Industrijska proizvodnja u Srbiji u maju ove godine manja je za sedam odsto nego u istom mesecu 2013. godine, a u odnosu na prošlogodišnji prosek manja je za 13 odsto, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. Od januara do maja industrijska proizvodnja je veća za 0,2 odsto nego u istom periodu 2013. godine. U maju je proizvodnja u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija bila u padu od 20,3 odsto, u rudarstvu 18,7 odsto, preradjivačkoj industriji tri odsto. U proizvodnji kapitalnih proizvoda rast je iznosio 3,2 odsto.
Ako ne smisli način da izgladi probleme sa vlasnicima svojih dugova, Argentina bi uskoro mogla da se nađe u velikim finansijskim problemima. Naime, danas ističe rok za isplatu preskupih argentinskih dugova, mada strani mediji pišu da bi on mogao biti produžen i do 30. jula, što opet nije dovoljno vremena da bi se ova zemlja izvukla iz problema.
U protekloj deceniji Argentina je uspela sa većinom kreditora da dogovori reprogram otpis dugova ali sa njih 7% je morala pred sudije, i to u američkom Vrhovnom sudu. Taj sud je nedavno odlučio da odbaci žalbu kojom je vlada u Buenos Airesu pokušala da ospori isplatu pune vrednosti obveznica koje su pojedini hedge fondovi kupili nakon što je zemlja pre više od decenije objavila bankrot. Osim što je naložio ovoj zemlji da isplati svoje nereprogramirane dugove, sud je poveriocima u slučaju da Argentina to ne učini omogućio zaplenu argentinske imovine, bilo gde u svetu. Argentina više nema pravo da se poziva na državni suverenitet kako bi zaštitila svoju imovinu.
Ekonomisti se pitaju šta će se desiti sa ovom zemljom ako isplati sve svoje nereprogramirane dugove, jer to bi značilo da će na njih potrošiti polovinu deviznih rezervi. Odgovor je da će najverovatnije zapasti u novu ekonomsku krizu.
Kada se na ovu priču nadovežu podaci o tome da su se njene devizne rezerve prošle godine smanjene za trećinu, i da argentinska ekonomija nezaustavljivo propada, pitanje je da li ćemo u skorije vreme čuti neku lepu vest iz zemlje koja je rodno mesto plesa u kojem se na svaki korak napred nadovežu dva koraka nazad.
Izvor: Kvarc
Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je danas da će akcionarima isplatiti dividendu od 80,22 dinara po akciji iz dobiti za 2013. godinu. Odlukom Skupštine akcionara odobrena isplata dividendi akcionarima NIS-a u iznosu od 25 odsto neto dobiti, što je 13,08 milijardi dinara. Pravo na isplatu dividendi za 2013. imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti 20. juna.
To je drugi put da NIS isplaćuje dividene akcionarima, pošto je iz dobiti za 2012. godinu isplaćena dividenda od 75,83 dinara po akciji, odnosno ukupno 12,36 milijardi dinara, što je 25 odsto dobiti. Većinski akcionar NIS je ruska kompanija Gaspromnjeft sa 56,15 odsto akcija, država Srbije ima 29,87 odsto akcija, a mali akcionari 13,98 odsto.
Na redovnoj sednici Skupštine akcionara NIS, za predsednika je izabran ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, umesto ministarke gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović.
U narednih nekoliko godina, na prostoru između Beograda, Novog Sada i Šida, možemo da očekujemo investiciju jednog giganta iz automobilske industrije. To možemo da zaključimo na osnovu pozicioniranja proizvođača komponenti i načina na koji posmatraju i nas i celi region, izjavio je danas Branislav Nedimović, član Izvršnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i gradonačelnik Sremske Mitrovice.
Srbija je u prvih pet meseci 2014. izvezla robu u vrednosti od 4,6 milijardi evra, što je za 14 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku (RZS).
