Home Vesti
Category:

Vesti

Politika i društvoVesti

Kina uvela porez od 13 odsto na kontraceptivna sredstva – da poveća natalitet

by bifadmin

Kina je uvela porez od 13 odsto na prodaju kontraceptivnih sredstava, dok će službe za brigu o deci biti oslobođene poreza, u okviru nastojanja druge ekonomije sveta da poveća stopu nataliteta.

U okviru reforme poreskog sistema biće uklonjene mnoge poreske olakšice uvedene od 1994. godine, kada je Kina još primenjivala višedecenijsku politiku o jednom detetu, prenosi BBC.
Poreza na dodatu vrednost biće takođe oslobođene službe za brigu o starijima, kao i službe za organizovanje venčanja.
Suočen sa sve starijom populacijom i usporenim rastom ekonomije, Peking je nastojao da podstakne što više mladih na sklapanje braka i zasnivanje porodice, navodi BBC.
Zvanični podaci pokazuju da je broj stanovnika u Kini opao treću godinu za redom, pri čemu je u 2024. rođeno samo 9,54 miliona beba. To je samo polovina od broja beba rođenih pre jedne decenije, kada je Kina počela da ukida propise o tome koliko dece može da ima jedna porodica.
Porez na kontraceptivna sredstva izazvao je, međutim, zabrinutost zbog porasta broja neželjenih trudnoća i obolevanja od HIV virusa, navodi britanski javni servis.
Neki su istovremeno ukazali da je potrebno mnogo više od skupih prezervativa da se mladi ubede da imaju decu.
Kina je jedna od zemalja sa najvišim troškovima podizanja dece, pokazuje izveštaj Instituta za istraživanje populacije JuVa u Pekingu.
U studiji se dodaje da su ovi troškovi dodatno povećani usled visokih školarina i izazova roditeljstva sa kojima su suočene zaposlene žene.
Usporavanje ekonomskog rasta doprinelo je tome da se posebno mladi osećaju manje sigurno u vezi sa svojom budućnošću, navodi BBC.
Istovremeno, i zemlje na Zapadu, kao i one u regionu, poput Južne Koreje i Japana, takođe ulažu napore da povećaju stopu nataliteta, podseća britanski javni servis.
Izvor: Tanjug/021.rs
Foto: maurice98, Depositphotos
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Najsigurnije aviokompanije na svetu

by bifadmin

AirlineRatings.com, jedini globalni sajt specijalizovan za ocjenjivanje bezbednosti i kvaliteta avio-kompanija, objavio je rang-liste 25 najsigurnijih full-service i 25 najsigurnijih low-cost aviokompanija za 2026. godinu, među ukupno 320 prevoznika koje prati širom sveta.

Kako se pravi lista najsigurnijih aviokompanija

Petersen je objasnila da metodologija ostaje uglavnom ista iz godine u godinu, a obuhvata stopu incidenata prilagođenu ukupnom broju letova, starost flote, ozbiljne incidente, obuku pilota i međunarodne bezbednosne audite.

Novina za 2026. godinu je veći fokus na prevenciju turbulencija, jer su one i dalje glavni uzrok povreda tokom leta. U tom kontekstu, posebno se vrednuje učešće aviokompanija u programu IATA Turbulence Aware, kao i rezultati nezavisnih onboard bezbjednosnih audita. Transparentnost kompanija je, kako se navodi, presudan faktor.

Top 25 najsigurnijih full-service aviokompanija za 2026.

  1. Etihad
  2. Cathay Pacific
  3. Qantas
  4. Qatar Airways
  5. Emirates
  6. Air New Zealand
  7. Singapore Airlines
  8. EVA Air
  9. Virgin Australia
  10. Korean Air
  11. STARLUX
  12. Turkish Airlines
  13. Virgin Atlantic
  14. ANA
  15. Alaska Airlines
  16. TAP Air Portugal
  17. SAS
  18. British Airways
  19. Vietnam Airlines
  20. Iberia
  21. Lufthansa
  22. Air Canada
  23. Delta Air Lines
  24. American Airlines
  25. Fiji Airways

Petersen ističe da je ovo prvi put da jedna aviokompanija iz Zaliva zauzme prvo mesto.

„Etihad je do vrha stigao kombinacijom faktora: mladom flotom, naprednim rešenjima u pilotskoj kabini – posebno u upravljanju turbulencijama – istorijom bez fatalnih nesreća i najnižom stopom incidenata po letu na celoj listi.“

Posebno se izdvajaju i STARLUX i Fiji Airways, koje se prvi put pojavljuju na listi, dok se Singapore Airlines vraća među Top 25 nakon što je 2025. bila izostavljena zbog ozbiljnog incidenta povezanog s turbulencijama.

Top 25 najsigurnijih low-cost aviokompanija za 2026.

  1. HK Express
  2. Jetstar Airways
  3. Scoot
  4. flydubai*
  5. EasyJet Group
  6. Southwest
  7. airBaltic
  8. VietJet Air
  9. Wizz Air Group
  10. AirAsia Group
  11. TUI UK
  12. Vueling
  13. Norwegian
  14. JetBlue
  15. FlyNAS
  16. Cebu Pacific
  17. Jet2
  18. Ryanair (Ireland & UK)
  19. Spring Airlines China
  20. Transavia Group
  21. Eurowings Group
  22. Volaris
  23. WestJet Group
  24. GOL
  25. SKY Airline Chile

* flydubai se ubuduće tretira kao full-service aviokompanija i biće rangirana u toj kategoriji.

