Vesti

Direktor Šnajder elektrika (Schneider Electric) za Srbiju i Crnu Goru, Dragoljub Damljanović, izjavio je danas da 2013. godina za kompaniju na globalnom nivou „nije bila loša“, zbog dobrog poslovanja na većini tržišta osim Zapadne Evrope, u kojoj se dosta osetila kriza. „U Srbiji je tražnja za našim proizvodima pala ali smo to kompenzovali dobrim poslovanjem u Crnoj Gori, tako da se na kraju krajeva za ovu godinu može reći da je bila bolja od prošle. Ima izgleda da će se u narednoj godini graditi više novih industrijskih pogona tako da očekujemo rast u ovom domenu, kao i u prodaji električne opreme za domaćinstva, u kojoj smo i ove godine zabeležili rast od 5 do 7% iako je to tržište bilo u padu“, rekao je Damljanović.

Njihov cilj je da u Srbiji i Crnoj Gori nastave aktivno da rade na podizanju svesti o energetskoj efikasnosti, koja, kako kaže Damljanović, kompanijama itekako može biti isplativa. „Upravo smo ugovorili posao sa ciljem optimizacije potrošnje električne energije u Pančevačkoj rafineriji. Gasprom, iako je jedna od najprofitabilnijih kompanija u Srbiji, konstantno radi na uštedama u ovom pogledu, što je običaj i drugih inostranih kompanija. I domaća preduzeća bi trebalo da se više pozabave uštedama posebno zato što će zbog najavljene liberalizacije tržišta električna energija za potrošače srednjeg napona od 1. januara 2014. poskupeti. Mislim da će mnoge firme biti iznenađene kada im u narednoj godini stignu prvi računi za struju“, prokomentarisao je Damljanović najavljeno poskupljenje od 20% za preko 3.000 privrednih subjekata. On je dodao da su nove cene struje ujedno i poslovna šansa za Šnajder elektrik, koji se, između ostalog, uspešno bavi merenjima i optimizacijom potrošnje struje.

Energetska efikasnost trebalo bi da bude imperativ i privredi i državi, stoga Šnajder elektrik podržava razvoj malih hidroelektrana, a pojedine i oprema.

Osim mini hidroelektrana, ova francuska kompanija je u 2013. opremila i Data centar SBB-a, IT park u Inđiji, hotele Regent u Tivtu i Hilton u Podgorici, a radila je i na revitalizaciji hidroelektrane Đerdap 2, termo bloka B2 u Kostolcu, izgradnji sistema za otpepeljivanje u Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, i sl. Osim toga u prethodnoj godini je u Batajnici otvorena fabrika prefabrikovanih betonskih trafostanica kompanije ELNOS BL Beograd po licenci francuske kompanije Schneider Electric, iz koje se izvoze trafostanice koje su među najsavremenijima na svetskom tržištu.

Šnajder elektrik iz Srbije izvozi i softver u ceo svet, za šta je zaslužan njihov Razvojni centar za proizvodnju softvera u Novom Sadu, koji prema Damljanovićevim rečima, pored trenutno oko 900 zaposlenih, svake godine dodatno zapošljava od 50 do 100 elektroinženjera, što je planirano i za narednu godinu. Problem koji ima sa deficitom kadrova kompanija je pokušala da reši i otvaranjem svog odseka na novosadskom Fakultetu tehničkih nauka na kom stipendira i školuje elektroinženjere za rad u Šnajder elektriku. Ako se kompanija bude širila kao što je planirano, verovatno će joj biti potrebno i više elektroinženjera nego što ih školuje.

Australija je obustavila rad rudnika uranijuma, nakon što je došlo do curenja 26.000 galona radioaktivnog materijala.

Do izlivanja je došlo pošto je procurela cisterna u Ranger Uranim rudniku, kojim upravlja Energy Redources Australia, podružnica Rio Tinto-a. Rudnik se nalazi u okviru zone koja je na listi svetske baštine – Nacionalnog parka Kakadu, poznatog po znamenitostima aboridžiske kulture. “Naložio sam ERA-i da obustavi rad Ranger-a sve dok kao kompanija ne pokažu da su u stanju da isprate zvanične regulative”, u ponedeljak je izjavio Ijan Mekfarlan, australijski ministar industrije. Takođe, Mekfarlan je rekao da Ured naučnog nadzornog organa, deo državnog Odeljenja za zaštitu sredine, istražuje ovaj slučaj.

U prvoj izjavi povodom curenja, u subotu, ERA je izjavila je obustavila rad u rudniku i da natavlja da prati i nadgleda incident, dodajući da će proizvodnju za 2013. nastaviti po predviđenom planu – između 2.800 i 3.200 tona. Kasnije je kompanija naglasila da je njihov sistem kontrole zagađenja uspeo u potpunosti da sanira (da pokupi) istočeni nuklearni materijal. ERA je naglasila da je “sigurna da Nacionalni park Kakadu neće trepeti nikakve posledice zbog ovog incidenta”.

U članku u kome su australijske novine citirale Skota Ludlama, predstavnika za nuklearna pitanja iz Partije zelenih, on je izjavio da je od 1981. godne rudnik imao više od 150 curenja, zagađenja i drugih incidenata koje su prekršile osnovne regulative. Do ovog incidenta je došlo baš u toku razmatranja vlade da se federalnim jedinicama dozvoli da same procenjuju i kontrolišu radove rudnika, kao deo ukupne procene environmentalnih dozvola.

Ukazujući na to da su “postojeće regulative vlade potpuno neuspešne” borac protiv nuklearnog zagađenja iz australijske Fondacije za očuvanje sredine, Dejv Svini, izavio je da “ne postoji nikakvo opravdanje da se one dodatno oslabe tako što će se kontrola prepustiti državama i teritorijama, koje očegledno nemaju dovoljno kapaciteta, mogućnosti a ni volje da posao obavljaju odgovorno i na način na koji Australijanci očekuju”. U editorijalu objavljenom u ponedeljak u Sidney Morning Herald-u, Svini je kopanje uranijuma nazvao “jednim od australijskih najspornijih industrijskih aktivnosti koja najviše doprinosi zagađenju” i ukazao na njegovu ulogu u nuklearnoj katastrofi u Fukušimi. “Australijski uranijum je direktno uticao na japansku nuklearnu krizu” napisao je Svini. „Potvrđeno je da je radioaktivno kamenje iz Kakadua i severa Južne Australije bilo unutar japanskog reaktora kada je on doživeo havariju posle cunamija 2011. godine. Ovo kamenje je sada izvor radioaktivnog otpada u Japanu i šire”, rekao je Svini.