Naftna industrija Srbije (NIS) imala je u 2013. godini konsolidovani profit od 48,4 milijarde dinara, približno koliko i u 2012. (49,5 milijardi dinara), objavio je danas generalni direktor te kompanije Kiril Kravčenko. Konsolidovani profit, koji uključuje i rezultate poslovanja ćerki-kompanija NIS-a u regionu, porastao je za 2,5 odsto, dok je neto dobit samog NIS akcionarskog društva u Srbiji iznosila 51 milijardu dinara. Dobri rezulati NIS-a ostvareni su, kako je rekao Kravčenko, uprkos ekonomskoj krizi, zahvaljujući efikasnosti, smanjenju troškova i uvodjenju novih tehnologija.
Predsednica Federalnih rezervi Dženet Jelen i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi podstaknuti usporavanjem rasta u zemljama u razvoju, pre svega u članicama BRIKS-a, postaju zabrinuti zbog moguće deflacije.
Ona bi, misle mnogi analitičari, mogla primorati Jelen i Dragija da nastave sa popuštanjem monetarne politike povećavajući tako na tržištu atraktivnost svoje aktive i rizikujući stvaranje mehura.
Ovo će biti jedna glavnih od tema kojima će se baviti ministri finansija i guverneri banaka iz Grupe 20 na ovonedeljnom sastanku u Sidneju. Već je uočljiv pomirljiv ton predstavnika zemalja u razvoju po pitanju njihovog slabašnog privrednog rasta, i aktivizam američkih i evropskih ministara koji zahtevaju ubrzanje ekonomskog rasta ove godine na 3,7%.
Čelnica MMF-a Kristin Lagard upozorava na preteću deflaciju koja „može biti katastrofalna za oporavak“ i protiv koje se svi moraju boriti udruženim snagama. Jelen međutim i dalje ne zvuči toliko zabrinuto – ona je pre neki dan izjavila da „nestabilnosti na tržištima u razvoju ne predstavljaju veliki rizik po američku ekonomiju“. Dragi se u suštini složio sa njom da deflacija nije rizik jer „Evropa jača a taj pad cena hrane i energije je ograničen na periferne ekonomije koje bi trebalo da se potrude da budu malo konkurentnije“.
Analitičari Barclaysa međutim podsećaju da je inflacija od 0,7% u evrozoni skoro dvostruko manja od one koju je zacrtala ECB. Razlog ovome je slaba potražnja, a samim tim i nemogućnost kompanija da podižu cene roba i usluga, a i visoka nezaposlenost ne doprinosi podizanju plata onih srećnika koji posao imaju.
Izvor: Blumberg
Nova knjiga člana čuvenog švedskog benda Björna Ulvaeusa otkriva da je stil odevanja ovog legendarnog benda bio pod uticajem švedskih zakona, koji su dozvoljavali da se troškovi odevanja estradnim umetnicima odbijaju od poreza. Švedskim zakonom kostimi se mogu odbiti od poreza… sve dotle dok bi bili tako nečuveno dizajnirani da se ne bi mogli nositi i na ulici.
Svetlucave pantalonice, šljokičasti trikoi i platforme koje je Abba (1972-1982) nosila na vrhuncu svoje slave bili su skrojeni ne samo po meri četiri člana benda već i po meri švedskih poreskih zakona, kaže se u tek izašloj knjizi o ovom bendu, a koja se ovog vikenda pojavila u prodaji.
Razmišljajući o “modno-šnajderskim rekordima” ove grupe u svojoj novoj knjizi, Björn Ulvaeus je rekao: „Po mom mišljenju, iskreno, tih smo godina izgledali kao blesavi. Nije bilo šansi da je na sceni postojao neko tako loše obučen kao što smo to bili mi…“
A razlog njihovom hrabrom modnom izboru leži ne samo u pop-glamuru kasnih 70-ih i ranih 80-ih već i u švedskim poreskim zakonima.
Knjiga “According to Abba: The Official Photo Book”, kojom je obeleženo 40 godina Abinog trijumfa na Evroviziji pesmom Vaterlo, navodi da je stil benda bio pod delimičnim uticajem zakona koji dozvoljavaju da troškovi za odeću mogu estradnim izvođačima biti odbijeni od poreza – sve dok bi kostimi bili tako nečuveni da se ne bi mogli nosi na ulici.
Ulvaeus je 2007. pogrešno optužen za navodnu utaju poreza u iznosu od 85 miliona švedskih kruna (9.64 miliona evra) između 1999. i 2005, ali je njegova žalba na ovu optužbu bila usvojena, te se slučaj povoljno završio u njegovu korist.
„Ja sam, naravno, veoma srećan što sam u pisanoj formi bio obavešten kako sam uvek radio pravu stvar u vezi svojih poreza“, rekao je on nakon pobede na sudu.
Italijanski premijer Enriko Leta podneo je predsedniku Italije Đorđu Napolitanu neopozivu ostavku na tu funkciju, koju je ovaj prihvatio.
Konsultacije o formiranju nove vlade, kako je precizirano, počeće „danas posle podne, a biće završene u subotu“.
Leta je bio primoran da podnese ostavku pošto je Mateo Renci, lider Demokratske partije, povukao podršku koalicionoj vladi.
Renci je u četvrtak zatražio „hitno“ formiranje „nove vlade“ i zahvalio premijeru Enriku Leti za rad, ocenivši da je „hitno potrebno otvoriti novu fazu, s novom izvršnom vlašću koju bi podržala sadašnja većina“, formirana s desnim centrom.
Mateo Renci je inače viđen kao naslednik Berluskonija, a kako Milutin Mitrović, naš dopisnik iz Italije piše, ovaj “levičarski opsenar, moderni maher-političar, nešto je „levije“ od uzora, samo bez njegove moći i para”.
Raiffeisen banka je saopštila da je od početka svog poslovanja u Srbiji vodila odgovornu kreditnu politiku i ozbiljno pristupala proceni rizika prilikom odobravanja kreditnih plasmana.
S tim u vezi, Raiffeisen banka je istakla da nema nikakvu kreditnu izloženost prema kompanijama i bankama koje se u poslednje vreme u javnosti i medijima pominju u negativnom kontekstu.
Svetska banka će 25. februara odlučivati o dva kredita Srbiji ukupne vrednosti 240 miliona dolara, najavio je danas šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen. On je pojasnio da bi trebalo da bude odobren kredit od 200 miliona dolara za podršku Agenciji za osiguranje depozita i 40 miliona dolara za finansiranje projekata za reformu zdravstva u Srbiji.
U 2013. prodato je milijardu pametnih telefona, i to uglavnom Android uređaja. Android je naime prošle godine uspeo da poveća tržišni udeo za 9,6 odsto u odnosu na 2012. dok je prodaja iOS uređaja pala za 3,5%.
Takođe prema podacima kompanije IDC, u 2012. godini prodato je 793,6 miliona smartfonova, što je Google-ovom operativnom sistemu donelo tržišni udeo od 78,6 odsto.
Prošle godine je porastao udeo Google-ovog Androida i Apple-ovog iOS-a na tržištu na 93,8% od čega je samo 15,2% otpadalo na Apple.
Ovo se i dalje međutim gleda kao dobar poslovni rezultat Apple-a jer je operativni sistem Android namenjen brojnim proizvođačima telefona dok iOS koriste jedino Apple-ovi telefoni.
Što se tiče proizvođača telefona, Samsung se najbolje prodavao među uređajima koji rade na Androidu i tako dostigao udeo od 39,5 odsto tržišta pametnih telefona. Dobre rezultate imali su i Huawei, LG i Lenovo. Kod prodaje telefona sa operativnim sistemom Windows Phone na vrhu je, očekivano, bila Nokia sa udelom od 89,3 odsto.
Istovremeno sa porastom prodaje pametnih telefona poznatih proizvođača poraslo je i tržište mobilnih telefona jeftinijih od 200 dolara na globalnom nivou za 42,6 odsto odnosno za 430 miliona primeraka.
