Zbirni udeo zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u Evropskoj Uniji iznosi 25,45% od ukupne zaposlenosti, dok je u Srbiji taj udeo 18,54%. Manji udeo od Srbije ima samo Rumunija (13,09%) dok ostalih 27 članica ima veći udeo. Od Srbije u ovoj bazi podataka manji udeo imaju i Makedonija (18,01%) i Turska (14,15%) kao zemlje kandidati, ne i članice, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Category:
Vesti
Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u decembru 2014. godine, u odnosu na decembar 2013. godine, veći je u tekućim cenama za 3,8%, a u stalnim cenama za 4,2%, saopštio je Republički zavod za statistiku. U decembru 2014, u poređenju sa prethodnim mesecom, promet robe je veći u tekućim cenama za 8,9%, a u stalnim cenama za 10,6%.
Potrošači u Srbiji su i na kraju 2014. bili među najpesimističnijim u svetu, dok na globalnom nivou raspoloženje potrošača balansira na granici između optimizma i pesimizma, pokazali su rezultati istraživanja američke kompanije Nilsen.
Osnovice osiguranja za građane koji sami plaćaju svoje prinadležnosti veće od februara za 2,94%
by bifadmin
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje saopštio je u petak da za građane koji sami plaćaju doprinose za penzije od uplate za februar ove godine važe nove osnovice osiguranja koje su u odnosu na prethodni period više za 2,94 odsto.
Problemi lokalnih samouprava pri usklađivanja standarda sa EU u zaštiti životne sredine jesu manjak finansijskih sredstava, mali broj zaposlenih koji se tom oblašću bave, kao i to što se zakoni ne primenjuju, ocenio je Miodrag Gluščević iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Procenjuje se da će Srbiji za dostizanje evropskih standarda u zaštiti životne sredine biti potrebno više od 10 milijardi evra pri čemu najviše za usklađivanje sa tzv. teškim direktivama u domenu upravljanja vodama, zaštite voda, upravljanja otpadom i industrijskog zagađenja.
U Srbiji je u decembru 2014. godine u odnosu na decembar 2013. godine broj dolazaka turista bio veći za 4,1%, a broj noćenja manji za 8,5%.
U istom periodu se smanjio broj noćenja domaćih turista za 15,3%, a broj noćenja stranih turista povećao za 3,1%, saopštava republički zavod za statistiku.
Najveći broj turista dolazio je u Beograd, nešto manji u Novi Sad, a odmah iza njega po privlačenju turista su banje, pre svega Vrnjačka i Sokobanja.
Odluka EU da pooštri sankcije prema Rusiji veoma liči na vođenje “ekonomskog rata”, izjavio je Andrej Kostin, izvršni direktor najveće ruske banke VTB. “Rat ekonomskim sredstvima će sigurno imati posledice po Rusiju ali možda čak i više na politički dijalog i bezbednost u Evropi. A ko želi da živi u manje bezbednom svetu”, zapitao se Kostin.
Da podsetimo, sankcije koje je trebalo da traju do marta produžene su do septembra. One se odnose na 132 ruska i ukrajinska funkcionera kojima je zabranjeno da putuju u EU i na 85 preduzeća i banke kojima je uskraćen pristup na evropsko tržište.
Rusija će zbog posledica sankcija ali i pada cene nafte na svetskom nivou ove godine najverovatnije ući u recesiju.
Anton Siluanov, ministar finansija ove zemlje izjavio je tim povodom da je “Rusija uvek bila protiv svake forme ograničenja tokova kapitala i trgovine” ali da će se njeni privrednici već prilagoditi ovoj nemiloj situaciji.
Izvor: CNBC
Naučnici sa francuskog Instituta Paster koji prate širenje ebole u Gvineji upozoravaju da ovaj virus najverovatnije upravo mutira. Za sada se istražuje mogućnost da će on postati još zarazniji.
U Gvineji, Sijera Leonu i Liberiji je do sada njime inficirano 22.000 ljudi a od tog broja njih 8.795 nije uspelo da se izbori sa opakom bolešću. Ona bi mogla postati još opasnija ako je mutacijom dobila sposobnost da se lakše prenosi sa čoveka na čoveka. Inače, ebola je RNA virus, poput HIV-a i gripa, i ima visoku stopu mutacije.
