Industriji nameštaja Simpo preti blokada računa zbog poreskog duga od 5,76 milijardi dinara, a da li će to toga i doći zavisiće od političkog dogovora unutara vladajuće koalicije.
Grci se nadaju da će zbog spuštanja cena ove godine privući 1,5 miliona turista više nego prošle godine.Naime, dvocifrena sniženja smeštaja trebalo bi da se isplate poljuljanom grčkom turizmu – ove godine oni računaju na 17 miliona turista.
Tokom prvih šest meseci aktuelne godine Grčka je od turzima prihodovala 3,32 milijarde evra, što je 18% više nego u istom periodu lani.
Ali nisu jedino niske cene privukle turiste u Grčku. Naime, na rast broja turista uticali su i nemiri i politička nestabilnost u zemljama (Egiptu pre svega) u koje tradicionalno ide ista klasa turista koja ide i u Grčku. Takođe, Grčkoj je pogodovala i činjenica da Rusi koji žele da letuju u Hrvatskoj moraju dobiti vize, pa je broj ruskih turista u Grčkoj porastao za 34% u prvih pet meseci 2013. a očekuje se da će u Hrvatskoj za dvocifreni procenat pasti do kraja godine.
Izvor: Večernji list
Majsl Šnajder, nezavisni nuklearni ekspert i bivši savetnik francuske i nemačke vlade, tvrdi da je situacija u Fukušimi mnogo gora nego što japanske vlasti izveštavaju.
On kaže da se ne znaju tačne cifre nivoa radijacije. Među poslednjim informacijama iz Fukušime bila je ona da je oko 300 tona toksične vode iscurelo iz kontejnera u kome se nalazila voda korišćena za rashlađivanje slomljenih reaktora. Posle obaveštenja javnosti o ovom incidentu operater nuklearke TEPKO upozorio je i da je deo vode mogao da se nađe u Pacifiku.
Stručnjaci su zabrinuti da li će se ovo desiti i sa drugim kontejnerima jer je reaktore ove nuklearke rashlađivala enormna količina vode. Do sada je izgrađeno oko 1.000 rezervoara u koijma je skladištena ova voda, ali svaki dan se za rashlađivanje dodaje još 400 tona vode. Najgore je što ta voda, tvrdi Šnajder, curi svuda i to ne samo iz kontejnera već i iz raznih pukotina u zidovima nuklearke i podruma, pa se ni ne može izmeriti količina radioaktivne vode koja se može naći u okeanu.
Mnogi od otrova koji se nalaze u zagađenoj void mogu da prođu kroz sedimente i stene i da zagade morsko zemljište. U tom slučaju, morska hrana bi bila nova opasnost po zdravlje stanovnika planete.
Takođe, postoje brige i za nuklearne šipke koje se hlade ovom vodom jer po rečima Šnajdera one sadrže više radioaktivnog elementa cezijuma nego što je emitovano tokom eksplozije u Černobilju. A može doći i do njihove eksplozije.
Bivši japanski ambasador u Švajcarskoj Micuei Murata pisao je Ujedinjenim nacijama da ne treba verovati brojkama o radijaciji koje saopštava TEPKO. Murata jedodao da je jako zabrinut zbog nedostatka kriznog osećaja u Japanu ali i u ostatku sveta.
Izvor: BBC
Uprkos teškom tržišnom okruženju i lošijim ekonomskim prognozama, Raiffeisen Bank International AG (RBI) ostvarila je u prvih šest meseci 2013. godine profit pre oporezivanja od 467 miliona evra. Pad od 460 miliona evra prema uporedivom periodu prvenstveno je rezultat jednokratnih efekata u prvoj polovini 2012. godine, kao što su prodaja obveznica i ponovna kupovina hibridnog osnovnog kapitala u ukupnom iznosu od 272 miliona evra. Profit nakon oporezivanja opao je za 57,6% na 311 miliona evra (prva polovina 2012. godine – HY 2012: 734 miliona evra) zbog uvećane poreske kvote. Konsolidovani profit opao je za 60,5% na 277 miliona evra (HY 2012: 701 miliona evra). Zarada po deonici opala je sa 3,09 u prvoj polovini 2012. godine za 2,18 evra na 0,91 evro.
