Prema podacima ministarstva finansija u decembru su prilivi u budžet iznosili 92,5 milijardi dinara, izdaci su bili 119,5 milijardi dinara, a deficit budžeta iznosio je 26,9 milijardi dinara, pokazuje analiza Makrekonomija.org.
Da li su američki predsednik Barak Obama i stranka radikalne levice Siriza u Grčkoj na istoj liniji? Obamino istupanje protiv štednje u Grčkoj odražava jasan stav njegove administracije ali se iza toga kriju i drugi, unutrašnji razlozi. Obama, između ostalog, mora da odbrani svoje odluke u vezi sa budžetom a brine ga i mogućnost izbijanja nove krize u Evropi. SAD, takođe, ne bi volele da vide oslabljenu i marginalizovanu Grčku kako se približava Rusiji.
Vlada kancelarke Angele Merkel, svesna da Nemačka mora da preispita odnose sa Rusijom zbog krize u Ukrajini, planira da uloži milione evra u novi institut koji će se baviti post-sovjetskim zemljama. Ideju pokretanja tink-tenka (think tank) za Rusiju i bivše sovjetske republike najsnažnije podržava nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer (Frank-Walter Steinmeier). Budući institut istraživaće rusko društvo, ekonomiju i regione, odnosno baviće se temama koje postojeći instituti ne pokrivaju u potpunosti.
Kompanija Holcim prodaće svoje fabrike u Srbiji irskoj kompaniji CRH, kao deo dogovora o spajanju sa Lafaržom.
Dve vodeće kompanije u oblasti proizvodnje građevinskih materijala, Holcim i Lafarž, saopštile su da su u procesu najavljenog spajanje postigle dogovor o prodaji irskoj kompaniji CRH dela svoje imovine u većem broju zemalja, uključujući i imovinu Holcima u Srbiji. Kako se navodi u saopštenju, imovina uključuje delove poslovanja dve kompanije u sedam evropskih zemalja, Kanadi, Brazilu, Filipinima i SAD, a vrednost ugovora iznosi 6,5 milijardi eura.
Evropske zemlje u kojima će biti otuđeni delovi Holcima ili Lafarža su Nemačka, Rumunija i Velika Britanija, gde će biti prodata imovina Lafarža, i Francuska, Mađarska, Slovačka i Srbija, gde će biti prodata imovina Holcima.
Holcim u Srbiji poseduje cementaru u Popovcu kod Paraćina i fabriku betona u Beogradu. Lafarž je vlasnik cementare u Beočinu i fabrike betona i cementa u Beogradu.
Kompanije Holcim i Lafarž najavile su ranije fuzionisanje u najveću svetsku kompaniju za proizvodnju cementa i građevinskih materijala, LafaržHolcim, a tela za zaštitu konkurencije uslovila su to spajanje prodajom dela imovine obe kompanije.
Prodaja je, kako se navodi, uslovljena uspešnim fuzionisanjem Holcima i Lafarža i njeni detalji biće predočeni telima za zaštitu konkurencije i akcionarima CRH-a.
Delovi Holcima i Lafarža koji su ponuđeni na prodaju imali su 2014. godine ukupan promet koji je procenjen na 5,4 milijarde evra i dobit od 744 miliona evra.
CRH je proizvođač građevinskih materijala koji posluje na 3.400 lokacija u 35 zemalja i ima pogone, između ostalog, i u Poljskoj, Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Ukrajini, kao i Kini, SAD i drugim zemljama. Kompanije zapošljava 76.000 ljudi.
Izvor: Beta
Volvo Bus i Siemens potpisali su sporazum o snabdevanju kompletnih sistema električnih autobusa za gradove. Prema sporazumu, Volvo autobusi će kupcima isporučivati električne hibridne autobuse i električne autobuse, a Siemens će snabdevati i instalirati stanice visokog kapaciteta punjenja (punjenje kapaciteta do 300 kW) za električna vozila.
