Država Srbija je tokom protekle i u prvoj polovini ove godine načinila velike korake napred u uspostavljanju koncepta Elektronske Države, realizacijom nekoliko značajnih projekata u saradnji sa kompanijom Aseko SEE (Asseco SEE), među kojima se posebno izdvaja uspešno puštanje u produkciju rešenje za Objedinjenu naplatu poreza i doprinosa – rečeno je na otvaranju IT konferencije Infotech 2014, koja se održava u Aranđelovcu danas i sutra.
Inflacija u evrozoni je sa aprilskih 0,7%, u maju pala na 0,5%, što je svakako ispod cilja koji je postavila Evropska centralna banka od 2%.
Iako i dalje kuburi sa ekonomskim rastom, monetarna unija je u maju zabeležila pad nezaposlenosti od 0,1% na 11,7%.
Međutim, zapošljavanje nije svuda raslo istim intenzitetom – u Austriji je majska nezaposlenost bila samo 4,9% dok je u Grčkoj bila najveća – 26,5%.
Izvor: BBC
Kina, zemlja sa veoma lošim kvalitetom vazduha, od 2016. godine će ograničiti emisiju ugljen dioksida kako bi smanjila zagađenje i efekat staklene bašte koji proizvodi. U sklopu narednog petogodišnjeg plana biće objavljeno kolika je dozvoljena količina emisije ovog gasa.
Najveća azijska ekonomija je ovu vest saopštila dan pošto su SAD, drugi najveći emiter izduvnih gasova na svetu (odmah iza Kine), objavile da će smanjiti proizvodnju ugljen dioksida u energetskom sektoru.
Da podsetimo, Kina već godinama pokušava da nađe način da smanji zagađenje, pa je tako prošle godine instalirala solarnih panela koliko ih imaju cele Sjedinjene Države, a ove najavila i upotrebu dronova u iste svrhe.
Izvor: Kvarc
Procena autora časopisa Makroekonomske analize i trendovi(MAT) je da će Srbija ove godine imati pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) zbog štete koju su prouzrokovane majskim poplavama. Ranija projekcija Ministarstva finansija je da će BDP ove godine biti u porastu od jedan odsto, dok autori MAT-a prognoziraju smanjenje i do 1,5 odsto, pre svega zbog smanjene poljoprivredne proizvodnje, zatim loših rezultata u preradjivačkoj industriji i sektoru energetike.
Coca-Cola HBC AG objavila je Integrisani izveštaj za 2013. godinu pod naslovom „Najbolje nam tek predstoji“ koji se bavi strategijom i učinkom kompanije u oblasti različitih finansijskih, ekonomskih, društvenih i ekoloških pokazatelja. Kao jedna od najvećih svetskih punionica kompanije Coca-Cola, Coca-Cola HBC je tokom protekle decenije integrisala održivost u sve elemente svog poslovanja. Danas je jedan od lidera supersektora indeksa FTSE4Good i šestu godinu zaredom nalazi se na listi Dow Jones indeksa održivosti (za svet i Evropu). Među proizvođačima napitaka, Coca-Cola HBC po održivosti zauzima prvo mesto u Evropi, a drugo na svetu.
Ova kompanija je povećala ili zadržala udeo u obimu prodaje i vrednosti u svim prioritetnim kategorijama gaziranih napitaka na 20 od 24 tržišta na kojima su vršena merenja. U 15 zemalja ostvaren je rekordan udeo po obimu prodaje. Iako je neto prihod od prodaje smanjen za 2 odsto, neto prihod od prodaje kada se izuzmu kursne razlike je uvećan za 1 posto, čime je trend rasta nastavljen treću godinu zaredom. Po prvi put u istoriji grupe, ostvarena je negativna pozicija obrtnog kapitala, koji iznosi 71 milion evra, što je poboljšanje od 21 odsto u odnosu na 2012. godinu.
Operativni vodeni otisak je smanjen za 2 odsto u 2013. godini, što predstavlja umanjenje od 62 odsto u odnosu na 2004. Relativna upotreba vode, tj. količina koja se koristi za proizvodnju jednog litra napitaka poboljšana je za 23 odsto od 2004. godine. Karbonski otisak (emisije tipa 1 i 2) dodatno je smanjen za 3 odsto tokom 2013, ili za 6,4 odsto od 2004. godine. Energetska efikasnost, ili količina koja se koristi za proizvodnju jednog litra napitaka, poboljšana je za 32 odsto od 2004. Izgrađeno je 10 postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije i u planu je izgradnja još pet takvih postrojenja u naredne dve godine. Količina otpada koji se odlaže na deponijama smanjen je za 74 odsto od 2004, dok je količina otpada po litru napitka umanjena za 82 odsto. Prošle godine uloženo je preko 9,5 miliona evra u programe za zajednice, što čini više od 2,5 odsto dobiti pre oporezivanja. Više od 2,1 miliona ljudi je učestvovalo u našim programima za promociju aktivnog načina života.