Dok je neto prihod od derivata i obaveza opao 167 miliona evra u prvoj polovini 2013. godine, rast neto prihoda od naknada i provizija, kao i neto prihoda od kamata – posebno zbog poboljšane neto kamatne margine – imao je pozitivan uticaj na operativni prihod, a time i na profit pre oporezivanja. Neto kamatna margina (računato na sredstva koja donose kamatu) uvećana je za 42 bazna poena na 3,06% kao rezultat mera promene cena u depozitnom poslovanju, kao i optimizacije likvidnosti.
“Imajući u vidu još uvek veoma izazovno okruženje, nismo nezadovoljni našim rezultatima. Posebno pozitivni signali, kao što su poboljšana margina neto kamata i uvećan operativni prihod u kombinaciji sa signalima ekonomskog oporavka, čine nas većim optimistima što se tiče druge polovine godine”, izjavio je predsednik RBI Karl Sevelda.
Operativni prihod uvećan za 2,7%
Operativni prihod uvećan je za 2,7% ili 71 milion evra na 2,686 miliona evra godina-na-godinu (HY 2012: € 2.614 evra). Ovaj rast uglavnom je rezultat 65 miliona evra poboljšanja neto prihoda od naknada i provizija, što je ostvareno putem prilagođavanja cena na nekim tržištima ili takođe putem višeg obima transakcija.
Ukupno, operativni rezultati RBI iznose 1.069 miliona evra za prvu polovinu 2013. godine, što predstavlja pad od 2,6% u poređenju sa prvom polovinom 2012. godine (HY 2012: 1.097 miliona evra).
Uvećana neto rezervisanja za gubitke po plasmanima
Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima iznosila su ukupno 249 miliona evra u drugom kvartalu 2013. godine, što je više za 30 miliona evra od prethodnog kvartala, a što je sve u očekivanom nivou. Skoro sve zemlje srednje i istočne Evrope zabeležile su uvećanje, dok je neto rezervisanje u segment Group Corporates bilo niže u drugom kvartalu, u poređenju sa prethodnim kvartalom. Nekoliko većih kredita u docnji privrednih klijenata pri centrali grupacije imalo je za rezultat veću potrebu za neto rezervisanjima za gubitke po plasmanima u prethodnom kvartalu.
Stopa loših kredita ostala je ista na 9,9%, dok je stopa pokrića loših kredita pala za 0,2 procentna poena na 67,3% kvartal-na-kvartal.
Veći opšti administrativni troškovi
Opšti administrativni troškovi porasli su za 99 miliona evra na 1.617 miliona evra u poreðenju sa istim periodom prošle godine. Ovo je uglavnom rezultat konsolidacije Polbanke u maju 2012. godine i njene tekuæe integracije. Uprkos višem operativnom prihodu, odnos troškova i prihoda je tako veæi za 2,1 procentna poena i iznosi 60,2%.
Troškovi zaposlenih, na 50%, èinili su najveæi deo opštih administrativnih troškova: uveæanje od 6%, ili 48 miliona evra, na 815 miliona evra. Ovo uveæanje uglavnom je rezultat konsolidacije Polbanke, revidiranja plata u Rusiji, kao i porasta kolektivnih zarada u centrali grupacije. Nasuprot tome, smanjenje troškova u Ukrajini, kao i smanjenje broja zaposlenih u Maðarskoj imali su pozitivan efekat.
Ukupna aktiva opala za 4% u poređenju sa krajem 2012.
U poređenju sa krajem 2012. godine, ukupna aktiva RBI opala je za 4% ili 5,8 milijardi evra na 130,3 milijarde evra u prvoj polovini 2013. godine. Smanjenje godina-na-godinu je izraženije, manje za 15% ili 22,4 milijarde evra. Ovo je prvenstveno rezultat tekuće optimizacije likvidnosti.
