Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Tekstilna industrija Srbije: Nekada proizvodili i za sebe i svet, danas „šijemo“ za druge kompanije

by bifadmin
Iako broj tekstilnih preduzeća u našoj zemlji danas premašuje hiljadu i po, broj zaposlenih u njima ne dostiže ni petinu broja radnika koji su radili u proizvodnji odeće i tekstila u Srbiji u doba bivše SFRJ. Nekada smo proizvodili i za sebe, i za svet, a danas je ova industrija, kako kažu u PKS – izrazito izvozno orijentisana, pre svega kroz proizvodnju odeće i tekstilnih proizvoda za poznate međunarodne brendove. Tranzicija, privatizacija, gašenje velikih državnih kombinata, ali i jaka konkurencija proizvođača iz Azije značajno je uticala na tekstilnu industriju Srbije, piše N1
Tekstilna industrija bila je jedna od najvažnijih grana privrede Srbije u vreme bivše Jugoslavije.
„Tokom 1980-ih godina poslovali su veliki tekstilni sistemi poput Yumka (Vranje), Niteksa (Niš), Prvog maja (Pirot), Leteksa (Leskovac), Beka i Kluza (Beograd), TIZa Zemun, Zelengore, Viskoze Loznica, Rudnika Gornji Milanovac, koji su zapošljavali više hiljada radnika i proizvodili širok asortiman tekstilnih proizvoda za domaće i strano tržište“, kažu za portal N1 u Privrednoj komori Srbije.
Najznačajniji centri tekstilne proizvodnje bili su Leskovac, zatim Vranje, Niš, Pirot, Loznica, Beograd i Novi Pazar.

„Nakon ekonomskih promena i privatizacije tokom devedesetih i početkom 2000-ih godina, većina velikih tekstilnih kombinata je ugašena ili je značajno smanjila obim poslovanja. Danas su Vranje i posebno Novi Pazar među najvažnijim centrima tekstilne i odevne industrije u Srbiji“, navode u PKS.

Nekada se, podsećaju, proizvodio kompletan tekstilni asortiman – od prediva i tkanina do konfekcije, trikotaže i kućnog tekstila.
Danas je proizvodnja uglavnom usmerena na gotovu odeću, radnu i zaštitnu opremu, trikotažu i proizvodnju za inostrane modne brendove.
„Nekada je u sektoru poslovalo više od 100 velikih privrednih subjekata, sa više od 250.000 zaposlenih, dok danas u sektoru posluje oko 1.540, uglavnom malih ili sredjih preduzeća u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće sa nešto više od 49.800 zaposlenih. Promena strukture sektora rezultat je tranzicije, privatizacije i gašenja velikih državnih kombinata“, navode u Komori.

Brojke nekada i sada

Prema raspoloživim podacima, ističu u PKS – u Srbiji danas posluje oko 1.540 privrednih subjekata u oblasti tekstila, odeće, kože i obuće. Većinu čine mala i srednja preduzeća, dok je broj velikih proizvođača znatno manji nego u periodu bivše Jugoslavije.
Vlasnička struktura sektora je, kako pokazuju podaci PKS, mešovita – pretežno dominiraju preduzeća u domaćem privatnom vlasništvu, dok su među najvećim poslodavcima prisutne i kompanije u stranom vlasništvu (najčešće iz Italije, Nemačke i Turske), koje su uglavnom orijentisane na izvoz.
„Tekstilna industrija Srbije danas je izrazito izvozno orijentisana. Veći deo proizvodnje namenjen je tržištima Evropske unije, pre svega kroz proizvodnju odeće i tekstilnih proizvoda za poznate međunarodne brendove, dok je manji deo proizvodnje namenjen domaćem tržištu“, ukazuju u PKS.

Prosek ispod proseka

U sektoru proizvodnje tekstila, odeće, kože i obuće zaposleno je nešto više od 49.800 radnika.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna plata u Srbiji u aprilu 2026. godine iznosila 121.805 dinara.
Plate u sektoru proizvodnje tekstila su niže od državnog proseka: 99.779 dinara iznosi prosečna plata za april mesec u proizvodnji tekstila, dok je u proizvodnji odeće prema ovom izveštaju RZS zarada još niža i iznosi 79.976 dinara u proseku.
Niža prosečna plata, kada je reč o prerađivačkoj industriji, prema podacima RZS, samo je još u oblasti prerade drveta i proizvoda od drveta, plute, slame i pruća (osim nameštaja), gde je aprilski prosek na nivou od svega 75.264 dinara.
S druge strane, među najplaćenijim radnicima prerađivačke industrije u Srbiji su oni koji rade u oblastima proizvodnje koksa i derivata nafte (231.773 dinara) i proizvodnje duvanskih proizvoda (223.507 dinara).

Osnovni problemi tekstilne industrije u Srbiji danas

Tekstilna industrija u Srbiji danas se, prema navodima Privredne komore Srbije, suočava sa nekoliko ključnih izazova: nedostatkom kvalifikovane radne snage, rastom troškova rada i energenata, jakom konkurencijom proizvođača iz Azije, nedovoljnim ulaganjima u savremenu opremu i tehnologiju.
Pored toga, domaće kompanije moraju da se prilagode sve zahtevnijem regulatornom okviru Evropske unije kako bi zadržale konkurentnost na svom najvažnijem izvoznom tržištu.
„Posebno je značajna Uredba o ekodizajnu za održive proizvode (ESPR), koja uvodi nova pravila za plasiranje proizvoda na tržište EU, kao i Digitalni pasoš proizvoda (DPP), koji će za tekstilne proizvode postati obavezan krajem 2027. godine“, ukazuju u PKS.
Njegova primena, kako ističu, zahteva da kompanije uspostave kvalitetne sisteme za prikupljanje i upravljanje podacima o proizvodima, sledljivosti, sastavu materijala i održivosti, „zbog čega je važno da sa pripremama počnu na vreme“.
„Udruženje za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS aktivno pruža podršku domaćim kompanijama u ovom procesu kroz organizaciju vebinara i praktičnih radionica, izradu vodiča za primenu novih EU propisa, kao i razvoj alata za samoprocenu spremnosti kompanija za implementaciju Digitalnog pasoša proizvoda“, navode.
Cilj im je, kako kažu, da privredi omoguće da nove zahteve ne posmatra samo kao regulatornu obavezu, već i kao priliku za unapređenje konkurentnosti i bolje pozicioniranje na tržištu Evropske unije.
Izazovi i veća ulaganja
Rešavanje izazova sa kojima se tekstilni sektor u Srbiji suočava zahteva, kako navode u Komori – i veća ulaganja u automatizaciju i digitalizaciju proizvodnje, obrazovanje i obuku radne snage, razvoj domaćih brendova sa većom dodatom vrednošću, podsticanje inovacija i održive proizvodnje, kao i nastavak državnih programa podrške investicijama i izvozu.
„Na taj način domaća tekstilna industrija može uspešno odgovoriti na promene koje donosi evropsko tržište i dugoročno očuvati svoju konkurentnost“, navode u PKS.