“Do sada smo imali nekoliko slučajeva u kojima uopšte nije bilo simptoma. Ovi zaraženi bi mogli lakše da prenose virus, ali još nismo skroz sigurni da su oni zaista oboleli od mutirane vrste ebole ili su samo atipični slučajevi. Ako jesu to znači da bi virus mogao da se promeni u manje smrtonosan ali lakše prenosiv”, kaže genetičar Anavađ Sakuntabaj.
Izvor: BBC
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Ministarstvo odbrane predložiće pojednostavljivanje procedura za komercijalizaciju viška vojne imovine čija se vrednost danas procenjuje na 1,5 milijardi evra, najavljeno je na 10. sastanku Foruma stručnjaka za lokalni ekonomski razvoj održanom u Centralnom Domu vojske u Beogradu.
Iako je Master plan za prodaju imovine koja nije potrebna za funkcionisanje Vojske Srbije osmišljen 2006. do sada je od 531 objekta prodat tek 71 celokupni kompleks i još 6 u delovima dok je za 72 zaključen ugovor. Ostali objekti propadaju i neophodno je da se kroz efikasniju proceduru olakša lokalnim samoupravama da tu imovinu stave u funkciju ekonomskog razvoja.
Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević najavio je da će lokalne samouprave uskoro biti pozvane da se opredele koje objekte i lokacije žele da preuzmu i da dostave konkretne ideje, ciljeve i svrhu njihove revitalizacije.
”Problem spore komercijalizacije leži u komplikovanim procedurama otuđenja, neažurnoj planskoj i imovinskoj dokumentaciji, kao i postupcima procene vrednosti. Želimo da radimo zajedno sa Ministarstvom odbrane na rešavanju ovih problema jer su svi na gubitku, Vojska koja ima velike troškove čuvanja, lokalne samouprave koje ne ubiraju poreze, kao i privatni sektor i građani koji bi na ovim mestima mogli da pronađu nove poslovne mogućnosti”, ocenio je Atanasijević.
Državni sekretar Ministarstva odbrane Zoran Đorđević istakao je da je Vojska spremna da otuđi objekte obuhvaćene Master planom, ali da se mora voditi računa da zauzvrat dobije adekvatna sredstva, koja će uložiti u opremanje i rešavanje stambenih pitanja svojih pripadnika. On se složio da bi prodaju trebalo ubrzati jer će to doneti veliku korist državi i građanima.
Kako bi podstakao lokalne samouprave da kreativno razmišljaju o korišćenju vojne imovine NALED je inicirao dolazak holandskog arhitekte Gabrijela Raula Penje, stručnjaka za transformaciju i ponovnu upotrebu objekata, koji će pomoći opštini Vršac da revitalizuje Dom vojske.
”Kriza i manjak novca su uticali da se više ne rade potpune rekonstrukcije. Sada se to čini u fazama kako bi objekat i tokom radova donosio prihode za dalje ulaganje. U osmišljavanje rekonstrukcije bi trebalo uključiti celokupnu zajednicu i tako doći do najboljih rešenja”, rekao je Penja.
Do sada prodati vojni objekti doneli su prihod od 185 miliona evra od čega je 170 miliona Vojska dobila u vidu stanova (1.080). Najviše stanova dobijeno je kroz razmenu sa Građevinskom direkcijom Srbije (938) dok su ostatak ponudile lokalne samouprave i zbog toga je ocenjeno da bi upravo sa gradovima i opštinama trebalo više raditi u cilju brže komercijalizacije vojne imovine.
Ruska centralna banka iznenada je smanjila referentnu kamatnu stopu na 15% zato što ruska ekonomija pokazuje sve upadljivije znakove pada u recesiju. Analitičari su očekivali da će Centralna banka zadržati kamatu na istom nivou jer je prethodno objavila da će je sniziti tek kada inflacija počne da usporava. Umesto toga ona je porasla.