Predsednik Barak Obama će iduće nedelje u svom redovnom obraćanju naciji izložitiplan za zatvaranje poreskih rupa koje su dosada omogućavale 1% najbogatjeg stanovništva u SAD da izbegava plaćanje poreza. Fajnenšl Tajms piše da će Obama pokušati da iskoristi rastući „ekonomski populizam“ koji podrazumeva novi porez za najveće finansijske institucie u zemlji i zatvaranje poreskih rupa, što bi efektivno trebalo da znači prikupljanje 300 milijardi dolara za budžet SAD.
Category:
Vesti
Grupacija slobodnih zona Udruženja za trgovinu Privrede komore Srbije (PKS) predložiće u 2015. institucijama i nadležnim ministarstvima Vlade Srbije niz novih mera za unapređenje poslovanja u slobodnim zonama, kako bi te lokacije bile još atraktivnije za ulaganja,rečeno je na sastanku te grupacije u PKS prošle nedelje.
Ukidanje kvota za mleko u Evropskoj uniji, koje će označiti kraj restrikcija na tržištu i doneti veću konkurentnost, za rezultat bi moglo da ima i značajnu ekspanziju mlečnog sektora. Evropski proizvođači mleka i mlečnih proizvoda koji planiraju širenje proizvodnje najviše računaju na rast tražnje u azijskim i afričkim zemljama. U susret tržištu bez ograničenja proizvođači mleka i proizvoda u EU moraće da restrukturiraju proizvodnju, što su najveći već manje-više učinili pod pritiskom niske cene mleka. Godišnje EU proizvede više od 150 miliona tona mlečnih proizvoda a vodeći proizvođači su Nemačka, Francuska, Britanija i Holandija.
Alpari UK, britanska brokerska kuća koja trguje stranim valutama, upravo je objavila bankrot podstaknut šokom koji je usledio zbog rasta švajcarskog franka.
“Većina naših klijenata zbog ovoga ima velike finansijske gubitke koji su premašili visinu njihovog kapitala. Kada klijent ne može da pokrije svoje gubitke, to se prenosi i na nas”, piše u saopštenju Alparija.
Da podsetimo, švajcarske monetarne vlasti su odlučile da oslobode franak i dopuste mu da pliva prema evru, pa je švajcarska valuta ojačala za 15% prema evropskoj.
Izvor: CNBC
Nemačka kompanija German-E-Cars potvrdila je ozbiljne namere i spremnost za stratešku saradnju sa srpskom privredom i investiranje u postojeće i nove programe u autoindustriji Srbije.
Delegacija German-E-Cars, danas je, u organizaciji Privredne komore Srbije, boravila u Kragujevcu, gde je u Regionalnoj privrednoj komori razgovarala sa članicama Regionalnog automobilskog klastera centralne Srbije.
“Sem ulaganja u osavremenjavanje tradicionalne proizvodnje radi zadovoljavanja zahteva međunarodnog tržišta i evropskih standarda, ispitujemo mogućnosti da u Srbiji pokrenemo i proizvodnju električnih namenskih vozila. Posebno smo zainteresovani za stratešku saradnju sa ovdašnjim univerzitetima i tehničkim školama“, najavio je Frank Laber, direktor ove kompanije.
Za nas je od posebne važnosti što kompanija German-E-Cars nije zainteresovana da ovde dođe zbog jeftine radne snage ili da bi nešto kupila a potom prodala, već da tu dugoročno ostane, da strateški sarađuje sa našom privredom, podiže njenu konkurentnost i obezbedi transfer najmodernijih tehnologija našim preduzećima, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.
German-E-Cars je privatna kompanija posebno fokusirana na proizvodnju voznog parka za aerodrome, koji se novim regulativama za zaštitu životne sredine obavezuju da svoja vozila (od ketering vozila do autobusa) prebacuju na električni pogon.
Generali je dostigao 100% udela u kompaniji Generali PPF Holding B.V. (GPH), kupovinom preostalog manjinskog udela od 24% akcija u vlasništvu PPF Grupe, a na osnovu sporazuma potpisanog 8. januara 2013. godine. Uz akviziciju celokupnog vlasništva u GPH-u, holding kompanija koja posluje u centralnoj i istočnoj Evropi promenila je svoje ime u Generali CEE Holding B.V.