CPE: Radna prava u tekstilnoj industriji

Centar za politike emancipacije u svom Istraživanju o uslovima rada u tekstilnoj industriji u Srbiji, objavljenom tokom 2025. godine, podseća da su razorni uticaj na privredu Srbije imali raspad Jugoslavije, privatizacija, ratovi i embargo UN.
„Ove promene bitno su uticale i na strukturu tekstilne industrije koja je od domaćih proizvoda visokog kvaliteta dobro pozicioniranih i na svetskom tržištu, postala u potpunosti zavisna od lohn porudžbina , visoko ranjiva i nisko profitabilna“, navodi se u istraživanju.
Lohn proizvodnja ili „sistem spoljne prerade“ (Outward Processing Trade, OPT) je carinski režim koji omogućava kompanijama iz jedne zemlje da pošalju sirovine ili poluproizvode u drugu zemlju radi daljeg prerađivanja ili dorade, a zatim da gotove proizvode vrate u matičnu zemlju ili izvezu na druga tržišta bez plaćanja carina na uvezeni deo proizvoda. Cilj sistema je smanjenje troškova proizvodnje, pojašnjava se u istraživanju.
„Strukturna transformacija tekstilog sektora počinje u periodu od 2000. do 2005. godine, kada je bruto dodata vrednost (BDV) sektora rapidno smanjena, za gotovo 50 odsto, u odnosu na već značajno umanjeni BDP iz 2000. godine. Ovaj period je u celom industrijskom sektoru, pa tako i u tekstilnom obeležen gašenjem radnih mesta i masovnim otpuštanjima“, navode.
Revitalizacija sektora, kako ukazuju, počinje otvaranjem Srbije za direktne strane investicije 2002. godine, koji izjednačava prava i obaveze domaćih i stranih investitora u Srbiji, a „uz kombinaciju pravnog okvira i liberalizacije carinskog režima osigurava povlašćen status stranom kapitalu“.
U periodu od 2019. do 2023. godine ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u industriji tekstila, kože i obuće iznosio je 179,4 miliona evra, a najveći priliv zabeležen je u 2021. godini (61,5 miliona evra).
Dolazak velikih modnih brendova u Srbiju pomognut je potpisivanjem povoljnih trgovinskih sporazuma sa Evropskom unijom, snižavanjem cene radne snage usled decenija ekonomskog sunovrata, relativno dobrim geostrateškim položajem Srbije (nearshoring) i, kako se dodaje – rastućim subvencijama koje ostaju glavna taktika privlačenja stranih investicija.
„U svojoj postsocijalističkoj fazi, tekstilna industrija u Srbiji postoji jedino u okviru lanaca snabdevanja velikih modnih kompanija, lišena je kreativnosti i svedena na radno intenzivno štancovanje po modelu, gde je jedino važno koliki broj komada će se proizvesti na dnevnom nivou“, ukazuje CPE u ovom istraživanju.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U vlasništvu firmi više od 80.000 nekretnina: Državna preduzeća poseduju najveći broj

by bifadmin
Preduzeća kupuju nekretnine iz različitih poslovnih i finansijskih razloga, a motiv zavisi od delatnosti kojom se bave, strategije razvoja i načina upravljanja kapitalom. Proizvodne kompanije kupuju fabrike, hale, skladišta i zemljište, trgovci maloprodajne objekte, dok logističke firme ulažu u distributivne centre. Nekretnine su u ovom slučaju osnovni resurs za poslovanje, piše Biznis.rs.
„Najčešći razlog da se firma odluči na kupovinu nekretnine je uglavnom širenje poslovanja. Kako kompanija raste potrebni su joj novi proizvodni pogoni, kancelarije, skladišta ili poslovni prostori na drugim lokacijama. Sa druge strane poljoprivredna preduzeća kupuju oranice, voćnjake, vinograde i prateće objekte kako bi povećala proizvodnju. Zato kompanije iz agrara često imaju veliki broj pojedinačnih parcela evidentiranih kao zasebne nekretnine“, objašnjava Siniša Prokić, ekonomista koji se bavi konsaltingom, prenosi Biznis.rs.
Prema njegovim rečima, nekretnine se smatraju relativno sigurnim oblikom ulaganja, pa ih kompanije kupuju kako bi sačuvale vrednost kapitala ili ostvarivale prihod od izdavanja u zakup.
„Umesto dugoročnog plaćanja kirije, mnoge firme procenjuju da im je isplativije da budu vlasnici prostora u kojem posluju. Pritom nekretnine predstavljaju kvalitetno obezbeđenje za bankarske kredite, pa vlasništvo nad njima olakšava finansiranje novih investicija. Ponekad kompanija kupuje drugo preduzeće upravo zbog njegove imovine – zemljišta, poslovnih objekata ili atraktivnih lokacija, a ne samo zbog same delatnosti“, navodi sagovornik portala Biznis.rs.
Prokić ističe da veliki broj nekretnina ne znači nužno i veliku vrednost imovine.
„Jedna kompanija može imati hiljade katastarskih parcela male površine ili infrastrukturnih objekata, dok druga može posedovati svega nekoliko nekretnina čija je tržišna vrednost višestruko veća. Zato broj nekretnina pokazuje obim vlasništva, ali ne i njegovu ukupnu finansijsku vrednost“, ocenjuje ekonomista.

Državna preduzeća u Srbiji poseduju najveći broj nekretnina

Ukupno 82.887 nekretnina nalazi se u vlasništvu preduzeća i institucija u Srbiji, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall, prenosi Biznis.rs.
Analiza liste 20 najvećih vlasnika otkriva da se gro nepokretnosti nalazi u rukama države, lokalnih samouprava i javnih preduzeća, dok se među privatnim kompanijama izdvajaju uglavnom veliki sistemi iz energetike, poljoprivrede i prehrambene industrije.
Već pogled na prvih pet mesta pokazuje koliko je javni sektor dominantan:
Na samom vrhu nalaze se institucije lokalne samouprave – Grad Zrenjanin sa 4.333 nekretnine, Gradsko veće Jagodine sa 3.839, Gradska uprava Sombor sa 3.354 i Grad Beograd sa 3.060 nekretnina. Odmah iza njih nalazi se Elektrodistribucija Srbije sa 2.943 nepokretnosti, još jedno preduzeće u državnom vlasništvu.

Takav raspored nije iznenađenje, jer gradovi i opštine raspolažu velikim brojem poslovnih prostora, zemljišta, objekata javne namene, administrativnih zgrada, stanova i drugih nepokretnosti koje su godinama akumulirane u javnoj svojini.

Tek na šestom mestu pojavljuje se najveća privatna ili većinski privatna kompanija na listi – NIS sa 2.686 nekretnina. Iza njega slede Al Dahra Srbija, Serbia Zijin Copper, Delta Agrar, Sunoko i druge privatne kompanije koje raspolažu velikim brojem proizvodnih pogona, skladišta, zemljišta i poslovnih objekata.
To pokazuje da, iako privatne kompanije raspolažu značajnom imovinom, država i dalje kontroliše najveći deo poslovnih nekretnina kroz institucije i javna preduzeća.

Beograd – državna preduzeća dominiraju sa brojem nekretnina

Prvo mesto prema podacima bonitetne kuće CompanyWall zauzima Grad Beograd sa više od 3.000 nekretnina, a odmah iza njega nalazi se Elektrodistribucija Srbije sa gotovo istim brojem objekata.
Na listi su zatim DBK – Republika Srbija, AIK Beograd i Al Dahra Srbija.
Među pet najvećih vlasnika nekretnina u glavnom gradu čak tri su direktno povezana sa državom, dok dve predstavljaju privatni kapital.
Novi Sad – privatni kapital znatno zastupljeniji

Kada se posmatra Novi Sad, dominacija jedne kompanije je izrazita. NIS poseduje čak 2.686 nekretnina, što je više nego deset puta više od drugoplasiranog Sunoka, koji ima 227 nekretnina.

Odmah iza nalaze se Neoplanta sa 222, Agroglobe sa 160 i BB Minaqua sa 112 nekretnina. Razlika između NIS-a i svih ostalih kompanija pokazuje koliko je ova kompanija specifična po obimu svoje imovine.

