Među zemljama Centralne i Istočne Evrope postoji jasna podela kada se posmatraju podaci vezani za korišćenje kredita i štednje, pokazuje istraživanje GfK koji od 2000. godine prati ovo tržište. Za razliku od Češke, Slovačke Nemačke i Austrije gde ima više štediša od korisnika kredita, Srbija, Ukrajina i Turska su vodeće tri zemlje kada je u pitanju broj ljudi koji imaju kredit, imajući u vidu da oni nadmašuju one koje štede.
Kao deo inicijative za opšte sniženje cena bankarskih proizvoda, ne ulazeći pri tome u poslovnu politiku banaka, Narodna banka Srbije objavljuje podatke po pojedinačnim bankama o troškovima korišćenja dozvoljenog prekoračenja po tekućim računima. „Objavljivanjem ovih podataka Narodna banka Srbije želi da građanima omogući da se na transparentan način upoznaju s javno dostupnim podacima i da na osnovu toga uporede banke i naprave adekvatan izbor bankarskog proizvoda koji odgovara njihovim potrebama i mogućnostima“, kaže se u zvaničnom saopštenju na sajtu NBS. Narodna banka Srbije podseća da je svojom inicijativom uticala na optimiziranje nivoa kamatnih stopa na štednju radi smanjenja cene izvora sredstava, što je omogućilo započeti pad kamatnih stopa na plasmane banaka i povećalo dostupnost finansijskih sredstava privredi i građanima.
Institut za međunarodnu ekonomiju (IIF) objavio je poslednju u nizu analiza Ukrajinske ekonomije. Spasa ima, kaže se u izveštaju, ukoliko se ispune obećanja o političkoj stabilnosti a zauzvrat dobiju krediti od MMF. Samo ove godine procenjuje se da je Ukrajini neophodno oko 20 milijardi dolara za popunu državnog budžeta, pogotovo ako se uzme u obzir nedavno povlačenje ruskog kredita zbog političkog previranja u zemlji.
Depoziti na računima u ukrajinskim bankama ubrzano se prazne, vlada je ostala bez budžeta, a devizne rezerve su pale na minimalnih 12 milijardi dolara. Samo ove godine, procenjuje IIF, Ukrajini je neophodno 20 milijardi dolara kako bi izbegla bankrot. Smanjivanju kreditnog rejtniga od strane S&P doprinelo je „kašnjenje“ ruske finansijske pomoći za izlazak iz krize, odnosno rate od dve milijarde dolara od ukupnih 15 milijardi kredita. Državni budžet je trenutno nepostojeći, a iz banaka je od početka godien izneto oko tri milijarde dolara sa tekućih računa građana. Uz proščonedeljnu eskalaciju nemira i smenu vlasti treba imati na umu da je Ukrajina i do tog trenutka bila u recesiji, koja je sada samo produbljena.
U međuvremenu, Evropska investiciona banka prekinula je svoje aktivnosti u Ukrajini, a Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) naglasila je pre nekoliko dana da će se u ovoj zemlji neko vreme koncentrisati isključivo na privatni sektor.
Pre skoro dve nedelje napadnute su tri onlajn berze elektronske valute bitcoin, a ove nedelje virus „Poni“ pokrao je sredstva iz najmanje 85 „bitcoin novčanika“. Najpoznatija virtuelna valuta zbog toga je izgubila oko 33% svoje vrednosti u tri nedelje.
Prema podacima kompanije koja se bavi bezbednošću zaštitom podataka na internetu Trustwave elektronska valuta bitcoin pretrpela je dosad najveći udar „sajber-lopova“: virus „Poni“ inficirao je opljačkao 85 bitcoin „novčanika“. Predstavnici Bitcoin Foundation brže-bolje su reagovali saopštenjem da je taj napad na vreme obustavljen isključivanjem napadnutih servera, te da „su mere bezbednosti sve prefinjenije iz dana u dan“, te da se „sigurnost internet novčanika konstantno povećava“, ne rekavši pritom koja količina bitcoin sredstava je tom prilikom opljačkana.
Pre više od deset dana desio se još veći napad, na tri velika trejdera, odnosno elektronske berze ove virtuelne valute. Jpanski Mt. Gox, najveći trgovac bitcoinom, prošlog ponedeljka je podneo zahtev za bankrot, a tada je utvrđeno da je posle nekoliko meseci tehnoloških problema sa njegovog računa nestalo 744.000 bitcoina, odnosno 6% ukupne sume od 12,4 miliona bitcoina u opticaju. To je doprinelo da po prvi put od novembra vrednost bitcoina padne na ispod 500 dolara (u poređenju sa vrhuncem koji je dosegao čak 1.200 dolara).
Izvori: New York Times, Reuters
Sazrevanje i saturacija kineskog tržišta neminovno će se desiti, a prvi znaci su već tu: u poslednjem kvartalu 2013. prodaja je opala za 4,3% po prvi put od juna 2011. S druge strane, sledeći eksplozivan rast desiće se u Indiji: preko 200 miliona smartfonova ispod 100 dolara vrednosti isporučeno je u ovu zemlju prošle godine, u poređenju sa 70 miliona koliko je isporučeno u Kini. Treba imati u vidu da Kina ima svoje, sve veće i kvalitetnije proizvođače, ali tim pre će Indijski potkontinent postati nova meta stranim smartfon kompanijama.
Međutim, ekonomske (ne)prilike u svetu, a pogotovo ovom delu Azije, upućuju na povećanu potražnju tzv. low-cost pametnih telefona, najčešće baziranih na Android platformi. Prema podacima International Data Corporation (IDC) polovina prodatih smartfonova u Indiji prošle godine koštalo je ispod 120 dolara.
Izvor: CNBC
Na ovogodišnjem Kopaonik Biznis Forumu akcenat će biti na ključnim reformama javnog sektora. Srbija je već nekoliko puta u protekloj deceniji imala prilike da se poduhvati tih reformi, ali bezuspešno, a sada situacija postaje alarmantna i državni dug sve veći.
„Srbija poprilično dugo ne servisira svoj državni dug – ne uzimamo sredstva i ne emitujemo hartije od vrednosti za potencijalne investitore. Već nekoliko puta smo bili na ivici bankrota, a mislim da će naredna kritična godina za našu ekonomiju biti 2017. Za takvu situaciju su pre svega krivi domaći političari koji već dugo vremena ne usvajaju savete ekonomista“, napomenuo je Dragan Đuričin, selektor ovogodišnjeg Biznis Foruma. U prilog takvoj tvrdnji ide i podatak da je javni dug Srbije 2008. iznosio 29,2% BDP, a prošle godine dostigao 60%. „Danas je stvoren prinudan ambijent za reformu javnog sektora, zato što su neke ranije prilike bile propuštene. Struktura tih reformi je nepopularna u društvu, ali neophodna kako bi se zaustavilo državno zaduživanje“, istakao je tom prilikom Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije. Đuričin je dodao i da je jedan od glavnih „kamena spoticanja“ u domaćoj javnosti, koji će biti raspravljan na Biznis Forumu, to što se Srbija nalazi između dva moguća izbora: konstantnog privlačenja direktnih stranih investicija ili mučne reindustrijalizacije zemlje.
Vlahović i Đuričin su ispred Saveza ekonomista predstavljali učesnike i teme panel rasprava na narednom Kopaonik Biznis Forumu koji će biti održan od 4. do 6. marta ove godine, sa 500 gostiju, 100 učesnika i preko 60 akreditovanih novinara. Prema rečima organizatora, centralna tema „Promenimo Srbiju u Evropi koja se menja“ trebalo bi da adresira neophodne reforme u zemlji, ali i pitanje uklapanja Srbije u savremene tokove Evrope, koja i sama prolazi kroz strukturnu transformaciju. Među potvrđenim gostima biće premijer i ministri Vlade Srbije, predstavnici diplomatskog kora u zemlju, veliki broj najuspešnijih domaćih privrednika i ekonomista, ali i predstavnici različitih političkih partija, kako bi, kažu u Savezu, učešće u panel diskusijama donelo što više različitih mišljenja.
Ukrajina je izdala nalog za hapšenje bivšeg predsednika Viktora Janukoviča, objavio je novi ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov na svom Fejsbuk profilu.
Janukoviču bi trebalo da se sudi zbog “izdavanja naredbi za masovno ubistvo mirnih građana”. Za ovo bi trebalo da odgovaraju još neki Janukovičevi saradnici.
Da podsetimo, u protestima protiv bivšeg režima i njegovog ekonomskog i političkog okretanja Rusiji, poginulo je 88 ljudi, uglavnom pripadnika opozicije i donekle policajaca.
Poslednja proverena vest o Viktoru Janukoviču je da je u subotu pokušao da podmiti graničare u Donjecku da dopuste da preleti u Rusiju bez potrebnih dozvola. Pošto mu to nije uspelo mediji sada nagađaju da se Janukovič i dalje krije u proruskoj oblasti Donjecka.
U međuvremenu zvanična Moskva je povukla svog ambasadora iz Kijeva i osudila izglasavanje smenjivanja bivšeg ukrajinskog predsednika. Navodno je na povlačenje ambasadora uticala izjava privremenog predsednika Ukrajine da se okreće ka EU, a ne Rusiji, zbog koje se Janukovič „odrekao“ približavanja Briselu.
Izvor: BBC
Atlantic Grupa je u 2013. godini ostvarila prihode od prodaje u iznosu od 664,6 miliona eura, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja rast od 2,5 posto. Dobit pre kamata i poreza (EBIT) od 55,9 miliona eura porasla je 6,4 posto u odnosu na konsolidovani EBIT u 2012. godini, dok neto dobit nakon manjinskih interesa iznosi 25,6 miliona eura zahvaljujući, između ostalog, značajno sniženim troškovima kamata nakon uspešnog refinansiranja krajem 2012.
U poslovanju Atlantic Grupe godinu je na samom početku obeležila implementacija novih komercijalnih uslova na hrvatskom tržištu, a u nastavku godine dalje širenje distributivnog portfolija, krunisano u decembru ugovorom o preuzimanju distribucije Unilevera za tržišta Hrvatske i Slovenije. U portfoliju Unilevera, jednog od najvećih svetskih proizvođača robe široke potrošnje, globalno su poznate robne marke Knorr, Hellman’s, Axe, Rexona, Signal, Coccolino, Domestos, Cif i mnoge druge, a ugovor je posmatrajući ukupnu godišnju vrednost prodaje vredan 32 miliona eura. U trećem kvartalu Atlantic Grupa je potpisivanjem predugovora u Industrijskom parku Nova Gradiška započela ulaganje u novu fabriku za proizvodnju energetskih pločica iz asortimana sportske i aktivne prehrane. Projekat ukupno vredan 16 miliona eura u prvoj godini proizvodnje će otvoriti 50, a uz planirani rast poslovanja u završnici 160 novih radnih mesta. Početak izgradnje fabrike planira se u aprilu 2014. godine, a prvi proizvodi s novih linija na tržištu se očekuju u prvom kvartalu 2015. godine.
Ukupnom rastu prihoda od prodaje Atlantic Grupe u 2013. najviše su pridonela strateška poslovna područja Sportska i aktivna prehrana (rast od 14,9 odsto) s najboljim rezultatima na tržištima Nemačke, Španije i Rusije, Zdravlje i nega (5,1 odsto) koje beleži rast na hrvatskom i ruskom tržištu, kao i Slatko i slano (2,8 odsto) s rastom na tržištima Srbije, Makedonije i Hrvatske. Kafa se sa 21,5 odsto učešća u ukupnim prihodima od prodaje ističe kao najveća pojedinačna kategorija sa 143 miliona eura prihoda od prodaje.
Posmatrano po tržištima, najveći rast ostvaren je u Rusiji i ostalim zemljama ZND-a (22,2 odsto) čime ovo tržište ostvaruje 5,9 odsto ukupnih prihoda od prodaje Grupe. Ključna evropska tržišta (Nemačka, UK, Italija, Švajcarska, Austrija, Švedska i Španija), koja čine 11,7 odsto ukupnih prihoda od prodaje, ostvarila su rast od 8,7 odsto. Slovenija kao treće po veličini tržište beleži 6,3 postotni rast. Hrvatsko tržište je najveće u ukupnom prihodu od prodaje sa 24,8 odsto, a sledi ga tržište Srbije sa 24,1 odsto.
Sopstvene robne marke Atlantic Grupe učestvuju u prodaji sa 72,5 odsto, distribucija proizvoda robnih marki principala sa 15 odsto, apotekarski lanac Farmacia sa 6,1 odsto dok proizvodi koje Atlantic Grupa proizvodi kao privatne robne marke za velike poslovne sisteme u zemlji i inostranstvu u ukupnom prihodu od prodaje učestvuju sa 6,4 odsto.
Ovogodišnji „Dan internet domena Srbije“ održava se 10. marta, u Hotelu „Metropol“, u Beogradu, u organizaciji Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS). Peta godišnja konferencija o razvoju Interneta u svetu i na .RS i .СРБ domenskim prostorima Srbije – DIDS 2014. ujedno obeležava i šest godina od početka rada nacionalnog .RS domena.
Prvi blok Konferencije tradicionalno je posvećen aktuelnim svetskim trendovima na Internetu. Iza naziva „Domenizacija“ krije se priča o uvođenju preko 1000 novih generičkih internet domena (gTLD) i to na više jezika i pisama: : .web, .сaйт, .移动, . شبكة, events, .works, .cool, .vision, .today, .company, .shop, .trend, .place, .guru, .blog, .sex… i mnogo drugih. Postavljaju se brojna pitanja za korisnike naziva domena, a najpre ona da li će ova novina doneti više izbora ili više konfuzije i kako će se to odraziti na cene registracije naziva domena? Da li će nacionalni domeni (ccTLD) izgubiti na značaju ili, naprotiv, postati potrebniji i pouzdaniji? Da li će i kako novi domeni uticati na brendiranje na Internetu, i kako će ih pretraživači tretirati? Posle uvodne reč direktora RNIDS-a Danka Jevtovića, sledi panel diskusija tokom koje će biti odgovoreno na brojna pitanja o novoj „domenizaciji“. U diskusiji učestvuju Michele Neylon, CEO u „Blacknight Internet Solutions“, Urlich Retzlaff, Director of Channel Management u „Public Interest Registry .ORG“, i Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom u RNIDS-u. Moderator je Vladimir Radunović, koordinator edukativnih i trening programa e-diplomatije u „Diplo Foundation“.
