Kompanija LG Electronics je danas objavila pozitivan neto prihod tokom drugog kvartala 2013. godine usled poboljšanog učinka u okviru većine poslovnih jedinica. Pored toga, kompanija LG Mobile Communications je u periodu između aprila i juna ove godine isporučila ukupno 12,1 milion smart telefona, što je za sada najveći broj isporučenih uređaja ove vrste u istoriji kompanije.
U okviru dvodnevne konferencije na temu unapređenja srpske ekonomije „Kvantni skok“, prisutnima će se obratiti prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, predstavnici kompanija Microsoft, Google, Facebook, Antenna Group, Philip Morris, McKinsey & Company, Erste Bank, Falkensteiner Michaeler Tourism Group, kao i Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
Konferencija „Kvantni skok“ će se održati 03. i 04. oktobra u prostorijama opere i teatra Madlenianum u Beogradu u organizaciji Privredne komore Srbije i okupiće poslovne lidere, postojeće i potencijalne investitore, preduzetnike, vodeće svetske stručnjake i zvaničnike Vlade kako bi kroz razmenu ideja i interakciju došli do konkretnih i delotvornih rešenja za ekonomsko okruženje u Srbiji.
Informatički gigant Apple u ovom trenutku poseduje 146,6 milijardi dolara u kešu i hartijama od vrednosti, od čega se 106 milijardi nalazi na ofšor lokacijama. To je skoro osam puta više od 18,5 milijardi dolara duga nekadašnjeg centra američke industrije Detroita, koji je pre nekoliko dana objavio bankrot. Uprkos tome, IT kompanija je odlučila da se zaduži za 30 milijardi dolara!
Apple nikada nije imao više novca u svojim rukama, sudeći prema jučerašnjem finansijskom izveštaju ove kompanije. S druge strane, Detroit, nekadašnji centar američke i svetske auto-industrije, nikada nije imao manje para. Njegove ulice su opustele, nekadašnji proizvodni pogoni se urušavaju, a kriminal cveta, što jedino još inspiriše holivudske scenariste krimi serija. Ovakva slika je ujedno i najbolji pokazatelj tranzicije u kojoj se nalazi američka, pa i svetska ekonomija – od industrijske prema ekonomiji znanja.
Međutim, gomila finansijskih sredstava na kojima Apple leži u poslednje vreme rezultat je višegodišnjeg nagomilavanja, kažu američki analitičari, i nespremnosti uprave da ulože makar deo tolikog blaga u nove investicije, što bi eventualno moglo na kraju i da joj se obije o glavu, pogotovo što poslednja dva kvartala kompanija beleži, zasada još uvek neznatni, pad profita dok je Samsung prošle godine preuzeo primat na tržištu pametnih telefona. S obzirom da većina aktive Apple leži u inostranstvu, uprava je odlučila da svojim akcionarima isplati 30 milijardi dolara dividendi tako što će se zadužiti. Iako ova odluka na prvi pogled deluje neverovatno, ispostavlja se da je kompaniji ovaj potez jeftiniji nego da plaća korporativni porez u visini od 35% kako bi prenela svoj novac u SAD.
Bolešljivost kineske ekonomije mogla bi da prouzrokuje novu rundu stimulansa jer je to verovatno jedini način da se dostigne zacrtani rast od 7,5%.
Da podsetimo, indeks kupovne moći u najvećoj azijskoj privredi pao je ovog jula na 11-mesečni minimum, a privredni rast pada iz kvartala u kvartal.
Slabost i na tržištu rada (zaposlenost je na 52-mesečnom minimumu) mogla bi da bude okidač za interventniju ekonomsku politiku.
Darius Kovalčik, glavni ekonomista u azijskom Credit Agricole, ne očekuje ekstenzivne mere pomoći za privredu već pojačanu fiskalnu potrošnju u trećem kvartalu.
Druge mere mogle bi biti napori u depresijaciji kineske valute i smanjenje obaveznih rezervi centralne banke.
Živei Žang, glavni ekonomista u kineskom ogranku Nomure, smatra da će se Kini u narednom periodu desiti odliv kapitala zbog usporavanja rasta i opreza investitora, i da će zato centralna banka morati ozbiljnije da se pozabavi smenjenjem obaveznih rezervi.
