Predstavnici japanskih kompanija koje posluju u Srbiji osnovali su Japanski poslovni klub kako bi pomogli unapredjenju privrednih odnosa dveju zemljama, saopštila je danas Ambasada Japana u Srbiji.
Ukupni krediti preduzeća, preduzetnika i gradjana u Srbiji na kraju juna 2014. godine iznosili su 2.095 milijardi dinara, 0,7 odsto manje nego na kraju maja, objavilo je Udruženje banaka Srbije. Pozajmice preduzećima bile su 1.341 milijardu dinara i za 0,7 odsto su veće nego na kraju maja. Krediti preduzetnicima su u junu su bili veći 0,5 odsto i iznosili su 121,3 milijarde dinara, dok su krediti gradjana povećani za 0,8 odsto, na 632,5 milijardi dinara.
Na odrzanom Forumu menadzera, potpredsednica Vlade i ministarka drzavne uprave i lokalne samouprave Kori Udovicki razgovarala je sa clanovima Srpske asocijacije menadzera na temu reforme inspekcija, novog Zakona o inspekcijskom nadzoru, o reformi javne uprave kao i naporima Vlade u borbi protiv sive ekonomije.
Na panelu su iskustva iz svakodnevne privredne prakse izneli Dragica Pilipovic Chaffey, generalna direktorka SBB-a, Slobodan Djinovic, generalni direktor Orion Telekoma, Stanka Pejanovic clanica Uprave Mercator grupe i direktor drustva Mercator–S i Vladan Atanasijevic direktor integracionih sistema, ASSECO SEE i predsednik NALED-a. Pored panelista otvorenoj diskusiji su se pridruzili i direktori Poreske uprave, Inspektorata za rad, Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, MOR-a, kao i mnogi drugi.
Pocetak foruma obeležilo je pitanje da li postoji stav Vlade Republike Srbije da se na republickom nivou osnuje jedinstveni inspektorat, po principu Generalnog inspektorata koji od 1. jula funkcionise na nivou Grada, Kori Udovicki je istakla da ce „Zakon o inspekcijskom nadzoru stvoriti osnov da Vlada obrazuje koordinaciono telo u cilju boljeg nadzora, ali i u cilju izbegavanja preklapanja i nepotrebnog ponavljanja inspekcijskog nadzora koji opterecuje privrednike. U tom smislu bi inspekcije ostale u sastavu odredjenih nadleznih ministarstava“.
Aleksandar Miljkovic, direktor Poreske uprave koji je istakao da se u okviru Poreske uprave upravo sprovodi reforma koja podrazumeva izmenu poslovnih procesa, zakonske regulative, organizacione strukture. Radi se na promeni percepcije poreske administracije u javnosti i njenog shvatanja da treba da bude servis gradjana i privrede.
Najvece sugestije privrednika odnosile su se na nekoordinisani inspekcijski nadzor, nepostojanje rokova za izdavanje misljenja pojedinih ministarstava, nelojalnu konkurenciju usled velikog procenta sive ekonomije na trzistu. Prisutni menadzeri pozdravili su planirano uspostavljanje informacionog sistema koji ce omoguciti planiranje nadzora cime ce se izbeci visestruke kontrole od strane razlicitih inspekcija kod istih privrednih subjekata, po pravilu onih koji uredno primenjuju propise, dok se na one koji propise ne primenjuju ne obraca paznja. Takodje, izrazili su nadu da ce najavljeni Zakon, uz reformu inspekcija, stvoriti i pravni osnov za postupanje prema neregistrovanim subjektima na trzistu i time doprineti suzbijanju sive ekonomije.
Svi prisutni slozili su se da bi zakljucci ovog foruma menadzera mogli da budu u pravcu donosenja jedinstvenog, sistemskog i reformskog Zakona o inspekcijskom nadzoru, obrazovanju snaznog i efikasnog jedinstvenog koordinacionog mehanizma, uvodjenje jedinstvenog inspekcijkog sistema (e-Inspekcije) i sto boljoj edukaciji inspektora.