Kako se navodi u saopštenju, uvoz je povećan za 1,6 odsto na 6,2 milijarde evra, tako da je spoljnotrgovinski deficit Srbije od januara do maja iznosio od 1,6 milijardi evra, što je za 21,9 odsto manje nego u istom periodu 2013. godine.
Pokrivenost uvoza izvozom u prvih pet meseci 2014. iznosila je 73,5 odsto i veća je za osam procentih poena nego istom peridou 2013. godine kada je iznosila 65,5 odsto odsto.
Izraženo u dolarima, izvoz Srbije u periodu januar-maj bio je 6,26 milijardi, što je porast od 19,3 odsto, uvoz je iznosio 8,52 milijarde uz rast od 6,3 odsto, tako da je deficit iznosio 2,26 milijardi dolara, što je za 18,3 odsto manje nego u istom periodu lane.
Na inicijativu makedonske stranke D.O.M. – Zeleni, osam zelenih partija iz zemalja Balkana pokrenulo je juče u Skoplju regionalnu kampanju za borbu protiv klimatskih promena. Na inicijalnom sastanku partije su predstavile probleme i posledice klimatskih promena u svakoj zemlji analizirajući spremnost nadležnih da reaguju na njih. Kampanja će se realizovati putem podizanja svesti o značaju zaštite životne sredine u Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bugarskoj, Albaniji, Rumuniji i Turskoj, ali i zahtevima institucijama za više budžetskih sredstava za prevenciju ekoloških katastrofa i kvalitetnije upravljanje rizicima.
Nemačka kancelarka Angela Merkel obećala je britanskom premjeru Dejvidu Kameronu da će preispitati proces nominacije kandidata za predsednika Evropske komisije, pošto je švedski premijer Fredrik Rajnfelt izjavio da dokument usvojen posle glasanja omogućava EU fleksibilnost, prenosi Gardijan. U zasebnom tekstu Gardijan piše da je Kameron poveo Britaniju jedan korak bliže izlasku iz Evropske unije pošto je doživeo poraz na glasanju za kandidata za predsednika Evropske komisije.
Lideri EU su u Ipru obeležili stogodišnjicu Prvog svetskog rata, odavši počast palima. Oni su se u ovom belgijskom gradu našli kako bi prisustvovali posebnoj ceremoniji obeležavanja stoleća od početka Prvog svetskog rata.
Ova varoš od tridesetak hiljada žitelja bila je domaćin najvišim evropskim zvaničnicima juče, 26. juna 2014, dva dana pre 100. godišnjice ubistva nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu, događaja koji je izazvao I Svetski rat.
(Šefovi vlada odali su počast poginulima na kapiji Menin, centralnom memorijalnom mestu u Ipru. Na slici, u drugom redu: Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej)
Memorijal stoji na putu duž kojeg su mnogi saveznički vojnici išli u borbu protiv nemačke vojske. Na njemu su upisana imena 54.000 vojnika iz Britanije, Australije, Kanade, Indije i Južne Afrike, čiji grob nije poznat.
Lideri EU 28 članica EU stajali su na Zadnjoj Postaji, mestu tradicionalnog vojnog pozdrava palima: uz zvuk trube koja se u Ipru i dalje čuje svake večeri, skoro stoleće otkako je I Svetski rat okončan.
(Britanski premijer Dejvid Kameron, stoji u redu pored francuskog predsednika Fransoa Olanda i nemačke kancelarke Angele Merkel. Foto: Savet Evropske unije)
U neposrednoj blizini Memorijanog centra lideri su otvorili kružnu klupu, poklon Evropske unije koji predstavlja simbol saradnje, namenjene svima koji su u Ipr došli u znak sećanja na poginule. Na klupi je ispisana reč „mir“ na 24 zvanična jezika EU.
Herman Van Rompej, predsednik Evropskog saveta prevodio je odavanju počasti milionima ubijenih na svim stranama i na svim frontovima u Prvom svetskom ratu .
