Međugodišnja inflacija u Srbiji u oktobru je privremeno ispod donje granice dozvoljnog odstupanja od cilja i u narednim mesecima vratiće se u predvidjeni okvir, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Kineska vladajuća partija obećala je da će pustiti tržište da igra odlučujuću ulogu u raspodeli sredstava u narednoj deceniji.
“Naš cilj je da ojačamo vezu između države i tržišta, ali i da pustimo tržište da bude korektiv državne politike”, saopštila je Komunistička partija obećavajući nastavak reformi u liberalizaciji kineske ekonomije.
Promena retorike kineskih vlasti o slobodnom tržištu obećava veće uvažavanje istog u kreiranju ekonomske politike, smatraju u novinaskoj agenciji Xinhua. “U prošlosti se podrazumevalo da odluke o cenama i investicijama donosi vlast, a sada izgleda da će ovo biti povereno tržištu”, kaže Dong Tao, ekonomista iz hongkoškog ogranka Credit Suisse.
Međutim partija i dalje ne pominje reformisanje ogromnih državnih preduzeća, šta više vlasti tvrde da će održati dominaciju javnog sektora u privredi.
Izvor: Rojters
Jevgenij Kasperski, autor jednog od najpoznatijih antivirus softvera na planeti, prošle nedelje skrenuo je pažnju svetske javnosti nekim veoma zanimljivim podacima o napadima na internetu.
1. Svemirska stanica je često izložena kompjuterskim virusima: Bez šale, ovu tvrdnju potkrepile su i izjave nekih ruskih astronauta. Na Međunarodnoj svemirskoj stanici koriste se i Linux i SCADA, kompjuterski sistem za upravljanje fizičkim okruženjem, pa ipak „gosti“ na stanici često donose viruse na svojim USB memorijama zbog čega se već desilo nekoliko kompjuterskih „epidemija“.
2. Jedna ruska atomska centrala bila je zaražena Stuxnet virusom: Kasperski tvrdi da mu je jedan prijatelj „dojavio“ da je jedna ruska nuklearka prošle godine bila zaražena virusom Stuxnet, iako nije povezana na internet. Krivac je opet bila nečija USB memorija. Podsetimo, Stuxnet je sofisticirani maliciozni softver koga su razvile SAD i Izrael za potencijalne kompjuterske napade na Iranske nuklearne ciljeve. Američka energetska multinacionalka Chevron takođe je prijavila napad Stuxnetom tokom istog perioda.
3. Čak polovina svog malicioznog softvera dolazi iz Kine, ali je najopasniji onaj iz Rusije: Kada je u pitanju broj napada kompjuterskim virusima, u njima ubedljivo vode Kinezi, a za njima oni iz zemalja španskog i portugalskog govornog područja. Međutim, najopasniji su oni koji dolaze iz Rusije, kaže Kasperski, i sam poreklom Rus. Prema njegovim rečima, virusi iz Rusije najkomplikovaniji su za raskrinkavanje.
Privredni rast u 2014, prema proceni EBRD-a, biće slabiji od onog koji se očekivao pre šest meseci, između ostalog zbog toga što se u evrozoni, i pored nedavnog oporavka, očekuje slab privredni rast.
Prognoza za 2013. snižena je na dva sa 2,2 odsto, koliko se očekivalo u maju, nakon rasta od 2,7 odsto iz 2012, dok se iduće godine očekuje rast od 2,8 umesto 3,2 odsto, navodi se u saopštenju EBRD dostavljenog Tanjugu. Razlozi za slabiju regionalnu prognozu su kako ciklični (dugotrajno slaba inostrana tražnja), tako i strukturni (slab potencijal za rast, ograničeni izvori finansiranja investicija i nedovršene strukturne reforme), navodi EBRD.
Rizici po novu prognozu dolaze i u vidu mogućeg daljnjeg pogoršanja situacije u evrozoni, iako sada deluje da su male šanse da do toga dođe, dodaje banka. Pored toga, tu je i privredno usporavanje u Kini i drugim velikim tržištima u usponu, a rizici po rast u vidu fiskalnih problema u SAD takođe nisu nestali. Sniženje prognoze privrednog rasta najvećim je delom rezultat usporavanja privreda Rusije, istočne Evrope i regiona Kavkaza, kao i južnog i istočnog Mediterana, navodi EBRD.
Izvor: Makroekonomija, Tanjug
Uoči slabog ekonomskog rasta i oštrog pada inflacije Evropska centralna banka smanjila je referentnu kamatnu stopu za 0,25%, međutim ekonomisti su zabrinuti da ovaj potez neće biti dovoljan da se obuzda deflacija.