Dve kompanije rade zajedno od 2012. godine u oblasti elektromobilnosti, a sada dodatno osnažuju saradnju. Zajednički cilj je da se razvije standard za infrastrukturu napajanja, kako bi se gradovima olakšao prelazak na sisteme električnih autobusa.
„Veoma smo zadovoljni zbog partnerstva sa jednom od najvećih svetskih tehnoloških kompanija, koja deli našu viziju elektromobilnosti. Sporazum nam omogućava da iskoristimo nove poslovne mogućnosti i podržimo gradove u prelasku na održive i isplativije sisteme javnog prevoza“, rekao je Håkan Agnevall, predsednik Volvo Bus korporacije.
„Električni autobusi su ključni deo održivog urbanog javnog transporta. Siemens i Volvo objedinjuju tehnologiju i iskustvo kako bi se ovaj trend razvijao“, rekao je Jochen Eickholt, direktor Siemens Mobility divizije.
Volvo Bus i Siemens su nemačkom gradu Hamburgu već isporučili kompletno rešenje za gradsku mobilnost koje se sastoji od tri Volvo električna hibridna autobusa i četiri stanice za punjenje, i oni već saobraćaju takozvanom novom gradskom „Inovativnom rutom“. Tokom 2015. godine, električni autobusi, električni hibridi i infrastruktura za punjenje biće isporučeni švedskim gradovima Geteborgu i Stokholmu.
Infrastruktura za punjenje koju obezbeđuje Siemens obuhvata stanicu za punjenje, pomoćnu opremu, kablove, građevinske radove, instalaciju, puštanje u rad i održavanje.
Jednogodišnje testiranje na terenu, u Geteborgu u Švedskoj, pokazalo je da Volvo električni hibridni autobus omogućava smanjenje potrošnje goriva i ugljen-dioksida do 75%, u poređenju sa Euro 6 dizel autobusima. Ukupna potrošnja energije je smanjena za 60%. Električni hibridni autobus Volvo 7900 radi u električnom modu tokom prosečnih 70% trase, bez buke i emisije izduvnih gasova. Punjenje na krajnjim stanicama traje do 6 minuta.
U Srbiji je u 2014 godini registrovano 2.192.268 dolazaka turista isto kao i u 2013 godini, ali je u tom periodu broj domaćih turista (1.163.536) smanjen za 8,4%, dok je broj stranih (1.028.732) povećan za 11,6%.
Studentska organizacija ESTIEM LG Beograd po deveti put organizuje projekat „Case Study Show 2015“, koji se održava 13. i 14. marta, na Fakultetu Organizacionih Nauka u Beogradu.
Case Study Show je projekat takmičarskog karaktera koji studentima svih fakulteta pruža priliku da steknu praktična iskustva rešavanjem realnih poslovnih problema kompanija učesnica.
Prvi dan počinje prezentacijom studije slučaja gde takmičari, podeljeni u timove od po četiri člana, prezentuju svoja rešenja prethodno zadatih studija slučaja od strane zlatnih partnera – Air Serbia, L’Oreal, Mercator, Nestle, Coca-Cola Hellenic i Devana na srpskom ili engleskom jeziku. Svoje rešenje prezentuju u prisustvu predstavnika kompanija, medija i ostalih studenata.
Najbolje i najinovativnije timove očekuju vredne nagrade – prakse, potencijalno zaposlenje, poseta kompaniji i mnoge druge. Uporedo sa Studijom slučaja, prijavljeni studenti mogu učestvovati na Creative Room, tako da ostvaruju priliku da na kreativan i drugačiji način odgovore na kraći zadati problem iz prakse srebrnih kompanija Erste banka i Telekom, kao i svih zlatnih partnera.
Drugog dana, pored navedenih aktivnosti, studenti se mogu oprobati u Speed Dating-u, gde za 5 minuta treba da se predstave svim zlatnim, srebrnim i bronzanim partnerima – EY i Delhaize i ostanu zapamćeni po svojoj ideji na unapred definisanu temu.
Oba dana u holu fakulteta održava se Company Fair koji pruža mogućnost svim studentima da razgovaraju sa predstavnicima svih kompanija i ostave svoj CV radi mogućnosti dobijanja prakse.