Kragujavac – industrija bez velikih državnih sistema

Kragujevac pokazuje sasvim drugačiju sliku.
Najveći vlasnik nekretnina je preduzeće Napredak sa 186 objekata, dok već drugoplasirani Agromarket raspolaže sa svega 61 nekretninom.
Slede Ratarstvo sa 27, Energetika i Forma Ideale sa po 24 nekretnine.
U poređenju sa Novim Sadom, razlike su višestruke – vodeća kompanija u Kragujevcu ima gotovo petnaest puta manje nekretnina od vodeće kompanije u Novom Sadu. To ukazuje na znatno manju koncentraciju poslovne imovine, ali i na drugačiju privrednu strukturu grada.
Niš – javna preduzeća uz stečajne mase
Niš je po broju nekretnina vodećih kompanija još skromniji. Na prvom mestu nalazi se Fabrika pumpi Jastrebac u stečaju sa 81 nekretninom, dok Kopex Min-Liv ima 36. Gradska toplana i JKP Naissus raspolažu sa po 32 nekretnine, a Vagres Ing sa 31.
Zanimljivo je da se među najvećim vlasnicima nekretnina nalaze dva javna komunalna preduzeća, što pokazuje značaj komunalne infrastrukture u ukupnoj strukturi poslovne imovine grada.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Akcize na gorivo od danas smanjene 10 odsto

by bifadmin

U Srbiji će od danas do 19. jula akcize na derivate nafte biti smanjene za dodatnih 5% tako da će ukupno umanjenje akciza biti 10%.

Privremeni iznosi akciza za olovni benzin iznosiće 68,90 dinara po litaru, bezolovni benzin 64,80 dinara po litaru i za gasna ulja (dizel) 66,64 dinara po litaru.

Vlada Srbije usvojila je Odluku o privremenom smanjenju iznosa akciza na derivate nafte za dodatnih pet odsto do 19. jula zbog povećanja proizvođačkih cena naftnih derivata usled rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Krediti u Srbiji porasli 15 odsto za godinu dana

by bifadmin

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji iznosili su 4.626 milijardi dinara na kraju juna, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na maj, objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS).

Najveći rast među pozajmicama građanima od 3,7 odsto imali su potrošački krediti.

Ukupan dug prema bankama bio je veći za 15 odsto u odnosu na isti mesec 2025. godine.

Krediti pravnih lica iznosili su oko 2.426 milijardi dinara i za 2,1 odsto su bili veći nego prethodnog meseca, a pozajmice preduzetnika su uvećane 1,2 odsto, na oko 100,9 milijardi dinara.

Dug građana bankama bio je veći 1,3 odsto i iznosio je oko 2.099 milijardi dinara. Za godinu dana dug građana porastao je za 19,2 odsto.

Među kreditima stanovništva gotovinski su bili veći 1,4 odsto u odnosu na prethodni mesec, potrošački za 3,7 odsto, stambeni krediti za 1,2 odsto, zajmovi za refinansiranje 3,5 odsto, a poljoprivredni su smanjeni 0,3 odsto.

Građani Srbije su se u junu za gotovinske kredite zaduživali 20,5 odsto više nego godinu ranije, pa su po osnovu keš pozajmica poslovnim bankama dugovali 1.031 milijardu dinara.

Zaduživanje po osnovu stambenih i kredita za adaptaciju povećano je za 19 odsto za godinu dana, a ukupno dugovanje na ime ovih kredita u junu je iznosilo 887,61 milijardu dinara.

Ukupno učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosilo je 1,9 odsto. Najveća docnja u junu zabeležena je kod preduzetnika – 3,3 odsto, zatim kod pravnih lica – 2,5 odsto, dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, budući da je učešće docnje građana iznosilo 1,1 odsto.

Izvor: BizSrbija

Foto: SergeyNivens, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Državni dugovi i jeftinije zlato istanjili devizne rezerve: Na kraju juna manje za 363 miliona evra

by bifadmin

Neto devizne rezerve Srbije (bruto devizne rezerve umanjene za novac koji komercijalne banake polažu kao obaveznu rezervu, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima) na kraju juna iznosile su 25.056 miliona evra. U odnosu na kraj maja manje su za 362,8 miliona evra, saopštiola je danas NBS.

Bruto devizne rezerve su na kraju juna 2026. godine iznosile 29.608,9 miliona evra. U odnosu na kraj maja smanjene su za 273,2 miliona evra.

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 164,3 odsto i 6,8 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, kažu iz centalne banke.

Najveći prilivi u devizne rezerve tokom juna ostvareni su po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 270 miliona evra (s tim da je kupovina od 135,0 miliona evra ugovorena krajem juna, a izvršena/saldirana je, odnosno imala efekat na priliv deviza u julu), izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 255 miliona evra, kao i po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija i po drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 88,4 miliona evra.

Prilivi u devizne rezerve bili su više nego dovoljni da nadomeste odlive koji su realizovani po osnovu izmirenja deviznih obaveza države, odnosno vraćanja deviznih dugova u ukupnom iznosu od 411,8 miliona evra.

Na smanjenje deviznih rezervi uticali su neto tržišni efekti koji su bili negativni u iznosu od 474,9 miliona evra, i posledica su kretanja na međunarodnim tržištima – smanjenja cene zlata u američkim dolarima za oko 11,4%, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za 2,2%.

Zlato, u tonama, rekordno

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi su na kraju juna iznosile rekordnih 54.565 kilograma i imale su vrednost od 6,2 milijarde evra, što je činilo 20,9% bruto deviznih rezervi.

Tokom juna količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 250,9 kilograma, kupovinom 20 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Ziđin Koper Vrednost zlatnih rezervi je u junu smanjena za 617,7 miliona evra usled delovanja tržišnih faktora (smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 11,4% i jačanja američkog dolara u odnosu na evro za 2,2%).

Posmatrano od početka godine, vrednost zlatnih rezervi je povećana za 4,8 miliona evra, kupovinom 2,1 tone zlata i usled delovanja tržišnih faktora (smanjenje vrednosti fine unce zlata u američkim dolarima za oko 6,5%, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za oko 3,0% na međunarodnom tržištu).

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 1.930,9 miliona evra, dok je od početka godine obim trgovine devizama iznosio 5.100,7 miliona evra.

U junu 2026. godine vrednost dinara bila je gotovo nepromenjena u odnosu na evro, dok je tokom prvih šest meseci 2026. godine dinar nominalno oslabio prema evru za 0,1%.

Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu u junu neto kupila 405 miliona evra.

Od početka godine, na međubankarskom deviznom tržištu Narodna banka Srbije je neto prodala 755 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

Izvor: BizSrbija

Foto: konradbak, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Kada je roditeljima najteže sa decom?

by bifadmin
Iako se odrastanje često pamti kao izazovno razdoblje, novo istraživanje pokazuje da su godine viših razreda osnovne škole bile podjednako, ako ne i teže, za same roditelje.
Studija Univerziteta Arizona Stejt otkrila je da su majke dece u dobi od 12 do 14 godina prijavljivale viši nivo stresa i depresije, nego majke dece drugih uzrasta, pa čak i one koje imaju novorođenčad.
Studija objavljena u časopisu „Developmental Psychology“ pratila je više od 2.200 visokoobrazovanih majki i njihove dece, od odojčadi, do odrasle dobi. Istraživanjem se procenjivala dobrobit roditelja, njihove roditeljske veštine i uopšteni osećaji prema deci.

Istraživači su zaključili da su roditelji dece u višim razredima osnovne škole, u dobi od 12 do 14 godina, prolazili kroz najteže razdoblje. Roditelji predtinejdžera bili su najviše pod stresom i depresivni, a opšta dobrobit bila je bolja čak i kod majki novorođenčadi.

Pretpostavka je jednostavna: briga za bebe i malu decu fizički je iscrpljujuća, ali pravi teret nastaje kada se potrebe deteta s fizičkih prebace na mentalne i emocionalne.