Evropska komisija je inače umanjila svoju prognozu rasta za 2014. godinu sa 1,2% na 1,1%, i povećala predviđenu stopu nezaposlenosti sa 12,1% na 12,2%. Kada se uzmu u obzir i veliki proizvodni jaz i kretanje cena jasno je zašto ECB očekuje duži period niske inflacije.
Naime, jaz između obima proizvodnje u Evropi i BDP-a je 4%, što je više nego i u kriznoj 2009. godini. Ovo zajedno sa jačanjem evra povećava deflatorne pritiske na starom kontinentu. Zajedno sa tim rast novca u opticaju je spor, kao i rast celokupne ekonomije. Kreditiranje kompanija iz realnog (nefinansijskog) sektora u odnosu na prošlu godinu palo je za 5,5% a domaćinstava za 0,1%. Najnovije ECB-ovo istraživanje pak pokazuje lagani oporavak najviše jer banke planiraju da poboljšaju uslove kreditiranja privrede, prvi put od 2011. Međutim i to “popuštanje” strogih kriterijuma ne može mnogo promeniti situaciju. Treći veliki uzročnik evropske deflacije su cene nekretnina koje su u drugom kvartalu pale za 2,4%, a ne očekuje se da će u bližoj budućnosti rasti.
Za razliku od drugih centralnih banaka (npr američke i japanske) ECB je godinama suviše stidljivo preduzimala korake da osigura monetarnu stabilnost na starom kontinentu. Za vreme krize Evropska centralna banka je mogla poput FED-a da poveća novčanu masu kupovinom nebankarske imovine, međutim Nemačka, najjača ekonomija na starom kontinentu, je veliki protivnik ovoga. Drugo, sada izgleda da su najbolje što ECB može da kupi državni dugovi, međutim otkup dugova zemalja koje imaju AAA rejting (ovi dugovi bi bili najatraktivniji) bi samo proširio jaz između siromašnih i ekonomski jakih članica EU.
Ali čak i bez ovakvih mera, ECB ima još opcija, kao što je dalje smanjivanje referentne kamatne stope (na 0%), uvođenje negativne kamatne stope koja bi podstakla kreditnu aktivnost, povećanje likvidnosti pomoću dugoročnih sredstava za refinansiranje ili slabljenje evra, za koje se za sada najglasnije zalažu Italijani.
No uprkos svim ovim mogućnostima, najefektnija bi bila politika kvantitativnog popuštanja koju npr sprovodi SAD a kojoj se EU i dalje protive.
Izvor: Oxford Economics
Vodeći kompozitni indikatori (CLI), dizajnirani tako da signaliziraju prekretnice u ekonomskim aktivnostima u odnosu na trend, signaliziraju mogući rast većine OECD-ovih razvijenih ekonomija i najverovatnije kineske.
OECD ističe japanski i britanski ekonomski rast, dok za evrozonu predviđa umereniji rast. U Nemačkoj se očekuje učvršćivanje rasta a u Italiji i Francuskoj se beleže pozitivne promene po pitanju istog.
Od ekonomija u razvoju pozitivne promene se dešavaju u Kini, a očekuju se i u Rusiji. U Brazilu i Indiji međutim rast će biti ispod prognoziranog
U Briselu je posle 16-časovnih pregovora usvojen budžet EU za 2014. godinu, u kojoj će javna potrošnja biti smanjena za 6% u odnosu na aktuelnu godinu.
Naime, Unija će raspolagati sa 135,5 milijardi evra, odnosno sa pola milijarde manje nego što je očekivala Evropska komisija i skoro milijardu manje od prognoza Evropskog parlamenta. Pa ipak budžet je za pola milijarde evra veći nego što su to tražili lideri zemalja koje zastupaju štednju.
U okviru ovih sredstava, biće povećano finansiranje ekonomskog rasta, zapošljavanja, inovacija i humanitarne pomoći, tvrdi Algimantas Rimkunas, zamenik litvanskog ministra finansija (Litvanija inače predsedava EU). Političari EU posebnu pažnju su posvetili nezaposlenosti mladih pa je izdvojeno do 3,9 milijardi evra za otvaranje novih radnih mesta i obuku za 19 miliona nezaposlenih mladih Evropljana. Kritičari, međutim, tvrde da su dodatna sredstva samo kap u okeanu, jer se radi o samo 200 evra za svaku nezaposlenu mladu osobu.
Više novca dobiće i evropske agencije za borbu protiv ilegalnih emigranata i azilanata.
Dve trećine budžeta za 2014. opredeljeno je za subvencije za poljoprivredu i za osnaživanje siromašnih regija pomoću investicionih projekata, međutim to je za 7 milijardi evra manje nego ove godine.