Forum je realizovan uz podrsku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja.
U junu 2014. godine su potrošačke cene u odnosu na prethodni mesec u proseku povećane za 0,1%. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine one su porasle za 1,3%, dok su u odnosu na decembar 2013. godine povećane za 2,0%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga u junu su u odnosu na maj poskupele sledeće grupe proizvoda i usluga: Rekreacija i kultura (4,2%), Odeća i obuća (0,3%), Komunikacije (0,2%) i Transport (0,1%). Pad cena zabeležen je u grupama Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (-1,0%), Obrazovanje (-0,2%) i u grupama Hrana i bezalkoholna pića, Alkoholna pića i duvan i Zdravstvo (za po -0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Žetva je na samom kraju. Nepovoljni vremenski uslovi u toku same žetve su uslovili da ćemo imati nešto manji prinos od očekivanog, ali i nešto lošiji kvalitet. Ova okolnost je u znatnoj meri uticala da pšenica standardnog kvaliteta poskupi tokom same žetve. Sa druge strane, interes kupaca i to pre svega mlinskih organizacija za kupovinom bio je veoma naglašen, što je i bio osnovni razlog potpune dominacije pšenice u strukturi trgovanja na organizovanom berzanskom tržištu. Ukupan promet od 2.730 tona robe za 58,26% je veći u odnosu na prethodnu nedelju. Vrednost prometovane robe je u nedelji za nama iznosila 57.006.070 dinara, što je u odnosu na upoređujući podatak iz prethodne nedelje više za 67,68%.
Na bazi 14 sklopljenih kupoprodajnih ugovora na berzi u Novom Sadu realizovan je promet od približno dve hiljade tona hlebnog zrna. Ovaj podatak daje na kapacitetu tvrdnji da je prosečna cena trgovanja ove robe od 19,78 din/kg ( 17,98 bez PDV) sasvim relevantna u ovom periodu koji je vrlo značajan za ovu robu kada se vrše dalje procene o tržišnim perspektivama za naredni period. Pomenuta prosečna cena je za 4,22% veća od cene iz prethodne nedelje. Sagledavajući sve ostale tržišne faktore u ovom trenutku ne vidi se dalji prostor za značajnija cenovna pomeranja. Pšenica prošlogodišnjeg roda je takođe u porastu, ali znatno manjem od rasta nove pšenice. Naime svi kupoprodajni ugovori u trgovanju pšenicom roda 2013 su zaključeni po istovetnoj ceni od 22,00 din/kg ( 20,00 bez PDV). To je u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje rast od 1,52%.
Kukuruz je protekle nedelje prodavan preko berze po cenama u rasponu od 17,60 din/kg bez PDV, na samom početku nedelje, pa do 17,40 din/kg bez PDV , što je bila cena na zatvaranju nedeljnog trgovanja. Prosečna cena od 19,27 din/kg ( 17,51 bez PDV) je za neznatnih 0,13% veća od cene u prethodnoj nedelji.
Stočni ječam se stabilizovao već treću nedelju za redom na ceni od 18,37 din/kg ( 16,70 bez PDV), dok je cena soje u skladu sa trendovima na svetskim berzama u blagom padu, pa je cena koja je realizovana u nedelji za nama od 66,55 din/kg ( 60,50 bez PDV) u padu u odnosu na prethodnu nedelju za 1,47%.
PRODEX
Rast cene pšenice je zaustavio višenedeljni pad PRODEX-a, koji je nedelju završio na nivou od 217,28 indeksnih poena, što je u odnosu na prošli petak rast od 1,51 indeksnih poena.
SVET
Pozitivna očekivanja, što se žetve pšenice tiče, na Severnoj hemisferi uz povećanu ponudu usled žetve su uticala na dalji pad cene ove žitarice. Na tržištu kukuruza su očekivanja većeg roda novog kukuruza, pogodni vremenski uslovi i obilne padavine u junu takođe dovele do pada cene.
Pšenica sa julskom isporukom je u poslednjih nedelju dana pojeftinila za 4,45%, dok je pad cene fjučersa na kukuruz iznosio 4,30%.
Cena fjučersa na soju beleži najduži pad u poslednje 33 godine. Razlog su pogodni temperaturni uslovi u SAD. Hladnije vreme na Srednjem zapadu će onemogućiti toplotni udar na biljkama u narednih 10 dan. Proizvodnja će u SAD najverovatnije skočiti za 15% na istorijski rekord, nakon što su farmeri u junu rekli vladi da su posejali najveće površine pod ovom kulturom do sada. Cena na CME beleži najduži pad od juna 1981. godine, a trenutno je na najnižem nivou od 8. oktobra 2010.
Fjučers na soju je u poslednjih nedelju dana pojeftinio 4,5%, a na sojinu sačmu za 3,98%.
U Budimpešti je, u evropskoj valuti poslatrano, došlo do rasta cene pšenice sa avgustovskom isporukom za 1,99%, dok je novembarskim fjučers na kukuruz jeftiniji za 3,30%. Cena pšenice sa novembarskom isporukom je u Parizu pala je za 1,36%, dok je cena avgustovskog fjučersa na kukuruz u Parizu pala za 0,58%.
Više od tri četvrtine građana Srbije smatra da bi šira upotreba mobilnih i telekomunikacionih tehnologija i servisa smanjilo redove i čekanje u državnim institucijama, preko dve trećine da tehnologije mogu pozitivno da utiču na rast domaće ekonomije i otvaranje novih radnih mesta, a nešto manje od dve trećine da mogu da poboljšaju kvalitet života pojedinca, pokazuje najnovije istraživanje “Umreženo društvo” koje je sprovela kompanija Ericsson u partnerstvu sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu.
Istraživanje čiji je cilj bio da se utvrde stavovi građana Srbije o tome na koji način i u kojim segmentima bi tehnologije mogle da doprinesu razvoju celokupnog društva, urađeno je tokom juna ove godine na uzorku od 1839 ispitanika uzrasta od 18 do 65 godina. U uzorku preovlađuje starosna populacija između 18 I 35 godina (48,5%), muškaraca je 59,4%, a visoko obrazovanje ima 57,6% ispitanika. Većina anketiranih koristi trhnologije svakodnevno, pri čemu nešto više od 38% provodi između dva do četiri sata na internetu, dok mobilne uređeje kod kuće koristi 70% ispitanika, na poslu njih 56,6%, a 33,6% u prevozu. Preko 78% ispitanika ocenjuje da je Srbija negde u sredini kada se poredi kvalitet broadband konekcije sa zemljama na svetskom nivou.
Na pitanje šta korisnici žele da plaćaju putem mobilnih uređaja, najveći broj anketiranih (72%) odgovorio je da su to mesečni računi za komunalne usluge, potom karte za gradski prevoz (52%), a slede dažbine prema državnim službama i karte za kulturne i sportske manifetacije. Po mišljenju ispitanika intenzivnija upotreba mobilnih i telekomunikacionih tehnologija i servisa najviše bi uticala na unapređenja usluga državnih institucija (72,7%), unapređenje zdravstvenih usluga (63,5%), a zatim na efikasniji rad državnih institucija, razvoj obrazovanja, elektronsko poslovanje i bolji gradski prevoz.
Kada je u pitanju podrška tehnologija razvoju zdravstvenih usluga, gotovo 90% ispitanika na prvo mesto stavlja mogućnost da se pregledi zakazuju preko interneta, skoro 70% smatra da tehnologije mogu da obezbede bolju organizaciju zdravstvenih ustanova i njihovu međusobnu komunikaciju, za dve trećine ispitanika je važan elektronski pristup ličnom kartonu, a za više od 63% mogućnost online rezervacije i poručivanja lekova na recept. Očekivanja građana Srbije od tehnologija kada je reč o obrazovanju pokazuju da najveći broj anketiranih (77,3%) priželjukuje slobodan pristup edukativnim materijalima sa bilo koje lokacije sa minimalnim ili bez tarifiranja pristupa sa bilo kojeg uređaja, a slede mogućnosti za povezivanje sa školama i univerzitetaiam u inostranstvu ili on line univerzitetima, unapređivanje materijala za edukaciju i dodavanje multimedijalnog sadržaja u testove i evaluacije.
Poplave su prepolovile proizvodnju uglja zbog čega EPS, sada dok je jeftinija, uvozi struju i sakuplja rezerve uglja za zimu, rekao je Aleksandar Obradović, v.d. generalnog direktora EPS-a na konferenciji „Kako su poplave uticale na elektroenergetsku bezbednost Srbije“, koju je organizovao Balkanmagazin u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije. Poskupljenje struje može nadomestiti između jedne trećine i jedne polovine finansijskih potreba EPS za pokrivanje štete od poplava ali, to će biti poslednji korak, nakon što se vidi koliko će sredstava biti obezbeđeno na donatorskoj konferenciji, koliko će pomoći vlade drugih zemalja i koliko će biti pomoć države EPS-u.
Velike poplave u maju ove godine osim što su mnoge ostavile bez domova dovele su u pitanje i bezbednost elektroenergetskog sistema Srbije. Najveću štetu pretrpeli su površinski kopovi uglja RB Kolubara iz kojih se ugljem snabdevaju termoelektrane TE Nikola Tesla, što dugoročno otežava situaciju jer, JP Elektroprivreda Srbije 70 odsto električne energije proizvodi baš iz ovog energenta (TE Nikola Tesla proizvode 54 % a ostatak TE KO Kostolac). Uz to, uskoro dolazi zima i grejna sezona, kada će elektroprivreda biti na dodatnim iskušenjima i zbog veoma izvesne gasne krize. Zato je EPS već sada, dok su cene električne energije niže nego zimi, počeo sa uvozom struje. Istovremeno u ovoj kompaniji sve čine ne bi li napunili deponije ugljem za zimu.
Polja E i D kolubarskih površinskih kopova su brzo revitalizovana i na njima se sada dnevno proizvodi 45.000 tona uglja, a kako je rekao Ivan Janković, savetnik za površinsku eksploataciju u Ministarstvu rudarstva i energetike kop Veliki Crljeni, u kome je oko 25 miliona kubnih metara vode je u fazi sanacije (33 pumpe visokog pritiska izbacuju vodu). „Očekujemo i da se do druge polovine avgusta pokrene proizvodnja u kopu Veliki Crljeni kapaciteta 20.000 tona uglja dnevno. Tako bi, sa dnevnom proizvodnjom 65.000 tona uglja imali oko 70 odsto potrebnog uglja za potrebe elektroenergetskog sistema Srbije“, izjavio je Janković na konferenciji „Kako su poplave uticale na elektroenergetsku bezbednost Srbije“ koju je organizovao internet časopis Balkanmagazin u partnerstvu sa JP Elektroprivreda Srbije. Ističući da sada mnogi govore da se ovakve poplave više ne mogu dogoditi Janković upozorava: „Treba misliti o zaštiti površinskih kopova jer, sve je moguće.“
„Moraju se dodatno obezbediti nasipi i rečni tokovi, ili omogućiti preusmeravanje vode u drugom pravcu, da bi se spasili površinski kopovi. Važno je da za sanaciju kopova moraju biti izrađena projektna rešenja, da ne bi došlo do obrušavanja etaža vodom zasićene zemlje i daljeg oštećenja rotornih bagera. Da podsetim da je vrednost jednog takvog bagera od 18 do 20 miliona evra. Za svaku fazu sanacije moraju se uraditi projektna rešenja, da se ne bi sutra, zbog nesreće, pitali ko je odgovoran“, kategoričan je Janković.
U ministarstvu je formirana radna grupa za sanaciju površinskih kopova, urađen je projekat sanacije, kao i elaborat Instituta Jaroslav Černi, gde je ispitano koliko vode se može puštati u korito Kolubare. Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a ocenio je da, iako je rudarski sektor pretrpeo najveću štetu, ceo elektroenergetski sektor snosi posledice poplava. „Štete bi bile mnogo veće da nije bilo koordinacije između EPS, EMS i Ministarstva energetike koji su zajedno donosili odluke i koordinirali rad na terenu. Želeo bih da istaknem herojstvo i rad kolega na terenu u situaciji kada je ceo elektroenergetski sistem bio ugrožen,“ istakao je Obradović.
Poplave su izazvale direktne štete na postrojenjima, pre svega u rudarskom sektoru i za to će EPS morati da izdvoji novac za sanaciju šteta i za investicije u vraćanje u radno stanje. Tu su i indirektne štete za poslovanje EPS-a, s obzirom da se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja, a samo iz uglja proizvedenog u Kolubari dobija se više 50 odsto električne energije u Srbiji. Obradović napominje da se još samo priča o procenama štete, jer je veliki deo opreme i dalje pod vodom. Ipak, direktne štete se procenjuju na oko 180 miliona evra, dok je šteta što mašine nisu radile daleko veća.
„Šteta u poslovanju već se oseti, a osetiće se i u narednih 12 do 18 meseci. Sada već moramo da razmišljamo o zimi i grejnoj sezoni. EPS je, nažalost, najveća toplana u Srbiji, a grejanje na struju, koja se proizvodi iz uglja je iživljavanje na resursima ove države jer se gubi 70 odsto energije. Kako bi spremili zalihe uglja za zimsku sezonu već smo krenuli sa uvozom električne energije, jer sada je ona jeftinija i košta 46 do 47 evra po megavat satu, dok, recimo, zimus može dostići i cenu od 80 pa i 100 evra po megavat satu,“ rekao je Obradović, dodajući da sada više nego ikada EPS mora da vodi računa o svakom dinaru i smanjuje troškove gde god može. EPS je, po Obradovićevim rečima od poplava uvezao 478 miliona kilovat sati struje, što je koštalo 20,18 miliona evra. Obradović je istakao i da je neophodno što pre sprovesti korporativizaciju, kako bi se omogućilo smanjenje troškova i gubitaka EPS-a, kao i da stalno pritiska direktore privrednih društava da insistiraju na naplati.
Komentarišući eventualnu korekciju cena električne energije Obradović kaže da poskupljenje struje može nadomestiti između jedne trećine i jedne polovine finansijskih potreba EPS-a za pokrivanje štete od poplava i ističe da će to biti poslednji korak, nakon što se vidi koliko će sredstava biti obezbeđeno na donatorskoj konferenciji, koliko će pomoći vlade drugih zemalja i koliko će biti pomoć države EPS-u.
Osim proizvodnje električne energije u poplavama i klizištima štetu je pretrpeo i prenosni sistem, za koji je zaduženo Javno preduzeće Elektromreža Srbije. Ceo elektroenergetski sistem je za vreme poplava i novonastalih klizišta, koja su poseban problem zbog dalekovoda, bio ugrožen a zaposleni u EMS-u na nogama. Prema rečima Nebojše Petrovića, izvršnog direktora za prenos EMS-a, „najvažnije je bilo obezbediti tranformatorsku stanicu u Obrenovcu u blizini Bloka A Termoelektrane Nikola Tesla, preko koje se prenosi sva električna energija proizvedena u ovoj elektrani i kojom se snavbdeva veći deo Beograda“.
„U ovoj transformatorskoj stanici voda je dostigla visinu od 1,7 metara i sve komande su morale da budu isključene. EMS ih je isključivao postepeno, kako je voda nadirala, ali smo prethodno napravili tri čvora. Jedan čvor na 400 kilovolti i dva na 200 kilovolti, što je bilo značajno za elektromrežu. Da nismo ovo napravili oko 40 do 50 odsto električne energije u Beogradu bi nedostajalo. Zahvaljujući tome je i tokom naredne dve, tri nedelje, kada u Obrenovcu nije bilo električne energije, Termoelektrana Nikola Tesla imala električnu energiju i mogla se brzo vratiti na mrežu,“ objasnio je Petrović.
Klizišta izazvana poplavama u zapadnoj Srbiji ugrozile su pet dalekovoda, a prema rečima predstavnika EMS-a ovo preduzeće je uradila sanaciju klizišta i sačuvala ih. Sada se radi na izmeštanju stubova van klizišta. Jedan stub na dalekovodu Valjevo Osečina od 110 kilovolta nalazi se na klizištu i kreće se zajedno sa brdom pa je i tu potrebno izmeštanje.
„Dosada transformatorska stanica na 400 kilovolti nikada nije bila ugrožena. Iako kažu da su ovo hiljadugodišnje vode moramo da razmišljamo o nekim rešenjima da je zaštitimo od sličnih događaja. Razmatramo stavljanje montažno – demontažnih spoljnih ograda, ali one ne rešavaju podzemne vode, tako da razmišljamo i o podizanju opreme na viši nivo, kako bi se zaštitili od nekoih budućih velikih voda,“ rekao je Petrović.
Izvor: Balkanmagazin
Najveći kineska privatna fabrika Foxconn se priprema da unapredi svoj proces proizvodnje novom linijom robota, rekao je direktor matičnog preduzeća iPhone proizvođača. Apple bi mogla biti prva kompanija koja će iskoristi prednosti novog procesa, a iPhone 6 biti prvi telefon koji će se proizvoditi na novim robotima. Svaki od planiranih 10.000 robota će koštati kompaniju između 20 i 25 hiljada dolara, a oni će biti u stanju da proizvedu 300.000 pametnih telefona godišnje, prenosi www.iBerza.com
Mašine koje su sada u završnim fazama testiranja, neće biti na raspolaganju za prodaju drugim kompanijama, kaže izvršni direktor Terry Gou, jer Foxconn verovatno neće imati dovoljno da zadovolji ni svoje potrebe.
Predviđeno je da roboti asistiraju ljudima u prozvodnji. Ova strategija je otkrivena 2011, a od od ove 2014. godine trebalo je da bude instalirano prvih milion mašina. Iako je plan promenjen, Foxconn je najavio pojačanje ljudstva i primanje u radni odnos još 100 hiljada novih radnika. Roboti će zašrafljivati umesto ljudi, polirati delove i raditi druge slične poslove za iPhone 6 koji se očekuje u septembru. Apple će biti prvi koji će angažovati nove kineske robote, a Foxconn je najavio partnerstvo i sa kompanijama poput Microsofta, Sony i Blackberry.
Zemlje sa najvećim rezervama zlata u svetu su SAD, Nemačka, Italija, Francuska i Kina, a od zemalja u regionu, Grčka se rangira najviše, prema listi koju je objavlio Svetski savet za zlato. Bugarska je 48. sa 40 tona, Srbija poseduje 16,6 tona, Makedonija ima oko 6,8 tona i 77. mesto, dok je Slovenija 90. i ima 3,2 tone zlata. Bosna i Hercegovina je 93. sa 3 tone, a Albanija je rangirana na 99. sa 1,6 tonom. Hrvatska i Crna Gora nisu uključene u ovogodišnji spsiak zemalja sa najvećim rezervama zlata Svetksog saveta za zlato.
Indeks vodećih kompozitnih indikatora (CLI), dizajniranih da signaliziraju prekretnice u ekonomskim aktivnostima u odnosu na trend, prikazuje stabilan rast u zemljama OECD-a.
Prema ovom pokazatelju, SAD, Kanada i nešto manje Velika Britanija imaju veoma stabilan rast dok je rast Japana prekinut, čini se zbog podizanja poreza na potrošnju, prvi put od 1997. godine.
I u evrozoni situacija izgleda malo pozitivnije međutim dok se u Italiji i Francuskoj rast učvršćuje, u najjačoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, je malo usporio.
Rast je bio manji od prognoziranog i u Brazilu, dok je među zemljama u razvoju najpozitivniji prekoret prepoznat u Indiji.