„Kako se deca približavaju pubertetu, izazovi roditeljstva postaju daleko složeniji, a ulozi su puno veći ako stvari krenu po zlu“, izjavila je profesorka u penziji sa Univerziteta Arizona Stejt, Sunija Lutar.

Brojni su razlozi zašto su viši razredi osnovne škole neuporedivo zahtevniji: hormoni divljaju zbog puberteta, deca postaju svesna društvenog statusa, počinje se formirati njihov pojam o sebi, a pritisak za uspehom u školi raste. Uz to, doživljavaju i prve nalete nezavisnosti, što može dovesti do loših odluka.

Stari pristupi više ne deluju

Roditelji probleme dece u višim razredima osnovne škole ne mogu rešavati na isti način kao kad su bili mali.

„Majke su u suštini prve koje reaguju na dečju neposlušnost, a sada moraju otkriti kako najbolje pružiti utehu i ohrabrenje, s obzirom na to da stari načini poput zagrljaja, blagih rieči i priča za laku noć više ne funkcionišu“, rekla je Lutar.

To u osnovi znači da je ovo razdoblje najteže za roditelje jer se od njih traži da odgovore na stvarne probleme svoje dece. A kao što je poznato, stvarni se problemi ne mogu rešiti obećanjem sladoleda ili dodatnih pola sata gledanja televizije.

Izvor: Index.hr/021.rs
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
PromoVesti

Inovativni svet čokolade: savremena proizvodnja iz zapadne Srbije koja osvaja kontinente

by bifadmin

U vremenu kada se ukusi sve brže menjaju, Nelino čokolade spajaju savremene trendove, pažljivo birane sastojke i onu jednostavnu radost zbog koje se čokoladi uvek vraćamo.

Čokolada je nekada bila jednostavan izbor. Znali smo omiljeni ukus, birali poznato pakovanje i vraćali se onome što nam je blisko. Danas je svet čokolade mnogo raznovrsniji. Potrošači i dalje vole ukuse kojima veruju, ali sve češće traže i nešto novo, od zanimljivih kombinacija i bogatijih tekstura, do kvalitetnih sastojaka, praktičnih formata i proizvoda koji se prirodno uklapaju u tempo svakodnevice, ali i u one trenutke kada nam je potrebno malo zadovoljstva.

Upravo na tom spoju poznatog i novog razvija se priča Nelino brenda, čokolade koja ne nastaje samo kao odgovor na trend, već kao rezultat dugogodišnjeg ulaganja u znanje, savremenu tehnologiju, kvalitet i razumevanje potrošača. Iako se Nelino danas sve snažnije predstavlja domaćim kupcima, iza brenda stoji iskustvo stečeno na različitim inostranim tržištima i stalno praćenje onoga što kupci očekuju od savremene čokolade. Sada i domaći potrošači imaju priliku da upoznaju proizvode razvijane sa ambicijom da odgovore na visoka očekivanja različitih svetskih tržišta.

Kvalitet koji nastaje iz znanja, sastojaka i savremene proizvodnje

Važan deo razvoja Nelino proizvoda jeste moderna tehnologija koja prati visoke standarde i oslanja se na savremene procese, kontrolu kvaliteta i pažljivo odabrane sastojke. Vrhunske svetske sirovine, među kojima su mleko iz Evropske unije, kakao buter, kakao masa visokog kvaliteta i pažljivo birani lešnici, čine osnovu na kojoj nastaju Nelino čokolade.

Saradnja sa Barry Callebaut, jednim od vodećih svetskih imena u industriji čokolade, dodatno potvrđuje usmerenost kompanije ka doslednom kvalitetu, pouzdanosti i standardima koji su važni na međunarodnom tržištu. Takav pristup pokazuje da se čokolada visokog kvaliteta danas razvija i proizvodi i u Srbiji, kroz domaći brend koji spaja međunarodno iskustvo, pažljivo odabrane sirovine i razumevanje savremenog kupca.

Od porodične priče do čokolade prisutne u 22 zemlje

Kompanija Nelly razvijala se postepeno, od 1994. godine, kada je poslovanje počelo sa jednim zaposlenim i jednom prodajnom jedinicom, do savremene automatizovane fabrike čokolade sa više od 250 zaposlenih. Kontinuirana ulaganja u proizvodnju, širenje asortimana i razumevanje tržišta omogućili su stvaranje stabilnog brenda u kategoriji u kojoj potrošači brzo prepoznaju razliku između standardnog proizvoda i čokolade iza koje stoje znanje, iskustvo i pažljivo razvijen ukus.

Iz kompanije Nelly ističu da domaće tržište ima posebno važnu ulogu u novoj fazi razvoja brenda u Srbiji, zasnovanoj na kvalitetu, prepoznatljivim ukusima i vrednostima koje stoje iza Nelino čokolada.

„Za nas u kompaniji Nelly, tržište Srbije danas predstavlja važan prostor za izgradnju odnosa sa potrošačima. Taj odnos gradimo kroz predstavljanje kvaliteta, procesa, ukusa i vrednosti koje stoje iza proizvoda. Domaći kupac danas je informisaniji, otvoreniji prema novim iskustvima i spremniji da prepozna razliku između proizvoda koji samo prati trend i proizvoda koji trend razume, razvija i prilagođava stvarnim navikama ljudi. Naš rast, širok asortiman i poverenje tržišta tokom godina najbolji su dokaz pravca u kojem se kompanija razvija“, poručuju iz kompanije Nelly.

Važan deo tog procesa čini i visok stepen automatizacije proizvodnje, uveden kroz višemilionske investicije, obezbeđene iz kredita evropskih banaka, u vrhunsku evropsku opremu. Ljudska ruka ne dolazi u direktan kontakt sa proizvodom tokom ključnih faza izlivanja i pakovanja, čime se obezbeđuju visoki higijenski standardi, ujednačen kvalitet i pouzdanost čokolade koja je danas prisutna u 22 zemlje sveta.

„Ova ulaganja za nas predstavljaju potvrdu posvećenosti kvalitetu, efikasnosti i savremenoj proizvodnji. Želimo da potrošačima ponudimo čokoladu koja ima stabilan kvalitet, pažljivo razvijen ukus i vrednost kojoj se vraćaju“, dodaju iz kompanije.

Inovacija koja počinje od razumevanja potrošača

Inovacije u svetu čokolade ne nastaju samo u velikim svetskim centrima. Nastaju tamo gde se pažljivo prate navike potrošača, gde se razume šta određeni ukus čini privlačnim i gde postoji spremnost da se tehnologija, sastojci i kreativnost spoje u proizvod koji ima jasnu svrhu. U slučaju Nelino brenda, to je zapad Srbije i Loznica, mesto u kojem se savremena proizvodnja povezuje sa idejom porodice, bliskosti, lokalne zajednice i ukusa koji ljude okuplja.

Posebnu ulogu u ovom procesu ima tehnološki tim kompanije, koji godinama doprinosi razvoju novih receptura i povezuje tržišne trendove, tehnološke mogućnosti proizvodnje i ono što potrošači danas očekuju od čokolade. Kako ističu iz kompanije, razvoj novih ukusa više nije samo pitanje dobre ideje, već pažljivo vođen proces koji obuhvata praćenje globalnih trendova, izbor kvalitetnih sastojaka, laboratorijska testiranja, interne degustacije i proveru proizvoda kroz mišljenja potrošača i poslovnih partnera.

„Danas nije dovoljno napraviti čokoladu dobrog ukusa. Potrošači traže složenije proizvode, više tekstura, zanimljiva punjenja i jasniji doživljaj u svakom zalogaju. Zato u razvoju novih proizvoda spajamo iskustvo, kreativnost i savremenu tehnologiju, uz stalnu brigu o stabilnom kvalitetu, sigurnosti proizvoda i ukusu kojem će se kupci vraćati“, navodi tehnološki tim kompanije Nelly.