U poređenju sa krajem 2012. godine, plasmani komitentima su, nakon odbitka rezervisanja za gubitke po plasmanima, opala za 1,4 milijarde evra na 76,5 milijarde evra, uglavnom kao rezultat umanjenja od 0,8 milijardi evra od prihodovanja od transakcija ponovne kupovine i pozajmljivanja hartija od vrednosti. Kreditno poslovanje sa klijentima iz privrede opalo je za 1,0 milijardu evra, posebno u Austriji i Aziji. Nasuprot tome, poslovanje sa fizičkim licima poraslo je za 0,3 milijarde evra, posebno u Rusiji, dok je u Poljskoj takođe opalo zbog valutnih efekata.
Nasuprot tome, depoziti klijenata neznatno su uvećani za 0,3 milijarde evra, na 66,6 milijarde evra. Dok su kratkoročni depoziti privrednih klijenata (posebno u centrali grupacije) porasli za 0,6 milijarde evra, a depoziti javnog sektora (najpre u Rusiji) poraslo za 0,7 milijardi evra, kratkoročni depoziti fizičkih lica opali su za 1,0 milijardi evra. Najveći pad zabeležen je u Poljskoj (manje za 0,7 milijardi evra), Češkoj Republici (manje za 0,2 milijarde evra) i Mađarskoj (manje za 0,2 milijarde evra).
Ministar ekonomije Mihalj Varga pokrenuo je razgovore sa akcionarima velike industrije čelika Dunaferr, koja beleži gubitke prethodnih nekoliko godina. Plan je da se nekadašnje državno čedo reprivatizuje.
U Mađarskoj se odvija situacija u mnogome slična slučaju srpske Železare u Smederevu. U pismu upućenom izvršnom direktoru Dunaferra Jevgeniju Tankileviču mađarski ministar ekonomije Mihalj Varga istakao je da je ovlašćen u ime vlade da u što kraćem roku započne pregovore sa UO železare u vezi sa njenim preuzimanjem. U kasnijem zvaničnom saopštenju dodaje se da vlada namerava da reprivatizuje Dunaferr, potencijalno velikog proizvođača koji se od početka krize borio da ostvari profit. Nekada državna železara prvi put je privatizovana 2004. godine, a već 2007. je promenila vlasnika, i ponovo 2010. godine kada je došla u ruke ukrajinske ISD grupe. Sadašnji vlasnici planirali su da otpuste 1.500 radnika železare, ali bi brzo vraćanje fabrike u ruke države spaslo radna mesta za svih 7.500 radnika, napomenuo je Varga. U poslednje dve godine Dunaferr je akumulirao oko 166 miliona evra troškova.
Nove tehnologijie crpljenja nafte mogle bi uskoro da u kratkom roku čak šestostruko uvećaju količinu nafte na planeti, na 10,2 biliona barela.
Najčešća i najkontraverznija tehnika crpljenja sirove nafte danas je tzv. hidraulično frakturisanje, koje podrazumeva ubrizgavanje velike količine hemijski „pojačane“ vode u podzemne slojeve stena, kako bi se oni razbili i iz njih izvukli nafta i priordni gas. Izveštaj kompanije Lux Research nagoveštava da bi već razvijena tehnika tzv. Povećanog povraćaja nafte (Enhanced Oil Recovery – EOR) mogla čak šest puta da poveća svetske zalihe u samo nekoliko godina, ali po cenu daljeg uništavanja globalne klime.
Nova tehnologija podrazumeva upotrebu ubrizgavanje vodene pare ili čak upotrebu mikroorganizama, koji bi mogli da „produže život“ iskorišćenih naftnih polja tako što će pristupiti slojevima nekonvecionalnih rezervi petroleja, kao što je naftni pesak. Pomenuti izveštaj ističe da su negativne prognoze o naglom skoku cene nafte do čak 300 dolara po barelu od pre desetak godina bile nerealne, ali da bi se „možda i ostvarile da u međuvremenu nisu pronađeni novi načini za uvećavanje naftnih rezervi“. Implementiranje novih tehnologija će dosta koštati, što će svakako u prvi mah podići cenu, ali pitanje je kako će reagovati sve veći svetski lobi protiv eksploatacije i korišćenja nafte zbog ugrožavanja prirode. Ekstrakcija nafte predstavlja jednog od najvećih ljudskih emitera ugljen-dioskida u atmosferu.
