Industrijska proizvodnja je u oktobru imala međugodišnji rast od 5,2%, a u periodu januar-oktobar rast je iznosio 6,2%. U oktobru je rast rudarstva iznosio 6,9%, prerađivačke industrije 4,4% i električne energije 8%. U periodu januar-oktobar rast je iznosio 5,9%, 5,7% i 8,6%, respektivno, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Azijske zemlje pokazale su bolje rezultate od ostatka sveta u nanovijem PISA istraživanju, koji ocenjuje znanje i veštine 15 -godišnjaka na globalnom nivou. Đaci iz Srbije su u PISA testiranju 2012. godine poboljšali rezultate u odnosu na prethodno ispitivanje, ali su iza proseka zemalja OECD i većine članica EU.
PISA 2012 testom obuhvaćeno je više od 510.000 studenata u 65 zemalja i privreda u matematici, čitanju i nauci. Glavni fokus je bio na matematici jer je znanje iz matematike dobar pokazatelj uspeha mladih kasnije u životu. Ta znanja utiču na njihovu sposobnost da nastave sa obrazovanjem i u snažnoj su korelaciji sa visinom njihovih zarada tokom radnog veka.
Šangaj – Kina , Singapur su u vrhu u matematici, s tim što su šangajski studenti postigli rezultate koji su iznad većine OECD zemalja i ekvevivalentni su trogodišnjem školovanju (dakle sa boljim veštinama jednakim trogodišnjem školovanju). Hongkong – Kina , Kineski Tajpej, Koreja, Makao – Kina, Japan, Lihtenštajn, Švajcarska i Holandija su takođe u grupi najuspešnijih zemalja.
„Sa visokim nivoom nezaposlenosti mladih, rastućom nejednakošću i potrebom da se poveća rast u mnogim zemljama, sada je važnije nego ikad da mladi ljudi nauče veštine koje su im potrebne za uspeh“, rekao je generalni sekretar OECD-a Anhel Guria tokom predstavljanja rezultata u Vašingtonu. „U globalnoj ekonomiji, konkurentnost i mogućnost zapošljavanja će zavisiti od toga šta ljudi mogu da urade sa onim što znaju. Mladi su budućnost , pa svaka zemlja mora da učini sve što može da unapredi svoj obrazovni sistem i perspektive budućih generacija. “
Istraživanje otkriva nekoliko karakteristika najboljih obrazovnih sistema. Zemlje u vrhu liste, naročito u Aziji , stavljaju poseban akcenat na odabir i obuku nastavnika, ohrabruju nastavnike da sarađuju i daju prioritet ulaganju u kvalitet nastavnika, a ne veličini razreda. Ove zemlje su takođe postavile jasne ciljeve i daju autonomiju nastavnicima u učionici da te ciljeve ostvare .
Deca, čiji roditelji imaju velika očekivanja, postižu bolje rezultate: oni imaju tendenciju da se više potrude u školi, imaju više poverenja u sopstvenu sposobnost i više su motivisana da uče.
Među zemljama gde su zabeleženi bolji rezultati u matematičkim sposobnostima do 2012, u 25 zemalja je bilo poboljšanja, 25 nije pokazalo nikakve promene i 14 zemalja su imale lošije rezultate. Brazil, Nemačka, Izrael, Italija, Meksiko, Poljska, Portugalija, Tunis i Turska su pokazale konzistentan napredak u ovom periodu . Šangaj – Kina i Singapur su poboljšli njihove već snažne performanse pokazane u 2009 .
Italija , Poljska i Portugal takođe su povećali svoj udeo u vrhu i smanjili udeo među učenicima sa slabijim rezultatima. Nemačka, Meksiko i Turska takođe su uspeli da poboljšaju performanse svojih najslabijih učenika, od kojih su mnogi došli iz društveno – ekonomski ugroženih sredina. Ovo pokazuje da zemlja istovremeno može poboljšati pravičnost i podići performanse svojih učenika.
Davanje svakom detetu šanse da uspe je od suštinskog značaja, kaže OECD. Oko 23 % učenika u zemljama OECD, a 32 % ukupno , nije uspelo da savlada najjednostavnije matematičke probleme. Bez ovih osnovnih veština, oni su najverovatnije “predodređeni” da rano napuste školu i idu u susret teškoj budućnosti . Neke zemlje su uspele da stvore uspešne sisteme pomoći đacima sa slabim rezultatima: Kolumbija, Finska, Irska, Nemačka, Meksiko i Poljska su uspeli da uspostave sistem za identifikaciju i podrže u ranom periodu one među svojim učenicima i školama koji zaostaju, što se očitovalo i u poboljšanju PISA rezultata.