Upravo se kroz taj pristup vidi koliko se razvoj čokoladnih proizvoda promenio poslednjih godina. Od jednostavnijih receptura i poznatih ukusa, tržište se pomerilo ka višeslojnim čokoladama koje kombinuju različita punjenja, teksture i sastojke, od orašastih plodova, keksa, vafla i karamele, do voćnih krema, proteinskih punjenja, desertnih kombinacija i savremenih linija poput Dubai style čokolade. Za Nelino, takav razvoj nije samo praćenje trenda, već način da se potrošačima ponude proizvodi koji imaju karakter, prepoznatljiv kvalitet i savremen čokoladni doživljaj.

Ukusi koji prate različite generacije i trenutke

Raznovrsnost Nelino asortimana najbolje se vidi kroz ukuse i formate koji odgovaraju različitim generacijama, navikama i prilikama. Nelino Kids mlečna čokolada sa crnim keksom osmišljena je za porodične trenutke i svakodnevna mala zadovoljstva, dok Dubai čokolada u formatu od 62 grama odgovara potražnji za bogatijim, slojevitijim i vizuelno atraktivnim ukusima.

U istom praktičnom formatu dostupne su i mlečne čokolade sa crnim keksom, kao i Nugat varijante, namenjene potrošačima koji traže spoj poznatog ukusa, modernog pristupa i lako dostupnog čokoladnog iskustva. Novi ukusi dodatno proširuju ovu priču, pa se u Nelino ponudi izdvajaju i cheesecake čokolade, koje donose kremast, desertni doživljaj inspirisan omiljenim poslasticama, zatim Nelino biskvit karamela čokolada, namenjena onima koji vole puniji zalogaj, bogat spoj biskvita i karamele, kao i praline, koje u asortiman unose elegantniji, pažljivo oblikovan čokoladni format za posebne trenutke i poklanjanje.

Savremeno čokoladno iskustvo iz Srbije

Nelino u Srbiji donosi čokoladno iskustvo koje spaja prepoznatljiv ukus, aktuelne potrebe tržišta i kvalitet razvijan za međunarodna tržišta. To je priča o domaćoj kompaniji koja je rasla postepeno, ulagala u proizvodnju, znanje i ljude, pratila promene u navikama potrošača i razvijala proizvode koji danas odgovaraju različitim ukusima, generacijama i prilikama.

 

 

Zato Nelino čokolade ne predstavljaju samo još jedan izbor na polici. One su spoj savremene proizvodnje, pažljivo razvijenih receptura, kvalitetnih sastojaka i razumevanja onoga što potrošači zaista žele od čokolade. Od porodičnih trenutaka i svakodnevnih malih zadovoljstava, do bogatijih, slojevitijih i vizuelno atraktivnih ukusa, Nelino donosi dokaz da se čokolada savremenog kvaliteta danas razvija i proizvodi upravo ovde, u Srbiji.

 

 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kineski humanoidni roboti: Na sceni blistaju, na poslu još zaostaju

by bifadmin

Potražnja je, kaže, brzo porasla. Za 3.000 juana, odnosno oko 443 dolara dnevno, klijenti mogu iznajmiti humanoidnog robota da privlači pažnju na sajmovima, nastupa na događajima ili čak učestvuje u režiranju bračne prosidbe.

Ali njegov posao je otkrio i ono što viralni snimci kineskih robota koji plešu, trče i izvode akrobacije uglavnom ne pokazuju: tehnologija koja se snažno promoviše i dalje je godinama udaljena od toga da zamijeni ljudski rad, bilo u fabrikama ili domaćinstvima.

“Tržište prodaje humanoidnih robota još se nije zaista pokrenulo, jer današnji roboti i dalje ne mogu da funkcionišu samostalno – u suštini su prevelike igračke”, rekao je Ai Lin za CNN.

Ipak, Peking ulaže milijarde dolara u humanoidne robote, posmatrajući ih kao stratešku tehnologiju koja bi mogla povećati produktivnost u trenutku kada kineski ekonomski rast usporava, a radna snaga se smanjuje. Uspjeh u ovoj industriji mogao bi Kini donijeti i važnu prednost u trci sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim rivalima u oblasti vještačke inteligencije i naprednih tehnologija.

“Industrijske kapacitete tradicionalno su kontrolisale zemlje poput Njemačke, Japana i SAD-a”, rekao je Lian Jye Su, glavni analitičar za vještačku inteligenciju i humanoidne robote u istraživačkoj firmi Omdia. “Ali kod humanoida postoji rijetka prilika da cijeli svijet upravo u Kini traži sljedeći veliki tehnološki iskorak.”

Jedna fabrika robota u Pekingu planira da do kraja 2026. isporuči 10.000 jedinica, a do 2030. čak 500.000, što je u skladu sa ambicijom industrije da humanoidne robote uvede u masovnu proizvodnju.

Potencijal tržišta je ogroman. Investiciona banka Morgan Stanley procjenjuje da bi do 2050. u upotrebi moglo biti milijardu humanoidnih robota, što bi predstavljalo tržište vrijedno više od pet biliona dolara, iako se masovnije usvajanje te tehnologije ne očekuje prije naredne decenije.

Dominacija Kine

Kina već dominira u proizvodnji i primjeni industrijskih robota, poput robotskih ruku u fabrikama. Njeni proizvođači humanoidnih robota prošle godine su činili ubjedljivu većinu globalnih isporuka androida, daleko ispred američkih konkurenata kao što su Tesla i Figure AI.

Ranije ovog mjeseca, Peking je pokrenuo nacionalnu inicijativu za ubrzavanje primjene humanoidnih robota u stvarnom okruženju, sa ciljem da ih do kraja godine uključi u više od 100 “visokovrijednih scenarija primjene”.

“Mislim da će daleko najveća konkurencija za humanoidne robote dolaziti iz Kine”, rekao je izvršni direktor Tesle Ilon Mask tokom januarskog razgovora o poslovnim rezultatima kompanije. Nakon više odlaganja, Teslin humanoid Optimus trebalo bi da uđe u proizvodnju kasnije ove godine.

Iznajmljivanje kao najbrži biznis-model

Za Ai Lina je presudan trenutak bio nastup humanoidnih robota na Spring Festival Gala programu, jednom od najgledanijih televizijskih događaja u Kini.

“To me je navelo da shvatim da će roboti vjerovatno imati široku primjenu u budućnosti”, rekao je.

Spektakl je podstakao preduzetnike poput njega da pokušaju unovčiti rastuću popularnost tehnologije. Budući da se maloprodajne cijene humanoidnih robota kreću od oko 19.000 dolara za osnovne modele do više od 100.000 dolara za naprednije verzije, iznajmljivanje je postalo dostupnija opcija.

Na kineskim društvenim mrežama pretrage za humanoidnim robotima otvaraju lavinu influensera i malih firmi koje nude usluge iznajmljivanja. Prema navodima državnih medija, u Kini sada postoji više od 153.000 kompanija koje se bave iznajmljivanjem robota.

Jedan od vodećih kineskih proizvođača, AGIBOT, prošle godine je pokrenuo posebnu firmu za iznajmljivanje pod nazivom SHAREBOT i procijenio da bi tržište iznajmljivanja robota do kraja 2026. moglo dostići vrijednost od 1,5 milijardi dolara.

Preko online platforme, klijenti mogu iznajmiti humanoida za najmanje 3.500 juana dnevno, odnosno oko 517 dolara, uključujući troškove isporuke i ljudskog operatera koji pomaže u upravljanju i programiranju mašine. Za tri mjeseca od pokretanja platforme zabilježeno je više od 5.500 narudžbi.

Iznajmljivanje nije samo izvor prihoda, već omogućava robotima da uđu u realne scenarije, kaže Li Yiyan, izvršni direktor SHAREBOT-a.

“To na kraju pomaže robotima da brže pređu put od pukih izložbenih eksponata do masovne primjene”, rekao je.

Slično je razmišljala i 52-godišnja Zhao Xiaohong iz provincije Jiangsu, koja je prošle godine kupila osam humanoidnih robota za iznajmljivanje, ocjenjujući da je to “najbrži način da se tehnologija kratkoročno monetizuje”.

Međutim, vlasnici ovih biznisa već primjećuju da cijene iznajmljivanja počinju da padaju kako se gubi početni efekat iznenađenja.

“Ljudi počinju da osjećaju zamor kada tehnologija stagnira i prestane da napreduje, dok je tržište preplavljeno sličnim tipovima robota”, rekla je Zhao.

Na sceni blistaju, na poslu još zaostaju

Razlika između spektakla i stvarne upotrebljivosti možda se najjasnije vidi u Yizhuangu, tehnološkom centru na jugoistoku Pekinga.

U futurističkom izložbenom centru, koji je postao redovna stanica za delegacije i ture koje organizuju vlasti, robotski psi izvode tradicionalni kineski ples lava, dok humanoid u dresu Majkla Džordana ubacuje slobodna bacanja.

Ali nedaleko od tih impresivnih demonstracija nalazi se zaseban, državno podržan objekat koji pokazuje zašto roboti i dalje ne mogu mnogo više od dobro uvježbanog nastupa.

Unutra, više od 120 humanoida stoji u urednim redovima. Svaki od njih ponavlja tačno određeni zadatak – od sortiranja paketa i mijenjanja pelena do sipanja kokica – dok ih ljudski treneri usmjeravaju ručnim kontrolerima.

Uspostavljanje desetina sličnih centara širom Kine pokazuje jedan od ključnih izazova industrije humanoidnih robota: uprkos brzom razvoju vještačke inteligencije, robotima i dalje nedostaju ogromne količine podataka iz fizičkog svijeta kako bi postali zaista sposobni radnici.

Kineski proizvođači humanoida plaćaju firmama poput X-Humanoida i do 150 dolara po satu za podatke o fizičkoj interakciji, u zavisnosti od složenosti zadataka, rekao je Jiang Weilai, rukovodilac tog centra.

Pored podataka, problem je i hardver.

Marco Wang, analitičar za kinesku robotiku u istraživačkoj firmi Interact Analysis, kaže da su, na primjer, robotske šake među tehnički najmanje spremnim komponentama.

“Morate smjestiti mnogo funkcionalnosti u komponentu približne veličine i težine ljudskog zgloba. Kada toliko dijelova upakujete u tako mali prostor, odvođenje toplote postaje veliki izazov”, objasnio je Wang.

Zbog toga robotske šake imaju visoke troškove proizvodnje, slabiju otpornost na udarce, kratak radni vijek i ne postoje gotova inženjerska rješenja na koja bi se proizvođači mogli osloniti.

Zato najveći dio potražnje za humanoidnim robotima u Kini i dalje dolazi od države, dok je samo mali broj njih stigao do fabričkih pogona, uglavnom kroz pilot-projekte.

Čak i kod vodećih proizvođača, produktivnost robota i dalje zaostaje za ljudskim radnicima. UBTECH, jedna od najvećih kineskih kompanija za humanoidne robote, saopštila je CNN-u da njeni najnapredniji modeli mogu dostići oko 80 odsto ljudske produktivnosti, ali samo u određenim zadacima, poput slaganja kutija i sortiranja paketa.

Kina računa na automatizovanu budućnost

Uprkos ograničenjima, Kina ostaje izrazito optimistična u pogledu automatizovane budućnosti.

Prihvatanje tehnologije vidi se u sve češćem prisustvu robota u svakodnevnom životu. U Hangdžouu, robotski saobraćajni policajci usmjeravaju vozila na prometnim raskrsnicama. U parkovima se mogu vidjeti ljudi koji šetaju humanoide poput kućnih ljubimaca. U velikim gradovima kao što su Peking, Šangaj i Šenžen, roboti prave kafu, toče pivo ili izdaju ljekove.

“Možda i dalje djeluju pomalo nespretno, ali su počeli da ulaze u javni prostor”, rekla je Joy Zhang, analitičarka francuske banke BNP Paribas.

To ne znači nužno da su kineski humanoidni roboti tehnološki ispred Teslinog Optimusa, ali pokazuje drugačiji kineski pristup: rana primjena i pristupačnije cijene treba da podstaknu šire usvajanje, objašnjava Zhang.

Taj pristup ubrzao se nakon što je Peking 2023. objavio politički dokument posvećen humanoidnim robotima, predstavljajući ih kao “sljedeći disruptivni proizvod” poslije računara, pametnih telefona i električnih vozila.

“Brza evolucija tehnologije humanoidnih robota učinila ju je novim vrhom tehnološke konkurencije, novom granicom budućih industrija i novim motorom ekonomskog rasta”, navedeno je u dokumentu.

Oslanjajući se na snažnu proizvodnu bazu i lanac snabdijevanja razvijen kroz industriju električnih vozila, kineski proizvođači uspjeli su da povećaju proizvodnju i istovremeno brže obaraju cijene. Prema podacima istraživačke firme TrendForce, u Kini već postoji više od 140 proizvođača humanoidnih robota.

Ali prenatrpano tržište i još ograničena stvarna potražnja stvaraju problem za mnoge kompanije koje pokušavaju da ostvare održiv povraćaj investicije.

“Mnogi igrači iz drugog reda od prošle godine bilježe oštar pad finansiranja i investicione aktivnosti”, rekao je PK Tseng, istraživački menadžer u TrendForceu.

Kako se tržište iznajmljivanja humanoidnih robota hladi, a početno uzbuđenje jenjava, sve su glasnija upozorenja da se u industriji stvara balon.

“Industrija je do određene mjere namjerno prenaglašena kako bi se ispričala priča o tome koliko je Kina snažna u novim tehnologijama”, ocijenio je Su iz Omdije, dodajući da se od početka godine primjećuje blagi pad interesovanja tržišta za ovaj sektor.

On očekuje da će se industrija vremenom konsolidovati oko nekoliko velikih igrača, dok će ostali opstajati zahvaljujući subvencijama lokalnih vlasti ili podršci drugih finansijera.

Unitree kao simbol kineskih ambicija

Najjasniji simbol kineskih ambicija možda je Unitree, kompanija iz Hangdžoua čiji su roboti postali viralna senzacija, posebno nakon što su ove godine ponovo privukli pažnju publike na Spring Festival Gala programu izvođenjem kung-fu tačaka.

Unitree se profilisao kao najveći svjetski proizvođač humanoidnih robota i priprema se za izlazak na berzu u Šangaju kasnije ove godine. Tokom nedavne posjete njegovom sjedištu u Hangdžouu, zaposleni su istovremeno dočekivali delegaciju kupaca iz Malezije i predstavnike kineskih vlasti.

Ipak, čak i kod ovog predvodnika industrije, ograničenja današnje tehnologije ostaju očigledna. Istraživačke i obrazovne institucije čine većinu prodaje, dok industrijska primjena i dalje predstavlja manje od 10 odsto.

Na pitanje kada će Unitree roboti moći da budu raspoređeni na proizvodnim linijama, menadžerka za odnose s javnošću Yolanda Xie odgovorila je oprezno.

“To će vjerovatno zavisiti od tehnoloških proboja i ukupnog razvoja industrije”, rekla je.

Drugim riječima, humanoidni roboti u Kini već jesu spektakl, marketinški alat i državna tehnološka ambicija. Ali put od pozornice do fabrike, kancelarije ili domaćinstva biće znatno duži nego što sugerišu viralni snimci.

Izvor: Investitor.me
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Sme li banka SMS poruke da zameni push notifikacijama kojima obaveštava klijente

by bifadmin
Većina korisnika tekućih računa, sa redovnim prihodima, opredelila se da putem klasičnih SMS poruka bude obaveštena o svakom prilivu i odlivu novca. Danas sve više banaka svojim klijentima uvodi i takozvane push notifikacije, koje idu kroz aplikacije mobilnog bankarstva, što nekima od njih – ne odgovara. Sme li banka da vas sa SMS poruka “prebaci” na “onlajn obaveštavanje”? Prema odgovoru Narodne banke Srbije – sme. Važno je samo da se poštuje potpisani ugovor između banke i klijenta, i da se svaka promena najavi – na vreme.
Redakciji N1 javio se klijent OTP banke navodeći da je, od 1. jula, banka korisnicima ukinula besplatna SMS obaveštenja o promenama na tekućem računu. Umesto toga korisnike je, kaže, usmerila na korišćenje takozvanih push notifikacija putem mobilne aplikacije banke, piše N1.
Dok korisnik tvrdi da mu je uvedeno isključivo onlajn obaveštavanje putem push notifikacija, u OTP banci za portal N1 ističu da banka nije ukinula mogućnost slanja SMS poruka za promene po računima uključenim u paket, i da je i dalje raspoloživ servis koji klijenti mogu da koriste po istim uslovima kao i pre 1. jula 2026. godine.

„U zavisnosti od odabranog paketa računa, SMS obaveštenja su bez naknade za pakete Prestiž, Fluo i Eminent ili sa ograničenim brojem poruka bez naknade za paket Praktik, dok se za sve dodatne poruke, kao i kod ostalih paketa, primenjuje naplata po važećim tarifama, kao i ranije. Važno je napomenuti da je na klijentu da odluči da li želi da aktivira SMS obaveštenja, kao i do sada“, ističu u OTP banci za portal N1.

Sa druge strane, kako dodaju, push notifikacije kroz mobilnu aplikaciju OTP banke su potpuno bez naknade za sve klijente, bez obzira na paket računa koji koriste.

„Na taj način svaki klijent može da dobija notifikacije o promeni po računu i time da ima još bolji uvid u svoje transakcije“, dodaju.
Push notifikacije, inače, predstavljaju direktna obaveštenja koja korisnik prima na ekranu svog mobilnog telefona putem mBanking (mobilne) aplikacije, za šta je potrebna i internet veza.

Jesu li blagovremeno obavešteni o promeni

Na opasku čitaoca koji se javio redakciji N1 da korisnici nisu na vreme bili obavešteni o ovoj novini, u OTP banci kažu da su 17. aprila 2026. prvi put obavestili klijente da će od 30. juna 2026. biti preusmereni na push notifikacije.
„Korisnike mobilnog bankarstva smo podsetili na početak primene ove promene 30. juna. Time je zakonom propisan rok za blagovremeno obaveštavanje korisnika o izmenama uslova poslovanja u potpunosti ispoštovan. Ali, imajući u vidu navike klijenata, predvideli smo da svako jednostavno može da ponovo aktivira SMS notifikacije kroz mobilnu aplikaciju banke ili u ekspozituri ukoliko tako želi“, navode u ovoj banci.

Ko nema mobilnu aplikaciju – ima SMS

Ova promena se, ističu, odnosi na klijente koji su ugovorom registrovani za elektronsko i/ili mobilno bankarstvo i koriste SMS obaveštenja. Klijenti koji nisu ugovorom registrovani za mobilnu aplikaciju, kažu – nisu obuhvaćeni.
„Dodatno, banka kontinuirano radi na edukaciji i podršci klijentima koji su registrovani, a ne koriste aktivno mobilnu aplikaciju ili bankomate i druge digitalne kanale. Posebna pažnja posvećuje se sugrađanima kojima je prelazak na digitalne servise veći izazov, imajući u vidu da digitalni kanali značajno pojednostavljuju svakodnevno korišćenje bankarskih proizvoda i usluga“, navode u OTP banci.
Klijenti, kako ističu, imaju punu slobodu izbora – mogu ponovo da aktiviraju SMS notifikacije, po uslovima koji su važili i pre.
„Push notifikacijama smo informacije o promenama na računima uključenim u paket učinili dostupnim svima bez naknade, dok su u prethodnom periodu SMS servise klijenti sporadično koristili“, objašnjavaju.

Šta kažu u Narodnoj banci Srbije

U Narodnoj banci Srbije ističu da Zakon o platnim uslugama ne propisuje obavezu banke da korisnike o promenama po platnom računu obaveštava putem SMS poruka, niti propisuje obavezu banke da korisniku omogući izbor između različitih kanala obaveštavanja, kao što su SMS poruke i obaveštenja putem mobilne aplikacije.
„Način obaveštavanja korisnika i sredstva komunikacije između korisnika i banke uređuju se ugovorom koji se zaključuje između banke i korisnika. Banka je dužna da korisnicima informacije u vezi sa platnim računom i izvršenim platnim transakcijama pruža u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorom, kao i da ih, ukoliko menja ugovorene uslove poslovanja koji se odnose na način obaveštavanja, o tome blagovremeno obavesti i postupi u skladu sa Zakonom o platnim uslugama“, ističe NBS.

U praksi se, dodaju, koriste različiti načini obaveštavanja korisnika o promenama po računu, uključujući SMS poruke i obaveštenja putem mobilne aplikacije.

Izbor načina obaveštavanja koji će banka ponuditi svojim korisnicima predstavlja deo njenog poslovnog modela i ugovora koji zaključuje sa korisnikom, uz obavezu da postupa u skladu sa važećim propisima.

Kada je reč o konkretnom slučaju OTP banke, Narodna banka Srbije ne komentariše pojedinačna rešenja koja banke primenjuju prilikom pružanja svojih usluga. Informacije o konkretnom načinu obaveštavanja korisnika i uslovima korišćenja te usluge može dati sama banka. Narodna banka Srbije, u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, prati primenu propisa od strane banaka i, ukoliko utvrdi nepravilnosti, preduzima zakonom propisane mere“, poručuju iz centralne banke.

Bez promene uslova za korišćenje SMS servisa

U OTP banci ističu da su, i nakon 1. jula, SMS servisi dostupni po istim uslovima kao i ranije, u zavisnosti od odabranog paketa računa, po zvaničnom tarifniku koji se može naći na sajtu banke (tarifnici nose datum od 5. maja 2026 – prim. nov).
„Nije bilo promena uslova, niti cena za korišćenje SMS servisa“, ponavljaju.