Po prvi put od jula 2011. godine više posetilaca je u jednom mesecu posećivalo portale u vlasništvu Yahoo-a, nego one koji pripadaju operateru najvećem svetskom pretraživaču Google-u.
Tokom jula meseca preko 196 miliona internet korisnika u Sjedinjenim Državama posetilo je Yahoo.com i njemu pripadajuće sajtove, što je za čak 21% više nego u julu prošle godine. To je bilo dovoljno da ova kompanija na nacionalnom tlu zabeleži prednost od oko 1% (odnosno 4,3 miliona posetilaca) u odnosu na konkurentski Google, po prvi put u poslednje dve godine, prema podacima statističkog sajta ComScore. U izveštaj nisu uključeni i podaci o poseti sajta Tumblr, koga je Yahoo kupio ranije ove godine.
Poznavaoci prilika za ovaj preokret u trendu zasluge daju izvršnoj direktorki Marisi Majer, koja je pre godinu dana došla baš iz Google-a. Ona je, između ostalog, insistirala od veb dizajnera da uanprede izgled i efiksanost svih stranica i usluga kompanije, pa su promenjene naslovna strana, mejling usluge, kao i segment vremenske prognoze, dok je u toku svojevrsna internet kampanja izmene loga kompanije, u kojoj učestvuju i svi posetioci. Majerova je ranije naglasila da je za postizanje uspeha potrebno uspostaviti lančanu reakciju razvoja: ljudi-proizvodi-internet saobraćaj-profit, ali ova poslednja stavka još uvek ne beleži rast – prihodi u drugom kvartalu ove godine pali su za 1% na 1,07 milijardi dolara, prenosi Bloomberg.
Najveća prehrambena kompanija na svetu, Nestlé, je u fabrici smrznutih pica Vagner u Nemačkoj otvorila novi pogon vredan 50 miliona evra. U toku izgradnja još tri fabrike, u Nemačkoj, Španiji i Poljskoj.
Investicijom kompanije Nestlé u fabriku smeštenu u nemačkom gradu Nonvajler povećana je proizvodnja Vagnerovih proizvoda, a ovo ulaganje deo je stalnih nastojanja kompanije Nestlé da ojača svoju stručnost na području smrznute i rashlađene hrane. Ove godine kompanija je najavila i ulaganje od gotovo 40 miliona evra u istraživanje i razvoj u segmentu smrznute hrane u Sjedinjenim Državama.
Krajem maja, nemačka kancelarka Angela Merkel u društvu Pola Bulkea, izvršnog direktora kompanije Nestlé, položila je kamen temeljac za novu fabriku NESCAFÉ Dolce Gusto. Investicija vredna 220 miliona evra najveće je ulaganje kompanije Nestlé u Nemačkoj, a planirano je da će fabrika sa radom započeti u maju 2014. godine i da će zapošljavati oko 450 radnika. Ulaganja u proizvodnju kafe kompanija Nestlé je najavila i u severoistočnoj Španiji, gde će investirati 44 miliona evra u novu tehnologiju u svojoj fabrici NESCAFÉ kafe u gradu Đirona (Giorna). Zahvaljujući novoj opremi povećaće se produktivnost uz istovremeno smanjenje potrošnje vode i energije u proizvodnom procesu.
Prošlog meseca najavljena je i gradnja nove fabrike PURINA hrane za kućne ljubimce u Poljskoj, vredne više od 75 miliona evra, u kojoj će od druge polovine 2014. godine biti zaposleno 200 radnika. Poljski grad Vroclav (Wroclaw) odabran je zbog svoje strateške pozicije u Istočnoj Evropi, ali i zbog činjenice da je Poljska izuzetno značajno tržište za hranu za kućne ljubimce s procenjenih čak 13 miliona kućnih ljubimaca. Početak izgradnje ove nove fabrike poklopio se sa proslavom 20 godina kompanije Nestlé u Poljskoj.
Povodom navoda da Fond PIO od poslovnih banaka prikuplja podatke o ličnosti penzionera koji određeno vreme nisu podizali sredstva sa svojih računa, ili koja su za raspolaganje računom ovlastili treće lice, oglasio se i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
On je upozorio javno sve poslovne banke koje bez zakonskog ovlašćenja ili pristanka lica čiji se podaci obrađuju koje na osnovu ugovora o poslovnoj saradnji sa Republičkim fondom za penzijsko i invalidsko osiguranje stavljaju Fondu na raspolaganje podatke o korisnicima tekućih računa ili podatke trećih lica, da je takvo postupanje suprotno odredbama člana 8. i člana 13. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) i da predstavlja nedozvoljenu obradu podataka.
Naglašavajući da je još u maju ove godine Fondu PIO uputio odgovarajuće upozorenje, poverenik Rodoljub Šabić izjavio je i sledeće:
„Početkom ove godine po mom nalogu, povodom prijava građana i tekstova objavljenih u medijima, sproveden je postupak nadzora nad sprovođenjem i izvršavanjem ZZPL od strane Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U postupku nadzora izvršen je uvid u fotokopije ugovora koje je Fond zaključio sa 31 poslovnom bankom. Na osnovu sadržine ugovora i postupanja ugovornih strana konstatovano je da se razmenom podataka vrši obrada brojnih podataka o penzionerima korisnicima računa, ali i o trećim licima koja su raspolagala ovlašćenjima za raspolaganje na tekućim računima (JMBG, ime i prezime, adresa, broj računa datumi promena itd.) suprotno odredbama ZZPL.
Na ocenu Poverenika da je reč o obradi podataka koja je po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti nedozvoljena nisu mogli uticati navodi Fonda da „primenjuje sve raspoložive načine da dođe do saznanja da li i dalje postoje uslovi za korišćenje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.“
Pravni osnov za obradu podataka o ličnosti mogu biti zakon ili pristanak lica o čijim podacima se radi. Bez obzira na eventualne nedostatke u sadržini ili u primeni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ugovori između Fonda PIO i poslovnih banaka ne mogu biti valjan način za otklanjanje tih nedostataka jer nisu valjan pravni osnov za obradu podataka o ličnosti.
Nepostojanje odgovarajućih mehanizama koji bi Fondu omogućili raspolaganje svim podacima potrebnim za njegov rad ili bolje rečeno nedovoljno efikasna primena postojećih mehanizama nikako ne mogu da budu razlog koji bi opravdao obradu podataka suprotnu ZZPL i zadiranje u privatnost pojedinaca u meri većoj od zakonom dozvoljene.“
Vrednost akcija i nacionalnih valuta u azijskim ekonomijama u razvoju doživljavaju pad zbog najave američkog FED da će smanjiti svoj stimulativni program.
Indonežanska, tajlandska i filipinska berza su pretrpele pad (filipinska najveći: -6%), a indijska nacionalna valuta rupi je pala na istorijski minimum, usled jučerašnje najave FED da će sigurno smanjiti obim kupovine državnih obveznica u okviru svog stimulativnog programa (u iznosu od 85 milijardi dolara mesečno). Deo likvidnosti povećane ovim programom slio se na azijska tržišta, pa je najava smanjenja stimulusa američke centralne banke na njih negativno uticala gotovo istog trenutka po zvaničnoj objavi, prenosi BBC. Navedene azijske zemlje imaju veliki broj stanovnika i predstavljaju ogromno tržište: Tajland je zvanično ušao u recesiju posle drugog kvartala, Indija beleži najsporiji rast u poslednjih deset godina, indonežanska valuta rupija pala je 18% prema dolaru, indijski rupi 16%, a filipinski peso i tajlandski bat po 10% od maja meseca.