne kamatne stope jer je “američka ekonomija u oporavku i sada im najmanje treba nešto što bi uplašilo investitore”. On ne očekuje rast cene nafte ove godine a najviše ga zabrinjavaju vojni sukobi u svetu. “Rešavanje ekonomskih problema nije tako teško ali zaustavljanje sukoba jeste”, kaže Jakobačvili.
Izvor: Blumberg
Prema podacima Agencije za statistiku BiH u decembru je izvoz BIH u Hrvatsku iznosio 40,4 miliona evra, a u Srbiju 40,2 miliona evra. Uvoz iz Hrvatske bio je 74,7 miliona, a iz Srbije 78 miliona evra, te je ukupna razmena sa Hrvatskom iznosila 115,1 miliona, a sa Srbijom 118,1 miliona evra. Trgovina sa Srbijom bila je veća za 2,7% i ovo se prvi put dogodilo u više od 20 godina, odnosno od raspada SFRJ.
Ukupan izvoz u Hrvatsku u 2014 godini iznosio je 955 miliona KM i smanjen je za 20,1%, dok je izvoz u Srbiju iznosio 800,7 miliona i povećan je za 4,4%. Uvoz iz Hrvatske smanjen je za 5,4% (1.851,7 miliona KM), a iz Srbije je povećan za 9,7% (1.629,5 miliona KM).
Ulazak Hrvatske u EU zatvorio je Bosni i Hercegovini mnoga tržišna vrata, što se moralo odraziti i na pad uvoza BiH iz te susedske države. S druge strane, poplave u BiH i Srbiji uticale su na pad proizvodnje uglja i električne energije i na povećanu trgovinu između njih ovim proizvodima.
Izvor: Makroekonomija.org
U govoru o stanju nacije američki predsednik Barak Obama zapitao se da li treba pristati na ekonomiju u kojoj samo retki uspevaju, aludirajući na veliku nejednakost u američkom društvu. “Ili ćemo se zalagati za ekonomiju koja generiše rast zarada i šansi za svakoga ko se trudi”, pitao je Obama.
On je govorio i o poreskoj reformi koja bi naterala bogatije da plaćaju veći porez a čiji rezultat bi bio i povećanje minimalnih zarada, uvođenje plaćenog porodiljskog odsustva i bolovanja, i izjednačavanje zarada muškaraca i žena.
Njegove molbe za regulatornu refomu u ovim oblastima bile su upućene Kongresu u kojem tenutno dominiraju republikanci, inače skeptični prema svemu što ima bilo kakve elemente države blagostanja. Zbog toga se već neko vreme u pojedinim američkim medijima a posebno na iternetu može čuti da je Obama komunista.
Ali za ovaj potez Obama zapravo ima dobar razlog – prema nekim procenama čak 39% zaposlenih u privatnom sektoru sa najnižim primanjima nema plaćeno bolovanje. “Mi smo jedina razvijena zemlja u svetu koja zaposlenima ne garantuje plaćeno bolovanje ili porodiljsko odsustvo”, podsetio je američki predsednik.
Pa ipak mnoge od njegovih ideja su već u startu odbijene tako da će on morati da se zadovolji reformama manjeg dometa. Predsednik na primer može sam da utiče na produženje porodiljskog odsustva zaposlenima u državnim organima kao i da pomogne pojedinačnim državama da to urade pomoću grantova.
Izvor: Huffington post