Vesti

Posle sastanka ministara finansija iz G20 u medijima se pojavila vest da Nemačka još deluje nesigurno po pitanju spašavanja ekonomija svojih članica, i da će se tek posle upliva evropskog novca u ove zemlje otvoriti put za resurse iz MMF-a. Britanski ministar finansija Džordž Ozborn rekao je da oni prvo žele da vide „boju evropskog novca a da se to još nije desilo, i da će novac iz Britanije i ostalih zemalja evrozona dobiti tek nakon evroske intervencije“.

Zapadni mediji pišu da se članice G20 utrkuju u finansijskoj pomoći zemljama evrozone, i da su sakupile skoro 2 biliona dolara. Ove pare bi mogle da stave tačku na probleme koje je pre tri i po godine izazvao kolaps Liman Brodersa, posebno da reše probleme u prezaduženim evropskim državama, iako je, prema rečima zvaničnika G20, ekonomski oporavak i dalje neujednačen i visokog rizika.

Predlog za ršavanje ovog problema je objedinjavanje evropskih privremenih i trajnih sredstava za pomoć dužnicima i stvaranje fonda od 750 milijardi evra. Ovo bi otvorilo vrata i za novac drugih članica G20, poput Japana i Kine, koje bi MMF-u mogle pomoći sa 500 do 600 milijardi dolara.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble obećao je da će ova zemlja doneti odluku o pomoći zaduženim državama u martu.

Glavni kupci zlata ostali su i dalje zatvoreni investicioni fondovi i centralne banke. Prema dostupnim podacima fonda i Svetskog saveta za zlato, Srbija je plasirana na 58. mesto po deponovanim zalihama zlata, što je jedna pozicija više u odnosu na godinu pre toga. Narodna banka Srbije je u 2011. imala deponovano 14.3 tona zlata, što čini 4.7% ukupnih deviznih rezervi. Srbija je svoje devizne rezerve u trećem kvartalu uvećala za 0.5 tona, a ukupna akumulacija u 2011. iznosila je 1.3 tone i vredna je preko 6 milijardi dinara. U trenutku kada kilogram zlata na svetskim berzama vredi 42,600.00 evra zlatne rezerve Srbije iznose 66.61 milijardu dinara.

„Osnovna prednost države Srbije u odnosu na većinu drugih zemalja je u posedovanju sopstvenih zlatonosnih rudnih rezervi, pretežno rasprostranjene u istočnoj Srbiji. Prema dosadašnjim preliminarnim pokazateljima zlato koje bi se dobilo eksploatacijom te rude vredelo bi u ovom trenutku oko 43 milijardi evra,“ izjavio je Damjan Mencej, direktor Ilirika gold investicionog fonda. „Kada se budu znale kompanije koje će prerađivati rudu i proizvoditi srpsko zlato, deo investicija iz Ilirikinog fonda biće uloženo i u akcije tih kompanija,“ zaključio je Mencej.

Od susednih država po ukupnim zlatnim rezervama Makedonija je na 71. mestu sa 6.8 tona, a slede je Slovenija deset mesta iza nje sa 3.2 tone, Bosna i Hercegovina na 89. mestu i Albanija na 91. mestu. Zlatne rezerve Crne Gore iznose 1.2 tone zlata i prema poslednjoj ceni zlata na tržištu njihova vednost je oko 50 miliona evra. Crna Gora ne može da računa na dobit od zlatnih rezervi kojima raspolaže jer je celokupan iznos zlata založen kod švajcarske Kredit Svis banke kao zalog za kredit koji je Vlada uzela sredinom 2009. godine za podršku likvidnosti budžeta.

Za razliku od centralne banke, građani Srbije pokazuju obrnuti trend i zbog sveopšte loše ekonoske situacije kod njih je prisutna prodaje zlatnog nakita i zlatnika. Iako imaju mogućnost da preko Gold fonda ulažu na svetskim berzama u zatvorene fondove koji kupuju zlato i akcije prerađivača i proizvođača zlata, tek se oko 200 građana odlučilo da investira na taj način. Uprkos tome što prinosi mogu biti veći od štednih uloga na bankarske kamate, Ilirika gold investicioni fond je do sada investirala oko 200,000.00 evra novčanog kapitala svojih ulagača na svetskim berzama u zlato. Prosečna investicija građana u fond Ilirika gold iznosi oko 2,500.00 evra a mahom su to preduzetnici i osobe koje su upoznate sa radom investicionih fondova, dok većina građana još uvek nije informisana kako da očuva vrednost svog kapitala, kao i da dodatno zaradi kroz ulaganje u fondove.