Govoreći o low-cost listi, Petersen naglašava da je Spring Airlines China prva kineska aviokompanija ikada uvrštena u rang-liste AirlineRatingsa, dok je airBaltic napravio snažan skok u Top 10. HK Express je drugo uzastopno osvojio prvo mjesto, zahvaljujući modernoj floti, izuzetno niskoj stopi incidenata i gotovo savršenom bezbednosnom auditu.

Koliko je avijacija danas generalno bezbedna?

Važna napomena iz izvještaja je da su sve aviokompanije na listi imale incidente u posljednje dvije godine – od udara repom pri sletanju do gašenja motora ili manjih požara u kabini. Ipak, stvarna stopa incidenata po letu kreće se između 0,002 i 0,09, što se smatra izuzetnim rezultatom za industriju.

Zaključak AirlineRatingsa je jasan: u savremenoj avijaciji, gdje su ozbiljni incidenti retki, bezbednost se više ne meri pojedinačnim događajima, već doslednošću, kulturom bezbjednosti, prilagodljivošću i kvalitetnim upravljanjem rizicima kroz milione letova godišnje.

Izvor: Investitor.me

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Jedna od najboljih godina u istoriji merenja kvaliteta vazduha u Beču

by bifadmin

Prva preliminarna analiza celokupne prethodne godine, koju je sprovela Bečka mreža za merenje kvaliteta vazduha, pokazuje da je kvalitet vazduha u Beču 2025. ponovo dostigao veoma visok nivo ostvaren poslednjih godina, i bio čak i bolji. Zakonski propisane granične vrednosti poštovane su 2025. godine na svim mernim stanicama.

„U poslednjih 15 godina postigli smo izuzetno mnogo u zaštiti vazduha zahvaljujući merama na nivou EU, države i lokalnom nivou. Kroz snažne mere zaštite klime i cilj da Beč do 2040. godine postane CO₂-neutralan, dodatno ćemo unaprediti kvalitet vazduha u gradu“, rekao je član Gradskog veća zadužen za klimatska pitanja Jirgen Černohorski.

Sveukupno gledano, 2025. godina bila je jedna od najboljih u istoriji merenja kvaliteta vazduha u Beču. Nakon što je prvo tromesečje 2025. bilo obeleženo nepovoljnim meteorološkim uslovima sa relativno višim vrednostima PM-čestica, veći deo godine doneo je bolji vazduh nego prethodna 2024. godina.

Ukupno je 2025. godine samo jednog dana zabeležena dnevna srednja vrednost iznad 50 mikrograma po kubnom metru, a na devet od trinaest mernih stanica za PM-čestice nije zabeležen nijedan dan iznad te vrednosti. U Austriji je dozvoljeno najviše 25 dana godišnje sa vrednostima iznad 50 µg/m³ kao dnevni prosek.

Još 2019. godine prvi put su na svim mernim stanicama poštovani EU granični nivoi za sve štetne materije u vazduhu. Pre 15 godina to je delovalo potpuno nedostižno. Prva godina pandemije korone (2020) dodatno je ubrzala opadajući trend, između ostalog zbog lokdauna koji su doveli do znatno manjeg obima saobraćaja. Tako su 2020. godine prvi put ispoštovani i svi austrijski granični nivoi, koji su delimično stroži od onih u EU. Narednih godina nastavljen je veoma dobar nivo.

Štetne materije su 2025. godine merene na 13 stanica u Beču u kategorijama PM10 i PM2,5. Izmerene vrednosti su znatno ispod graničnih nivoa. Godišnji prosek za PM10 na 12 stalnih mernih stanica kretao se u rasponu od 13 do 16 µg/m³ (granična vrednost: 40 µg/m³). Godine 2024. iznosio je od 13 do 17 µg/m³.

Štetna materija azot-dioksid (NO₂) merena je 2025. godine na 16 mernih stanica, kao i na posebnoj lokaciji Nojbaugirtel (Neubaugürtel), na jednom od najopterećenijih saobraćajnih delova Bečkog pojasa. Na gotovo svim mernim mestima zabeležene su najniže vrednosti NO₂ u istoriji merenja. Na svih 16 mernih stanica u Beču, kao i na posebnoj lokaciji Nojbaugirtel, izmerene vrednosti bile su ispod graničnih.

Beč sprovodi čitav niz mera za smanjenje opterećenja vazduha štetnim materijama. To uključuje širenje mreže javnog prevoza, godišnju kartu za gradski prevoz u visini od 365 evra, upravljanje parking prostorom, kontinuirani razvoj biciklističke infrastrukture, upotrebu vozila sa niskim emisijama štetnih gasova, podsticanje e-mobilnosti i razvoj grada prilagođenog pešacima. Takođe, termička sanacija stambenih zgrada, ekološki prihvatljiva gradilišta i proširenje korišćenja daljinskog grejanja predstavljaju aktivan doprinos kvalitetu vazduha.

Foto: Regina-Hugli

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Amerikanci se hvale cenom koju su postigli za venecuelansku naftu

by bifadmin

Priča o Venecueli ne prestaje da intrigira javnost, a kako i ne bi kada se SAD sada hvale da bolje prodaju naftu nego što je ta zemlja činila sama. A Venecuela u tome nije bila preterano uspešna upravo zato što joj je Amerika uvela sankcije.

Ali krenimo od početka. Naime, posle zarobljavanja venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, Amerikanci su počeli da prodaju venecuelansku naftu na svetskom tržištu, što nije jednostavno objasniti ali zapravo je stvar u tome da SAD radije poštuju svoje zakone nego međunarodno pravo.

Dakle, oni su u ovoj priči neka vrsta dominantnog i pretećeg posrednika. Navedeni posrednik je upravo počeo da se hvali da je u trgovanju naftom uspešniji nego onaj kome ta nafta pripada. Naime, američko ministarstvo energetike je objavilo da su SAD osigurale 30% veću cenu za venecuelansku sirovu naftu od one po kojoj je trgovano pre samo tri nedelje.

Tako su prodali prvi kontigent tuđe nafte za 500 miliona dolara i naravno odmah to objavili u medijima. Narednu tranšu trebalo bi da dobiju u količini između 30 miliona i 50 miliona barela i nju će takođe prodavati umesto Venecuele jer je to jedan od načina da latinoamerička zemlja zaobiđe američke sankcije. Da, one sankcije zbog kojih je imala problema sa prodajom nafte.

Ako vas je ovo zbunilo sačekajte tek da čujete obećanje američkih zvaničnika da će prihode od prodaje venecuelanske nafte kontrolisati samo oni jer to je jedini način da korist od prodaje imaju i Venecuela i Amerika. Iako Venceueli posrednik ne bi ni bio potreban da nema sankcija SAD.

Foto: Maksym Yemelyanov, Depositphotos

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Generacija koja ne pije skupo košta industriju alkohola

by bifadmin

U poslednje četiri godine pivare, vinske i destilerske kompanije u svetu izgubile su oko 830 milijardi dolara tržišne vrednosti.

To nije isto što i direktan pad prihoda, ali jeste jasna poruka tržišta: navike potrošača se menjaju brže nego što je alkoholna industrija očekivala – a Generacija Z je u centru tog preokreta.

Kako piše portal BizLife, ta generacija okrenuta je zdravom životu i generalno je manje poročna od svih ranijih generacija. Tako je na primer broj Amerikanaca koji kažu da konzumiraju alkohol pao na 54%, što je najniži nivo u Gallupovom praćenju. Taj pad predvode ljudi uzrasta 18-34 godina, među kojima manje od polovine konzumira alkohol, što ranije nije bio slučaj zato što su mladi najviše izlazili i provodili se.

Sličan signal stiže i iz Evrope. Reuters prenosi rezultate Circana istraživanja prema kojima 71% evropskih potrošača kaže da kupuje ili konzumira manje alkohola, dok je „gotovo svaki četvrti” u grupi 25-35 godina potpuno izbacio alkohol. U isto vreme, bezalkoholna pića već čine skoro 60% prodaje u evropskom tržištu pića vrednom 166 milijardi evra, uz rast bezalkoholnog segmenta i pad alkoholnog. Za industriju je to ozbiljan znak da je deo potražnje trajno prešao na alternative.

Zašto Gen Z usporava sa alkoholom?

Najčešće se pominju zdravlje i dugoročni rizici, ali i praktični razlozi: san, produktivnost i novac. Euromonitor, recimo, beleži da 53% onih koji povremeno piju aktivno pokušava da smanji unos alkohola, a kao motive navodi „da se osećaju zdravije”, izbegavanje dugoročnih rizika i štednju. Uz to, podaci NielsenIQ ukazuju da je među Gen Z (21+) i dalje značajan udeo onih koji nikada nisu probali alkohol (45%), što potvrđuje da deo generacije uopšte ne ulazi u klasičan „ritam” konzumacije.

Važno je, ipak, dodati nijansu: Gen Z nije monolitna „sober” generacija. IWSR u svojim analizama ukazuje da se interesovanje i ponašanje menjaju po tržištima i periodima, pa se u nekim zemljama beleži i ponovno „uključivanje” u kategoriju. To industriji, međutim, ne rešava ključni problem: čak i kada piju, mlađi češće biraju manje količine, više kvaliteta i više „situaciono” (npr. društveni događaji), umesto rutinske potrošnje.

Zato proizvođači alkoholnih pića ubrzano menjaju strategiju i počinju da proizvode bezalkoholna piva, vina i slično ili napitke sa nižim procentom alkohola.

Sve zajedno liči na jednu od najvećih demografskih promena potrošačkog ponašanja u skorijoj istoriji: ne radi se samo o tome da Gen Z „manje pije”, već da redefiniše šta znači izaći, proslaviti i „počastiti se”, a to je promena na koju se tržište alkohola tek privikava.