Coca-Cola sistem u Srbiji
U Srbiji Coca-Cola Sistem čine The Coca-Cola Company i Coca-Cola Hellenic. Coca-Cola sistem proizvodi, prodaje i distribuira širok dijapazon bezalkoholnih napitaka. Vodeći svetski brendovi Coca-Cola, Coca-Cola Zero, Fanta, Sprite, Schweppes, Nestea, Burn i Ultra, kao i domaći brendovi Rosa, neXt, Su-voće i Joy svakodnevno nalaze svoj put do potrošača u zemlji i regionu.
Na tržište Srbije kompanija je do sada uložila više od 200 miliona evra.
Odgovor na pitanje gde investirati u narednih 5 godina mora u sebi sadržati podatke o ekonomskom rastu zemalja u koje se investira, njihovoj finansijskoj stabilnosti, bezbednosnoj situaciji, stepenu korupcije, kontroli kapitalnih tokova, stabilnosti valute i sl. Svi ovi kriterijumi uključeni su u Bazni indeks profitabilnosti (BIF) koji nam otkriva u koje zemlje će biti najunosnije investirati u narednom periodu.
Denijel Altman, profesor na Njujorškoj Stern visokoj školi za ekonomiju, pobrojao je makroekonomske promene koje su se desile u proteklih godinu dana u mnogim zemljama koje figuriraju kao “privlačne za investicije”. U Evropi su pojedine “problematične” ekonomije počele da staju na noge, poput Grčke, Makedonije i Turske, ali pojedinim zemljama širom sveta konflikti su narušili atraktivnost.
Na prvom mestu liste zemalja u koje se isplati ulagati nalazi se Bocvana, a slede je Hong Kong, Tajvan, Katar, Singapur, Indija, Ruanda, Gana, Kambodža. Od evropskih zemalja trenutno je za ulaganja najatraktivnija Poljska, koja se nalazi na 14. poziciji na ovoj listi, zatim Litvanija koja zauzima 16. mesto, te Estonija (18.), Češka Republika (21.), Letonija (22.), Slovačka (25.), a iza nje su Bugarska i Makedonija (28. i 29. mesto na listi).
Bocvana je inače prošle godine bila na drugom mestu, a svoj uspon duguje korišćenju Indeksa ekonomskih sloboda. Ostale 4 zemlje koje su na vrhu liste su iz Subsaharske Afrike, i prognoze govore da će u budućnosti imati stabilan rast, a za ove pozicije nominuje ih i dobar poslovni ambijent.
Srbija se našla na drugoj polovini liste – na 55. poziciji od ukupno 112. Ispred nje je Albanija, ali iza nje su ostale Slovenija, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Ovo je veliki pad naše zemlje, ako se uzme u obzir da je prošle godine bila na 44. poziciji, a da je to generalna sudbina i ostalih balknaskih zemalja pokazuje podatak da je sličan pad imala i Bosna i Hercegovina i u nešto manjem obimu Hrvatska i Slovenija. Celu tabelu možete pogledati ovde.
Izvor: foreignpolicy.com
FIFA i nezavisna istražna tela u ovom trenutku ispituju navode o nameštanju glasanja za domaćinstvo Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine, a spominje se i mogućnost reizbora domaćina, i to samo dve nedelje uoči početka Svetskog prvenstva u Brazilu ove godine.
Britanski Gardijan danas prenosi da je došlo do „curenja“ izvesnih dokumenata koji direktno optužuju bivšeg člana Izvršne komisije FIFA u Kataru, Muhameda bin Hamama, da je platio oko pet miliona dolara visokim zvaničnicima iz FIFA u kešu, poklonima i uvećanim legalnim honorarima, kako bi glasanje za domaćina Svetskog prvenstva 2022. bilo odlučeno u korist ove arapske zemlje.
U vrhu FIFA po prvi put razmatraju da čak ponovo glasanje za izbor zemlje domaćina 2022. U toku su dve istovremene istrage, jedna koja ispituje legalnost izbora domaćina Svetskog prvenstva 2018. u Rusiji, i druga, koja se bavi Katarom. Istražitelj FIFA majkl Garsija danas je otputavo u Oman da razgovara sa katarskim zvaničnicima, javlja BBC.
Ruska kompanija Gasprom objavila je u ponedeljak da je odložila prelazak na avansnu naplatu gasa Ukrajini za 9. jun, pošto je od Kijeva dobila 786 miliona dolara za zaostali gasni dug.
„Ukrajina je regulisala prvu tranšu svog gasnog duga. Danas je 786 miliona dolara (577 miliona evra) uplaćeno na račun Gasproma“, izjavio je direktor Gasproma Aleksej Miler, navodi se u saopštenju. „Pozdravljamo početak otplaćivanja ukrajinskog duga i odlažemo prelazak na sistem plaćanja unapred za 9. jun“, dodao je on prema saopštenju.
Rusija je pretila da će od utorka preći na sistem naplaćivanja unapred isporuka gasa Ukrajini, što bi praktično značilo prekid snabdevanja, ako Kijev ne počne sa otplatom duga. Gasprom traži da se otplati ceo dug za gas isporučen pre 1. aprila, odnosno 2,237 milijardi dolara, od čega je deo danas otplaćen. Ruska gasna kompanija sada očekuje da se nastavi sa daljim otplatama duga.