Izvor: BBC
Cene roba i usluga za ličnu potrošnju u oktobru 2013. godine su u odnosu na prethodni mesec porasle za 0,2%, saopštio je Republički zavod za statistiku. U istom mesecu su potrošačke cene povećane za 2,2%, dok su u odnosu na decembar 2012. godine povećane za 2,6%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u oktobru 2013. godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama Restorani i hoteli (4,6%), Rekreacija i kultura (2,5%), Odeća i obuća (1,2%), Alkoholna pića i duvan (0,6%), Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i Obrazovanje za po (0,2%) i u grupama Zdravstvo i Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (za po 0,1%).
Pad cena zabeležen je u grupama Transport (-0,7%), Hrana i bezalkoholna pića (-0,3%) i Komunikacije (-0,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
Pre desetak dana guverner NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je, a Tanjug i Politika su to preneli, da je od početka 2013. godine neto priliv direktnih stranih invetsicija u Srbiju iznosio oko 584 miliona evra. Ekonomista Milan Kovačević smatra da to nije ni deseti deo neophodnih investicija iz inostranstva i napominje da je to čak četiri puta manje nego što je ranije najavljeno. Izveštaj UN „World investment report 2013.“ navodi da je naša zemlja tokom 2012. godine imala samo 352 dolara SDI, odnosno ispod 1% BDP. To je manje nego što smo se nadali, a daleko, daleko manje nego što je u ovom trenutku potrebno domaćoj privredi.
Iako je donekle razumljivo da je delom do smanjenja SDI došlo zbog permanentne ekonomske krize, državna administracije u mnogome otežava posao velikim stranim trgovinskim lancima (Ikea, Lidl) ili proizvođačima koji već godinama planiraju grinfild investicije, ponajviše zbog sporosti izdavanja građevinske i ostalih propratnih dvadeset i kusur dozvola za nove objekte. Jedan od razloga za oklevanje je i povećanje poreske stope poreza na dobit na 15%.
S druge strane, država pokušava da privuče strane investitore već godinama na različite načine, od neplaćanja poreza na doprinos u određenom periodu do davanja jeftinih ili čak besplatnih placeva za izgradnju njihovih pogona. Najnoviji sporni detalj nalazi se u predlogu novog Zakona o radu, za koga njegovi protivnici iz sindikata kažu da će biti sastavljen „po meri stranih investitora“, a njegovo predstavljanje i glasanje je odlagano više puta u Skupštini. Najnoviji dijalog o izmeni Zakona podstakli su predstavnici MMF, upravo zato što u „Srbiji strani investitori imaju dosta problema“, kako je rekao predstavnik MMF Albert Jeger, a ponajviše oko problema isplate otpremnina. Ministarstvo rada i socijalne politike nakon toga najavilo je da će nacrt Zakona o radu biti predstavljen početkom 2014. godine, odnosno godinu dana pošto je prvobitno najavljeno.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Banca Intesa je uoči 51. Međunarodnog sajma nameštaja, opreme i unutrašnje dekoracije pripremila još povoljnije uslove pod kojima će odobravati potrošačke kredite za kupovinu nameštaja, rasvete, podnih i zidnih obloga i kućne galanterije. Navedeni zajmovi dostupni su do 30. novembra bez naknade za obradu kreditnog zahteva i uz niže kamatne stope, koje su kod dinarskog modela povoljnije i za 6 procenta poena u odnosu na standardnu ponudu.
Da bi postali korisnici pomenute pozajmice građani nisu u obavezi da izvrše prenos zarade u Banca Intesa. Potrošački krediti Banca Intesa za kupovinu nameštaja i prateće opreme plasiraju se svim zainteresovanim građanima u dinarima i indeksirani u evrima. Klijente koji se opredele dinarski model zajma očekuje fiksna mesečnu rata tokom celokupnog perioda otplate a ovaj model dostupan je bez učešća, u maksimalnom iznosu do 800.000 dinara i sa rokom otplate do 60 meseci. Potrošački kredit indeksiran u evrima Banka odobrava u iznosu do 8.000 evra, sa periodom otplate do 84 meseca i uz minimalno učešće od 30 odsto.
Procedura apliciranja za potrošački kredit Banca Intesa vrlo je jednostavna te građani pri podnošenju kreditnog zahteva treba da prilože samo profakturu prodavca i potvrdu o zaposlenju i visini primanja. Zahtev za potrošački kredit za kupovinu nameštaja i prateće opreme moguće je podneti u bilo kojoj od gotovo 200 ekspozitura Banca Intesa širom Srbije.