Ostali ključni rezultati su:
Rodni jaz
Dečaci su bolji nego devojke u matematici. Postigli su bolje rezultate u 37 od 65 zemalja i privreda, dok su devojčice nadmašile dečake u 5 zemalja. Jaz između polova je relativno mali, a u samo šest zemalja je veći od protivvrednosti od pola godine formalnog školovanja.
Jaz je najširi među najboljim studentima, i dalje širok među najslabijim studentima i otprilike isti kod prosečnih učenika. Devojke se takođe osećaju manje motivisanim da uče matematiku i imaju manje poverenja u svoje sposobnosti od dečaka .
Između 2000 i 2012, jaz u performansama čitanja – gde su devojke u prednosti – proširio se u 11 zemalja i privreda. Dečaci i devojčice pokazuju slične peformanse kad je reč o nauci.
Čitanje
Od 64 zemalja i privreda sa uporedivim podacima do 2012, 32 su poboljšala svoje performanse čitanja, 22 ne pokazuju nikakve promene, i u 10 zemalja su ove veštine pogoršane. Čile, Estonija, Nemačka, Mađarska, Izrael, Japan, Koreja, Luksemburg, Meksiko, Poljska, Portugalija, Švajcarska i Turska poboljšale su svoje performanse čitanja pokazuju rezultati.
U zemljama OECD, 8,4 % učenika je pokazalo vrhunske rezultate u čitanju. Šangaj – Kina ima najveći udeo vrhunskih učenika- 25,1 % . Više od 15 % učenika u Hong Kong- Kina, Japanu i Singapuru su među najboljima u čitanju, kao i više od 10 % učenika u Australiji, Belgiji, Kanadi, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Koreji , Lihtenštajnu, Novom Zelandu, Norveškoj i kineski Tajpejiu.
Nauka
Šangaj – Kina, Hong Kong -Kina, Singapur , Japan i Finska su među prvih pet zemlaja čiji su student najbolji u nauci na PISA testu 2012. Estonija, Koreja, Vijetnam, Poljska, Kanada, Lihtenštajn, Nemačka, Kineski Tajpej, Holandija, Irska, Australija, Makao – Kina, Novi Zeland, Švajcarska, Slovenija, Velika Britanija, Češka i Belgija imaju ocene iznad proseka OECD u nauci.
U zemljama OECD , 8,4 % učenika su pokazali vrhunske rezultate u nauci i rezultate na najvišim nivoima. Ovu brojku treba uporediti sa više od 15% studenata u Šangaju – Kini (27,2 % ) , Singapuru ( 22,7 % ), Japanu ( 18,2 % ), Finskoj (17,1 % ) i Hong Kong- Kina (16,7 %) .
Škole i studenti
Kvalitetniji sistemi škola imaju tendenciju da izdvoje sredstva na ravnopravniji način u društveno ekonomskom kontekstu između uspešnih i škola koje imaju ispodprosečne rezultate.
Odnosi na relaciji učitelj -učenik poboljšani su između 2003 i 2012 u svim osim jedne zemlje, pokazuju ocene učenika. Disciplinski je klima takođe poboljšana tokom ovog perioda, i to na nivou proseka zemalja OECD i u 27 zemalja i privreda pojedinačno.
Bolji odnosi na relaciji nastavnik -učenik su snažno povezani sa većim angažmanom učenika u školi .
Učešće učenika imigranata u zemljama OECD povećano je sa 9% u 2003 na 12% u 2012 . Tokom ovog perioda, jaz u performansama između đaka imigranata i učenika bez imigrantskog porekla, ali sa sličnim socio-ekonomskim statusom smanjen je za 11 poena, što je ekvivalentno tromesečnom školovanju .
OECD PISA rezultati pokazuju šta je moguće postići u obrazovanju kroz pokazivanje rezultata učenika u zemljama sa najboljim rezultatima i sistemima obrazovanja koji najbrže napreduju.. Nalazi omogućavaju kreatorima politike širom sveta da izmere znanja i veštine učenika u svojim zemljama u poređenju sa onima u drugim zemljama, da postave ciljeve politika prema merljivim ciljevima ostvarenim u drugim obrazovnim sistemima, i uče iz politika i prakse primenjenih na drugom mestu.
