Američka ekonomija dodala je 165.000 radnih mesta u aprilu, a stopa nezaposlenosti pala je na 7,5 odsto, što je iznad očekivanja analitičara. Podaci za prethodne mesece su takođe revidirani i bolji su od prvobitno objavljenih. U februaru su, i inače ohrabrujuće cifre od 268.000 novih radnih mesta revidirane na 332.000 a u martu je broj radnih mesta povećan za 138.000 što je znatno bolje od prvobitno procenjenih 88.000 radnih mesta.
Brisel je prvi put nagovestio svoju spremnost da opusti mere štednje širom evrozone, pošto su prognoze za EU zemlje pokazale da je recesija u zemljama evrozone i dublja i duža nego što se predviđalo pre tri meseca, piše FT. Oli Ren, komesar za ekonomska pitanja Evropske unije, izjavio je da je spreman da da Francusku – čija privreda stagnira – kao i Španiji još dve godine da dostigne teške briselske ciljeve o budžetskom deficitu ispod tri procenta. Holandiji je takođe data dodatna godina, šta znači da su tri od pet najvećih ekonomija evrozone dobile dozvolu da uspore tempo stezanje kaiša.
Slovenijа je u četvrtak uspešno prodala $ 3,5 milijаrdi državnih obveznicа a investitori nisu uopšte reagovali na Mudizovu odluku da spusti rejting Slovenije na „džank“. Prodаjа obveznicа je prvobitno odložena posle odluke Mudis da snizi kreditni rejting Slovenije zа dvа podeokа u utorаk, tvrdeći dа pogoršаnje držаvnih finаnsija i troškovi čišćenja bаnkаrskog sektora povećаvaju šаnse da će ova zemlja zatražiti međunarodnu pomoć.
Evropska komisija je objavila prolećne ekonomske prognoze za razdoblje 2013-2014. s procenama rasta, zaposlenosti, inflacije, budžetskog deficita u zemljama članicama, Hrvatskoj, zatim kandidatskim zemljama i konačno u velikim svetskim gospodarstvima: Sjedinjenim Državama, Japanu, Kini i Rusiji.
U odnosu na zimske prognoze, Komisija je sada dodatno smanjila projekcije. U februaru je Komisija predvidela u Hrvatskoj pad od 0,4 posto u ovoj godini, a rast od 1,4 posto u sledećoj godini, a nezaposlenost od 15,8 posto ove godine, te 14,9 sledeće godine.
Prema projekcijama, deficit bi se ove godine s prošlogodišnjih 3,8 posto BDP-a mogao povećati na 4,7 posto, a iduće na 5,6 posto. Javni dug ove bi godine mogao dosegnuti 57,9 posto, a sledeće 62,5 posto.
„Posle stagnacije u 2011. godini, BDP je pao dva posto 2012. godine. Od 2008. godine kada je hrvatska ekonomija ušla u recesiju, privredne aktivnosti su se smanjile za gotovo 12 posto“, navodi se u dokumentu Komisije.
Komisija ističe da u kratkoročnom razdoblju Hrvatska neće ostvariti rast.
„Hrvatska će postati 28. članica Evropske unije 1. srpnja 2013. godine. Iako se može očekivati da ulazak u EU osigura potporu privredi, u kratkoročnom razdoblju pritisci koji sada muče ekonomiju ostaće glavni razlogom kočenja rasta“, dodaje Komisija.
Od 27 zemalja članica EU-a, njih osam imat će ove godine pad BDP-a, a sljedeće se godine za samo dvije članice predviđa se pad – Cipar za 3,9 posto i Slovenija za 0,1 posto.
Što se nezaposlenosti tiče, samo dve članice imaju lošije prognoze od Hrvatske – Grčka i Španija koje bi ove godine trebale imati stopu nezaposlenosti od 27 posto, a sljedeće godine u Grčkoj bi ona trebala pasti na 26, a u Španiji na 26,4 posto.
Domaća potražnja se u Hrvatskoj prošle godine smanjila za 2,9 posto, privatna potrošnja je pala gotovo tri posto, dok investicije nastavljaju da padaju već čevrtu godinu zaredom, iako nešto usporenijim ritmom. Pad investicija prošle je godine iznosio 4,6 posto, a projekcije za ovu godinu su minus 0,5 posto, dok se sledeće godine predviđa rast od 4 posto.
Komisija navodi nekoliko razloga za slabu domaću potražnju, među kojima su daljnje povećanje nezaposlenosti, visok nivo zaduženosti domaćinstava, pritisci na razduživanje, smanjivanje nominalnih zarada te inflacija, koja bi trebala ostati na oko tri posto.
Očekuje se da će privatne investicije ove godine padati sporijim ritmom, a njihov oporavak se očekuje sledeće godine. Komisija navodi da bi novi zakoni o korporativnim porezima, zakon o strateškim investicijama te ulazak u Evropsku uniju mogli pozitivno da utiču na dotok investicija.
Razduživanje banaka i slaba domaća potražnja negativno utiču na privatne investicije. To bi se moglo djelomično nadoknaditi realizacijom nekih velikih državnih investicija u 2013. i 2014. godini, iako postoje rizici u sprovođenju tih investicija, dodaje Komisija.
Za hrvatsku ekonomiju nije povoljna ni činjenica to što neki od njenih glavnih trgovačkih partnera očekuje slab rast. Komisija dodaje da hrvatske firme mogu očekivati pojačani pritisak ulaskom u EU, a izlazak iz CEFTA-e može uticati na trgovačku razmenu s partnerima u regionu.
Što se tiče fiskalne politike, Komisija ističe da je Hrvatska uprkos nepovoljnim ekonomskim uslovima uspela da spreči pogoršanje situacije u budžetu. Ukupni prihodi su povećani, uglavnom kao rezultat poreskih mera, uključujući i povećanje stope PDV-a za dva procentna poena, te zbog bolje naplate poreza, navodi Komisija.
Izvoz roba i usluga prošle je godine porastao 0,4 posto, ove godine se očekuje rast od 1,3 posto, a sledeće godine za 3,5 posto. Uvoz je prošle godine pao za 2,1 posto, ove godine bi trebao rasti 0,4 posto, a sljedeće 3,7 posto.
Zgusnuti kalendar sastanaka guvernera centralnih banaka ove nedelje daće odgovor investitorima da li će usporeni ekonomski rast ipak dovesti do labavljenja monetarne politike u razvijenim zemljama.
Monetarne vlasti u Evropi, Velikoj Britaniji, Kanadi i Japanu ove nedelje obavljaju intenzivne sastanke, dok trgovci valutama čekaju njihov ishod kako bi znali koje poslovne mere da preduzmu u bliskoj budućnosti. Ekonomski indikatori od Evrope do Japana ukazuju na slab rast, pa analitičari predviđaju da će guverneri uskoro najaviti smanjivanje kamatnih stopa. Ovo je prvo aktiviranje centralnih banaka najrazvijenijih zemalja posle prošlomesečnog sastanka G20, kada je dogovoreno izbegavanje eksplicitnih mera koje mogu dovesti do slabljenja nacionalnih valuta.
Ranija zabrinutost početkom godine da može doći do tzv. valutnog rata, u slučaju da određene centralne banke namerno obaraju vrednost svoje nacionalne valute kako bi ostvarile kompetetivnu prednost na oslabljenom tržištu, delimično su razvejane poslednjih nedelja jačanjem američkog dolara, čime je donekle smanjen pritisak na ostale vodeće valute. Prema indeksu Wall Street Journala, dolar je ojačao za 3,3% u prošlom mesecu, nagoveštavajući dalje jačanje američke ekonomije tokom 2013. S druge strane, u Evropi se sredinom nedelje očekuje objavljivanje rezultata poslednjeg kvartala 2012, koji bi trebalo da ukažu na ponovno smanjenje ekonomije.
U uži izbor za nagradu „Aurea 2013“, koju za investiciju godine dodeljuje poslovni portal „eKapija“ peti put za redom, ovaj put je ušlo osam projekata.
Finalisti ovogodišnjeg takmičenja bili su najbolje rangirani po inovativnosti, društvenoj korisnosti i finansijskom potencijalu: „Kirka Suri“ – Mikro postrojenje za sagorevanje biomase, „Throne Solutions“ – Softver za čuvanje podataka, „BSK“ – Vazdušni berač jagodastog voća, „Jugo-Impex“ – Postrojenje za reciklažu, „Vojvodinašume“ – Hladnjača za divljač, „Foodland“ – Fabrika organske hrane, „Calsberg“ – Super kompost (inovativna upotreba otpada), „Aero East Europe“ – Ultra lak avion SILA 450C. U izboru laureata „Aurea 2013“ učestvovaće i posetioci portala aurea.rs glasanjem putem interneta koje počinje danas i trajaće do 18. marta, dok će konačnu odluku o dobitniku priznanja doneti stručni žiri, u sastavu: izvršna direktorka Saveta stranih investitora Ana Firtel, direktorka Fonda za inovacionu delatnost dr Ljiljana Kundaković, direktor Instituta ekonomskih nauka dr Dejan Erić, direktor SGS Beograd Marinko Ukropina, predsednik Upravnog odbora „Basler osiguranja“ Vladimir Medan i regionalni projekt menadžer Svetske banke Oliver Orton.