Drugi blok DIDS-a nosi naziv „Društvenizacija“ i posvećen je priči o dobrom prisustvu i pozicioniranju internet sajtova na društvenim mrežama. Biće predstavljeni neki od uspešnih domaćih primera, a čućemo i njihova iskustva i savete. O svemu tome iz ugla psihologije, o odnosu prisustva na društvenim mrežama i SEO, uticaju društvenih mreža na razvoj startupa, promociji svog sajta i biznisa na društvenim mrežama… Učesnici u panel diskusiji su psiholog Nikolina Ljepava, direktor razvoja u „Ninamedia Research“, SEO stručnjak Radomir Basta, user acquisition manager u „TradeCrowd“, Martina Anđelković, online community manager u „Vibe Network“, ispred portala „MojaGaraža.rs“ i Jelena Vasilev, koordinator za društvene mreže Beogradske filharmonije. Moderator je Ivana Ćirković, osnivač i urednik ženskog portala „OrganVlasti.com“.
Treći blok DIDS-a nazvan je „Dobra lokacija“ jer je i rezervisan za dobre lokacije na nacionalnim internet domenima .RS i .СРБ. Neke od njih su stvorene i zahvaljujući sredstvima iz Programa podrške projketima popularizacije Interneta (4PI), koji organizuje RNIDS. Predstavnici domaćih sajtova govoriće o svojim iskustvima i razvojnom putu, a poseban prostor namenjen je za pitanja iz publike i sa Twittera. U segmentu pod nazivom „Domen .СРБ dve godine kasnije“ lingvista Vlado Đukanović će govoriti o zanimljivim internet lokacijama na ćiriličkom .СРБ domenu. Potom će biti predstavljeni medijski sajtovi www.021.rs, www.posmatrac.rs, www.mondo.rs i www.prva.rs. Od internet zajednica biće predstavljene lokacije www.gdenapivo.rs, www.blogmagazin.rs, www.mozilla.rs, www.clubbing.rs i www.startit.rs, od domaćih prodavnica na Internetu www.avmarket.rs i www.winwin.rs. Moderator je Ivan Minić, osnivač i direktor „Burek.com“.
DIDS je, kao i do sada, besplatan za sve posetioce, uz obaveznu registraciju zbog ograničenog broja mesta. Pošto je DIDS posvećen prvenstveno korisnicima nacionalnih internet domena, registracija će biti omogućena samo za one koji se prijave sa e-mail adresama na .RS ili .СРБ domenima. Registracija posetilaca počinje krajem februara, preko sajta na adresama dids.rs i дидс.срб.
Iako su možda oružani sukobi sa žrtvama privedeni kraju, i zemlja za malo izbegla iskliznuće u građanski rat, najveća opasnost još uvek nije otklonjena. Politička nesigurnost, makar do izbora raspisanih za 25. maj, samo će produbiti lošu ekonosmku situaciju napaćene Ukrajine.
Standard & Poor’s su u petak umanjili kreditni rejting Ukrajine sa već loših CCC+ na CCC uz obrazloženje da je „politička nesigurnost stavila već ograničene mogućnosti za servisiranje državnog duga pod veliki znak pitanja, pogotovo uz mogući prekid obećane finansijske pomoći iz Rusije“. Stvarno, Ruska federacija je uskratila deo kredita Ukrajini posle odlaska Janukoviča sa vlasti, a veliko je pitanje da li i kada će sa Zapada, iz EU, doći novoobećana sredstva namenjena smanjenju narastajućeg državnog duga.
Iako je ukrajinska ekonomija relativno mala, sa BDP ispod 200 milijardi dolara, pišu analitičari na američkom CNBC, politička nestabilnost ostaje faktor nesigurnosti koji bi mogao da se prelije i na bitna finansijska tržišta. EU je u međuvremenu ponudila ponovno uspostavljanje trgovinskog sporazuma (kojeg je Janukovič odbio u novembru, zbog čega su prvi nemiri i započeli), a Rusi su preko ministra finansija Antona Siluanova poručili da su „veoma zainteresovani da se situacija u Ukrajini normalizuje, te da će pružiti očekivanu pomoć“. Očekuje se da će danas tokom dana i Ketrin Ešton otputovati u Kijev kako bi dogovorila mere pomoći ukrajinskoj ekonomiji.