Pre tri decenije u Beogradu je, prvi put u našem regionu, domaća Jugobanka izdala Visa karticu i tako utrla put trendu korišćenja popularno zvane „plastike“ umesto novca. Danas je u Srbiji aktivno 2,69 miliona Visa kartica a godišnja potrošnja putem kartica prelazi 4,2 milijarde dolara.
Povodom proslave ovog jubileja Vladimir Đorđević, country manager Vise za Srbiju i Crnu Goru, rekao je da je ova kompanija brzo prebrodila uticaj finansijske krize i da je već od 2010. registrovala povratak rasta u korišćenju platnih kartica.
U 2012. godini je potrošnja putem Visa kartica samo na mestima prodaje (POS terminalima) dostigla sumu od milijardu dolara, a ove godine 1,2 milijarde dolara. Oko 30% ukupne potrošnje putem ovih kartica obavi se na POS terminalima što svrstava Srbiju u jedno od najrazvijenijih tržišta u grupi od 17 zemalja, među kojima su države bivšeg Sovjetskog saveza i bivše Jugoslavije.
Kada se radi o elektronskom plaćanju iz kompanije Visa kažu da je od 2008. do 2012. ovim putem izvršena transakcija 300 miliona dolara, što je po njihovoj oceni dobar rezultat.
U planovima kompanije je širenje poslovanja sa karticama među što više trgovaca i uvođenje inovacija poput Visa payWave i NFC mobilnog beskontaktnog plaćanja. Na kritike da je komplikovana procedura koju zahtevaju banke kada se radi o tehnološki savremenijim vidovima plaćanja, kao što su online transakcije, iz kompanije Visa odgovaraju da je takva bezbednosna politika zbog zaštite samih korisnika.
Tržište Srbije još uvek je nedovoljno razvijeno, posebno kada se radi o velikim trgovinskim lancima i hipermarketima, ali to tržište ima najveći potencijal u regionu, istaknuto je na BIZLife regionalnoj konferenciji ’FMCG sektor do 2020’. Vrednost domaćeg tržišta robe široke potrošnje iznosi 70,6 milijardi dolara, a procenjuje se da će 2016. iznositi 105 milijardi dolara, izjavio je Rasim Ljajić, ministar trgovine i telekomunikacija.
Rast ekonomske saradnje između Kine i Srbije pružiće podršku preduzetnicima i investitorima, zaključeno je na Prvom kinesko-srpskom poslovnom forumu 2013 u okviru projekta „Međunarodno poslovno umrežavanje“, koji je održan u Beogradu u organizaciji Ministarstva trgovine NR Kine u saradnji sa Belmaks (Belmax) centrom, kineskom investicijom u Srbiji. Belmaks centar, prvi i najveći trgovinski centar u regionu, posebno je interesantan jer je grinfild investicija. Planirano je da Forum postane tradicionalna platforma za direktan kontakt i razmenu znanja i iskustava, između preduzetnika, privrednika i privrednih zvaničnika.
„Smatramo da je ovo događaj od izuzetnog značaja i mi čvrsto verujemo da će on pomoći rast bilateralnih ekonomskih i trgovinskih odnosa između Kine i Srbije, kao i da će doprineti sveukupnom napretku u odnosima između dve prijateljske zemlje,“ rekao je Nan Đijang (Nan Jiang), zvaničnik Odeljenja za spoljnu trgovinu Ministarstva trgovine NR Kine, i dodao da će „poseta kineske privredne delegacije povećati mogućnost za susret i razmenu informacija između kineskih i srpskih preduzetnika.“
„Veoma smo zadovoljni što je organizovan ovaj Forum, jer verujemo da će više direktnih kontakata između poslovnih lidera dve zemlje podstaći jačanje bilateralnih investicija i trgovine, čime se dalje jačaju međusobni odnosi,“ izjavila je Slavica Višnjić, rukovodilac grupe za saradnju sa NR Kinom u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacije Republike Srbije i dodala da se „u narednom periodu očekuje realizacija već dogovorenih i razmatranje novih zajedničkih projekata.“
„Mi U Belmaks centru, veoma smo zadovoljni činjenicom da smo odabrani da ugostimo tako značajan skup. Naše aktivnosti kao lidera u segmentu u kome poslujemo, nastaviće da se razvijaju u smeru promocije i jačanja ekonomskog prisustva Kine u Srbiji,“ rekao je Haijing Džou (Haiying Zhou), direktor Belmaks centra. On je dodao: „Kompanije koje posluju u Centru istovremeno su čvrsta osnova za dalji razvoj maloprodajne mreže širom srpskog tržišta i , kao i u delu susednih zemalja.“
Prvom kinesko-srpskom poslovnom forumu 2013 prisustvovalo je više od 80 predstavnika Ministarstva trgovine NR Kine i Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, kineske ambasade u Srbiji, predstavnika nekoliko lokalnih samouprava iz Kine i Srbije, zvaničnici Privredne komore Srbije, kao i poslovni lideri iz obe zemlje . Za razvoj sveukupnih ekonomskih i trgovinskih odnosa između Srbije i Kine, druge svetske ekonomije po veličini i najbrže rastuće glavne ekonomije, sa stopom rasta u proseku 10 odsto, što je korak napred za stvaranje više mogućnosti za direktan kontakt privrednika iz obe zemlje.
Protekle nedelje se preko Produktne berze u Novom Sadu, kao i u prethodnom periodu, gotovo isključivo trgovalo žitaricama. Na tržištu kukuruza je nastavljen cenovni rast, dok se tržište pšenice primirilo. Ukupno je u periodu od 25.11. do 29.11.2013. godine prometovano 1.372,46 tona robe što je pad u odnosu na prethodu nedelju za 60,79%, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 26.507.728,04 dinara ili za 57,43% manje nego u prethodnom upoređujućem periodu.
Kukuruz se, što se tiče obima zastupljenosti u berzanskom prometu, definitivno vratio na lidersku poziciju. Veće raspoložive količine i dobar kvalitet zrna su bili osnovni razlog za rast prometa ovom berzanskom robom. Pored toga stalni rast cene povoljno utiče i na ponudu koja je umnogome zadovoljnija trenutnom cenom u odnosu na onu sa početka žetve, što istovremeno sužava manevarski prostor izvoznicima. Inače je na ovom tržištu zabeležen novi ovosezonski cenovni pik koji je iznosio 16,20 din/kg bez PDV-a. U odnosu na prethonu nedelju došlo je do rasta cene za 3,80%, odnosno kilogram je u proseku koštao 17,13 dinara sa PDV-om, što je 15,86 dinara bez PDV-a. Registrovan je i jedan ugovor za kukuruz sa povećanom vlagom do 17%, gde je kilogram koštao 15,00 din bez PDV-a.
Na tržištu pšenice je nakon prošlonedeljnog dostizanja cenovnog pika od 21,30 din bez PDV-a došlo do stabilizacije, odnosno do blagog pada cene u odnosu na prošlu nedelju. Prošlonedeljne projekcije su se pokazale kao tačne, odnosno kupci hlebnog zrna nisu prihvatali višu ceu od 21,00 din. Trgovanje je ove nedelje zatvoreno na nivou od 20,70 din/kg bez PDV-a, što može biti veoma dobar pokazatelje daljeg kretanja cene pšenice. Ponderisana cena je iznosila 22,51 din sa PDV-om (20,84 din/kg bez PDV-a), što je na nedeljnom nivou pad za 0,36%. U poređenju sa najnižom ovosezonskom cenom od 15,00 din bez PDV-a zabeleženom krajem avgusta, došlo je do cenovnog rasta od 38,93%.
Nakon prošlonedeljnog odsustva iz berzanskog prometa zrno soje je ponovo registrovano u trgovanju. Iako je u pitanju bila količina od 25 tona ove uljarice, indikativno je to da na ovom tržištu nije došlo do značajnih cenovnih pomeranja. Soja je prometovana po 51,84 din/kg sa PDV-om (48,00 din/kg bez PDV-a), što je u odnosu na prethodno zabeleženu cenu rast od 1,05 procentnih poena.
Novi vlasnik švedskog proizvođača, kinesko-švedska investiciona grupa National Electric Vehicle Sweden (Nevs), daanas je ponovo pokrenuo proizvodnju u matičnoj zemlji. Model sedana 9-3 biće prvo pravljen u benzinskoj, a kasnije i električnoj verziji u fabrici SAAB u zapadnoj Švedskoj.