Prijave su otvorene za studente svih fakulteta do 22.02. Sve dodatne informacije možete naći na zvaničnom sajtu organizacije estiem.org.rs.
Tačno pre 17 dana premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će pitanje prodaje Železare američkoj kompaniji Esmark biti rešeno do – juče. “Vidimo se pred 1. februar, obezbedio sam izvanredan vatromet kakav do sad niste videli i to bez državnih para“, poručio je optimistično Vučić tom prilikom novinarima.
Pregovori s rukovodstvom Esmarka počeli su 27. januara, ali još nisu okončani jer su ostale sporne garancije od 15 do 20 miliona dolara koje bi ta kompanija trebalo da obezbedi kao potvrdu da će proizvodnja u Železari biti nastavljena posle privatizacije. Mislio je tada naš premijer da će nakon što se reši pitanje Železare značajno porasti domaći BDP, da će biti zaposlen veliki broj ljudi i to ne samo u Železari, kao i da će taj slučaj pokazati kako posle privatizacije radnici mogu da imaju veća primanja (što je kolektivnim ugovorom koji su potpisali Esmark i radnici i potvrđeno). No u međuvremenu su pregovori imali uspone i padove, od kojih su se neki čak odrazili i na premijerovo zdravlje (kada je npr bio na infuziji zbog težine pregovora), da bi danas već bilo jasno da se oni neće završiti tako brzo.
Politika piše da su naši zvaničnici poslali su u Brisel zahtev da se rok za prodaju čeličane produži za 10 do 15 dana.
No iako je Ivica Dačić juče rekao da očekuje pozitivan odgovor iz Brisela, danas je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Majkl Davenport rekao da EU još razmatra zahtev Vlade Srbije da se odobri dodatni rok.
S obzirom na činjenicu da od juče po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je naša zemlja potpisala sa Evropskom unijom, država Srbija više ne može da pomaže svoju čeličnu industriju ona je u sve većim gubicima.
A glavni uzrok produžavanja pregovora je problem koji je nastao oko garancija, jer je Vlada Srbije tražila od Esmarka da položi jemstvo da će proizvodnja čelika biti obezbeđena na duži rok.
„I jedna i druga strana znaju da Železara ništa ne vredi. Zato je i prethodna vlada preuzela za jedan dolar. Ova kompanija mesečno državi pravi gubitke od 10 do 15 miliona evra. Međutim, Železara ima sirovine u vrednosti od 95 miliona dolara na kojima Esmark može da zaradi od 15 do 20 miliona dolara“, objašnjava sagovornik Politike.
Glavni zadatak onoga ko preuzme Železaru trebalo bi da bude pokretanje druge visoke peći, kako bi se nekoliko puta povećao trenutni nivo proizvodnje. No, to nije moguće bez finansijskih sredstva, pa Esmark planira da za te namene podigne kredit u iznosu od 200 miliona dolara. Država Srbija neće biti garant za taj zajam, jer je naš javni dug veoma visok, a to nije moguće i po dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Od Esmarka su takođe tražene i garancije da neće otpuštati radnike.
Jedna istinita anegdota kaže da je svojevremeno Slobodan Milošević kada je tek bio u političkom usponu pitao dvojicu mladih ekonomista šta da učini sa Železarom koja je i tada slabo radila. “Ja bih izvukao ljude odande i bombardovao je”, rekao je naivniji od dvojice ekonomista.
Opstanak Železare i velika briga da ona nastavi da radi pokazuje da je Železara bila i ostala prvenstveno politički i ljudski prioritet i da se u proteklim decenijama nijedna vladajuća garnitura nije potrudila da diversifikuje strukturu privrede u Smederevu i ljudima koji su zaposleni u Železari da drugu bolju ekonomsku opciju.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Potrošači u Srbiji su i na kraju 2014. bili među najpesimističnijim u svetu, dok na globalnom nivou raspoloženje potrošača balansira na granici između optimizma i pesimizma, pokazali su rezultati istraživanja američke kompanije Nilsen.