Delta holding objavio je danas da je u prvoj polovini ove godine imao prihod od 33,15 milijardi dinara. U tom periodu vlasnik Delte Miroslav Mišković je bio u pritvoru, odakle je pušten pre dva dana, nakon položenog jemstva od 12 miliona evra. Protiv Miškovića je podignuta optužnica zbog sumnje da je učestvovao u zloupotrebama u privatizacijama putarskih preduzeća i da je utaji porez.
Nema ni puna dva meseca od kako je na vlasti, a nova bugarska vlada već je zabeležila 40 dana uzastopnih protesta nezadovoljnih građana. Oni traže smenu kabineta premijera Orešarskog zbog njegove povezanosti sa oligarsima i velike korupcije u zemlji.
Nemiri su eksalirali kada su u utorak demonstranti opkolili i blokirali državni parlament u kome se u tom trenutku nalazilo preko 100 poslanika iz različitih stranaka. Posle osam sati policija je na silu rasturila okupljene građane, oslobodila zarobljene političare i formirala bezbednosni kordon oko zgrade Parlamenta. „Ni ja niti moje kolege nećemo podneti ostavke pod pritiskom. Naš posao je da donosimo zakone a posao Ministasrtva unutrašnjih poslova je da osigura bezbednost za sve građane Bugarske“, istakao je po izlasku iz zgrade Parlamenta Jordan Conev iz Pokreta za prava i slobode. Njegov predlog pred poslanicima juče je bio da se formiraju tri parlamentarne komisije koje će ispitati predloženi državni budžet.
Nova vlada stupila je na dužnost pošto je prethodna svoju prekinula upravo zbog masovnih protesta koji su se proširili po čitavoj zemlji. Korupcija već godinama izjeda Bugarsku, ali direktan okidač novih nemira pre 40 dana bilo je postavljenje kontraverznog medija mogula Delijana Peevskog na mesto direktora Državne agencije za nacionalnu bezbednost. Iako je ta odluka zbog velikog negodovanja kasnije povučena, javnost je počela da traži kolektivnu ostavku kabineta premijera Plamena Orešarskog zbog njegovih veza sa oligarsima u zemlji.
Izvor: Novinite
Američki naučnici tvrde da prava revolucija u oblasti robotike sledi tridesetih godina ovog veka. Tada će se u domaćinstvima pored robota usisivača, pojaviti i drugi uređaji koji će u potpunosti ili delimično raditi domaće poslove. Kada je reč o budućoj primeni robota u industriji, analitičari podsećaju da su oni ranije uglavnom bili korišćeni u proizvodnji automobila, ali sada se već masovno upotrebljavaju u izradi razne elektronske opreme, kao i u prehrambenoj i industriji pića.
U SAD postoji fond – Nacionalna inicijativa za robotiku – koji investira sve veća sredstva u veliki broj domaćih kompanija koje se bave proizvodnjom robota. Rezultati su vidljivi ne samo u usavršavanju proizvodnje, već i u osetnom pojeftinjenju robota novije generacije. Prema pisanju američkih specijalizovanih časopisa, cena industrijskih robota u Sjedinjenim Državama opada i sada se jednostavnije mašine mogu nabaviti i za 22.000 dolara, dok složeniji robotski sistemi koštaju od 200.000 do 300.000 dolara. Naravno, nisu samo Amerikanci pohrlili u razvoj robotike. U zemljama EU već je uloženo oko 600 miliona evra u ovu oblast, a Evropska komisija je najavila nove investicije do kraja ove decenije u vrednosti od 900 miliona dolara. Južna Koreja, koja je uz Japan i Italiju, zemlja sa najviše industrijskih robota, od 2002. u razvoj robotike ulaže u proseku po 100 miliona dolara godišnje, dok će Japan tokom narednih desetak godina investirati u iste namene oko 350 miliona dolara.
Koliko je važna primena robota u savremenoj industriji pokazuje i primer kineske kompanije „Fokskon“ (Foxconn) u kojoj radi 1,2 miliona ljudi, a proizvodi približno 40 odsto potrošačke elektronike na globalnom tržištu. Rukovodstvo kompanije je saopštilo da će u cilju unapređenja proizvodnih mogućnosti kupiti tokom naredne tri godine oko tri miliona industrijskih robota i tako značajno povećati produktivnost i zaradu. U SAD je, na primer, kompanija „Vilou garaž“ (Willow Garage) napravila robotizovani operativni sistem i robota nalik čoveku, sa dve ruke, koji može samostalno da koristi taj sistem.
Kineske vlasti pokrenule su ozbiljne mere za ubrzanje privrednog rasta, pošto su i tvorci ekonomske politike u zemlji priznali činjenicu na koju su ukazivali strani ekonomisti – da poslednja dva kvartala nisu bila na očekivanom nivou, te da ekonomija usporava.
Među najznačajnijim novinama koje su kineski zakonodavci počeli da primenjuju izdvajaju se poreske olakšice za mala i srednja preduzeća, smanjene naknade za izvoznike, kao i otvaranje obimne (re)konstrukcije železnice u zemlji za sve zainteresovane investitore. Zvaničnici u Pekingu rekli su da će suspendovati naplatu PDV i poreza na prihod za mala i srednja preduzeća koja privređuju manje od 20.000 juana mesečno (oko 3.250 američkih dolara) i to već od 1. avgusta. Kabinet vlade objavio je da će samo ovaj potez doprineti boljem poslovanju preko šest miliona malih preduzeća. Državna novinska agencija Xinhua takođe izveštav ada će velikim privatnim investitorima biti dozvoljeno da preko tendera učestvuju u planiranom razvoju železnice u zemlji a da će oni zauzvrat dobiti deo vlasništva i pravo upravljanja na gradskim i provincijskim linijama. Pravilnik i ciljevi izgradnje železnice trebalo bi da bude ozvaničeno u narednom petogodišnjem državnom planu.
Kineski ekonomski rast još uvek postoji, ali je sve manji u odnosu na nivoe zabeležene prethodnih godina. Zabeleženi rast u poslednjem kvartalu bio je 7,5%, ali sa tendencijom opadanja u poslednjih šest meseci. Između ostalog rast je bio usporen zahvaljujući i značajno smanjenoj potražnji za kineskom robom iz SAD i Evrope. HSBC je oobjavio da je industrijska proizvodnja u Kini u poslednjem mesecu bila na jedanaestomesečnom minimumu.
Kako bi izbegli plaćanje poreza, bogati prazne svoje bankovne račune u Švajcarskoj i ulažu u umetnost. Ovo je podstaklo razvoj novog biznisa – skladištenje umetnina u iznajmljenim magacinima i skladištima.
Neka od najvrednijih svetskih umetničkih dela nalaze se na izuzetno zapuštenom i za oko neprivlačnom mestu, šestospratnici poznatoj kao Ženevska luka. Umesto prozora, većina fasade prekrivena je sivim panelima koji imaju ulogu čuvara. Na ulazu je potrebno savladati i nekoliko prepreka, uneti određenu kombinaciju brojeva na mali ekran, okrenuti čeličnu ručicu i proći kroz masivna čelična vrata. S obzirom na sadržaj koji se u zgradi čuva, ovakve mere bezbednosti su više nego neophodne. Ono što rentijerima predstavlja pravi izazov jeste kako da obezbede osiguranje za sve umetnine koje se nalaze pod njihovim krovom. Dinastija Nahmad, poznata među trgovcima umetninama, navodno poseduje 300 Pikasovih dela u ovom skladištu, u kome su smeštena i nebrojena dela Degaa i Monea. Dok se procenjena vrednost ovih umetnina izražava u milijardama, retko koji svetski muzej može da se pohvali ovako vrednom kolekcijom.
Ali iako svetski bogataši svakim danom postaju sve bogatiji, pogrešno bi bilo misliti da ih briga o svetskoj ekonomskoj krizi ne dotiče, s obzirom da su poreznici širom sveta pod pritiskom da otkriju identitete ljudi čije se bogatstvo čuva u njihovim bankama. Čak i švajcarski bankari šalju pisma svojim klijentima tražeći od njih saradnju sa poreskim vlastima. Jedan od menadžera švajcarske banke pretpostavlja da će hiljade milijardi franaka kako vreme bude prolazilo jednostavo isteći iz Švajcarske. Delom zbog nepoverenja u finansijsko tržište, velike svote novca ulažu se u opiljive predmete poput umetnina, vina ili starih automobila. Razlog zbog koga su luke u Ženevi i Cirihu više nego popularne je zato što nude ono što su Švajcarske banke nekada nudile svojim klijentima: maksimalnu diskreciju i mogućnost neplaćanja poreza. Ono što samo potvrđuje njihovu popularnost kod klijenata je i da su skoro sva mesta u skladištima popunjena. Godišnja cena za zakup najmanje prostorije iznosi i preko 17.000 evra. Zaposleni u skladištu nude svojim klijentima posebne usluge poput besplatnog transporta svih umetničkih dela, izdavanja specijalnih garaža za ljubitelje automobila kao i prostorije u kojima postoje savršeni uslovi za čuvanje skupocenih vina sa kontrolisanom temperaturom i vlažnošću. Sa Kinezima koji su otkrili umetničko tržište kao odličan način za investiranje novca, prodaja umetnina u 2012. godini dostigla je 43 milijarde evra. Svake godine početkom juna i do 300 privatnih aviona sleće na aerodrom u Bazelu, kako bi posetili izložbe ovih bogataša koje su poslednjih godina postale pravi brend među imućnima jer privlače velike sume novca. Ove godine slika Gerharda Rihtera iz ranog perioda prodata je za 3,5 miliona dolara već prvog dana.
Izvor: Špigl
Stopa nezaposlenosti u Španiji pala je u drugom kvartalu ove godine po prvi put u poslednja 24 meseca, što podržava mišljenje španskih ministara da je najgori deo krize u ovoj zemlji prošao.
Jaka turistička sezona čiji su pozitivni rezultati počeli da se osećaju već u drugom tromesečju doprinela je da stopa nezaposlenosti u Španiji padne sa 27,2% iz prvog kvartala (januar-mart) na 26,3% (april-jun). U zemlji je i dalje oko šest miliona radno sposobnih ljudi nezaposleno, što je po ukupnom broju i udelu daleko najgore stanje u evrozoni, ako izuzmemo Grčku. Ekonomski analitičar Anhel Laborda kaže da su sva poboljšanja koja se vide u najnovijoj statistici Nacionalnog instituta za statistiku zapravo rezultat sezonskih faktora. Turizam čini oko 10% španskog BDP a turisti iz Evrope se ove godine posebno okreću od jeftinih letovanja u Egiptu i ostalim zemljama severne Afrike i Bliskog Istoka.
Prema statistici španska ekonomija je, uprkos tom većem broju zaposlenih, ipak nastavila pad, doduše samo za 0,1%. Zbog tog usporavanja pada španska vlada smatra da će trend recesije možda biti prekinut već u trećem kvartalu, kada turističjka sezona bude bila u punom jeku. Za pravu sliku stanja u ovoj godini treba ipak sačekati krajnje rezultate početkom 2014. U Španiji je čak 3,8 miliona građana ostalo bez posla od 2008. godine.
Izvor: Rojters
U okviru dvodnevne konferencije na temu unapređenja srpske ekonomije „Kvantni skok“, prisutnima će se obratiti prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, predstavnici kompanija Microsoft, Google, Facebook, Antenna Group, Philip Morris, McKinsey & Company, Erste Bank, Falkensteiner Michaeler Tourism Group, kao i Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
Konferencija „Kvantni skok“ će se održati 03. i 04. oktobra u prostorijama opere i teatra Madlenianum u Beogradu u organizaciji Privredne komore Srbije i okupiće poslovne lidere, postojeće i potencijalne investitore, preduzetnike, vodeće svetske stručnjake i zvaničnike Vlade kako bi kroz razmenu ideja i interakciju došli do konkretnih i delotvornih rešenja za ekonomsko okruženje u Srbiji.
Informatički gigant Apple u ovom trenutku poseduje 146,6 milijardi dolara u kešu i hartijama od vrednosti, od čega se 106 milijardi nalazi na ofšor lokacijama. To je skoro osam puta više od 18,5 milijardi dolara duga nekadašnjeg centra američke industrije Detroita, koji je pre nekoliko dana objavio bankrot. Uprkos tome, IT kompanija je odlučila da se zaduži za 30 milijardi dolara!
Apple nikada nije imao više novca u svojim rukama, sudeći prema jučerašnjem finansijskom izveštaju ove kompanije. S druge strane, Detroit, nekadašnji centar američke i svetske auto-industrije, nikada nije imao manje para. Njegove ulice su opustele, nekadašnji proizvodni pogoni se urušavaju, a kriminal cveta, što jedino još inspiriše holivudske scenariste krimi serija. Ovakva slika je ujedno i najbolji pokazatelj tranzicije u kojoj se nalazi američka, pa i svetska ekonomija – od industrijske prema ekonomiji znanja.
Međutim, gomila finansijskih sredstava na kojima Apple leži u poslednje vreme rezultat je višegodišnjeg nagomilavanja, kažu američki analitičari, i nespremnosti uprave da ulože makar deo tolikog blaga u nove investicije, što bi eventualno moglo na kraju i da joj se obije o glavu, pogotovo što poslednja dva kvartala kompanija beleži, zasada još uvek neznatni, pad profita dok je Samsung prošle godine preuzeo primat na tržištu pametnih telefona. S obzirom da većina aktive Apple leži u inostranstvu, uprava je odlučila da svojim akcionarima isplati 30 milijardi dolara dividendi tako što će se zadužiti. Iako ova odluka na prvi pogled deluje neverovatno, ispostavlja se da je kompaniji ovaj potez jeftiniji nego da plaća korporativni porez u visini od 35% kako bi prenela svoj novac u SAD.
Bolešljivost kineske ekonomije mogla bi da prouzrokuje novu rundu stimulansa jer je to verovatno jedini način da se dostigne zacrtani rast od 7,5%.
Da podsetimo, indeks kupovne moći u najvećoj azijskoj privredi pao je ovog jula na 11-mesečni minimum, a privredni rast pada iz kvartala u kvartal.
Slabost i na tržištu rada (zaposlenost je na 52-mesečnom minimumu) mogla bi da bude okidač za interventniju ekonomsku politiku.
Darius Kovalčik, glavni ekonomista u azijskom Credit Agricole, ne očekuje ekstenzivne mere pomoći za privredu već pojačanu fiskalnu potrošnju u trećem kvartalu.
Druge mere mogle bi biti napori u depresijaciji kineske valute i smanjenje obaveznih rezervi centralne banke.
Živei Žang, glavni ekonomista u kineskom ogranku Nomure, smatra da će se Kini u narednom periodu desiti odliv kapitala zbog usporavanja rasta i opreza investitora, i da će zato centralna banka morati ozbiljnije da se pozabavi smenjenjem obaveznih rezervi.
Izvor: CNBC
Biznis Insajder optimistično prenosi glavne ekonomske pokazatelje koji kažu da je recesija u Evropi ili pri kraju ili već gotova.
Naime, proizvodnja u Francuskoj je na najvišem nivou u poslednje dve godine, indeks potrošnje (PMI) u Nemačkoj je mnogo jači nego što je bilo prognozirano a proizvodnja je u najjačoj ekonomiji Evrope vrtoglavo porasla.
I od onih od kojih se manje očekivalo juče smo dobili pozitivne podatke – u Španiji je BDP u drugom kvartalu pao manje nego što se očekivalo.
Međutim, još nije vreme za slavlje, jer EU i dalje ima mnogo problema, kao što su nezaposlenost ili političke krize u Španiji i Portugalu. Dakle, celokupan problem nije rešen ali se bar završava jedna loša ekonomska faza.