Posle proglašenja bankrotstva pre tačno dve godine, u vlasništvu američkog General Motors (GM). GM je preuzeo 50% vlasništva SAAB još 1989. a puno vlasništvo 2000. godine. Vrhunac proizvodnje ovog proizvođača desio se 2006. sa 133.000 automobila. Međutim, već 2009. kada je finansijska kriza već bila u jeku broj proizvedenih automobila pao je na 27.000. Pošto je i GM doživeo bankrot, prodao je SAAB holandskoj grupaciji Spyker, a u junu su novi vlasnici postali švedski i kineski udruženi investitori iz Nevs. Predstavnici te kompanije ističu da će nova proizvodnja otpočeti sa skromnim ciframa i bez prevelikih očekivanja, kako bi stabilno rasla u narednim godinama.
Izvor: BBC
Za sada su objavljeni izveštaji o stanju kineske, britanske, italijanske, francuske i španske ekonomije, od kojih je Velika Britanija oborila višedecenijske rekorde, bar sudeći prema PMI indeksu, indikatoru zdravlja privreda širom sveta, zasnovanom na obračunu broja novih narudžbina, nivoa zaliha robe, proizvodnje, isporuka dobavljača i zapošljavanja.
Naime, Francuska se uskoro opet može naći u recesiji jer je njen proizvodni sektor u novembru ove godine pao 21. mesec zaredom, saopštili su iz Markita. Sve ispod indeksa 50 smatra se nazadovanjem ekonomije, a Francuska je u prethodnom mesecu zabeležila skroman rezultat od 48,4, najviše zbog slabe domaće ali i inostrane potražnje.
Prvi put od jula ovo se desilo i Španiji, čijem oporavku su se svi mesecima unazad zdušno radovali. Sa oktobarskih 50,9 PMI indeks Španije je u novembru pao na 48,6, što signalizira da će oporavak njene privrede biti spor.
Međutim, optimizam dolazi sa druge strane sveta, iz Kine čiji su podaci o novembarskoj proizvodnji pobili sva očekivanja. Naime, Zvanični biro za statistiku saopštio je da je kineski PMI porastao na 51,4, iako je bio očekivan za 0,3 poena manji rast.
Dobre vesti stižu i iz Italije gde je proizvodni sektor na dvoipogodišnjem maksimumu – isti kao i kineski. Takođe, posle duže pauze ova zemlja je u novembru zabeležila rast zaposlenosti.
Današnjim objavama Markita međutim najviše će se radovati Britanci jer je njihov broj porudžbina (64,6 poena) dostigao 20-godišnj imaksimum. PMI je u Velikoj Britaniji porastao na 58,4 poena, što je najviši nivo još od februara 2011. a i zaposlenost je zabeležila visok rast.
Markit će podatke za ostale zemlje puštati u javnost u toku današnjeg dana.
U Srbiji je u prvih 10 meseci 2013. boravilo ukupno 1.904.116 turista, što je za četiri odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavila je u ponedeljak Turistička organizacija Srbije (TOS).
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od ukupnog broja domaćih turista je bilo 1.116.108 ili jedan odsto manje nego u periodu januar-oktobar 2012. godine, dok je stranih bilo 788.008, odnosno 13% više. U prvih 10 meseci ove godine u Srbiji je ostvareno je 5.767.870 noćenja, što je približno isto u odnosu na period januar-oktobar 2012. godine.
Izvor: Beta
Oštar rast cena kapitala u SAD vodi ka novom mehuru na tržištu, tvrdi jedan od trojice dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade iz ekonomije Robert Šiler.
“U mnogim zemljama nekontrolisano rastu cene hartija od vrednosti ali nalazim da je taj rast najviše zabrinjavajuć u Americi”, kaže Šiler. Brine ga međutim i stanje brazilske ekonomije zbog oštrog rasta cena nekretnina koji je podstaknut jačanjem srednje klase i ekonomskim oporavkom ove zemlje. Šilera je situacija u ovoj južnoameričkoj državi podsetila na bum nekretnina u SAD sredinom 2000-ih “a svet je suviše ranjiv za opasne mehure koji trenutno rastu”.
Šiler se pri ovim tvrdnjama poziva i na podatak da je S&P 500 Index samo u toku ove godine porastao za 26,6% i da ima najduži rastući nedeljni niz još od 2004. godine. Istovremeno i Dau Džons indeks probija rekorde dok se na Nasdaqu trguje na nivoima koji nisu viđeni od Dotcom buma 2000.
Da podsetimo, Robert Šiler je dobio Nobelovu nagradu u oktobru za istraživanje koje je unapredilo proces dugoročnog predviđanja cena kapitala. I dok mu je uručivana nagrada pominjao je da stimulativna politika Federalnih rezervi pogoduje stvaranju mehura.
Izvor: CNBC