Izvor: BizLife

Foto: Yummymoon, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Studija pokazuje neiskorišćen solarni potencijal krovova u EU

by bifadmin
U Evropskoj uniji postoji ogroman neiskorišćen potencijal za proizvodnju električne energije fotonaponskim – solarnim panelima na krovovima, koji bi mogli da pokriju više od polovine potrošnje u gotovo svim zemaljama članicama, pokazuje nova studija.
Istraživači su na osnovu satelitskih snimaka analizirali veličinu i funkciju 271 milion objekata i procenili da je ukupna površina krovova oko 37.370 kvadratnih kilometara, piše agencija Beta.
Od toga je 10.000 kvadratnih kilometara pogodno za korišćenje solarne energije, sa potencijalnim kapacitetom od 2,3 teravata i proizvodnjom od 2.750 teravat-sati godišnje sa sadašnjom fotonaponskom tehnologijom.
Utvrđeno je da većina država EU, osim Kipra, Finske i Švedske, pomoću fotonaponskih panela na krovovima može da proizvede više od 50 odsto svoje potražnje za električnom energijom kolika je bila 2024.
Najveći potencijal postoji u Francuskoj i Nemačkoj, gde bi na taj način moglo da bude podmireno 80 odsto trenutne potrebe za energijom, navodi se u studiji objavljenoj ove sedmice u naučnom časopisu Nature, koju je sproveo Zajednički istraživački centar (JRC) Evropske komisije.
Grčka, Mađarska i Rumunija bi mogle da proizvode više energije nego što trenutno troše, prenosi EUObserver.
Na osnovu njihovih proračuna, gotovo sve države članice EU imaju potencijal da generišu po 40 gigavata solarne energije.
Ukupan kapacitet solarnih elektrana u EU je prošle godine bio 406 gigavata, a cilj Unije je da do 2030. godine ima najmanje 700 gigavata solarne energije.
Prema podacima Eurostata, solarna energija je u junu 2025. bila glavni izvor električne energije u EU, sa 22 odsto udela u ukupnoj proizvodnji struje.
Međutim, istraživači su istakli da su do danas na samo 10 odsto evropskih krovova instalirani solarni sistemi.
Prema njihovim procenama, čak bi i samo delimično korišćenje solarnog potencijala krovova moglo značajno da doprinese ispunjavanju zahteva politike obnovljivih izvora energije i cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Izvor: Beta
Foto: Hans, Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U novembru izdate građevinske dozvole 83,2 odsto za zgrade, 16,8 za ostale građevine

by bifadmin

U novembru 2025. godine izdate su 2.724 građevinske dozvole, što predstavlja smanjenje od 3,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Među zgradama, 84,4 odsto dozvola izdato je za stambene, a 15,6 odsto za nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (73,3%).

Prema dozvolama izdatim u novembru 2025. u Srbiji, prijavljena je izgradnja 4.451 stana, s prosečnom površinom od 62,4 kvadratna metra. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama sedam odsto stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 135,6 kvadrata, a 92,4 odsto stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 55,9 kvadrata.

Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 61,6% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (6,3%), Pomoravska oblast (4,3%), Južnobanatska oblast (3,8%) i Zlatiborska oblast (3%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1% do 2,8%.

Izvor: Danas Online

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koji je najstariji bioskop u Srbiji i ko gubi, a ko dobija na prikazivanju filmova

by bifadmin
Do pre nekoliko godina bioskop Krajina u Negotinu bio je jedini među vršnjacima u kome su se filmovi i dalje prikazivali. Pokretne slike u nekadašnjoj kući braće Petrović u Knez Mihailovoj ulici stale su nakon što je ona vraćena u procesu restitucije.

 

U knjizi „Bioskopi u Srbiji“, u izdanju Zavoda za proučavanje kulturnog dobra, autora Bojane Subotić, Bogdane Opačić i Jelene Damnjanović, navodi se da je u periodu između dva svetska rata u Srbiji otvoreno 1.514 bioskopa. I gotovo nijedan nije opstao. Tada, a knjiga je izdata 2013. godine, negotinska Krajina je bila izuzetak.

„Najviše ustanova kulture u okviru kojih danas funkcioniše prikazivačka delatnost osnovano je pre više od 40, 50, pa i 60 godina. Gotovo svi bioskopi čiji su predstavnici dostavili upitnike, otvoreni su nakon 1950. godine. Tako je najstariji bioskop, koji i danas funkcioniše, bioskop Krajina, koji radi pri Domu kulture Stevan Mokranjac u Negotinu, otvoren 1937. godine. Devet godina nakon njega sa radom počinje i bioskop u Vladičinom Hanu koji je 2011. godine renoviran i radi u sklopu Centra za kulturne delatnosti, turizam i bibliotekarstvo“, deo je ove knjige.

Bioskop javni, javno-privatni i privatni

Prema podacima publikacije Kultura Republičkog zavoda za stistiku, u Srbiji je na kraju 2024. bilo ukupno 98 bioskopa. Na severu 48 i jugu – 50. U javnoj svojini ih je čak 71, javno-privatnom parnerstvu četiri. Deset je privatnih domaćih i 13 privatnih stranih biskopa. Predstave su prikazivane u proseku 194 dana. Beogradske sale rade češće – 325 dana. U južnoj i istočnoj Srbiji svega 130 dana.

Ova publikacija nam otkriva da 98 bioskopa raspolaže se 43.798 mesta. Podaci Filmskog centra Srbije govore da su bioskopi u Srbiji 2024. ugostili više od četiri miliona gledalaca. I ako neko želi da zna i svaki detalj, broj bioskopskih ekrana je 215. Među njima 138 omogućava 3D ugođaj.

Velike brojke, međutim, ne kriju velike finansijske uspehe. Prema dostupnim podacima, pod šifrom delatnosti prikazivanje kinematografskih dela registrovane su 83 firme. Aktivnih je svega 33. I nije reč o odstupanju u odnosu na raniji podatak, već bioskop može da radi i u okviru domova i centara kulture. Pa i pod drugom šifrom.

Ali kada je reč o najvećim „prikazivačima“, i među prvih pet, uspeh nije zagarantovan. Pregled njihovog poslovanja u 2024. pokazuje da veličina i broj sala ne garantuje i pozitivan poslovni rezultat. Naprotiv, najveći igrač, sa najvećim prometom, istovremeno je i u najvećem gubitku. I to ne od ove godine.

Najveći, ali u izveštaju gubitak

Prvi na spisku po ukupnim prihodima je firma Cineplexx Srbija. Tokom 2024. imali su skoro 13 miliona evra ukupnih prihoda. To je nekoliko procenata više nego godinu pre. To nije bilo dovoljno da godinu završe sa profitom. Ostvarili su gubitak od oko 1,35 miliona evra. Ova firma posluje sa gubitkom i tokom poslednjih pet godina.

„U strukturi poslovnih rashoda, troškovi materijala, goriva i energije učestvuju sa 14,25%. Troškovi zarada, naknada i ostali lični rashodi sa 12,61%, troškovi amortizacije sa 13,58%. Troškovi proizvodnih usluga učestvuju sa 52,56% i nematerijalni troškovi sa 7%“, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.

Pritom, troškovi proizvodnih usluga od 884,5 miliona dinara se uglavnom odnose na troškove zakupa poslovnog prostora, troškove ostalih zakupnina, zakup opreme… Troškovi ostalih usluga od oko 527 miliona dinara odnose se na troškove prikazivanja filmova. Zapravo su troškovi koje bioskopi plaćaju dobavljačima odnosno distributerima poput Taramount, Blitz film, MCF – Megacom Film, Con Film.

Cineplexx Srbija je u većinskom valsništvu, 96 odsto, Cineplexx Internacional iz Austrije. Preostala četiri odsto vlasništvo su Continental grupe iz Hrvatske. Preko osnivača povezani su sa 16 sličnih firmi širom regiona.

Cineplexx Srbija bioskopi su u tržnim centrima Delta City, Plaza u Kragujevcu, Ušću, Stop Shop ritejl park u Nišu, TC Big fashion, BEO šoping centar. Ovoj firmi pripada i bioskop u beogradskoj Galeriji.

Nekadašnji Dom sindikata pod drugom šifrom

Kada se meri po poslovnim prihodima, na drugom mestu bi mogla da bude Dvorana Doma sindikata. Ovo preduzeće, kupljeno iz stečaja 2016. godine, u 2024. je ostvarilo skoro 5,5 miliona evra poslovnih prihoda i profit od oko 1,4 miliona evra.

Pretežna delatnost ove firme je izvođačka delatnost, pa se nije sama pojavila među onima koji se bave prikazivanjem kinematografskih dela. I jeste, koliko po filmovima i FEST-u, sala na Trgu Nikole Pašića možda i poznatija po koncertima čuvenih zvezda.

Vlasnik ove firme je MCF Megacom film, čiji je vlasnik Igor Stanković.

Porodična firma sa profitom

I sledeća, druga fiima pod šifrom prikazivača, porodična Art-Vista, demantuje ideju da su bioskopi siguran gubitak. Doduše, u računicu ulaze i ugostiteljski objekti koji verovatno popravljaju rezultat.

Vlasnici preduzeća su glumica Jugoslava Drašković, njena ćerka Maša Cvetanović i Nebojša Ćetković. A ova firma je vlasnik dva bioskopa – Rode Cineplex i novosadske Arene Cineplex. Kao i kafe restorana “Baštino“.

Tokom 2024. je ostvarila 4,25 miliona evra ukunih prihoda i profit od oko 109.000 evra.

„Art Vista d.o.o. je preduzeće za filmsku, tv i bioskopsku distribuciju, osnovano je 1996. godine. Dugi niz godina se bavi televizijskom i filmskom distribucijom u Srbiji i u regionu. Sa velikim uspehom se bavi i bioskopskim prikazivanjem“, navodi se u napomenama uz finansijski izveštaj.

Art Vista je i distributer bioskopske opreme za teritoriju Srbije i region bivše Jugoslavije. U saradnji sa partnerima i lokalnim klijentima pruža usluge konsaltinga i posredovanja u kupovini opreme.

Firma poslednje četiri godine posluje sa dobitkom. Samo je onaj u 2024. daleko veći od profita ostvarenog u 2023. Tada su bili u „plusu“ oko 18.000 evra.

CineStar drži 25 bioskopskih sala

Treći igrač na srpskom tržištu prikazivača je Blizt Sinestar. Vlasnik firme je malteška kompanija Hero Holdings. Zapravo, iza lanca CineStar bioskopa stoji hrvatski biznismen Hrvoje Krstulović. Kako su pisali hrvatski mediji, sredinom 2016. godine je objedinio svoje kompanije pod maletškom „kapom“.

U Srbiji posluje još i Blitz video i film distribucija.

Kompanija Blitz-CineStar je 2015. godine otvorila prvi multipleks u Srbiji, CineStar Pančevo sa četiri bioskopske sale. Ukupnog kapaciteta od 483 mesta. Nakon Pančeva, otvorila je druga dva multipleksa u Zrenjaninu i Novom Sadu. Imaju i bioskop u Ada Molu. Ukratko, u Srbiji CineStar ima 25 bioskopskih sala sa gotovo 3.300 mesta.

Poslednje četiri godine firma je poslovala sa profitom. U 2024. je iznosio blizu 55.000 evra, godinu pre oko 150.000 evra. Od 2021. do 2024. su utrosturčili poslovne prihode, sa oko milion na 3,6 miliona evra. Rasli su i poslovni rashodi – sa oko 1,4 na oko 3,5 miliona evra.

„Troškovi proizvodnih usluga u ukupnom iznosu od 230 miliona dinara uglavnom se odnose na troškove zakupnina, troškove usluga održavanja i troškove reklame i propagande, kao i troškove ostalih usluga“, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.

Pet ogranaka i profit

Po ukupnim prihodima vrednim 2,2 miliona evra sledi firma Cine Grand MFC. U vlasništvu je Cine Place, a njen vlasnik je Zoran Stanković.

Imaju registrovanih pet ogranaka bioskopa u gradovima Srbije. U njihovom lancu nalazi se 19 sala, sa više od 2.700 sedišta. Sa profitom od blizu 34.000 evra završili su 2024. godinu. Godinu pre imali su profit od skoro 27.000 evra, dok je u 2022. zabeležen gubitak od oko 70.000 evra.

I sestra je na listi

Peti, ako gledamo samo prikazivače kinematografskih dela, po prihodima je Cineplexx Panonija. Ova firma zapravo je sestra prvoplasiranog Cineplexx Srbija, jer joj je isti vlasnik – Cineplexx Internacional iz Austrije. Osim vlasnika, zajednički im je i rezultat. Panonska kompanija u 2024. je imala 1,7 miliona poslovnih prihoda i gubitak od oko pola miliona evra.

Raniji suvlasnik ove firme, takođe je firma sa liste – Art Vista. Od 2018. godine jedini vlasnik je Cineplexx Internacional.

“U strukturi poslovnih rashoda, troškovi nabavne vrednosti prodate robe učestvuju sa 0,03%, troškovi materijala sa 8,51%. Troškovi bruto zarada i drugih primanja čine 12,07%, troškovi amortizacije 11,10%,. Troškovi proizvodnih usluga sa 49,07%, i ostali poslovni rashodi sa 19,22%”, stoji u napomenama uz finansijski izveštaj.

Art Vista je zakupac bioskopa Arena JP „Poslovni prostor″ Novi Sad. Cineplexx Panonija je preuzela od Art Viste upravljanje ovim bioskompom. Ona priprema i realizuje plan i program prikazivanja filmova.

Koliko su koštale ulaznice

Zahvaljujući publikaciji „Bioskopi u Srbiji“ prisećamo se koliko su pre najmanje 12 godina koštale karte.

„U najvećem broju bioskopa cene karata iznose 150 do 200 dinara. Očekivano, u regionalnim centrima, prvenstveno u Beogradu i Novom Sadu, ulaznice koštaju i do 400 dinara, s tim što su 3D projekcije skuplje, u proseku za 100 dinara“, navodi se u knjizi.

Ali se napominje da bioskopi često daju popuste za decu, studente, penzionere i osobe sa invaliditetom.

„Prema podacima Zavoda osam prikazivačkih ustanova ne odobrava popuste prilikom kupovine karata ni za jednu kategoriju građana“, pokazala je njihova analiza.

Danas je tada najveća tarifa u najboljem slučaju cena najjeftinijih karata. A kreću se i do 1.000 dinara, zavisno od kvaliteta i mogućnosti sale. U slavu pobede komercijalnog pristupa sedmoj umetnosti, bioskopi pribegavaju i dodatnom trošku. Naime, za filmove duže od 140 minuta se doplaćuje, na primer 120 dinara. A ako režiser radnju nije okončao ni po isteku trećeg sata – još. Otprilike 150 dinara.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Arsenij Dabah, Innotechnics: Kako pronaći novi Gugl dok je još startap

by bifadmin

„Ono što je karakteristično za ceo Balkan jeste da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite firme, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji“, kaže Arsenij Dabah, vlasnik kompanije Innotechnics, specijalizovane za analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima. Ruski konsultant i investitor koji posluje iz Beograda širom svijeta, smatra da od masovnog priliva ruskih preduzetnika Srbija ima više koristi nego štete, posebno Beograd.

Kompanija Innotechnics ima beogradsku adresu, ali većina njenih klijenata je rasuta širom svijeta, od Portugala do Indije. Njen vlasnik, ruski preduzetnik, konsultant i investitor, Arsenij Dabah, ne spada u kategoriju mladih i ambicioznih preduzetnika koji naseljavaju američku Silicijumsku dolinu i lokalne evropske kopije, niti mu je osnivanje kompanije za tržišne analize u Srbiji prvi pokušaj, jer se radi u suštini o već uhodanom poslu. Ruska kompanija DSight formirana je još 2014. godine, a Dabah je bio jedan od dvojice osnivača.

„Ja sam sa partnerom pokrenuo kompaniju DSight u Rusiji, koja se fokusirala na analizu tržišnih trendova, posebno kada je riječ o tehnološkom sektoru i venture ulaganjima i koja raspolaže i vlastitom bazom sa podacima o 100 hiljada kompanija u Euroaziji. Sada moj partner nastavlja da vodi taj posao na ruskom tržištu, dok sam se ja sa kompanijom Innotechnics fokusirao na tržišta izvan Rusije, prije svega na globalna tržišta u razvoju, poput Indije, Turske, Bliskog Istoka“, kaže Dabah za B&F.

„Nekoliko zadnjih godina mahom se bavim poslovnim savjetovanjem, ali sam i dio različitih grupa koje okupljaju ’angel investors’. Međutim, kada se radi o mom ličnom investiranju u startap kompanije, to mi je sada u drugom planu“, napominje Dabah.

Kako izgleda poslovanje u Srbiji viđeno očima ruskog investitora, pogotovu kada se radi o malim startapovima?

„Balkan generalno zaostaje za Rusijom, koja je više digitalizovana kada se radi o javnim uslugama bitnim za preduzetnike, poput onlajn bankarstva, otvaranja firme ili podnošenja poreske dokumentacije i to su sve stvari na koje su ruski preduzetnici navikli u Rusiji. U principu, stvari na Balkanu se rješavaju puno sporije, bilo da je riječ o dozvolama boravka, otvaranju računa u banci ili sličnim administrativnim postupcima. Naravno, shvatam da postoje procedure koje banke moraju ispoštovati poput ’KYC – poznavanja svojih klijenata’ , ali postojeće aplikacije banaka za onlajn bankarstvo svakako bi mogle biti bolje“, diplomatski iznosi Arsenij Dabah svoje viđenje trenutnog poslovnog okruženja u Srbiji.

O sebi malo, o konkurenciji sve

Na Balkanu u cjelini, izvori poslovnih informacija su ograničeni kada se radi o kompanijama, naročito startapovima i specifičnim tržišnim segmentima. Tako da je zanimljivo kako se svježe pristigla firma, kao što je Innotechnics, nosi sa ovim problemom.

„Do podataka dolazimo na različite načine, kroz razgovore sa ljudima, direktorima, konsultantima, analitičarima, slanje upitnika i prikupljanje svih ostalih raspoloživih podataka, od Linkedina pa do drugih specijalizovanih baza podataka. Ono što je karakteristično je da ljudi nerado govore o detaljima poslovanja vlastite kompanije, ali su više nego spremni da podijele svoje informacije o konkurenciji. Tako da, vremenom, gradimo povjerenje sa poslovnim ljudima koji su onda spremniji da dijele informacije sa nama“, objašnjava Arsenij Dabah svoj način rješavanja ovog problema.

Prikupljanje sirovih podataka je jedna stvar, ali njihovo efektivno korištenje i „pakovanje“ u proizvod koji ima kupce je nešto drugo. Ono što svi traže je da se u moru novih kompanija na vrijeme uoči ona koja donosi nešto novo, po mogućnosti revolucionarnu promjenu.

AI u potrazi za iglom u plastu sijena

U slučaju Innotechnicsa, radi se o primjeni IT tehnologije „krojene po mjeri“. Iza scene masu podataka „žvaću“ različiti algoritmi, koji pokušavaju ukazati na ne tako jasno vidljive trendove i potencijale individualnih kompanija.

„Mi imamo naš vlastiti IT sistem, sa specijalizovanim bazama podataka i specijalizovanim AI alatima koji su razvijeni interno, od strane naših stručnjaka, kao rezultat našeg vlastitog ulaganja u istraživanje i razvoj. U suštini, da bi se razvio ovakav posao treba više od pet godina, i možda malo kraće uz korištenje vještačke inteligencije“, navodi Dabah.

Sam Balkan, uključujući Rumuniju i Bugarsku, sa nekih šezdesetak miliona stanovnika, u globalnim razmjerama nije preveliko tržište, ali bi investitorima mogao biti zanimljiv ako se pojave firme sa globalnim potencijalom u oblasti tehnologije. Međutim, i ovdje veličina jeste bitna. Tako da unutar Balkana, Rumunija i Bugarska su od primarnog interesa za strane investitore, koji pažljivo traže startapove sa potencijalom za eksplozivni rast, gdje se na kraju na svaki uloženi dolar dobija barem 20 do 30 dolara zarade.

Zbog toga i nije preveliko iznenađenje da Innotechnics i njegov vlasnik Arsenij Dabah ne očekuju da će im poslovanje samo na Balkanu omogućiti opstanak i dalji rast. Srbija je jednostavno baza, a posao se pravi na brzo rastućim tržištima, Indije, Bliskog istoka, Centralne Azije.

Zašto Rusi zapošljavaju Ruse

U Srbiji u isto vrijeme veliki broj građana vjeruje da su radna mjesta u ruskim kompanijama rezervisana za Ruse i da tu domaći nemaju puno šanse za posao. Odgovor na pitanje zašto većina ruskih preduzetnika, koji su otvorili svoje firme u Srbiji, mahom zapošljava Ruse je prilično banalan: jezička barijera ali i razlike u radnoj etici između Srba i Rusa, barem kako ih Rusi vide.

„U ruskim firmama u Srbiji zaposleno je i dosta lokalnih stručnjaka, ali jedan od razloga za češće zapošljavanje Rusa je i nepostojanje jezičke barijere, pošto za Ruse srpski jezik nije baš lagan. Druga strana medalje je da možda zbog kulture, raspoloženja ili klime, ali zaposleni u Srbiji fokusiraju se striktno na radno vrijeme od devet do pet. Sa druge strane, Bjelorusi i Rusi ostaju na poslu onoliko koliko je potrebno da se posao završi“, objašnjava Arsenij Dabah zašto ruski preduzetnici preferiraju da zapošljavaju Ruse.

Šta će biti sa svim ovim ruskim firmama i njihovim vlasnicima u Srbiji nakon završetka rata u Ukrajini i očekivanog ponovnog uključivanja ruskih banaka i firmi u međunarodni finansijski sistem, jedna je od nepoznanica.

„Procjena je da je od 2022. godine u Srbiju došlo između 200.000 i 250.000 Rusa, od kojih je većina osnovala svoje firme, mahom u oblasti IT. Otprilike jedna polovina se ili vratila ili se namjerava vratiti u Rusiju, ali će barem jedna trećina ostati u Srbiji, dok su se preostali preselili na druge evropske destinacije, poput Kipra ili Portugala. Vjerujem da će oni koji ostanu imati dugoročan pozitivan efekat na ekonomiju Srbije“, predviđa Dabah.

Innotechnics nije na prodaju

Dabah je svjestan i negativnih posljedica masovnog priliva ruskih preduzetnika, poput povećane potražnje stanova i pratećeg rasta cijena nekretnina i kirija. Ipak, vjeruje da su u cjelini Srbija, a posebno Beograd, imali više koristi nego štete, te da je otvaranje ruskih restorana i prodavnica popravilo i turističko-gastronomsku ponudu Beograda.

Innotechnics je praktično startap u fazi razvoja i nije isključena mogućnost da u budućnosti i sam završi u portfoliju nekog od velikih investitora. Arsenij Dabah tvrdi da mu prodaja firme trenutno nije prioritet, pogotovu ne za sitniš, već da mu je glavni cilj dalji rast firme, pri čemu mu je Beograd baza, a polje djelovanja ostatak svijeta.

Dražen Simić

Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.

Foto: Privatna arhiva

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Kako da prepoznate „lažni“ sir u prodavnicama

by bifadmin

U prodavnicama u Srbiji sir i zamene za sir uglavnom stoje u istim rafovima pa prilikom kupovine treba obratiti posebnu pažnju.

Kako Blic piše, „lažnim sirom“ mogu se nazvati proizvodi koji izgledaju kao sir, imaju čak i isti ukus, a zapravo su emulgirani proizvodi s biljnom masti, daleko slabijih nutritivnih vrednosti i sastojaka.

Prvi signal za potrošača da pakovanje u koje gleda nije sir je ako na njemu ne piše da je sir, budući da je to zakonom zabranjeno.

Naime, od prošle godine svi proizvodi koji umesto mlečne masti sadrže biljna ulja ili masti, moraju na prednjoj strani pakovanja imati istaknutu oznaku koja se sastoji iz dva dela:

  • Leva strana: žuti trougao sa crvenom linijom po ivici i crvenim uzvičnikom u sredini.
  • Desna strana: tekst na ćirilici – „НИЈЕ 100% МЛЕЧНИ ПРОИЗВОД – САДРЖИ ПАЛМИНО УЉЕ, ОДНОСНО ДРУГА БИЉНА УЉА“.

Oznaka mora biti visoka najmanje 10 milimetara i postavljena tako da ne može da promakne potrošaču.

Za proizvode koji nisu fabrički upakovani, kao što su oni koji se prodaju iz vitrine ili u restoranima, oznaka će biti istaknuta na policama, cenovnicima ili neposredno uz proizvod.

Ipak, proizvođači ovih namirnica imaju različite načine da privuku kupce, kao što je na primer korišćenje pakovanja i ambalaže koja veoma podseća na onu od sireva. Zato je i dalje moguće zbuniti se.

Proizvodi koji su nutritivno ne uporedivi sa sirom

Jutarnji list je na policama hrvatskih marketa „detektovao“ nekoliko zamena za sir, koje su najčešće među sirevima u listićima.

„Tamo smo, na primer, pronašli proizvod na kojem na prednjoj strani piše samo ‘sandwich’, a pozadi stoji informacija kako je reč o ‘namazu biljne masti i dodanih sastojaka’, među kojima se navodi i sir, ali se ne zna u kojoj meri“, navode oni.

Nutricionistkinja Diana Gluhak Spajić kaže da ovakvi proizvodi zbunjuju kupce i napominje da “ako ne piše sir onda on to i nije, iako izgleda kao sir”.

Ona podseća da se „pravi sir proizvodi isključivo od mleka i prirodno je bogat kvalitetnim proteinima, kalcijumom i drugim mineralima, uz masnoće koje su mlečnog porekla i sadrže vitamine topljive u mastima. S druge strane, ovi visoko procesirani namazi, koji uz mlečne sastojke sadrže i biljne masti, imaju niži udeo proteina, često viši udeo zasićenih masti, najčešće iz palminog ili kokosovog ulja, više soli i niz tehnoloških dodataka poput emulgatora i stabilizatora”. Zbog toga su nutritivno manje vredni i ne mogu se smatrati ravnopravnom zamenom za sir, posebno u ishrani dece, kaže ona.

Još jedan signal da je u pitanju “lažni sir” je ako on ima dugačak rok trajanja i ako je jeftiniji.

Izvor: Blic

Foto: schuetz-mediendesign, Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci