Ne računajući materijalnu štetu od vojnih sukoba (koga ljudska interesuje?) i unutrašnje poremećaje u proizvodnji i potrošnji glavni kanal krize u Ukrajini je pad spoljne trgovine ove zemlje sa ostatkom sveta, prenosi portal Makroekonomija.org. Pošto su Rusija i Ukrajina veoma zavisne jedna od druge, naročito u pogledu protoka prirodnog gasa, a što će veliki broj građana Centralne Evrope osetiti kroz ohlađene stanove za pet meseci, vredi ispratiti i dinamiku trgovine Rusije, posebno u svetlu svih mogućih sankcija koje su uvedene ili se planiraju.
Kineski predsednik Si Đinping izjavio je tokom vikenda da kineska ekonomija mora da se adaptira na „novu stvarnost“, kako bi zadržala prihvatljiv tempo rasta. Kako izgleda „nova kineska realnost“ u statističkim pokazateljima?
Kreatori ekonomske politike zasad ne nameravaju da uvedu stimulativne mere poput njihovih kolega u SAD i EU. Razloge za eventualno razmišljanje o njima zapadni ekonomisti nalaze u nešto sporijem privrednom rastu ekonomije u Kini, dugo pominjanom privrednom transformacijom u zemlji ka većoj domaćoj potrošnji, kao i efektima globalne krize. Međutim, sve dok radnih metsa i proizvodnje ima na pretek, kineske vlasti nemaju mnogo razloga za brigu.
Prema istraživanju agencije Reuters ekonomisti predviđaju rast industrijske proizvodnje u Kini od 8,9% u aprilu. U prvom kvartalu godišnji rast ekonomije iznosio je 7,4% BDP. Prema državnoj statistici, prosečna plata za 269 miliiona ruralnih radnika u migranata u zemlji iznosila je 419 dolara na kraju 2013, uz rast od 14% u odnosu na prethodnu godinu. Podaci kojima raspolaže MMF pokazuju da je prosečna godišnja zarada u čitavoj zemlji iznosila 4.397 dolara, odnosno 7.947 dolara u urbanim delovima zemlje.
Agencija za privredne registre obaveštava da će podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu, kao i usluge boniteta – podaci i izveštaji o bonitetu i skoring, u koje su uključeni ti podaci – biti dostupni svim zainteresovanim korisnicima počev od petka, 16. maja 2014. godine.
Istovremeno, od tog dana će prestati da važi skoring koji je utvrđen na osnovu podataka iz finansijskih izveštaja za period od 2008. do 2012. godine, s obzirom da je utvrđen novi skoring privrednih društava odnosno ocena njihove sposobnosti izmirivanja obaveza za period od 2009. do 2013. godine.
Evidencija svih izdatih skoringa, kao i datum prestanka njihovog važenja, objavljuje se na internet strani Agencije, u delu Finansijski izveštaji i bonitet – Evidencija izdatih skoringa.
Za pravna lica i preduzetnike koji nisu dostavili ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu usluge će se pružati bez podataka za tu godinu sve dok obveznik ne otkloni nedostatke u izveštaju koji je dostavio Agenciji. Informacije o nedostacima u finansijskim izveštajima dostupne su, takođe, na internet strani – Pretraga finansijskih izveštaja za 2013. godinu.
Polazeći od navedenog, Agencija savetuje svim korisnicima da pre naručivanja pomenutih podataka i izveštaja na linku Objavljivanje finansijskih izveštaja provere da li je dostavljen ispravan redovan godišnji finansijski izveštaj za 2013. godinu za pravno lice, odnosno preduzetnika za koga zahtevaju podatke ili izveštaj.
Korisnici koji su već naručili usluge, a ne žele da sačekaju početak davanja podataka iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu, treba da izvrše uplate za te usluge po obaveštenjima, koja su dobili od Agencije, najkasnije do 14. maja 2014. godine, kako bi blagovremeno obezbedili potrebne podatke i izveštaje. Korisnicima koji naknadno izvrše uplatu biće izdate usluge sa podacima za 2013. godinu.
Detaljne informacije u vezi sa pružanjem usluga iz Registra finansijskih izveštaja dostupne su u odeljku Finansijski izveštaji i bonitet – Pružanje usluga iz Registra.
Banca Intesa i ove godine odobrava subvencionisane kredite namenjene registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine. Reč je o kratkoročnim i dugoročnim pozajmicama koje se mogu iskoristiti za ulaganja u ratarstvo, stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.
„Banca Intesa tradicionalno podržava programe subvencionisanog kreditiranja agrarnog sektora u skladu sa strateškim opredeljenjem da aktivno doprinosi daljem razvoju ovog izuzetno važnog segmenta domaće privrede i jačanju njegove konkurentnosti. Uz veoma visoko učešće u ranijim programima finansiranja poljoprivrede koji su realizovani u saradnji sa resornim ministarstvom, Banca Intesa je i pored teških uslova poslovanja u 2013. godini zabeležila značajan rast na polju kreditiranja ovog segmenta, što će u narednom periodu predstavljati odrednicu naše strategije u dugoročnoj podršci agraru“, rekao je Đorđe Radulović, direktor Odeljenja za upravljanje segmentom klijenata registrovanih poljoprivrednih gazdinstava Banca Intesa.
Krediti sa subvencijom kamatne stope dostupni su svim zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima, zemljoradničkim zadrugama i pravnim licima registrovanim kao poljoprivredna gazdinstva, bez obzira da li su klijenti Banca Intesa ili planiraju da to postanu. Poljoprivrednicima i poljoprivrednim gazdinstvima pozajmice su na raspolaganju u maksimalnom iznosu do 5 miliona dinara dok se za zemljoradničke zadruge taj iznos kreće do 15 miliona dinara. Rok otplate je do 36 meseci uz mogućnost korišćenja grejs perioda u trajanju od 12 meseci kod pozajmica sa najdužim raspoloživim rokom otplate.
Za subvencionisani kredit za ulaganje u stočarstvo kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 4 odsto, a pozajmice za investicije u ratarstvo, voćarstvo i povrtarstvo Banca Intesa plasira uz kamatu u visini od 6 odsto na godišnjem nivou. Naknada za obradu kreditnog zahteva se naplaćuje jednokratno i iznosi 1,5 od iznosa kredita.
Banca Intesa je u prva četiri meseca 2014. je zabeležila rast u ovom delu poslovanja sa poljoprivrednim proizvođačima za 28 odsto u broju plasiranih zajmova u odnosu na isti period 2013. godine, dok se ukupan portfolio Banke u navedenom segmentu povećao za oko 6 odsto u poređenju sa krajem 2013.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koji su prikupljeni u prvom kvartalu 2014. godine, vrednost izvedenih građevinskih radova izvođača iz Republike Srbije opala je za 2,3% u odnosu na prvi kvartal 2013. godine, posmatrano u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 5,1%.
Od ukupne vrednosti radova izvedenih u prvom tromesečju 2014, vrednost radova na teritoriji Republike Srbije iznosi 80,2%, a u inostranstvu 19,8%. Posmatrano prema oblastima, najveću građevinsku aktivnost zabeležili su izvođači iz Beogradske oblasti, čak 55,0% od ukupne vrednosti izvedenih radova. Slede Južnobačka oblast, 9,5%, i Zlatiborska oblast, 8,0%, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 2,9%.
Ipak, Republički zavod za statistiku navodi i jedan pozitivan podatak: vrednost ugovorenih radova izvođača iz Srbije u prvom kvartalu 2014. godine porasla je za 192,7% u odnosu na prvi kvartal 2013.
Indeks vodećih kompozitnih indikatora (CLI), dizajniranih da signaliziraju prekretnice u ekonomskim aktivnostima u odnosu na trend, ukazuje na slabljenje rasta u nekim od vodećih ekonomija, pogotovu u Brazilu, Kini i Indiji, ali i u Rusiji.
Rast je međutim stabilizovan u mnogim drugim jakim članicama OECD-a, poput SAD, Kanade, Japana i Velikoj Britaniji.
U evrozoni, a posebno u Italiji, su registrovane pozitivne promene a u Nemačkoj i Francuskoj je rast stabilan.
U svojoj odluci, Evropski sud pravde obrazložio je da su operateri internet pretraživača, kao što je Gugl (Google) zapravo „kontrolori“ informacija na internetu i kao takvi odgovorni za uklanjanje neželjenih linkova ukoliko za time ima privatnih zahteva.
Narod ima pravo da „bude zaboravljen“ na internetu, ako to želi, ukratko je posledica presude koju je danas Evropski sud pravde izrekao kompaniji Gugl. Zagovornici zaštite privatnosti i slobode na internetu danima su svoj fokus usmerili na ovaj slučaj, u čijem središtu se našao jedan neimenovani Španac koji je bezuspešno pokušavao da obriše sačuvane podatke o ranijem negativnom kreditnom saldu. „Operateri internet pretraživača dužni su da čuvaju i po zahtevu brišu privatne informacije o pojedincima koje se pojavljuju na sajtovima trećih lica“, kaže se u presudi.
portparolo Gugla izjavili su da su nezadovoljni ovom odlukom, ali da će duže obraćanje javnosti upriličiti kada „budu bolje sagledali sve eventualne psoledice ove presude“.