U okviru progrаmа „Pronаđi svoje mesto“ kompаnijа Filip Moris zаpošljаvа tаlentovаne ljude, koji će nаkon trogodišnje obuke imаti šаnsu dа se nаđu nа menаdžerskim pozicijаmа. Nа konkurs koji trаje do 24. februаrа mogu se prijаviti fаkultetski obrаzovаni sа početnim rаdnim iskustvom, koji žele priliku zа unаpređenjem kаrijere u uspešnom internаcionаlnom timu kаkаv je Filip Moris u Srbiji.
Tokom trogodišnjeg progrаmа novozаposleni će imаti priliku dа prođu obuku zаhvаljujući kojoj će unаprediti svoje profesionаlne veštine i steći specifičnа iskustvа u oblаstimа finаnsijа, komercijаle i rаzvojа poslovаnjа. Krаjnji cilj progrаmа jeste dа se kаndidаti osposobe znаnjimа i rаdnim iskustvom neophodnim zа buduću kаrijeru.
Ostаlo je još deset dаnа do zаvršetkа konkursа – zа progrаm se mogu prijаviti kаndidаti koji imаju od 2 do 3 godine rаdnog iskustvа u trаženim oblаstimа, univerzitetsko obrаzovаnje (poželjno u oblаsti ekonomije i orgаnizаcionih nаukа) а prednost će imаti oni sа zаvršenim mаster studijаmа. Prijаvljivаnje se može obаviti putem internet strаnice www.adecco.rs/pmi_pronadji_svoje_mesto ili tviter strаnice „Pronаđi svoje mesto“ do 24. februаrа.
Objavljeni su zvanični podaci o poslednjem kvartalu 2013. godine prema kojima je evrozona zabeležila rast od 0,3%, što je više nego što su ekonomisti očekivali. Ovaj rast je naravno predvodila Nemačka (sa 0,4% ekonomskog rasta), ali ni francuska ekonomija nije odmogla svojim rastom od 0,3%, kao ni Italija izlaskom iz recesije.
Hauard Arčer iz IHS Global Insight smatra da je ovo “povratak na pravi put” posle traljavog rasta od 0,1% iz pretposlednjeg kvartala. To je, po njegovim rečima, značajan rast od 0,5% ako se poredi sa istim kvartalom godinu dana ranije.
Ipak, uprkos tome što su u poslednjem kvartalu mnoge jake ekonomije zabeležile umereni oporavak BDP evrozone je tokom cele 2013. godine pao za 0,4%.
Izvor: Gardijan
Fond za inovacionu delatnost objavio je danas podršku za 12 inovativnih projekata odabranih za finansiranje od strane međunarodne nezavisne Ekspertske komisije Fonda za inovacionu delatnost.
Do danas je 6 miliona evra odvojeno za podršku inovacijama u okviru Projekta podrške inovacijama u Srbiji za 41 projekat kroz Program ranog razvoja i 12 projekata kroz Program sufinansiranja inovacija. Projekat podrške inovacijama u Srbiji, u vrednosti od 8.4 miliona evra, finansira se iz sredstava pretpristupnih fondova Evropske unije (IPA) i sprovodi u saradnji sa Svetskom bankom.
„Veoma smo zadovoljni uticajem koji donacija EU ima u izgradnji preduzetničkog sektora u Srbiji”, rekao je Majkl Devenport, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, i dodao: „Naša podrška sektoru inovacija već pokazuje vidljive rezultate, zbog čega EU planira da nastavi da podržava Fond za inovacionu delatnost i inovativni sektor kroz buduće projekte, pružajući neophodnu finansijsku podršku.“
„Inovacije su važne za Srbiju, jer Srbija mora da bude konkurentna sa zemljama koje su već u EU. Uloga Svetske banke u ovom projektu je da obezbedi međunarodno iskustvo i stručnost, što se, između ostalog, ogleda u integritetu procesa odlučivanja, koji je uređen po ugledu na slične institucije u svetu“, rekao je Toni Verheijen, šef Kancelarije Svetske banke.
„Uloga Ekpertske komisije Fonda za inovacionu delatnost je da prepozna najkvalitetnije inovativne projekte. Projekti odabrani za finansiranje imaju sposobne preduzetnike i jasne razvojne planove, koji imaju potencijal da se takmiče na globalnom nivou“, rekao je Vladeta Marjanović, predsednik Nezavisne Ekspertske komisije Fonda.