Prema procenama analitičara DZU Ilirika u Srbiji trenutno u investicione fondove ulaže oko 8.000 građana a ukupna imovina otvorenih fodova iznosi skromnih 1,698,394,170.50 dinara.

Dijagnoza je postavljena pošto su eksperti ispitali balsamovano telo iz doba Ptolomeja, oko 305. godine pre Hrista, koristeći kompjuterski tomograf. Istraživači čak nisu morali da skidaju poveze sa očuvanog tela, jer su mumiju mogli da virtuelno “odmotaju” kompjuterom, bez dodirivanja koje bi moglo da je ošteti.

Siemens-ova oprema već godinama unazad omogućava naučnicima da ispituju balsamovana tela i da saznanja do kojih na taj način dođu primenjuju u otkrivanju novih terapija za najrazličitije bolesti.

Do svetske ekonomske krize, Srbija je bila atraktivna za strane investitore i među omiljenim destinacijama za ulaganje u jugoistočnoj Evropi, ističe se u najavi debate koju, u saradnji sa Vladom Srbije, organizuje nevladina organizacija Prijatelji Evrope.

Skup se održava uz podršku kompanije Dunav osiguranje, Transnafte i Elektroprivrede Srbije (EPS), u cilju analiziranja i boljeg razumevanja različitih pitanja evropske politike.

Mogućnosti investiranja u Srbiju i danas su atraktivne, napominje se u najavi skupa i poseća da je prošle godine zabeležen skroman povratak investitora.

Organizatori briselske debate, međutim, postavljaju pitanje šta je potrebno učiniti da bi se investicije uvećale, restrukturirala privreda i poboljšala poslovna klima, a pre svega ojačala vladavina prava. O tome će, pred stotinak predstavnika EU, političkih institucija, nevladinih organizacija, civilnog sektora, diplomatskih misija, biznisa i medija, raspravljati učesnici debate. Među njima su i pojedini strani investitori u Srbiji, kao i članovi Evropskog parlamenta i OECD.

Dve stotine radnika je zauzelo upravne kancelarije u fabrici u Floranžu blizu granice sa Belgijom i Nemačkom nakon što je Arcelor Mittal prošle nedelje objavio da produžava privremeno gašenje dve visoke peći.

Sindikati su preko vikedna objavili svoju nameru preduzmanja akcije, ali su kancelarije našli prazne. Dalja odluka je da tu ostanu do ispunjenja zahteva. Dve visoke peći su zatvorene u julu a potom i u oktobru 2011. godine zbog slabe tražnje i radnici se plaše da će one i dalje ostati u tihom režimu i da je sve veća šansa da se čeličana zatvori.

Ova čeličana je poslednja preživela iz nekadašnjeg jakog regiona nakon što su ostale čeličane pozatvarane, uprkos Sarkozijevom obećanju da će naći način da ih održi.

Socijalistički oponent na izborima, Fransoa Oland, koji po istraživanjima vodi ispred Sarkozija više pažnje obraća na ove probleme i na problem relokacije industrije. Francuska je izgubila 763.000 poslova u industriji u poslednjih 10 godina, od toga 355.000 od kako je Sarkozi na vlasti, na šta ukazuje Oland.

Lakšmi Mital, vlasnik Arcelor Mittala je nabogatiji Indijac i „gospodar čelika“ kao najveći svetski proizvođač. Domaći mediji prenose da je Vlada Srbije poslala domaćeg biznismena Miroslava Bogićevića da pregovara oko preuzimananja Železare Smederevo od strane Arcelor Mittala, nakon što je američki US Steel prodao fabriku Vladi Srbije za 1 dolar.