Izvor: BBC
Nemačka centralna banka je saopštila da će ubuduće biti spremna da podrži politiku koju sprovodi Evropska centralna banka.
A ECB bi, prema prošlonedeljnoj najavi njenog čelnika Maria Dragija, trebalo u junu da se pozabavi ubrzanjem ekonomskog rasta u evrozoni, odnosno podsticanjem rasta inflacije.
Naime, radi se o pisanju medija, poput Vol Strit Džurnala, da je Bundesbanka voljna da podrži niz stimulativnih mera ECB-a narednog meseca, uključujući i otkup bankarskih pozajmica ako bi to pomoglo suzbijanju deflacije.
Izvor: Rojters
Finansijska kriza u Evropi još uvek nije završena, a situacija u Ukrajini bi mogla negativno da utiče na globalni oporavak, upozorila je danas izvršni direktor MMF, Kristin Lagard.
Ne treba podleći „osećaju lažne sigurnosti“ u zoni evra, nastalom zbog nešto povoljnijih rezultata u poslednja dva kvartala. „Slabi bankarski krediti ali i niske stope inflacije predstavljaju ozbiljne pretnje konačnom evropskom oporavku“, istakla je Lagard u intervjuu za nemački Handellsblat. Kriza neće biti završena sve dok se ne poveća broj bankarskih kredita u južnoj Evropi, napomenula je direktorka MMF.
Populacija razvijenih i zemalja u razvoju je ekološki sve osvešćenija, što nije promaklo ni marketinškim stručnjacima. Oni se naime trude da proizvode koje reklamiraju predstave kao što “zelenije”, iako oni to često nisu. Ovaj trend u marketingu se zove “zeleno pranje”, i ono se najviše primenjuje na proizvode poput sledećih:
1. Gumeno tlo za bašte – bilo da je u pitanju veštačka trava ili neki drugi vid zaštitnog materijala za podove, koji se pod velom recikliranja automobilskih guma koriste kao ekološki proizvodi a postoje opravdane sumnje da uzrokuju neurotoskitčne i alergijske reakcije, probleme sa štitnom žlezdom, ali i ozbiljnije probleme u razvoju.
2. Biorazgradive higijenske vreće za pse – u SAD se na primer koriste u ogromnom broju, jer 78 miliona pasa proizvede više od 10 miliona tona izmeta godišnje. Mnoge od ekoloških kesa za uklanjanje psećeg izmeta su od biljnih materijala i ne sadrže polietilen, dakle one se razgrađuju brže od plastičnih kesa ali neki stručnjaci tvrde da ovo nije uvek dobra stvar jer se zajedno sa razlaganjem kesa brže oslobađa i metan iz izmeta, koji doprinosi ubrzanju globalnog zagrevanja.
3. Tkanine od bambusa – iako se proizvode iz obnovljivih izvora na kojima nisu upotrebljivani đubriva i pesticidi, proces proizvodnje tkanine iz bambusa je hemijski intenzivan i troši mnogo energije. I ne samo to – najveći deo ovog tekstila se proizvodi u Kini u kojoj radnici u fabrikama nisu zaštićeni prilikom rada sa opasnim hemikalijama.
4. Etanol kao gorivo – postoji dilema da li uopšte ono smanjuje emisije ugljen dioksida, koju nedavno objavljena studija žurnala Nature Climate Change i Univerziteta iz Nebraske rešava jednoglasno – odričnim odgovorom. Ova studija pokazuje da etanol proizveden iz kukuruza kratkoročno više doprinosi klimatskim promenama od benzina.
5. “Zeleni” proizvodi za čišćenje. Većina konvencionalnih higijenskih sredstava sadrži alkohol, hlor, amonijak i materijale na bazi nafte. “Zelena” sredstva pak su uglavnom netoksična, biorazgradiva i proizvedena iz obnovljivih izvora ali su slabija pa ih morate koristiti u većoj količini kako biste očistili npr celu kuću, što znači da morate trošiti i veću količinu plastične ambalaže. Bolji (i zeleniji) efekat se na primer može postići sa nekim tradicionalnijim sredstvima, poput hidrogen peroksida za uklanjanje mrlja i izbeljivanje, zatim ulja od drveta čaja i vode za dezinfekciju ili belog sirćeta za čišćenje stakla i pločica.
Izvor: AlterNet