Izvor: Beta
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar – april 2014. godine iznosila je 11704,1 miliona dolara, što je porast od 10,4% u odnosu na isti period prethodne godine, a u evrima je to 8523,5 miliona, što je porast od 5,8%.
Izvezeno je 19,3% više robe nego prošle godine u ovom periodu a uvezeno za 4,6% robe.
Deficit je bio 1731,3 miliona dolara, što čini smanjenje od 22,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 1259,9 miliona, što je smanjenje od 26,1% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 74,2% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 65,0%.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Šumadije i Zapadne Srbije (32,8%); sledi Region Vojvodine (32,7%), Beogradski region (20,8%), Region Južne i Istočne Srbije (13,6%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (42,0%); slede Region Vojvodine (29,9%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (19,4%), Region Južne i Istočne Srbije (7,9%), a oko 0,8% uvoza nije razvrstano po teritorijama.
Najviše su izvoženi: drumska vozila (774,9 mil. dolara), električne mašine i aparati (403,7), žitarice i proizvodi od njih (250,8), obojeni metali (213,3) i odevni predmeti (206,5). Izvoz ovih pet odseka čini 37,1% ukupnog izvoza.
Naime, na listi prvih 10 proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzima izvoz dizel automobila, snage do 1500 cm3 (76 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu automobila, paljenje svećicom, preko 1000, ali ispod 1500 cm3 (55 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz izvoz dizel automobila preko 1500, ali ispod 2500 cm3 (44 mil. dolara).
Uvožena su takođe drumska vozila (803,8 mil. dolara), ali i nafta i naftni derivati (621,9), prirodni gas (310,6), električne mašine i aparati (265,6) i medicinski i farmaceutski proizvodi (226,5), a njihov uvoz čini 33,2% ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se sada uključuje i roba na carinskom skladištu, ima učešće u ukupnom uvozu 9,6%.
Lista prvih 10 proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta naš prvi uvozni proizvod (162 mil. dolara). Drugi po značaju su delovi i pribor za motorna vozila (151 mil. dolara). Na trećem mestu uvozne liste su gasna ulja (47 mil. dolara). Sledi uvoz prirodnog gasa (40 mil. dolara). Uvoz lekova za maloprodaju bio je 36 mil. dolara. Na uvoz automobila, dizel, preko 1500, ali ispod 2500 cm3 potrošeno je 27 mil. dolara. Aluminijum sirovi, nelegirani je uvezen u vrednosti od 20 mil. dolara, koliko je bio i uvoz ulja za podmazivanje. Sledi uvoz kutija, sanduka i gajbi od plastike (17 mil. dolara). Poslednje mesto zauzima uvoz ostale hartije i kartona, nepremazanih (15 mil. dolara).
U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Italija (931,2 mil. dolara), Nemačka (633,2), Bosna i Hercegovina (393,6), Ruska Federacija (320,7) i Rumunija (242,8).
U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (804,6), Italija (792,1), Ruska Federacija (773,9 mil. dolara), Kina (495,3) i Mađarska (322,9).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,3% ukupne razmene.
Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 579,7 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije iznosi 856,5 a uvoz 276,8 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 309,4%.
Farmaceutski gigant GlaxoSmithKline (GSK) najavio je da će potrošiti više od 350 miliona dolara za udeo u razvoju novih lekova namenjenih jačanju imuniteta u borbi protiv kancera, britanske biotehnološke kompanije Adaptimmune.
Adaptimmune je oksfordska kompanija koja razvija novu vrstu lekova namenjenih jačanju čovekovog imunog sistema, i za koje se u prvim testovima pokazalo da daju dobre rezultate u borbi protiv nekih vrsta kancera. Jedan od vodećih učesnika na svetskom farmaceutskom tržištu, GSK, saopštio je da će uložiti preko 350 miliona američkih dolara za učešće u razvoju ovih lekova, što je u engleskim i američkim medijima danas pokrenulo diksusiju o novoj generaciji lekova za borbu protiv raka, koji bi mogli, poput najnovijih lekova za HIV, mogli da učine bolest hroničnom i podnošljivom za dugačak život, tako što bi se „telo utreniralo da podnosi bolest“.
Ovaj segment farmaceutskog tržišta odjednom je podtao „prenaseljen“ jer su Roche, AstraZeneca i Pfizer uzeli učešće u razvoju i proizvodnji imunoterapijskih lekova visokog profila. Adaptimmune-ov lek jača odbrambeni mehanizam ćelija za borbu protiv mijeloma, melanoma, sarkoma i raka jajnika. Međutim, potez GSK posebno je interesantan jer je ova kompanija pre samo dva meseca prodala svoj veoma uspešni poslovni segment lekova proitv kancera francuskom Novartisu. Brz „povratak“ u ovu oblast sa lekovima koji jačaju imuni sistem pokazatelj je da GSK veruje da je taj pravac lečenja već dao bolje rezultate.
Izvor: CNBC