Mital, kao najveći svetski proizvođač, godišnje proizvede više od 20 miliona tona čelika širom Evrope, Afrike i Indije. Ekonomska kriza nije zaobišla ni ovaj svetski gigant, pa je najavljeno da će morati da se smanji broj radnika u čak sedam fabrika do kraja 2012. godine, čemu se radnici u Francuskoj suprotstavljaju.

Operativna dobit (EBIT) je u 2011. godini dostigla sumu od 21.1 milion evra u poređenju sa gubitkom od 47.1 milion evra u 2010. godini. Istovremeno je dobit pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) u 2011. godini iznosila 31.5 miliona evra. U četvrtom tromesečju 2011. operativna dobit (EBIT) je od negativnog iznosa od 10.1 milion evra u istom period prethodne godine porasla u pozitivnu vrednost od 43.3 miliona evra, pod uticajem jednokratnog povećanja vrednosti sredstava Vipa u iznosu od 49.4 miliona evra. Revalorizacija sredstava urađena je na osnovu očekivanog većeg rasta kompanije u narednom periodu bazirano na sadašnjem trendu rasta. Dobit pre kamate, amortizacije i poreza (EBITDA) u četvrtom tromesečju prošle godine porasla je za 159.2% u odnosu na isti period prethodne godine i iznosila je 9.9 miliona evra. Kompanija je na kraju 2010. dostigla granicu rentabilnosti operativnog poslovanja, prvi put od početka rada 2007. godine.

Vip ostaje najveći grinfild investitor u Srbiji, pošto je od 2007. godine uložio 698 miliona evra, uključujući i iznos za kupovinu licence.

Vipovi korisnici komuniciraju u mreži koja je pobednik prvog nezavisnog testa kvaliteta mobilnih mreža u Srbiji za 2011. i 2012. godinu koji je organizovao magazin Connect primenjujući metodologiji kompanije P3 Communications.

On tvrdi da su znaci oporavka vidljivi ali da rizici i dalje ostaju visoki. Međutim, Dragi smatra da evrozona neće pratiti japanski scenario trošenja izgubljene decenije.

„Ulivaju mi samopouzdanje reforme koje su otpočele u Evropi u poslednjih pet meseci“, pun je optimizma Mario Dragi. On kaže da pola biliona evra za pomoć ekonomijama i novac koji tek treba da pristigne svedoče da nema straha od inflacije.

Što se tiče kupovine državnih obveznica, ECB neće kočiti banke u kupovini istih, mada bi prema njenom predsedniku bilo bolje da taj novac završi u privredi, preko kredita. Ova banka takođe neće olabaviti uslove obezbeđenja, čak planira da ih učini strožijima.

Da podsetimo, u decembru je ECB najavila da će ostale centralne banke moći da traže kolateralu u zamenu za finansijsku pomoć, oslobodivši još 600 milijardi evra za garanciju za zajmove.

Prošle nedelje ECB nije kupovala državne obveznice pa je javnost došla do zaključka da se njen kontroverzni program kupovine prekida, ali Dragi kaže da su tržišta previše ranjiva u ovom trenutku da bi ovaj instrument bio potpuno ukinut.

U intervjuu Vol Strit Džurnaluna pitanje o tome da li će Evropa zbog svih ovih reformi i mera štednje manje biti socijalni modelpredsednik ECB-a odgovara: „Evropska socijalna država je prestala da postoji, pogledajte samo koja je stopa nezaposlenosti mladih u određenim zemljama“.

Druge trošadžije po redu su Rusi, koji su u Turskoj ostavili 69.2 miliona evra, Amerikanci64.6 miliona.

Od 2010. godine dva naroda su ovećala potrošnju kada odu na odmore u Tursku, i to su turisti iz Saudijske Arabije koji troše 49.7 odsto više nego u 2010., i Šveđani, sa porastom potrošnje od 31.1 odsto. Izgleda da je i Nemcima skočio standard pa troše28.7 odsto više nego pre dve godine.

Najviše se troši u na zabavne sadržaje, te su prihodi sektora zabave porasli za 41 odsto, a odmah za njim je i porast kupovine avionskih karata, za32.8 odsto.

On je rekao da sa ovakvim padom nezaposlenosti nema potrebe za daljim „ćaskanjima“ o trećem krugu kvantitativnih olakšica. Iako oprezno govori da nema dovoljno novih zapošljavanja, Fišer tvrdi da brojke govore o oporavku, a njegovo lično osećanje je da Americi bolje ide nego što to brojke registruju.