„Zadovoljstvo je videti da je interesovanje za učešće na konkursu raslo iz godine u godinu, a posebno mi je drago što smo ove godine bez obzira na krizu imali mnogo zanimljivih nominacija. To jasno govori da su investicije u inovativne projekte uvek aktuelne, bez obzira na ekonomsku klimu u zemlji i regionu“, istakao je Zdravko Lončar, direktor „eKapije“, povodom završetka nominacija i početka glasanja.
Kineske devizne rezerve porasle su za 700 odsto od 2004. godine i iznose sumu dovoljno veliku da se njome mogu kupiti ukupne zalihe zlata svih svetskih centralnih banka, i to dvaput!
Cena zlata se je porasla za 263% od 2004. godine, prema podacima kojima raspolaže MMF. S druge strane, kineske devizne rezerve skočile su za 723% u istom periodu, na otprilike 3,3 biliona dolara, dok ukupne devizne rezerve Brazila, Kine i Rusije iznose 1,1 bilion dolara, odnosno tri puta manje.
Prema pisanju Blumberga, najmnogoljudnija država na svetu postigla je ovaj rezultat zahvaljujući sjajnim trgovinskim rezultatima. Kina je još 2009. godine prestigla Nemačku na prvom mestu najvećih svetskih izvoznika. Svaki dolar unet u zemlju komercijalne banke prodaju Centralnoj banci, koja konstantno povećava svoju zalihu. Međutim, ta ogromna količina deviznih rezervi, smatraju stručnjaci, iako je pravo blago za vreme lošeg ekonomskog perioda, predstavlja problem kada je svetska finansijska situacija u mirnijim vodama.
Skoro dve trećine kineske aktive izražen je u dolarima, dok je otprilike četvrtina u evrima, prema rečima Jao Veja, ekonomiste Societe Generale SA iz Hong Konga. To znači da kineska vlada ima donekle ograničene mogućnosti za upravljanje svojom imovinom na otvorenom tržištu. U poslednje vreme je iz tog razloga čak pokrenuta inicijativa među kompanijam u zemlji da „kriju svoje devize među ljudima“, što prema Veju znači da bi nacionalne devizne rezerve ipak trebalo da donekle izgube na svojoj vrednosti u bližoj budućnosti. Vrednost deviznih rezervi Kine procenjena je na 30,2% ukupnih svetskih rezervi.
Protekle sedmice registrovan je viši nivo investicione aktivnosti koji je rezultirao znatno većim prometom u odnosu na prosek protekle godine. Ukupna realizacija iznosila je 6,6 miliona evra, u velikoj meri kao posledica trgovanja akcijama Sojaproteina. Indeks najlikvidnijih akcija, Belex 15, dobio je na vrednosti dodatnih 2,4 odsto. Ova korpa najlikvidnijih akcija na tržištu okončala je sedmicu na nivou od 571 poena, a od početka godine nosi prinos od devet procenata.
U toku su podmakli pregovori o kupovini KBC banke u Srbiji, piše „Privredni pregled“ pozivajući se na izvore u „Telenoru“, a detalji će biti poznati krajem marta.
U Narodnoj banci Srbije kažu da Telenor nije podneo zvaničan zahtev za kupovinu KBC banke.
Ni zvaničnici KBC banke nisu hteli da komentarišu navedenu informaciju, ali su potvrdili da nije tajna da je KBC grupa još ranije najavila povlačenje iz Srbije i da se već više od godinu dana vode pregovori sa potencijalnim kupcima.
Blagi ekonomski rast u tekućoj godini može se očekivati u Poljskoj, Rumuniji i baltičkim zemljama, dok će za Češku, Mađarsku, Bosnu, Makedoniju i Bugarsku biti uspeh ako postignu bilo kakav rast.
Još gora situacija očekuje se u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, gde bi privredni rast bio ravan ekonomskom čudu, ocenjuje Nanad Pacek, priznati međunarodni ekonomski stručnjak iz Beča i predsednik kompanije Global Success Advisors.
Pacek naglašava da će Jugoistočna Evropa i dalje biti najslabiji region, kao i da evropske kompanije, posebno u ovom regionu, sa velikom zebnjom procenjuju poslovne mogućnosti u ovoj godini. Glavni razlog za pesimizam je kriza u evrozoni koja daje oko 30% globalnog BDP-a i koja je trenutno rak-rana svetske ekonomije, smatra Pacek.
I Svetska banka u svom redovnom izveštaju o jugoistočnoj Evropi konstatuje da je Srbija, od pet zemalja regiona koje nisu ušle u EU, i Kosova, imala najveći pad privredne aktivnosti od početka krize 2008. godine. Zbog velike finansijske zavisnosti od inostranog kapitala, Zapadni Balkan je posebno pogođen recesijom, a za Srbiju je, prema oceni glavnog ekonomiste Svetske banke u Srbiji Lazara Šestovića, prošla godina bila najteža u poslednjoj deceniji.