Izvor: CNBC
Iz Japana opet stižu dobre vesti. Poverenje potrošača u drugom kvartalu ove godine u zemlji izlazećeg sunca popelo se na najviši nivo u poslednjih sedam godina, sudeći po rezultatima istraživanja koje je sproveo Nielsen.
Iako je sada spremnost Japanaca da „odreše kesu“ na nivou od 78 poena, ono je i dalje ispod svetskog proseka (94).
Dalje, istraživanje je pokazalo da su stanovnici Japana optimisti i po pitanju nalaženja posla, i to 4% više njih nego u poslednjem kvartalu 2012. I kada su zarade u pitanju Japanci bi trebalo da budu zadovoljniji – jedno drugo istraživanje pkoazalo je da je 40% zaposlenih dobilo veće bonuse ove godine nego prošle.
Da li nam ovaj optimizam može pomoći da utvrdimo šta je razlog ponovnog izbora Šinzo Abea za premijera Japana? Mnogi misle da je u pitanju spremnost premijera da sprovedena ekonomske reforme poznate pod (njegovim) imenom „abekonomija“. U tome mu svakako neće odmoći spremnost potrošača da pojačaju domaću tražnju.
Izvor: BBC
Veliki koncerni kontinuirano se iseljavaju iz Austrije u poslednje četiri godine, što je ovu zemlju „koštalo“ oko 70.000 ugašenih radnih mesta. To se navodi u ekspertizi austrijskog ministarstva finansija, koju je objavio dnevnik „Kronen cajtung“.
U analizi se ističe i da je povlačenje multinacionalnih kompanija uskratilo državni budžet za 1,26 milijardi evra po osnovu manjih priliva od poreza.
Od 2008. do 2012. iz Austrije se iseljavaju centrale, proizvodna postrojenja i gase loklana preduzeća kompanija kao što su Heineken, Nespreso, TRW Salcburg, TisenKrup, Novartis, IBM, Nokia, a kao jedan od razloga u izveštaju se navodi pravna nesigurnost u oblasti poreske politike, što bi, kako se upozorava, moglo da podstakne dalja iseljavanja preduzeća iz Austrije.
Milioni korisnika SIM kartica u opasnosti su da budu mete hakera koji špijuniraju i pljačkaju, tvrdi Karsten Nol, ekspert za bezbednost. Po njegovim rečima postoji mogućnost da se pomoću slanja specijalne tekstualne poruke „otključaju“ pristupni podaci mnogih telefona i da se tako slušaju tuđi razgovori ili čak podiže tuđ novac.
SIM (subscriber identity module) kartica se sa porastom broja korisnika pametnih telefona sve češće koristi i kao identifikacija određene osobe, npr za mobilno bankarstvo. Brojne aplikacije u sebi sadrže i šifre i druge podatke korisnika određenog telefona.
Nol je pronašao način da slanjem jedne poruke sazna sve ove podatke i o tome odmah obavestio javnost. Njegovo otkriće bi moglo da znači da je u gotovo sve mobilne telefone moguće uhakovati. Međutim, po Nolovim rečima, neki telefoni prekidaju sve radnje čim utvrde da je digitalno logovanje koje haker koristi lažno – to je slučaj kod četvrtine telefona.
Problem je u sistemu, koji koristi kod za proveru identiteta baziran na Digitalnom standardu za enkripciju iz 70-tih godina prošlog veka, kada nije postojala opasnost od hakera.
Najpodložnije hakerskim napadima su neke vrste kartica, koje po Nolovim rečima čine svaki osmu SIM karticu na planeti. To bi značilo da prosečno dobar haker može da „provali“ u 500 do 750 miliona telefona.
Nol nije hteo da precizira u kojim zemljama se i dalje u velikoj meri koristi Digitalni standard za enkripciju, mada je nagovestio da bi u Africi trebalo da postoje najveći razlozi za brigu, zato što se tamo dosta koristi mobilno bankarstvo dok se u razvijenijim zemljama transakcije vrše i preko kompjutera.
Izvor: BBC
Predstojeći evro-američki trgovinski pakt otvoriće Amerikancima vrata za dalje širenje u „dvorištu najboljih prijatelja“.
Početkom ovog meseca, potpredsednica Evropske komisije Neelie Kroes najavila je predlog nacrta za stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta za prenos podataka. Cilj je, kaže Kroesova, „postizanje konkurentnosti i povezanosti Starog kontinenta. Svuda gde operatori mogu razbiti barijere i planirati u širokim okvirima. Plan, ponuda i ulaganja velikog obima.“
Zvuči dobro. Nažalost, detalji plana koji su procureli sugerišu da će se mogućim dogovorom sa mrežom operatera – kako kablovskih tako i bežičnih – ponavljati iste one greške koje je SAD već učinila u prošlosti. Potrošači će mobilni roming plaćati manje – što nije beznačajno postignuće. Međutim, ono što Kroesovoj ne ide u prilog je to što ona, samim tim, ohrabruje ‘konsolidaciju’, i tako uvredljivo omogućava monopolsko ponašanje od strane operatora, bez ikakve regulative koja bi u tome mogla da ih spreči.
To nije posao koji je trebalo da obavi
Možda Kroesova ne uviđa koliko duboko kablovski operateri danas kontrolišu američko tržište distribucijom podataka, i koliko su telefonske kompanije spremne da sarađuju praveći trule kompromise, ustupajući svoj žičani prenos kablovskim operaterima i povlačeći se u svoj sopstveni, unosni, bežični mobilni biznis.
Umesto toga, ona pretpostavlja kako će Evropa imati „konkurenciju zasnovanu na infrastrukturi“, koncept koji je u SAD moderan tokom poslednjih 10 godina premda se, kada je kvalitet u pitanju, nije materijalizovao u nešto konkretno. Pretpostavili smo kako će se telefonske kompanije takmičiti sa kablovskim kompanijama kako bi obezbeđivale velike brzine pristupa podacima, te da će ovo takmičenje otkloniti potrebu za regulacijom. Bili smo u pravu. Američko tržište fiksne distribucije podataka na velikim brzinama postalo je preskupo i nekonkurentno.
Kada je 2011. upitan o distribuciji podataka preko žice, Džon Malone, kablovski milijarder koji kontroliše Liberty Global Plc (LBTYA), rekao je akcionarima: „Kabl je sada prilično monopolizovan.“
Regionalni monopoli
Verizon Communications Inc (VZ) uverio se koliko je kablovskim kompanijama bilo jeftinije da unaprede svoje polje žičanog prenosa nego što je, za razliku od Verizona, telefonskim kompanijama bilo iskopavanje svojih bakarnih žica – preko kojih su već dotad pružale pretplatnicima digitalnu liniju ili DSL usluge – i zamenjujući ih za optička vlakna, koja imaju potencijalno neograničen kapacitet preuzimanja i otpremanja podataka (Kablovski sistemi su tako osmišljeni da favorizuju preuzimanje, a ne slanje podataka). Verizon je marta 2010. prestao sa širenjem svojih FiOS usluga prenosa podataka optičkim vlaknima. Ovo je proizvelo situaciju u kojoj su se Amerikanci masovno preorijentisali na kabl, koji je omogućavao žičani pristup. Amerika je tako danas dobila svojevrsni zbir regionalnih kablovskih monopola, koji se ne suočavaju ni sa kakvom konkurencijom, niti pak sa nadzorom.
Majkl Fris, predsednik i glavni izvršni rukovodilac kompanije Liberty Global – najvećeg kablovskog distributera na svetu, sa 25 miliona korisnika – prošlog meseca je akcionarima rekao da je kompanija bila u „sjajnoj poziciji u kojoj joj se ukazala veoma povoljna prilika“ oko preuzimanja. Ako plan koji Kroesova bude potpisala prođe, ova će kompanija zadobiti ogromnu moć u pregovorima sa dobavljačima programa, drugim mrežama za povezivanje i dobavljačima tehnologije. ‘Kroes plan’ time omogućava Amerikancima neograničenu ‘konsolidaciju’, dopuštajući kablovskim distributerima podataka da iskoriste sve ove svoje prednosti koje im se nude kako bi moguće takmace sasekli još u korenu – što će se i dogoditi, pre svega u urbanim sredinama – eto načina na koji će Liberty Global ostvariti svoje snove.
Džon Malone kaže i da se “U proteklih nekoliko godina desila bitna promena telekomunikacionog pejzaža, nastala pojavom veza velikih brzina kao dominirajuće usluge, sve više vođene izvanredno zahtevnim sadržajima.” Oduševljen je time što će svi koji su u biznisu distribucije podataka, u medijima ili u informatičkom saobraćaju zahtevati „zemaljsko prisustvo“ – to jest žica – u cilju ostvarenja svoje usluge. Sada takođe priželjkuje i nada se da će brojna evropska i američka tržišta, koja poseduju resurse žičanog prenosa, najverovatnije biti prodate nekoj stranoj kablovskoj kompaniji – koja će, najverovatnije, biti u njegovom vlasništvu.
Sporija razmena podataka
Nacrt predloga kojeg Kroesova podržava rukovođen je, izgleda jednim dokumentom kompanije Liberty Global. U tom izveštaju se tvrdi, između ostalog, da je sadašnji cilj Evropske komisije da čitavu Evropsku uniju pokrije vezama brzine 30 megabita u sekundi kako za upload tako i download „preterana“ – možda upravo zato što kablovske mreže nisu sačinjene tako da pružaju brži protok podataka. Dokument je takođe i svojevrsno obećanje da će u evropskim zemljama kabl biti jeftiniji od fiber-optike, te da će njeno prisustvo podstaći telefonske kompanije da grade infrastrukturnu mrežu zasnovanu na optičkim vlaknima. A upravo se suprotno desilo u SAD.
Govor Kroesove jasno nam kazuje da su joj (američki) kablovski operateri obećali kako će u Evropi izgraditi infrastrukturu velikog kapaciteta podataka – pod uslovom da ih g-đa Kroes poštedi neprijatnosti evropske regulative i regulatornih mehanizama. Ona, izgleda, veruje da će – time što omogućava da mrežni operatori sami prave dilove o uslovima pod kojima će se povezivati s drugim mrežama – podstaći veće investicije i konkurenciju. Ipak, možda bi prvo morala da nauči neke američke pojmove: Izigrana je. Jer, tamo gde je ‘konsolidacija’ moguća – konkurencija je nemoguća.
(Suzan Kroford je profesorka u pravnoj školi ‘Kardozo’ i autorka knjige „Zatočena javnost: Telekom industrija i snaga monopola u novom, pozlaćenom dobu“)
U okviru Delhaize-ovog Programa razvoja menadžera u maloprodaji, nakon finalnog kruga selekcije, odabrano je 9 mladih i obrazovanih ljudi kojima se pruža prilika da postanu menadžeri i lideri kompanije Delhaize Srbija.
Odabranih devet kandidata bez prethodnog radnog iskustva u Programu razvoja menadžera u maloprodaji Delhaize Srbija svoj profesionalni razvoj u kompaniji započinje u avgustu i tokom naredne dve godine, kroz mentorstvo i obučavanje na radnom mestu, steći će neophodna znanja o maloprodaji, kao i priliku da samostalno rukovode maloprodajnim objektom. Nakon završetka programa, svoju karijeru nastaviće da grade na rukovodećim pozicijama u kompaniji Delhaize Srbija. Ovaj program je deo prakse Delhaize Group, a na konkurs koji se po drugi put odžao u Srbiji prijavilo se više od 2.000 kandidata. Prošle godine u okviru ovog programa takođe je devetoro kandidata postalo deo Delhaize Srbija.
Ako ste rođeni posle februara 1985. to znači da niste proživeli nijedan mesec sa ispodprosečnom globalnom temperaturom. Ovaj niz od skoro 28 godina najnoviji je u nizu pokazatelja globalnog otopljavanja. Ni protekli jun nije bio izuzetak: peti je najtopliji od juna 1918. godine.
Čitava generacija izrasla je unutar ovog niza toplog vremena – poslednji put kada je tokom jednog meseca zabeležana temperatura na kopnu i okeanima ispod proseka za taj period desio se u februaru 1985. godine. UN objavile su pre dve nedelje izveštaj da sve više država beleži temperaturne rekorde u poslednjoj deceniji. Samo prošlog meseca severna Kanada, severoistočna Rusija, južni Japan, Filipni i jugositočna Kina probili su svoje zabeležene rekorde za šesti mesec u godini. Odstupanja postoje, pa je tako u Španiji jun bio najhladniji od 1997, ali i dalje iznad zabeleženog proseka. Na slici ispod prikazano je kretanje temperature u junu 2013. prema objedinjenim podacima američke Nacionalne službe za okeane i atmosferu (NOAA), crvena boja označava rekordne toplote, a ružičasta boja temperature iznad proseka.