On je u svom dirljivom govoru pomenuo kako je I Svetski rat bio „bezumni marš u ponor“ u kojem se „otvorila spirala samouništenja“, koja je 1914. zahvatila kontinent koji se sastoji upravo od „civilizovanih naroda“.
U izjavi uoči ceremonije, Van Rompej je ovo odavanje počasti opisao kao svedočanstvo evropskih ideala: „Mi nismo savršeni, ali za mnoge ljude izvan Evrope i dalje smo uzor, uzor mira, demokratije, prosperiteta i socijalne zaštite.“
Samit lidera EU koji se obično održava dvaput godišnje u Briselu, juče je otvoren u Ipru, kako bi se obeležila stogodišnjica početka I Svetskog rata.
Ovaj flamanski grad u Zapadnoj Flandriji bio je na liniji fronta skoro čitavog Prvog svetskog rata, pa je stoga i glavna lokacija sa koje su britanske, belgijske i snage Komonvelta iz njega išle u smrt. Neke od najkrvavijih bitaka u ovom ratu odigrale su se na ovom mestu, u ratu koji je odneo milion ljudskih života.
Nakon večere u nekadašnjoj srednjovekovnoj berzi tkaninama Cloth Hall – velelepnoj palati sravnjenoj za vreme I Svetskog rata a rekonstruisanoj tokom više od tri decenije, od 1933. do1967. – evropski lideri vratili su se u Brisel na svoje uobičajeno, formalno zasedanje samitom, nad kojim se nadvila senka razlika i neslaganja oko imenovanja novog predsednika Evropske komisije.
Izvor: sajt Evropske unije
Foto: Savet Evropske unije
Peter Alhadeff, Centenary News
Institut za statistiku UNESCO-a sračunao je da se u poslednjih 7 godina u svetu nije smanjio broj dece između 6 i 11 godina koja nisu obuhvaćena obrazovnim sistemom. Naime, oko 58 miliona dece ovog uzrasta ne ide u školu a od tog broja njih 43% (15 miliona devojčica i 10 miliona dečaka) po nekom nepisanom pravilu verovatno nikada neće kročiti u učionicu.
To što se od 2007. godine situacija nije skoro nimalo popravila je rezultat rasta nataliteta u subsaharskoj Africi koja je sada dom više od 30 miliona dece koja su van sistema školovanja. U tom regionu i deca koja krenu u školu u velikom broju (svako treće dete) od nje odustaju.
Kod adolescenata je situacija još gora – oko 63 miliona dece stare između 12 i 15 godina u 2012. godini nije se školovalo. U nekim delovima sveta, poput južne i zapadne Azije, taj broj je u poslednjih 15 godina pao skoro za trećinu međutim on je i dalje veliki a prognoze govore da će nastaviti da raste.
Ima i zemalja koje su se u poslednjoj deceniji uspešno izborile sa ovim društvenim problemom. Tako se npr u 17 država koje su u globalnom broju dece koja se ne školuju učestvovale za 25% smanjio broj dece van obrazovnih institucija za čak 86%. U gotovo svim zemljama je postojala kombinacija jake političke volje i smelih obrazovnih politika a više o tome možete pročitati na ovom sajtu.
Ukrajina, Gruzija i Moldavija su danas sklopile partnerski ugovor sa Evropskom unijom, čemu se Rusija strogo protivila.
Dogovor o partnerstvu sa EU trebalo bi da još više ekonomski i politički približi Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju Zapadu, ali je postignut u jeku ukrajinske krize, dok su najbitnije pitanja, kao što je obustava aktivnosti ruske vojske i nadležnost nad ukrajinskim istokom, ostala otvorena. Zvanični ukrajinski predsednik Porošenko izjavio je da „postizanje ovog sporazuma znači korak bliže ka članstvu Ukrjaine u EU“.
Izvor: BBC