Ključne arhitekte interneta počinju da rade na “uzvratnom udarcu” državnim agencijama u SAD i Velikoj Britaniji, piše Fajnenšel Tajms. U toku je izrada ambicioznog plana koji bi saobraćaj preko svetske mreže trebalo da odbrani od masovnog nadzora i špijuniranja. The Internet Engineering Task Force, telo koje se bavi razvojem standarda za Internet predložilo je sistem u kojem bi sva komunikacija između veb sajtova i pretraživača bila zaštićena kroz šifrovanje.
„Elektroprivredа Srbije“ rаzmotriće sve primedbe i sugestije kupаcа električne energije, а posebno će uzeti u obzir sve predloge ministrа energetike, rаzvojа i zаštite životne sredine Zorаne Mihаjlović. Zаdovoljstvo kupаcа električne energije i poboljšаnje odnosа sа kupcimа su prioriteti poslovаnjа „Elektroprivrede Srbije“ i zаto će sve uočene neprаvilnosti biti otklonjene u nаjkrаćem mogućem roku, saopštava odnosa sa javnošću EPS.
Da nije registrovan prvi kupoprodajni ugovor sucokretom novog roda, za proteklu nedelju bi se teško mogla izdvojiti neka ključna konstatacija koja bi bila različita od opšteg utiska trgovanja prethodnih nedelja. Količinski obim prometa roba preko berze u protekloj nedelji je duplo veći nego prethodne nedelje, a iznosio je 1.220 tona. Veća zastupljenost roba manje pojedinačne vrednosti u strukturi ukupnog prometa uslovio je da rast finansijske vrednosti prometa nije u korelaciji sa rastom količinskog obima prometa. Naime, vrednost trgovanih roba je iznosila 23.610.700 dinara što je rast za 51,17% u odnosu na prethodni nedeljni period.
Cene pšenice i kukuruza, dve najzastupljenije berzanske robe, su u stagnaciji. Prosečna cena trgovanja pšenicom protekle nedelje je iznosila 16,49 din/kg (15,26 bez PDV), što je pad za neznatnih 0,21% u odnosu na prosek trgovanja ovom robom u prethodnoj nedelji. Kretanje cene ove robe u toku same nedelje, ipak ukazuje na tendenciju blagog pada cene. Razloge za ovakvu konstataciju nalazimo u činjenici da je trgovanje početkom nedelje startovalo cenom od 15,50 din/kg bez PDV, a zatvoreno na samom kraju nedelje cenom od 15,00 din/kg.
Nešto svetlije perspektive su se posle dužeg vremena pojavile I na tržištu soje. Cena ove robe na “Produktnoj berzi” u Novom Sadu je iznosila 61,56 din/kg (57,00 bez PDV). U odnosu na prethodnu nedelju to je rast od 3,64%. Korigovane niže procene roda soje u svetu, rezultiralo je i tržišnim pomeranjem cene ove robe na više vrednosti na svetskim berzama. Generalno od novog roda se može očekivati ipak znatno niža cena od one koja je bila prošle godine, ali nije isključeno da upravo ove korigovane prognoze prinosa mogu da ublaže taj veliki očekivani cenovni pad soje novog roda.
Poslednji izveštaj u niizu vesti sa “Produktne berze” odnosi se na trgovanje suncokretom novog roda. Po važnosti ova vest bi mogla da bude i prva, ali kampanjsko pojavljivanje ove robe koje traje samo u periodu žetve, uslovilo je da suncokret kao berzanska roba ima veoma mali robni kapacitet. To međutim, ne umanjuje značaj podatka da je prvo trgovanje suncokretom zaključeno po ceni od 27,00 din/kg (25,00 bez PDV). U odnosu na cenu u toku žetve prošle godine, ovo je tačno duplo niža cena.
PRODEX
Na osnovu još jednog u nizu skromnih nedeljnih prometa preko “Produktne berze” čini se da su stabilnost cena (na izuzetno niskom nivou, posebno na tržištu pšenice i kukuruza) i očekivanja od izvoza kao i od predstojećeg “skidanja” novog roda kukuruza, soje i suncokreta, potpuno obustavili interesovanja tržišnih učesnika za aktivnijim učešćem na domaćem tržištu agrara.
U odnosu na kraj prethodne nedelje, na današnji dan pšenica je pojeftinila za oko 0,30 din/kg, dok su kukuruz i soja poskupeli i to kukuruz za neznatnih 0,05 din/kg, a soja za značajnih 2,00 din/kg.
Rezultat ovakvih cenovnih kretanja je i podatak da je PRODEX, nakon višenedeljnog pada, konačno zabeležio stabilizaciju i blagi rast indeksne vrednosti u odnosu na prošli petak i to za 0,39 indeksnih poena, beležeći na današnji dan vrednost od 193,12 indeksnih poena. Poslednji nedeljni porast indeksne vrednosti ovog pokazatelja zabeležen je još u prvoj polovini jula meseca.
SVET
Svetske izvozne cene pšenice zabeležile su male neto dobitke u poslednjih nedelju dana. Početne faze žetve jare pšenice u Americi pokazale su promenljive rezultate uz niži nivo proteina u nekim oblastima, uprkos dobrim početnim prinosima. Što se tiče trenutnog stanja na tržištima u Americi, ona se ogledaju u generalno povoljnoj perspektivi za globalne zalihe i nastalim brigama zbog usporavanjaizvozne tražnje.
Što setiče rejtinga useva kukuruza, isti imaju ocenu 61% dobar/odličan, što je dosta veći nivo u odnosu na poršlu godinu (23%). USDA i dalje stoji iza izjave da će rod kukuruza biti rekordan i da će proizvodnja skočiti za 8%. Nakon ovih izjava USDA-a, cena kukuruza u odnosu na prošlu godinu je u padu za čak 23%.
Cena septembarskog fjučersa na kukuruz je u poslednjih nedelju dana skočila za 1,25%, dok je fjučers na pšenicu pojeftinio za 1,11%.
Bitcoin je do te mere postao popularan u Nemačkoj da mu je Ministarstvo finansija dodelilo status veštačkog novca, ali mu je poreski status i dalje nejasan.
Ovaj virtuelni novac trenutno se prodaje po ceni od 120 dolara po bitcoinu a njime se mogu kupovati razne stvari, od oružja preko domaćih životinja do skupih kola (manje-više sve ono što čini prosečnog srpskog kriminalca u pokušaju). U Nemačkoj pak pokušavaju da mu nađu širu primenu.
Prema pravnoj definiciji bitcoin se u Nemačkoj nalazi u kategoriji sa regionalnim valutama i novcem u zabavnim parkovima, dakle njegov status je između potpuno bezvrednog novca iz igara i pravih novčanih valuta kao što je evro. Nemačko Ministarstvo finansija na ovaj potez se odlučilo iz želje da nadzire celokupni finansijski promet u toj državi.
Bitcoin je valuta plaćanja u 7.500 trgovina i restorana a zajedno sa njegovom sve većom rasprostranjenošću povećava se i potreba za oporezivanjem ovih transakcija.
Još u junu je Ministarstvo finansija objavilo da se transakcije sa bitcoinom ne oporezuju ali sada izgleda da to neće važiti za sve transakcije. Naime, oznaka veštačkog novca za bitcoin znači da podleže oporezivanju komercijalnih transakcija, a privatne transakcije između pojedinaca nisu podložne oporezivanju.
Izvor: Špigl
Samo jedan dan pošto je greška u sistemu donela velike troškove banci Goldman Sachs i poljuljala veru u elektronski trejding na berzi, drugi po veličini američki berzanski operater Nasdaq obustavio je rad na tri sata.
Berzansko trgovanje je poput šaha, ali za svaki odigrani potez neophodno je posedovati što veću količinu informacija, piše analitičar Feliks Salmon u osvrtu koji je objavio Reuters. Zato je važno da svi učesnici na berzi imaju istovremeni pristup informacijama. Nasdaq se ponaša poput posmatrača koji obuhvata sve podatke trgovine, izračunava ih i objavljuje njihove odnose i upravo sva njegova vrednost leži u tim „meta-podacima“ na osnovu čije analize trgovanje nastavlja da se odvija. Ako se obustavi smao trgovanje na Nasdaqu, neće nastati velika šteta, jer se njegovi indeksi i trgovina objavljuju i kod drugih operatera, ali ukoliko padne sistem koji šalje „meta-podatke“ onda mogu da nastanu veliki problemi sa lančanom reakcijom koji može da se ostvari berzanskim haosom zbog nedostatka adekvatnih informacija. A upravo se to i dogodilo između 12:14h i 15:25h juče po njujorškom vremenu.
Srećom, nije bilo većih posledica i Nasdaq je nastavio sa radom istog dana. Veće, doduše najavljene pauze, od po dva i četiri dana, desile su se kada je američku istočnu obalu pogodio uragan Sendi i kada se desio teroristički napad na kule bliznakinje 2001. Iznenadni kavrovi ne bi trebalo da se dešavaju jer od njih zavisi trejding preko 3.200 velikih kompanija iz 37 država (20% sa S&P 500 liste). Prema proceni MarketWatcha u jučerašnjoj pauzi zamrznuto je bilo oko 5,7 biliona dolara. Nakon obustave Bela kuća je izdala saopštenje da će berzanski lideri biti pozvani na sastanak da se „ubrzaju napori za ojačanje i obezbeđivanje sigurnosti tržišta“, a zapadni mediji uglavnom izražavaju zabrinutost pošto ovo nije prvi put da se desilo nešto slično. Samo dan ranije greška u softveru uzrokovala je da Goldman Sachs preplavi američke berze nalozima za kupovinu, koji se i danas proveravaju i obustavljaju, uz još neizračunatu finansijsku štetu.
S druge strane, moguće je da su veverice (opet) krive. Naime, u zastojima rada Nasdaqa glodari su već dvaput odigrali ključnu ulogu: u decembru 1987. veverice su pregrizle strujni kabl koji je napajao bitne kompjutere u tadašnjem sedištu Nasdaqa u Konektikatu, a 1994. ponovile su ovaj poduhvat i izazvale zastoj od 34 minuta bez većih posledica.
To što je najbržerastući evropski automobilski brend rumunska Dačia (koja je od pre 14 godina u vlasništvu Renoa) govori o promenama potrošačkih navika na razvijenim tržištima.
Dačia prkosi najoštrijem padu na evropskom tržištu automobila u poslednjih 20 godina, privlačeći mušterije mnogo poznatijih rivala, što je rezultat kombinacije niskobudžetnog istočnoevropskog inženjeringa, jednostavnog, bez suvišnih detalja, i činjenice da zapadnoevropski potrošači moraju da “stežu kaiš”.
Sada se dešava upravo suprotna situacija od one kada su automobili napravljeni u zapadnoj Evropi izvoženi na istočno tržište starog kontinenta – proizvođači su shvatili da mali i isplativi proizvodi pravljeni za tržišta u razvoju sasvim dobro mogu da prođu i na razvijenim tržištima.
Ekonomična kola sada čine 18% svih prodatih automobila u Evropi, što je rast od 13% u odnosu na 2002. Tu je Dačia našla svoju nišu.
Dačijina vozila se prave u samo pet boja, jedna vrsta vrata ugrađuje se u većinu modela, a vetrobrani su izgrađeni pod oštrijim uglom kako bi se smanjili troškovi proizvodnje i ugrađivanja. Ovaj skromniji dizajn znači da je na primer model Dačije koji u Britaniji košta 9.000 funti za 4.000 funte jefitniji od automobila istog ranga drugih proizvođača.
Zahvaljujući ovom uspehu Dačije, Reno beleži dobre rezultate na tržištu zapadne Evrope – rumunski brend činio je 24% prodaje francuske auto kompanije u provoj polovini 2013. Da Dačiji nije skočila popularnost Renou bi u istom periodu prodaja pala za više od 10%.
Ovo međutim nije slučaj samo sa Renoom, već i sa Fordom i njegovim brazilskim automobilima, Hjundaijevim kolima dizajniranim za Induse, kao i Nisanovim Piksom pravljenim da bude evropska verzija najprodavanijeg malog automobila u Indiji.
Izvor: Fajnenšl Tajms
Centralna banka Brazila objavila je plan investiranja 60 milijardi američkih dolara u podizanje vrednosti nacionalne valute reala, nakon što je dostigao petogodišnji minimum prema dolaru.
Od prvog najavljivanja smanjenja stimulativnog programa FED i podizanja kamatnih stopa, još pre tri meseca, vrednosti nacionalnih valuta ekonomija u razvoju konstantno su blagom padu. Centralna banka Brazila je najavila je da če na monetarnim tržištima trošiti po 500 miliona dolara dnevno od ponedeljka do četvrtka uz milijardu dolara svakog petka, kako bi podigla vrednost domaćem realu. Intervencije od ponedeljka do četvrtka biće usmerene na tržište svopova, dok će petkom Banka Brazila direktno kupovati real američkim dolarima. Ovakva strategija biće održavana sve do decembra, u ukupnom obimu od 60 milijardi dolara, javlja BBC. Real je od maja pao za 16% u odnosu na dolar i odluka Centralne banke došla je u trenucima pojačanog straha za dalji pad kursa i izbijanje inflacije koja se neće moći kontrolisati.
Lider laburista i britanske opozicije Ed Miliband je pod velikim pritiskom odlučio da promeni stav o Britaniji u Evropi najavljujući mogućnost da ako osvoji mandat raspiše referendum o izlasku iz EU. Za sada se ne zna da li je ovo samo političko prepucavanje ili čvrsta rešenost opozicije da se distancira od dosadašnje britanske evropske politike.
Druga mogućnost je da aktuelni premijer Dejvid Kameron bude primoran da raspiše izbore 2014. ili da za pravi datum izbora 2015. pusti i da se o tome odlučuje. Laburisti kažu da bi preuranjeni referendum bio od nacionalnog interesa jer bi uklonio višegodišnju ekonomsku nesigurnost koja bi trajala do 2017., kada je Kameron najavio referendum.
S druge strane moguće je da Miliband ovde vidi šansu da poveća broj pristalica koje su protiv ostanka u EU. Osim toga, njegovi savetnici verovatno su ovo videli kao način da suzbiju glasine o Milibandovoj navodnoj neodlučnosti i prevrtljivosti.
Inače, portparol laburista je na konferenciji za štampu povodom ove objave insistirao na tome da je njihova glavna briga “životni standard a ne Evropa”. Dakle, sve se vrti oko ekonomije. Ili politikantstva, to ćemo još videti.
Izvor: Fajnenšl Tajms
Poreska uprava Srbije danas je blokirala račun kompanije Simpo zbog poreskog duga od 4,88 milijardi dinara. Simpo je uložio žalbu na rešenje o prinudnoj naplati duga, koje mu je juče uručeno, i tražio je odlaganje izvršenja rešenja, ali je Poreska uprava odbila taj zahtev.
Novi ministar za naftu u Iranu, Bižan Namdar-Zangeneh, zvanično je najavio planove za podizanje proizvodnje u zemlji za 70% i povratak na drugo mesto po proizvodnji u OPEK, odmah iza Saudijske Arabije, po cenu započinjanja cenovnog rata.
Iran je dugo vremena bio drugi po veličini proizvođač nafte u OPEK, ali je, prema podacima kojim raspolaže Bloomberg, pao na šesto mesto sa produkcijom 2,56 miliona barela dnevno, najviše zahvaljujući sankcijama koje su nametnule Sjedinjene Države sa svojim saveznicima zbog spornog nuklearnog programa u zemlji. Međutim, sada se stvari polako menjaju nabolje u međunarodnoj saradnji od dolaska nove vlasti, pa su predstavnici iste veoma brzo izašli pred javnost sa ambicioznim planovima za budućnost, koji podrazumevaju velika ulaganja u narednih nekoliko godina.
Na čelo ministarstva za naftu došao je novi-stari ministar, Namdar-Zangeneh, bio je već na ovom položaju od 1997. do 2005. godine i domaći i strani analitičari ga poštuju jer, kako kažu, ume da razdvoji politiku od eksploatacije nafte. U svom prvom intervjuu po ponovnom postavljenju ministar je upozorio „sve one države koje su nas pretekle na svetskom tržištu da će prilikom povratka Irana u globalno trgovanje naftom one morati da prihvate pad cena nafte i naftnih derivata ili smanje sopstvenu produkciju„.