Zajednička kompanija Generali PPF Holding osnovana je 2008. godine spajanjem poslovanja obe grupe u centralnoj i istočnoj Evropi čime je stvoren jedan od vodećih osiguravača u regionu. Nakon odluke da se raskine partnerstvo, objavljene u januaru 2013. godine, i akvizicije prve tranše GPH akcija (25%) u martu iste godine, Generali je dostigao udeo od 76% u GPH-u i potpunu kontrolu nad upravljanjem u kompaniji. Danas, uz otkup manjinskog udela i posledične akvizicije celokupnog vlasništva u kompaniji, partnerstvo sa PPF Grupom konačno se završava.
Akvizicija ostatka akcija GPH-a finalizirana je prema uslovima prethodno najavljenim na tržištu, po konačnoj ceni od 1.245,5 miliona evra.
Generali CEE Holding je jedan od najvećih osiguravača na tržištu CIE sa odličnim rezultatima po pitanju profitabilnosti i sa vodećim pozicijama u većini od 10 država u kojima posluje (na 1. je mestu u Češkoj i Mađarskoj, na 2. mestu u Srbiji, 3. mestu u Slovačkoj i među prvih 10 u drugim državama). Pored toga, Grupa nadmašuje svoje regionalne konkurente po pitanju profitabilnosti u sektoru imovinskih osiguranja, sa kombinovanim raciom od 87,3% na kraju trećeg tromesečja 2014.
CIE tržište je četvrto po veličini tržište za Generali sa premijom od oko 3,5 milijardi evra u 2013. godini i preko 11 miliona klijenata (u 2007. godini, kada je partnerstvo potpisano – premija od iznosila 1 milijardu evra i 4 miliona klijenata).
Saxo banka: Odvezivanje švajcarca od evra najviše bi moglo da pogodi mađarsku forintu i poljski zlot
by bifadmin
U poslednja dva dana sve oči su uprte u švajcarski franak. O posledicama odluke Švajcarske centralne banke da ukine veštačku granicu koja je sprečavala da evro padne ispod 1,20 franka za Biznis i finansije govori Džon DŽ. Hardi (John J Hardy), šef odeljenja Saxo banke koje se bavi strategijom trgovanja stranim valutama.
Tokom prethodnih pedeset godina globalni ekonomski rast bio je izuzetno ubrzan: svetska ekonomija porasla je šestostruko, a prosečni prihod po glavi stanovnika se utrostručio. Pa ipak, ukoliko dramatično ne povećamo produktivnost sledeća polovina veka izgledaće značajno drugačije, kaže se u najnovijoj studiji McKinsey Global Institute.
Neverovatan rast u poslednjih pet decenija ostaće zabeležen kao istorijski izuzetak od pravila, i svetska ekonomija će se povratiti na svoj standardno spor rast. Do izražaja će doći i novi demografski uticaji: sporiji rast broja populacije i duži životni vek će ograničiti rast među radnim stanovništvom.
U proteklom periodu upravo je rapidan rast radno sposobne populacije uticalo na višestruko povećanje produktivnosti i smanjenje cene rada. Između 1964. i 2014. globalbna zaposlenost i produktivnost rasli su u proseku 1,7% i 1,8% na godišnjem nivou.
Međutim, ovaj vetar u leđa polako jenjava, pa možemo reći da je u nekim zemljama već i promenio smer, odnosno da su demografski podaci u njima počeli da rade protiv ekonomskog rasta.
Stoga, prema predviđanjima možemo očekivati da će zaposlenost globalno rasti u proseku oko 0,3% n agodišnjem nivou u narednih pedeset godina, što je ipak značajno manje u odnosu na pređašnjih 1,7%.
U svetu koji polako stari, to znači da j eneophodno zadržati visok nivo produktivnosti. Pod uslovom da on ostane na sadašnjem nivou rasta, uz sve manje radne snage, neizbežno će doći do smanjenja rasta globalnog BDP-a, za nekih 40%, na 2,1% godišnje. To je otprilike nivo rasta u periodu oporavka od globale recesije, ili oporavka od naftne krize u drugoj polovini sedamdesetih godina.
Rast globalnog zapošljavanja polako usporava. Broj zaposlenih na svetu dosegnuće najvišu tačku oko 2050. i tada će početi da opada.
Prateći izdavanje građevinskih dozvola Republički zavod za statistiku izračunao je da broj novih stanova u novembru 2014. bio za 36,7% manji nego u istom periodu lane. Naime, u novembru 2014. prijavljena je bila izgradnja 381 stana s prosečnom površinom od 85,4 m².
Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 31,9% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom 147,4 m², a 57,4% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 57,6 m².
U novembru 2014. izdato je ukupno 638 građevinskih dozvola, što je pak za 0,6% više nego u novembru prethodne godine, ali je vrednost predviđenih građevinskih radova manja za 49,4% u odnosu na novembar 2013.
Posmatrano prema vrsti građevina, u novembru 2014. izdato je 73,4% dozvola za zgrade i 26,6% za ostale građevine. Ako se posmatraju samo zgrade, 69,4% odnosi se na stambene i 30,6% na nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove, 70,6%.
Predviđena vrednost radova novogradnje u novembru 2014. iznosi 76,0% od ukupno predviđene vrednosti radova. Najveća građevinska aktivnost, posmatrano prema oblastima, zabeležena je u Zapadnobačkoj oblasti, 34,1% od predviđene vrednosti novogradnje. Slede Nišavska oblast, 11,3%, Beogradska oblast, 10,7%, i Rasinska oblast 5,1%, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 4,8%.
Kompanija Somboled, koja je deo francuske grupe Lactalis, zabeležila je izuzetno produktivnu godinu zahvaljujući postignutom apsolutnom rekordu u istoriji ove kompanije sa otkupljenih 67 miliona litara sirovog mleka, što predstavlja rast od čak 9,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Somboled otkupljuje sirovo mleko od 1240 primarnih proizvođača, a više od polovine mleka iz otkupa zadovoljava standarde kvaliteta Evropske Unije.
Uspešna radna godina obeležena je u okviru manifestacije „Dan mleka 2014“, koja je održana krajem decembra u svečanoj sali somborskog hotela „Internacional“. Na svečanosti su predstavljeni rezultati saradnje mlekare Somboled i njenih kooperanata, među kojima je 9 komercijalnih i 175 porodičnih farmi. Somboled je svim kooperantima uručio priznanja, a 60 porodičnih farmera koji su u toku 2014. godine isporučili više od 100.000 litara mleka, nagrađeno je godišnjim bonusom. Rekorder među nagrađenim porodičnim farmerima je Mita Plavšić iz Bačke Palanke, koji je sa svojom farmom od 120 grla u toku protekle godine isporučio 655.000 litara mleka.
„Saradnja između Somboleda i primarnih proizvođača je odličan primer kako jedna velika kompanija radi na poboljšanju naše poljoprivrede, što se naročito ogleda kroz pružanje stručne pomoći u tehnologiji proizvodnje. Zahvaljujući ulaganjima Somboleda, naša farma je povećala broj krava sa 90 na 120, što je dovelo i do povećane proizvodnje sa 1,800 na 2,500 litara mleka dnevno“, ocenio je farmer Mita Plavšić.
„Prethodna godina je bila zaista odlična u proizvodnom, tehnološkom i klimatskom pogledu. Uspešna 2014. godina rezultat je ulaganja Somboleda u iznosu od pola miliona evra u unapređenje proizvodnje mleka na farmama i 300.000 evra investicija u opremu za poboljšanje efikasnosti i kvaliteta mleka“, istakao je Milan Maksimović, direktor otkupa i razvoja proizvodnje mleka u kompaniji Somboled.
Primarni cilj kompanije Somboled za 2015. godinu i dalje je kvalitet sirovog mleka i povećanje proizvodnje. Takođe, u 2015. godini se očekuje i povećanje količine mleka EU kvaliteta sa trenutnih 53 odsto na 65 odsto što će omogićiti povećanje izvoza na tržište Evropske unije i Ruske federacije. Pored planiranih investicija za povećanje broja grla na farmama, Somboled će investirati i u unapređenje proizvodnje mleka i nabavku novih laktofriza.