Na pitanje o inflaciji koje brine ekonomiste, on kaže: „To izgleda kao da se bukvalno nadaju da će država da pomaže i kada nema potrebe, da zapravo treba da deli poklone na ulici. To nećemo uraditi“.

Kako su se otvorile izvozne perspektive, tako je i tržište kukuruza ponovo oživelo i postalo najaktivnije. Ukupno 14 zaključenih ugovora i 1.832 tone robe potpuno su izdefinisali ravnotežnu cenu koja je iznosila 20,10 din/kg ( 18,61 bez PDV), kao prosečna nedeljna cena. To je za 1,63 % manja cena nego prethodne nedelje. Kurs EUR-a raste, led na Dunavu se topi, cena pada, idealan scenario za izvoznike. Očekivanja iz tih razloga idu u pravcu povećanje izvozne tražnje, a ako svi pobrojani faktori i dalje budu delovali kao i tokom protekle nedelje, uz porast tražnje, tada bi po zakonitosti tržišnog mehanizma posle izvesnog vremena cena ponovo mogla da ima uzlazni trend. Naravno, moraju se uvažiti dešavanja na svetskom tržištu, a ona nam govore da na duži rok cena kukuruza jednostavno ne može biti niska.

Pšenica je pravi hit na tržištu u ovom mesecu. Promet ove robe čak i ne mora da bude toliko veliki da bi se zaključilo koliko je ova roba trenutno tražena u Srbiji. Podatak o ceni dovoljno je indikativan. Naime, cena pšenice protekle nedelje je dostigla nov cenovni maksimum od 22,20 din/kg bez PDV. Kada cena raste, a tražnja je i dalje aktivna, tada ne treba sumnjati u kurentnost robe koja je u ponudi. Prosečna cena trgovanja je iznosila 23,79 din/kg (22,03 bez PDV), što je za 2,47% porast u odnosu na cenu iz prethodne nedelje.

Na tržištu soja kompleksa ponovo je živo. Trgovalo se i sojinim zrnom i sojinom sačmom. Sojino zrno kao i pšenica dostiže maksimalnu sezonsku cenu i trenutno je na nivou od 39,70 din/kg bez PDV. Prosečna cena trgovanja iznosila je protekle nedelje 42,84 din/kg (39,66 bez PDV) i to je rast od 3,02% u odnosu na cenu iz prethodnog perioda. Sojina sačma sa 44% proteina, takođe je u porastu i to za 1,49% , a prosečna cena trgovanja u nedelji za nama je iznosila 42,27 din/kg (35,82 bez PDV).

Od ostalih roba trgovalo se još stočnim brašnom po ceni od 17,11 din/kg ( 14,50 bez PDV) i stočnim ječmom po ceni od 22,57 din/kg (20,90 bez PDV).

PRODEX

Fantastična nedelja kada je u pitanju obim prometa na „Produktnoj berzi“, donela je i značajna cenovna pomeranja kada su pitanju najvažniji poljoprivredni proizvodi na našem tržištu. Posle dugo vremena trgovano je i stočnim ječmom koji je na današnji dan dostigao cenu od 20,90 din/kg, bez PDV-a. Soja je cenovno dosegla svoj nominalni istorijski maksimum, obzirom da je pred kraj nedelje ovim artiklom trgovano po ceni od 39,70 din/kg, bez PDV-a. Pominjana situacija oko manjka pšenice na domaćem tržištu prouzrokovala je njen cenovni skok na 22,20 din/kg, bez PDV-a. Jedino cena kukuruza ima divergentni trend u odnosu na opšti skok cena u agraru. Poslednja zaključena cena u trgovanju ovim artiklom iznosila je 18,50 din/kg, bez PDV-a, što je za 30-50 para jeftinije, u odnosu na cenu od pre dve nedelje.

Kako su uzlazni cenovni trendovi u agraru prevagnuli u odnosu na pad cene kukuruza, PRODEX je u porastu u odnosu na podatak od pre dve nedelje za 0,99 indeksnih poena i na današnji dan ovaj indeks beleži vrednost od 218,03 indeksnih poena.