Pitanje bezbednosti

Korisnik OTP banke koji se javio redakciji izražava sumnju po pitanju bezbednosti, tačnije, navodi da „push obaveštenje zavisi od rada aplikacije, internet veze, operativnog sistema i servera banke“.
„To obaveštenje može da ne bude isporučeno, može da nestane ili da bude obrisano. Sa druge strane, SMS poruka ostaje trajno sačuvana na telefonu korisnika i predstavlja dokaz da je određena transakcija izvršena ili da je došlo do određene promene na računu“, navodi.
To je, kako je istakao, posebno važno u situacijama kada dođe do zloupotrebe računa, neovlašćenih transakcija ili pogrešno izvršenih plaćanja – „korisnik tada raspolaže dokazom koji može priložiti uz prigovor banci“.
„Ako je jedini izvor informacija push notifikacija, korisnik postaje potpuno zavisan od informacionog sistema banke, što stvara ozbiljan rizik i ostavlja prostor da ne može blagovremeno da zaštiti svoja prava“, navodi korisnik.
U OTP banci ističu da razumeju da pojedini korisnici preferiraju SMS obaveštenja.
„Poštujemo pravo svakog klijenta da izabere kanal obaveštavanja koji mu najviše odgovara. Zato ističemo da SMS servis ostaje dostupan pod istim uslovima kao i do sada, svim korisnicima koji se za taj servis opredele“, kažu u banci.
Push notifikacije, dodaju, predstavljaju standardan način komunikacije koji danas koriste finansijske institucije širom sveta.
„Pored toga što omogućavaju brzu dostavu informacija bez dodatnih troškova za korisnika, one se šalju kroz zaštićeno digitalno okruženje bankarske aplikacije“, navode u OTP-u.
Naglašavaju da push notifikacija nije jedini izvor informacija o izvršenim transakcijama.
„Korisnicima su u svakom trenutku dostupni pregled prometa i stanja kroz elektronsko i mobilno bankarstvo, putem izvoda po računu, kao i drugi zvanični evidencioni podaci banke koji predstavljaju relevantan i pouzdan izvor informacija u slučaju prigovora ili reklamacije. Takođe, svi korisnici u svakom trenutku mogu pozivom na kontakt centar banke uz aktivnu legitimaciju i potvrdu identiteta proveriti svaku svoju transakciju“, ističu u OTP banci.
Istovremeno, kako dodaju – korisnicima koji žele da nastave da koriste SMS obaveštenja takva mogućnost je i dalje dostupna.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto se voćari ne raduju rodnoj godini

by bifadmin
Posle katastrofalne prošle godine, kada su mraz i vremenske nepogode uništili više od 100.000 tona voća, 2026. donela je potpuno drugačiju sliku. Voćnjaci širom Srbije prepuni su plodova, od trešanja i višanja do kajsija i malina. Na prvi pogled, godina iz snova.

Međutim, upravo je izuzetno dobar rod otvorio novi problem. Otkupne cene pale su toliko da brojni proizvođači tvrde da rade na granici isplativosti, dok pojedini najavljuju proteste, obustavu berbe, pa čak i krčenje voćnjaka, piše Blic Biznis.

Zašto se u Srbiji proizvođači plaše rodne godine, ko zapravo određuje cenu voća i postoji li model po kojem bi zaradili i voćari, i otkupljivači, i trgovci? O tome su u emisiji „Jutro na Blic“ govorili agroekonomista i savetnik ministra poljoprivrede Zoran Rajić, agronom Milan Đorđević i proizvođač voća iz Grocke Aleksandar Moravčević.

„Samo se budala raduje rodnoj godini“

Aleksandar Moravčević kaže da se među voćarima odavno prepričava jedna stara izreka.

– Moj deda je govorio: „Samo se budala raduje rodnoj godini.“ Kada voće dobro rodi, nastaju problemi sa plasmanom, naplatom i cenom. Upravo to nam se dešava ove godine – rekao je on.

Dodaje da Srbija mora da prestane da izvozi isključivo sirovinu i da mnogo ozbiljnije uđe u preradu voća.

– Moramo da pravimo džemove, sušeno voće, sokove, da stvaramo proizvode sa većom dodatom vrednošću. Uz to, proizvođači moraju da se udružuju kroz moderne zadruge kako bi zajedno nastupali na tržištu i imali veću pregovaračku snagu – smatra Moravčević.

Rekordan rod kajsije, ali zarada gotovo ne postoji

Agronom Milan Đorđević, koji uzgaja kajsije i trešnje u okolini Grocke, kaže da je ovogodišnji rod kajsije jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina.

Problem, međutim, nije proizvodnja već cena.

– Današnja otkupna cena praktično pokriva samo direktne troškove berbe. Gde su ulaganja u zaštitu, rezidbu, đubrivo, gorivo, rad tokom cele godine? Sve to ostaje nepokriveno – upozorio je Đorđević.

On smatra da država mora ozbiljnije da reaguje kroz interventne mere, posebno imajući u vidu da najveći deo srpskog voćarstva počiva na malim porodičnim gazdinstvima od tri do četiri hektara.

Ističe i da proizvođači moraju mnogo ranije da znaju kakvi ih tržišni uslovi očekuju.

– Nije normalno da sezona počne sa jednom cenom, pa da ona iz nedelje u nedelju pada sa 100 na 80, pa na 70 dinara, a kada stigne najveća količina voća ode na minimum. Ljudi moraju unapred da znaju na čemu su – rekao je Đorđević.

Država može da pomogne proizvodnji, ali ne određuje tržišnu cenu

Agroekonomista i savetnik ministra poljoprivrede Zoran Rajić objašnjava da, kada se situacija posmatra na nivou cele države, slika nije toliko dramatična kao što izgleda iz ugla pojedinačnih proizvođača.

Kako kaže, Ministarstvo poljoprivrede raspolaže brojnim merama kojima pomaže proizvodnju, ali je pitanje otkupnih cena deo tržišnih odnosa.

– Ovde ulazimo u sferu trgovine. Ministarstvo može da pruža podršku proizvođačima, ali ne može da određuje tržišnu cenu voća. Rešenje je u dugoročnim ugovorima, boljem povezivanju svih učesnika u lancu i udruživanju proizvođača – rekao je Rajić.

On podseća da su klimatske oscilacije postale ekstremnije nego ranije.

– Prošla godina bila je katastrofalna za voćarstvo, dok je ova donela izuzetno visok rod. U takvim okolnostima mali proizvođači rade na samoj granici rentabilnosti, a mnogi su i ispod nje. Veliki sistemi ipak uspevaju da ostvare određenu dobit – ocenio je Rajić.

Zašto je voće jeftino kod proizvođača, a skupo u prodavnici?

Jedan od najvećih paradoksa domaćeg voćarstva jeste to što proizvođači prodaju voće po cenama koje jedva pokrivaju troškove, dok ga potrošači u maloprodaji plaćaju višestruko skuplje.

Sagovornici smatraju da najveći deo problema nastaje upravo između voćnjaka i rafova.

Nedostaju zajednički skladišni kapaciteti, moderne hladnjače, centri i organizovan nastup na izvoznim tržištima, zbog čega proizvođači često nemaju izbora osim da prihvate ponuđenu otkupnu cenu.

Italija i Poljska pokazuju da može drugačije

Moravčević smatra da Srbija ne mora da izmišlja nova rešenja, već da primeni modele koji već funkcionišu u Evropi.

– U Poljskoj imate gazdinstva sa svega sedam hektara koja izvoze direktno u Francusku ili Dansku. Imaju svoj brend, zajednički nastup i organizovan izvoz. Mi i dalje čekamo da neko drugi proda naše voće – kaže on.

Dodaje da bi i minimalno povećanje otkupne cene bilo dovoljno kada bi proizvođači sami kontrolisali veći deo lanca, od skladištenja i pakovanja do izvoza.

– Moramo da budemo prepoznatljivi na tržištu i da prestanemo da budemo samo proizvođači sirovine – zaključio je Moravčević.

Bez udruživanja nema stabilnog voćarstva

Sagovornici su saglasni da se problemi koji se ponavljaju gotovo svake godine neće rešiti sami od sebe.

Ključ vide u modernim zadrugama, dugoročnim ugovorima, većim ulaganjima u preradu i izgradnji infrastrukture koja će omogućiti da proizvođači ne budu primorani da prodaju robu odmah po najnižoj ceni.

Dok se to ne dogodi, srpski voćari će, kako kažu, nastaviti da žive u paradoksu da ih, umesto loše, najviše plaši upravo dobra rodna godina.

Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci