Svih pet američkih finansijskih regulatora odobrili su uvođenje Vokerovog pravila osmišljenog da ograniči pravila rada finasijske industrije koja su dovela do kolapsa 2008-09. Vokerovim pravilom uvodi se stroga kontrola nad trgovanjem banaka sopstvenim sredstvima, što ima za cilj sprečavanje visokorizičnog ponašanja. Nazvano po bivšem predsedniku Federalnih rezervi Polu Volkeru, ovo pravilo smatra se ključnim delom novih bankarskih pravila ustanovljenih 2010. godine poznatih pod imenom Dod- Frank. Banke će morati da se usklade sa novim pravilima ponašanja do 21. jula 2015.
Rast vrednosti američkih obveznica i drugih hartija od vrednosti na američkim berzama podigla je i cene nekretnina a zajedno sa tim i svest o mogućnosti formiranja novog mehura na finansijskim tržištima. Posle nobelovca Roberta Šilera, na ovo upozorava i Oksford ekonomiks.
Naime, brigu zadaje brz rast vrednosti S&P 500 indeksa u ovoj godini od 27%, zatim rast cena nekretnina od 12% i stambenih nekretnina od 11%, a spred između prinosa na “džank” korporativne obveznice i 10-godišnjih američkih obveznica je opao za preko 100 poena. Sve ovo u kombinaciji sa sporim oporavkom privrede (1,7% ove godine i najavljenih 2,6% u 2014.) izaziva zabrinutost da su finansijska tržišta u SAD precenjena. Glavni argument ekonomista za ovu tvrdnju je da je kvanitativno popuštanje preplavilo sistem novcem nerealno podižući cene hartija od vrednosti.
Za merenje berzanskog mehura najčešće se koristi Racio cena i zarada koji poredi trenutne cene akcija sa očekivanim zaradama u narednih godinu dana. Ako se meri ovom metodom izgleda da cene akcija nisu mnogo precenjene. Međutim, postavlja se pitanje da li je realno očekivati da će zarade firmi iz S&P 500 indeksa naredne godine porasti za 10% jer izgleda da su one već sada previše visoke. Zato se umesto Racia cena i zarada koristi alternativni način merenja Šilerov racio cena i zarada koji predviđa rast zarada koristeći njihov 10-godišnji prosek. Po ovim merilima, akcije su preskupe a korporativni profiti su rekordni. Međutim to ne znači da SAD u skorijoj budućnosti očekuje pucanje berzanskog mehura, jer je situacija u ovom pogledu bila još gora između 1998. i 2000. međutim ni tada se nije desio oštar pad.
Za razliku od berzi, tržište nekretnina nije dostiglo pretkrizne nivoe – iako je u ovoj godini poraslo za 13% ono je za 22% niže nego u 2006. godini. Rast cena nekretnina ovaj put nije imao veze sa hipotekarnim pozajmicama, i zbog toga se ne očekuje pucanje mehura na ovom tržištu.
Dakle, iz gore navedenog vidimo da su trenutno možda precenjene akcije i korporativne obveznice, ali da je vrednost jednog dela finansijskih tržišta i dalje realna.
Sigurno je da je ove godine u SAD porasla vrednost njenih akcija, uz pomoć FED-ove politike kvantitativnog popuštanja. Ako dođe do smanjenja ovih finansijskih olakšica u kombinaciji sa skromnim privrednim rastom i nerealnim očekivanjima, finansijska tržišta će početi da padaju. Ako se ovo desi brzo, i rizici za američku ekonomiju će biti veći. Naime, oni bi se prvo mogli odraziti na pad potrošnje, međutim s obzirom na kretanja na tržištu nekretnina, ovo nije najverovatniji scenario, zaključuju iz Oksford Ekonomiksa.
Bivši radnik FBI Marcus Thomas otkrio je nekoliko zanimljivih detalja o načinima na koje FBI koristi moderne tehnologije u praćenju sumnjivih lica – priznao je da FBI može potajno uključivati kamere na laptopovima, kao i da šalje viruse na ciljane e-mail adrese kako bi došao do fotografija, dokumenata i drugih sadržaja, a može izazvati i pad operativnog sistema. Ovo „otkriće“ osvanulo je u javnosti na stranicama dnevnika Washington Post, u okviru reportaže o hvatanju potencijalnog teroriste-bombaša, pod nadimkom „Mo“. U tekstu su navedeni svi gore pomenuti načini internet praćenja, među kojima je i phishing metoda krađe podataka.
„U sadašnjem svetu organi reda hakuju kompjutere, o tome nikad nije bilo javne rasprave“, kaže Kristofer Sogojan iz Američke unije za građanske slobode. Za ovakve „tehnike“ FBI će ubuduće morati da traži sudski pristanak, veruje Sogojan. Uz jučerašnji apel velikih IT kompanija Google-a, Microsoft-a, Apple-a američkom Kongresu za ukidanje internet nadzora i više slobode na svetskoj mreži, objavljeni tekst u Postu došao je kao dodatan pritisak na bezbednosne agencije i zakonodavce u SAD.
Izvor: Monitor.hr, Washington Post
Evropski think-thank CEPS objavio je studiju o nejednakosti na starom kontinentu, iz koje izdvajamo deo o reprodukciji iste kroz obrazovni sistem.
Naime, u njoj je objašnjeno kako socijalni status utiče na nivo obrazovanja kroz finansijsku potporu i genetiku. Međutim postoji i teorija po kojoj su razlike u zaradama i u postignućima na poslu posledica različitih osobina među ljudima i porodične situacije, a ne uvek samo rezultat ekonomske situacije. Kombinacijom ove dve teorije dobija se zaključak da su dobrostojeće i obrazovane porodice sklonije da imaju istu takvu decu, i obrnuto.
Stoga stvaranje sve većeg jaza između bogatih i siromašnih vodi manjoj socijalnoj pokretljivosti. Donja tabela pokazuje da u poređenju sa decom manuelnih radnika, potomci administrativnih radnika i menadžera u većoj meri upisuju fakultet.
U Italiji na primer deca menadžera imaju 120% veću šansu da završe fakultet od radnika u proizvodnji, dok je u drugim zemljama ta razlika nešto manja ali ipak upadljiva. Ovo podupire teoriju da ekonomska situacija u porodici bitno utiče na dalji izbor profesije među decom. Ako nejednakost nastavi da se produbljuje, sve je veća šansa da će se ona reprodukovati i u budućnosti.
Druga teorija o različitosti između ljudi iz različitih porodica je potvrđena i kroz istraživanje CEPS-a koje je pokazalo da je nejednakost među ljudima sa istim nivoom obazovanja veća nego među različito obrazovanima. Podaci iz 2005. pokazuju i da zanimanja roditelja bitno utiču na dalji životni stadard dece. U Velikoj Britaniji na primer deca menažera zarađuju u proseku 26% više nego deca manuelnih radnika, čak i ako ispitana deca imaju isti nivo obrazovanja. Slično je i u Irskoj, Italiji, Španiji a u manjoj meri i u Francuskoj i Nemačkoj. Razlika između kancelarijskih i manuelnih radnika je manja, ali ipak uočljiva.
Dakle, u većini evropskih zemalja obrazovanje nije uspelo da prevlada klasne i socijalne razlike i da svima pruži podjednake šanse za uspeh u životu.
Revizorsko-konsultantska kompanija EY je 6. decembra 2013. godine po prvi put samostalno organizovala EY Program budućih lidera „Business Case“. Tokom takmičenja su timovi predstavljali svoje studije slučaja za postavljeni problem, a ispostavilo se da su taj problem najbolje rešili studenti FON-a. Inače EY Program budućih lidera organizovan je u Beogradskog Bankarskoj Akademiji, u kom je učestvovalo 28 timova iz Beograda, Sarajeva, Bijeljine, Doboja i Niša.
Pobednički tim takmičenja, dobiće priliku da obavi praksu u ovoj kompaniji, u odeljenju prema svom izboru. Pet prvoplasiranih timova takmičenja imaće priliku da konkuriše za EY stipendije. Prethodne dve godine Program budućih lidera kompanija EY realizovala je u saradnji sa studentskom organizacijom AIESEC. Ovogodišnji EY Program Budućih Lidera promovisan je u saradnji sa SPEKOF-om (Studentskim parlamentom Ekonomskog fakulteta).
Tročlani timovi koji su učestvovali u takmičenju poslali su svoje biografije i motivaciona pismo na srpskom ili engleskom jeziku i tako se kvalifikovali za učešće. Prijavljeni timovi potiču sa različitih fakulteta:
• Ekonomski fakultet – Beogradski Univerzitet
• Pravni fakultet – Beogradski Univerzitet
• Fakultet organizacionih nauka – Beogradski Univerzitet
• Beogradska Bankarska Akademija – Beograd
• Ekonomski fakultet – Univerzitet u Nišu
• Arhitektonski fakultet – Univerzitet u Sarajevu
• Pravni fakultet – Univerzitet u Sarajevu
• Sarajevska škola Ekonomije i Biznisa
• Srednja škola „Filip Višnjić” – Bijeljina
Pobednici takmičenja EY Program budućih lidera 2013. godine, su studenti Fakulteta organizacionih nauka: Jelena Cvijetić, Adam Kovač i Ivan Devedžić. Ovaj mladi pobednički tim, istakao se veštim izlaganjem i maštovitim rešenjem za postavljeni problem. Takmičari su imali različite pristupe za rešavanje kompleksnog problema koji im je predstavljen nekoliko nedelja pred samo takmičenje. Sva rešenja su bila inovativna i dobro razrađena, pa samim tim žiriju nije bilo lako da donese odluku o pobedi. Članovi žirija bili su profesori sa Beogradskih fakulteta: FON, Poljoprivredni, Ekonomski, Singidunum, kao i članovi korporativnog sveta.
Kongres SAD je već spasavo GM, pa je tako 2008. i 2009. potrošeno 49,5 milijardi dolara na kupovinu 61% učešća ovog proizvođača automobila, koje je sada prodati, uz gubitak od 10 milijardi dolara.
Ministar finansija SAD Džejkob Lev je izjavio da je ovaj potez spasio američku autoindustriju od potpune propasti i time sačuvao milione poslova.
“Sa konačnom prodajom poslednjih deonica General Motorsa, važno poglavlje naše nacionalne istorije je sada završeno”, rekao je Lew. GM je u junu 2009. godine zatražio zaštitu od bankrotiranja, što je bio najveći neuspeh neke velike kompanije u istoriji Sjedinjenih Država. Restrukturiranje poslovanja GM je od tada saseklo 13 fabrika i 27.000 poslova. Vlada je počela da prodaje svoje deonice od novembra 2010, a prošlog meseca je odlučeno da preostalo učešće bude prodato do kraja godine.
Spasavanje američke autoindustije je započeto još tokom administracije prethodnog predsednika, Džordža V. Buša 2008. godine. Predsednik Barak Obama je nastavio ove napore i preuzeo kontrolu nad GM i Krajslerom. Kanadske vlasti su se takođe pridružile ovoj misiji spasavanja. Ministar Lev je danas izjavio da je predsednik Obama „razumeo da bi u protivnom cena po ekonomiju bila nemerljiva, da bi u pitanju bili milioni poslova, izgubljene milijarde dolara ličnih ušteđevina, kao i da bi došlo do značajnog smanjenje ekonomske proizvodnje”.
Od kad se izbavio iz bankrotstva GM je imao 15 profitabilnih kvartala, uštedeo skoro 27 milijardi dolara u kešu, pa sada razmatra mogućnost da nagradi svoje akcionare (vlasnike deonica) većomm isplatom dividendi. U svojoj izjavi, izvršni direktor Dženeral Motorsa, Den Akerson je izrazio zahvalnost vladi na pomoći. „Bićemo zauvek zahvalni na novoj šansi koja nam je pružena i činimo sve da opravdamo ovo poverenje”, rekao je.
Stopa nezaposlenosti u zemljama OECD-a u oktobru je bila ista kao i u prethodna dva meseca – 7,9%.
U evrozoni je nezaposlenost pala za 0,1% na 12,1%, što je prvi porast zapošljavanja zabeležen od februara 2011. a uzrokovan je, po mišljenju analitičara, rastom zapošljavanja od 0,2% u Francuskoj i stagnacijom u Nemačkoj i Italiji od 5,2% i 12,5%.
Nezaposlenost je bila stabilna takođe u Japanu (4%) a smanjena je u Meksiku (na 4,9%). Međutim nezaposlenost je u SAD porasla na 7,3% iz dobro poznatih razloga ali očekuje se da je u novembru već počela da pada (i da je pala na 7%).
Što se tiče rodnih razlika, nezaposlenost žena je porasla za 0,1% a nezaposlenost muškaraca je stagnirala. Nezaposlenost mladih u članicama OECD-a je ostala nepromenjena – 16,1%. U evrozoni je ona porasla na 24,4%, a u nekim zemljama monetarne unije je već rekordna, na primer u Grčkoj (58%), Španiji (57,4%), Italiji (41,2%), Portugalu (36,5%) i Slovačkoj (31,5%).
Vlada Velike Britanije planira da interveniše protiv planova Malte da prodaje državljanstvo EU svakome ko ima 650.000 evra, jer bi u tom slučaju bilo ko sa evropskim pasošem mogao da se nastani gde želi u Uniji, a predviđa se da bi to u velikom broju slučajeva mogao biti finansijski centar ovog dela sveta, London.
Sličnu stvar je već uradio Kipar kako bi zadržao ruske investitore, ali Malta je otišla korak dalje – ona u veoma kratkom roku deli pasoše aplikantima koji uopšte ne moraju biti rezidenti u toj zemlji.
Britanski i ostali evropski političari već su počeli da upozoravaju na rizike za nacionalnu sigurnost zemalja EU kao i na priliv novih, malo bogatijih, emigranata – uglavnom kineskih i onih sa Bliskog Istoka koji traže sigurnu luku zbog dešavanja koja je prouzrokovalo Arapsko proleće.
Otpor prema malteškim instant pasošima međutim ima utemeljenje i u rivalstvu sa najvećim britanskim programom privlačenja investitora koji zahteva veći iznos, odnosno million, 5 miliona ili 10 miliona funti uloženih u britanske kompanije u zamenu za dvogodišnju, trogodišnju ili petogodišnju boravišnu vizu.
Izvor: CNBC
Duga italijanska recesija je izgleda konačno gotova, sudeći prema najnovijim podacima.
Italijanski BDP je prestao da opada u trećem fiskalnom kvartalu 2013. To znači da je najduža recesija od Drugog svetskog rata na Apeninskom poluostrvu okončana posle dve uzastopne godine. Prema zvaničnim statistikama državne agencije Istat, u trećem tromesečju 2013. zabeležen je pad od 1,8% BDP u odnosu na isti period prošle godine, ali je zato u odnosu na drugi kvartal ove godine situacija nepromenjena i pad je zaustavljen.
„Možda je prerano govoriti o definitivnom izlasku iz recesije“, napomenuo je jedan neimenovani analitičar u Istatu. Privredni pokazatelji su i dalje mešoviti: poljoprivredni sektor nastavio je kontrakciju zaključno sa septembrom sa -1,6%, industrija usluga i građevinska industrija su ostele stabilne, a neznatno obrzanje od 0,2% ogleda se u industrijskom sektoru, vidi se iz Istatovog saopštenja. Predstavnici vlade Italije su po objavljivanju ovih rezultata izrazili nadu da će 2013. biti završena i iznad očekivanog pada od -1,8% državnog BDP.
Izvor: Marketwatch
Izvršni direktori of McDonald’sa i Starbucksa zarađuju više od 9.200 dolara na sat, što je bar 1.000 puta više od sata rada zaposlenih u ovim kompanijama, piše sajt NerdWallet.
U izveštaju o nejednakim zaradama, trgovinski i lanci brze hrane izdvojeni su kao radna mesta sa najvećim ekonomskim jazom između rukovodilaca i ostalih zaposlenih. Već navedene kompanije na ovoj listi slede i lanci trgovina Dollar General, Gap, TJ Maxx, Target, Wal-Mart, CVS Caremark, Best Buy i mobilni i internet provajder AT&T Wireless.
U ovim kompanijama prosečna zarada izvršnih direktora je 7.334 dolara po satu dok je sat rada prosečnog trgovca u njihovim objektima vredan svega 8,73 dolara.