Category:

Vesti

Gde je život najskuplji u Evropi?

by bifadmin 29. јун 2026.

Od Islanda do Severne Makedonije, potrošačke cene značajno se razlikuju širom Evrope. Novi podaci Eurostata pokazuju gde svakodnevni proizvodi i usluge koštaju najviše – i zašto same cene ne govore celu priču.

Šta potrošačka korpa može da košta gotovo četiri puta više, u zavisnosti od toga gde se nalazite u Evropi,Euronews. Ali koje zemlje su najskuplje i kako se one mogu pravedno uporediti?

Eurostat indekse zasniva na godišnjim nacionalnim prosečnim cenama za više od 2.000 proizvoda i usluga.

Koje zemlje su najskuplje, a koje najjeftinije?

Unutar Evropske unije razlika je veoma izražena, navodi se u tekstu. Luksemburg je na vrhu liste, dok Rumunija ima najniže cene. Potrošačke cene u Luksemburgu 2,5 puta su više nego u Rumuniji.

Kada se uključe i zemlje kandidati za članstvo u EU, kao i članice Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA), Island postaje najskuplja zemlja, a Severna Makedonija najjeftinija, čime se razlika povećava na 3,7 puta, navedeno je.
Uopšteno govoreći, zemlje zapadne i severne Evrope imaju više nivoe cena, dok su zemlje centralne i istočne Evrope i dalje jeftinije.

Cene i zarade zajedno daju pravu sliku

Island je za 83,7 odsto skuplji od proseka EU, a Švajcarska za 81 odsto.

„Ove podatke uvek treba posmatrati zajedno sa zaradama. Za životni standard nije presudno da li su cene visoke, već koliko lokalna plata može da kupi na lokalnom tržištu – kupovna moć, a ne samo visina cena“, rekao je za Euronews Business profesor Robert Inklar (Robert Inklaar) sa Univerziteta u Groningenu.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

29. јун 2026. 0 komentara

Neobičan trend: Cena zlata pada uprkos što je geopolitički rizik porastao

by bifadmin 28. јун 2026.

Cene zlata su prošle godine porasle za 65 procenata, ali je uzbuđenje ove godine splasnulo, i zlato je trenutno skoro pet procenata niže nego što je bilo na početku godine.

I to uprkos mnogo većoj inflaciji! Banka Amerike priznaje da je pogrešila: njena ciljana cena zlata od 6.000 dolara po unci deluje malo verovatno, posebno zato što bi američka centralna banka mogla da podigne kamatne stope već u septembru.

Bank Amerike je 22. juna objavila belešku u kojoj tvrdi da je rasprodaja otvorila priliku, samo ne nužno u zlatu.

TheStreet je izvestio kako je šok cena nafte izazvan ratom u Iranu podstakao neobičan trend pada zlata kako je geopolitički rizik porastao.

Cene akcija u rudarskom sektoru pale su više nego što to zahtevaju osnovni fundamentalni pokazatelji, rekli su analitičari Banke Amerike, ostavljajući cene akcija zlata znatno ispod nivoa gde se zapravo trguju.

Koristeći pristup cene prema neto vrednosti imovine, Banka Amerike je otkrila da kompanije u njenom univerzumu pokrivenosti određuju cenu zlata u proseku od 3.354 dolara po unci, što je popust od 19% u odnosu na spot, objavio je Investing.com.

Na osnovu EV/EBITDA, implicitni prosek je bio 4.016 dolara po unci, što je manji popust od 3%. Razlika unutar grupe je velika.

Wheaton Precious Metals je implicirao najvišu cenu zlata u BofA pokriću od 4.395 dolara po unci, dok je Franco-Nevada implicirao najnižu od 2.416 dolara, opterećenu izloženošću nafti i gasu i tekućim popustom tržišta na doprinose Cobra Panama.

Izvor: (CNBC)/ Blic

Foto: SergeyNivens, Depositphotos

28. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Ko najviše a ko najmanje zarađuje u Srbiji?

by bifadmin 28. јун 2026.

Prosečna plata u Srbiji bez poreza i doprinosa (neto) u aprilu ove godine iznosila je 121.805 dinara, odnosno oko 1.040 evra. Neto prosečna plata u aprilu bila je za oko 150 dinara viša nego u martu.

Tradicionalno, najviše prosečne plate i u aprilu ove godine imali su zaposleni u IT sektoru. Prosečna neto plata zaposlenih u oblasti računarskog programiranja iznosila je skoro 300.000 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Sledeća kategorija zaposlenih sa najvišim prosečnim platama bili su zaposleni u oblasti vazdušnog saobraćaja. Njihova prosečna neto plata iznosila je nešto više od 268.000 dinara, piše Danas.

Zaposleni u oblasti telekomunikacija sledeći su po visini prosečne plate u Srbiji, koja je u aprilu ove godine iznosila 259.500 dinara.

Među najbolje plaćenima bili su i zaposleni u rafineriji, odnosno u proizvodnji koksa i derivata nafte. Njihova prosečna neto plata u aprilu iznosila je 231.700 dinara.

Sledeća kategorija sa najvišim prosečnim platama jesu zaposleni u oblasti naučnoistraživačkog rada i razvoja, čija je prosečna neto plata u aprilu iznosila 227.300 dinara.

Zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda takođe su imali prosečnu neto platu višu od 200.000 dinara. Njihova prosečna plata iznosila je 223.500 dinara.

Prosečnu neto platu višu od 200.000 dinara imali su i zaposleni u bankama, čija je prosečna zarada iznosila 210.116 dinara.

Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa sledeća je kategorija sa najvišim prosečnim platama u Srbiji. Prosečna aprilska neto plata u toj delatnosti iznosila je 209.100 dinara.

Kada je reč o najnižim platama, najniža primanja zabeležena su u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića i iznosila su 71.500 dinara.

Niske plate imali su i zaposleni u preradi drveta (75.200 dinara) i proizvodnji odevnih predmeta (79.900 dinara).

Prosečna plata u oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u aprilu iznosila je 95.600 dinara, dok je u građevinarstvu bila 103.000 dinara.

Neto prosečna plata zaposlenih u prosveti iznosila je 116.600 dinara.

U kojim mestima su isplaćene najviše i najniže plate?

Bor je grad u kojem su u aprilu ove godine isplaćene najviše prosečne neto plate u Srbiji. Prosečna plata u tom gradu iznosila je 150.800 dinara.

Za oko 500 dinara niža bila je prosečna plata u Beogradu i iznosila je 150.300 dinara.

Međutim, na nivou opština, beogradska opština Stari grad imala je najvišu prosečnu neto platu, koja je iznosila 195.200 dinara.

Sledeća opština po visini prosečne plate bio je Vračar, gde je ona iznosila 193.800 dinara, dok je za oko 400 dinara niža bila plata u opštini Novi Beograd.

Kada je reč o ostalim većim gradovima, prosečna plata u Novom Sadu iznosila je 138.900 dinara, a u Nišu 118.700 dinara.

Najniža prosečna neto plata u aprilu ove godine zabeležena je u Bojniku i iznosila je 84.400 dinara.

Među opštinama sa najnižim prosečnim neto platama bili su i Crna Trava (87.000 dinara), Vlasotince (87.300 dinara), Trgovište (87.400 dinara) i Lebane (87.700 dinara).

Javni sektor

Zaposleni u javnom sektoru i u aprilu ove godine bili su bolje plaćeni od zaposlenih van javnog sektora. Njihova prosečna neto zarada iznosila je 127.884 dinara, odnosno 8.548 dinara više nego što su u proseku primili zaposleni van javnog sektora.

Prosečna neto plata u državnim javnim preduzećima iznosila je 153.500 dinara, dok je u javnim lokalnim preduzećima bila 118.100 dinara.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

28. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Počela žetva pšenice: Može li dobar rod da kompenzuje nisku otkupnu cenu

by bifadmin 27. јун 2026.

Prvi izveštaji sa polja obećavaju zrno visokog kvaliteta i prinos iznad proseka. Veliki proizvođači već su izašli sa procenom da bi u ovakvoj godini sve ispod sedam tona po hektaru bio podbačaj. Ipak, kažu da je otkupna cena novog roda niska i da im se nudi od 19 do 20 dinara po kilogramu. Da bi poljoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak osam tona pšenice, kaže za RTS Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Zadružni savez Vojvodine je izašao sa kalkulacijom – proizvođačka cena pšenice je 27 dinara po kilogramu.

Da bi zaradio, srpski poljoprivrednik mora da proda kilogram hlebnog zrna za najmanje 27 dinara. Tako kaže računica Zadružnog Saveza Vojvodine, prenosi RTS.

„Kada se saberu svi troškovi koje je trebalo uložiti u proizvodnju pšenice ovogodišnjeg roda, bilo je potrebno potrošiti 148.639 dinara na jednom hektaru. To je iznos koji uračunava sve mašinske operacije i korišćenje reporomaterijala po pravilima struke. Na procenjenom prinosu od pet i po tona pšenice po hektaru – cena proizvodnje je 27 dinara“, rekla je za RTS Jelena Nestorov, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Dodaje, da bi poljoprivrednik zaradio na ceni od akontnih 19 dinara, potrebno je da sa jednog hektara skine čak osam tona pšenice. Na pitanje da li bi cenu pšenice na gore mogao da pogura interventni otkup Robnih rezervi, Nestorov kaže da Zadružni savez Vojvodine to traži svake godine.

Upućen predlog Ministarstvu poljoprivrede

„Uočavamo jednu veliku tromost i zakasnelost reakcija Direkcije za robne rezerve. Mi ovde govorimo o nekim ogromnim količinama pšenice koje se nalaze na tržištu, a Direkcija reaguje sa nekim skromnim količinama. Skromne količine ne mogu da pomere cenu u momentu. Bitno je takođe i vreme reakcije. To mora biti pre žetve, a obično se o ovoj temi priča kad već žetva počne“, napominje Nestorov.

Upravni odbor Zadružnog saveza Vojvodine, sredinom nedelje uputio je Ministarstvu poljoprivrede predlog da poljoprivrednicima obezbedi kratkoročne beskamatne kredite.

„Baš zbog toga što imamo nisku akontu cenu novog roda pšenice, što imamo poljoprivrednike koji su ekstremno finansijski iscrpljeni. Oni čekaju taj rod da bi došli do prvih para, a istovremeno im se ne isplati da prodaju pšenicu. Zato predlažemo da se onima, koji u e-Agraru imaju registrovanu pšenicu kao vrstu proizvodnje, obezbedi da dobiju beskamatne kratkoročne kredite najmanje na tri meseca i to po jako hitnom postupku da bi prevazišli ovaj jaz koji sada postoji između niske tržišne cene i potrebe poljoprivrednika i zadruga da prodaju svoju rob“, kaže ona.

Kolike su zalihe neprodate pšenice lanjskog roda

Nestorov kao veliki problem ističe i to što nemamo zvanične podatke o tome kolike su zalihe neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda. Dodaje, nadležne institucije su dužne da iznesu te podatke.

„Kada bismo te podatke imali, mnogo lakše bi se vodile i mere ekonomske politike u poljoprivredi, a u krajnjoj liniji poljoprivrednici i zadruge bi se lakše odlučivali za svoje buduće proizvodnje“, navodi Nestorov.

Otkupna cena pšenice ne beleži rast

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine kaže da otkupna cena pšenice ne beleži rast već nekoliko godina unazad iako su za to vreme cene repromaterijala skočile i duplo. To objašnjava poremećenim geopolitičkim odnosima u svetu i dodaje da isti problem pogađa i Evropu.

„Jednostavno, imamo danas u Evropi tržište koje ne funkcioniše, ni na tržištu ratarskih proizvoda, na tržištu drugih poljoprivrednih proizvoda, to vidimo i kod mleka… Imamo očigledno faktore koji utiču dodatno i koji idu u pravcu verovatno vođenja politike zaštite potrošača kroz niske cene i sa druge strane nedostatka zaštite poljoprivrednika. To, naravno, uzrokuje velike probleme i u Srbiji.

Jednostavno, poljoprivrednik da bi opstao prodaje svoje proizvode ispod cene koštanja i on će jednostavno u nekom momentu biti prinuđen da odustane“, istakla je Nestorov.

Nestorov kaže da je dobro to što su pojedini otkupljivači u Vojvodini počeli da razvrstavaju pšenicu i plaćaju po osnovu kvaliteta. Tim pre, dodaje da je naš najveći inostrani kupac Italija, zemlja koja i te kako drži do dobrog kvaliteta hlebnog zrna.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

27. јун 2026. 0 komentara

Politika i društvo Vesti

Zbog prekomerne vrućine više slučajeva anksioznosti,nasilnog ponašanja i psihijatrijskih intervencija

by bifadmin 27. јун 2026.

Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.

Zbog toga se tokom perioda ekstremnih temperatura beleži više slučajeva anksioznosti, poremećaja sna, nasilnog ponašanja i psihijatrijskih intervencija.

Pored posledica po organizam, poput dehidratacije i opterećenja kardiovaskularnog sistema, visoke temperature mogu značajno da utiču i na raspoloženje i mentalno zdravlje, prenosi BFM.

„Na biološkom nivou, toplota proizvodi varijacije u određeni neurotransmiterima“, objašnjava za BFM Marin Akuai, psihijatar i istraživač čiji se rad fokusira na efekte toplote na mentalno zdravlje.

Stručnjaci navode da ekstremna vrućina utiče na neurotransmitere povezane sa regulacijom telesne temperature, uključujući serotonin, koji ima važnu ulogu u kontroli raspoloženja, i dopamin, koji utiče na ponašanje.

Prema rečima psihijatara, visoke temperature remete i rad hipotalamusa, dela mozga zaduženog za regulaciju telesne temperature, dok istraživanja ukazuju da tokom ekstremnih vrućina prirodni mehanizmi termoregulacije mogu biti preopterećeni.

„Temperatura koja ne pada noću onemogućava spavanje. Kao rezultat toga, razdražljiviji smo, anksiozniji i nervozniji“, objašnjava Akuai.

Stručnjaci navode da se u Francuskoj skoro trećina ubistava (28 odsto) dešava tokom letnjih meseci, sa vrhuncem u julu, dok su istraživanja u SAD pokazala izražen sezonski porast nasilnih incidenata u periodima ekstremnih vrućina.

Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da toplotni talasi stvaraju uslove pogodne za porodično nasilje, pri čemu su žene i deca posebno izloženi, dok izolacija usled vrućine može dodatno doprineti eskalaciji konflikata, slično kao tokom pandemijskih restrikcija.

Prema istraživanjima, za svaki dodatni stepen porasta temperature učestalost samoubistava može da poraste za oko 1,5 odsto, iako taj odnos nije linearan, a stručnjaci upozoravaju da se tokom toplotnih talasa dodatno produbljuju društvene nejednakosti i najteže pogođene ostaju osobe u ranjivim životnim uslovima.

Francuska je zabeležila 339 novih temperaturnih rekorda tokom najtoplijeg dana od početka merenja 1947. godine, dok je ekstremni toplotni talas zahvatio veliki deo zemlje.

Najviša temperatura izmerena je u mestu Pizos u departmanu Land, gde je zabeleženo 44,3 stepena Celzijusa.

Zbog ekstremnih vrućina, 58 departmana stavljeno je pod najviši, crveni stepen upozorenja, što pogađa oko 44 miliona stanovnika Francuske.

Izvor: Tanjug

Foto: Unsplash

27. јун 2026. 0 komentara

B&F Plus IT i nauka

Porez na robote: Da nam živi, živi rad!

by bifadmin 26. јун 2026.

Oporezivanje ljudskog rada i dalje je ključni izvor javnih prihoda, zbog čega tehnološke promene koje ljude zamenjuju robotima imaju direktne fiskalne posledice. Dok je automatizacija neizbežan ishod tehnološkog razvoja, još uvek nije jasno ko će platiti fiskalnu cenu povećane efikasnosti.

Poreski sistemi u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi uspostavljeni su u industrijskom dobu, kada su ljudi bili osnovni izvor oporezive vrednosti i usled toga danas su u velikoj meri oslonjeni na oporezivanje zarada i doprinose vezane za zaposlenost. Kada taj model funkcioniše, budžeti su stabilni, država ubira prihode iz rada, a iz tih prihoda finansira penzije, zdravstvo i socijalnu zaštitu. Problem nastaje onda kada se ekonomska vrednost stvara na drugačiji način, a poreski sistem se tome ne prilagođava.

Automatizacija i veštačka inteligencija (AI) upravo to rade – omogućavaju da se ista ili veća proizvodnja i usluga isporuči sa manje radnih sati. Prihodi kompanije često ne padaju, već rastu, ali se broj zaposlenih po jedinici prihoda smanjuje. Sa stanovišta javnih finansija, to je važnije od pitanja „da li roboti i veštačka inteligencija uzimaju posao“, jer se poreska baza na kojoj počiva država smanjuje čak i kada ekonomija formalno raste.

U SAD se to, na primer, jasno vidi kroz strukturu federalnih prihoda. Prema podacima Kongresnog budžetskog ureda (CBO), ukupni federalni prihodi u fiskalnoj 2024. godini iznosili su oko 4,9 biliona dolara. U zbirnom izveštaju o budžetskim prihodima (Combined Statement of Receipts) Ministarstva finansija SAD (U.S. Department of the Treasury), kategorija prihoda od socijalnog osiguranja i penzijskih programa (Social Insurance and Retirement Receipts) iznosila je 1.708,9 milijardi dolara u 2024. godini.

Ovaj stub prihoda čvrsto je vezan za zaposlenost i zarade. Ukoliko se rast produktivnosti sve više ostvaruje uz manji rast zaposlenosti, poreski sistem zasnovan na oporezivanju plata postaje sve manje održiv.

SAD: regulativa na čekanju

U takvom okviru nastaje ideja takozvanog poreza na automatizaciju, popularno zvanog „porez na robote”. Važno je naglasiti da u SAD ne postoji federalni zakon koji uvodi porez na automatizaciju. Javna i akademska debata nastoji da odgovori na jedno naizgled jednostavno, ali suštinski važno pitanje: ako se poreski prihodi tradicionalno oslanjaju na rad, šta se dešava kada udeo rada u dodatoj vrednosti opada, dok udeo kapitala stalno raste?

Porez na robote najčešće se koristi kao politička metafora za stav da ukoliko mašina zamenjuje čoveka, neka „plati“ ono što bi radnik plaćao kroz poreze i doprinose. Međutim, svaka praktična primena nailazi na brojne izazove. Šta je zapravo robot: industrijski manipulator, softverski algoritam, automatizovana kasa? Da li bi se oporezivala mašina, ušteda na platama, ili dodatni profit kompanije? I kako sprečiti da firme jednostavno ne preusmere investicije ili pravno prestrukturiraju automatizaciju kao „softversku optimizaciju“ koja izbegava oporezivanje?

Usled toga, porez na automatizaciju osvetljava dublji problem, a to je struktura javnih prihoda. Kada poreski sistem pretežno oporezuje rad, a ekonomija sve više nagrađuje kapital, softver i intelektualnu svojinu, jaz se vremenom povećava. U tom smislu, automatizacija razotkriva slabosti fiskalnog modela, jer se poreska osnova menja brže nego što se prilagođavaju propisi. Poreska politika koja se svodi na „oporezuj robota“ često skriva pravu poentu: država zapravo traži način da premesti oporezivanje sa rada na izvore vrednosti, koji su manje vidljivi i lakše prenosivi.

Evropska unija: reforma, a ne porez na tehnologiju

Evropska unija je ovu ideju razmatrala još 2017. godine. Evropski parlament je tada podržao inicijative za širi okvir regulacije robotike, ali je odbacio predlog da se uvede posebna taksa na automatizaciju za finansiranje podrške ili prekvalifikacije radnika. Ta epizoda je važna jer pokazuje da je porez na robote politički privlačan koncept, ali administrativno i ekonomski teško održiv.

Istovremeno, u Evropskoj uniji oporezivanje rada i dalje čini ključni deo javnih prihoda. Evropska komisija u „Pregledu poreskih trendova“ (Data on Taxation Trends) navodi da je u 2023. godini udeo poreza na rad (uključujući doprinose za obavezno socijalno osiguranje) u ukupnim poreskim prihodima EU iznosio 51,2%, dok je udeo poreza na kapital bio 21,9%.

Prema Izveštaju OECD-a o oporezivanju zarada za 2024. godinu (Taxing Wages 2024), zbirni teret poreza i doprinosa na zarade za bračni par sa dvoje dece u kom oba supružnika ostvaruju prihod od rada, iznosio je 29,5% u 2023. godini. To pokazuje da je oporezivanje ljudskog rada i dalje ključni izvor javnih prihoda, zbog čega tehnološke promene koje ljude zamenjuju robotima imaju direktne fiskalne posledice.

Evropska unija nije pokušala da oporezuje upotrebu mašina ili tehnologije, već se usredsredila na to da kompanije plaćaju porez tamo gde zaista ostvaruju dobit, a ne tamo gde je porez najniži. Zato se menjaju poreska pravila, kako bi se otežalo prebacivanje profita iz jedne zemlje u drugu samo radi manjeg poreza.

Uporedo sa tim, EU uvodi i regulatorni okvir za veštačku inteligenciju (AI). Evropska komisija navodi da je EU Akt o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) stupio na snagu 1. avgusta 2024. Iako se upotreba tehnologije ne oporezuje, regulatorni zahtevi povećavaju troškove, jer kompanije moraju da ulažu u usklađivanje sa propisima, u sisteme za upravljanje rizicima i da snose veću odgovornost za pojedine oblasti njene upotrebe.

Rad, kapital i pitanje fiskalne održivosti

Automatizacija ne ukida vrednost, ona menja njen izvor. Industrijski pokazatelji to ilustruju bez mnogo teorije. Prema podacima Međunarodne federacije za robotiku (IFR), u fabrikama EU bilo je u proseku 219 industrijskih robota na 10.000 zaposlenih 2023. godine, dok je u Severnoj Americi taj odnos iznosio 197 robota na 10.000 zaposlenih. IFR takođe navodi da je broj industrijskih robota u operativnoj upotrebi globalno dostigao 4.664.000 u 2024. godini, što predstavlja rast od 9% u odnosu na 2023. godinu. To znači da automatizacija više nije ograničena na pojedine sektore, već je široko prisutna u industriji.

U situaciji u kojoj se vrednost sve više stvara uz pomoć kapitala i softvera, dok se javni prihodi i dalje u najvećoj meri zasnivaju na oporezivanju rada, reč je o fiskalnom, a ne tehnološkom problemu.

Suštinsko pitanje nije da li treba „oporezovati robote“, već kako prilagoditi poreski sistem ekonomiji u kojoj se sve veći deo vrednosti stvara bez ljudskog rada. Ako se poreski sistem i dalje bude oslanjao na oporezivanje rada, to će povećati troškove zapošljavanja i podsticaće automatizaciju, dok bi preusmeravanje oporezivanja ka profitu, kapitalu i digitalnim tokovima vrednosti zahtevalo snažniju poresku administraciju i međunarodnu saradnju, jer se takva dobit lako premešta između jurisdikcija.

U stručnim i međunarodnim raspravama (OECD, MMF) najčešće se pominju tri moguća rešenja problema: širenje poreske osnovice na potrošnju i imovinu; šire finansiranje socijalnih fondova, a ne isključivo iz doprinosa na zarade; preciznije oporezivanje profita i renti u delatnostima gde rast produktivnosti ne prati rast zaposlenosti. Ključno pitanje fiskalnog modela ostaje kako obuhvatiti novu strukturu vrednosti, a da se pritom ne naruši konkurentnost i stabilnost socijalnih sistema.

Dok je automatizacija neizbežan ishod tehnološkog razvoja, još uvek nije jasno ko će platiti fiskalnu cenu povećane efikasnosti. Zato je suštinski važna odluka da li će države reformisati fiskalne modele tako da prate ekonomiju u kojoj rad nije više dominantan izvor vrednosti, ili će pokušati da očuvaju zastarele osnove kroz parcijalne i simboličke mere? Od tog izbora zavise stabilnost budžeta, konkurentnost privrede i održivost socijalnih sistema.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: Ray_shrewsberry, Pixabay

26. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija

Zašto Evropa teško podnosi aktuelni toplotni talas?

by bifadmin 26. јун 2026.

Trenutni toplotni talas odneo je na stotine života širom Evrope i podigao svest o neophodnosti brže adaptacije na posledice klimatskih promena.

Stari kontinent ovih dana obara temperaturne rekorde pa evropske zemlje pribegavaju različitim merama – poput zatvaranja škola ili proglašenja varednih situacija – kako bi sačuvale svoje stanovništvo.

Uprkos tome, samo u Španiji je zabeleženo 212 prevremenih smrti povezanih sa aktuelnim toplotnim talasom, Italija je prijavila najmanje pet direktnih smrtnih slučajeva u periodu od 24 sata a njene vlasti su upozorile da bi konačan broj mogao biti znatno veći, Francuska je prijavila 50 smrtnih slučajeva od čega se najveći deo odnosi na 48 utapanja ljudi koji su pokušavali da se rashlade, dok su zabeleženi i smrtni slučajevi usled toplotnog udara i dece ostavljene u automobilima…

Na ovaj scenario ekolozi upozoravaju već godinama, neki i decenijama, i premda su članice EU ozbiljnije shvatile globalno zagrevanje nego mnoge druge zemlje na svetu, uključujući i SAD, ispostavilo se da ipak nisu pripremljene dočekale brzi rast temperatura.

Zašto Evropljani nemaju klima uređaje?

Poslednjih dana na nalozima Evropljana na društvenim mrežama masovno se dele saveti o rashlađivanju koji uključuju mokre peškire, ventilatore, pravljenje promaje i slične metode. Međutim, retko ko pominje klima uređaje jer njih poseduje oko petine domaćinstava u Evropi i to su mahom ona na jugu, dakle u Španiji, Grčkoj, Italiji…

Razlog tome je činjenica da ovi uređaji na Starom kontinentu, posebno na njegovom severu i zapadu, nisu popularni jer su do sada smatrani nepotrebnim, skupim i neekološkim. Naime, cene struje u Evropi su osetno više u poređenju sa SAD pa bi masovna upotreba rashladnih uređaja bila skuplja.

Ipak, izbegavanje ove vrste rashlađivanja nije posledica siromaštva. Naime, Evropa je decenijama imala blažu klimu, pa joj klima uređaji nisu bili potrebni u većem delu kontinenta. I starost njenih gradova je deo novonastalog problema. Mnoge evropske zgrade građene su pre nekoliko decenija ili čak više od jednog veka i često su pod zaštitom države pa je postavljanje spoljašnjih jedinica komplikovano ili zabranjeno. Osim toga, projektovane su da zadržavaju toplotu tokom zime, a ne da štite od letnjih vrućina, što stvara dodatni problem u uslovima promenjene klime.

Na sve ovo, veliki deo Evropljana je ekološki osvešćen i gaji neku vrstu otpora prema uređajima koje smatra štetnim po životnu sredinu.

Evropa najpogođenija klimatskim promenama

Evropska unija je danas najveći javni finansijer održivih politika na svetu. Ona izdvaja najveći udeo svog budžeta na ublažavanje klimatskih promena, zaštitu životne sredine i zelenu tranziciju.

Istovremeno, Evropa je i jedan od kontinenata koji trpe najveće posledice klimatskih promena budući da se zagreva brže od svih ostalih. U poslednjih 30 godina prosečna temperatura na Starom kontinentu rasla je oko 0,56 °C po deceniji, dok je globalni prosek bio oko 0,27 °C. Tokom 2025. godine čak 95% Evrope imalo je temperature iznad višegodišnjeg proseka.

Razlog za to nije veće zagađenje u Evropi, već njen geografski položaj. Kopno se zagreva brže od mora, a ona ima veliku površinu kopna. Takođe, nalazi se u blizini Arktika, koji se zagreva nekoliko puta brže od globalnog proseka. Topljenje njegovog leda otkriva tamnije površine koje upijaju više sunčeve energije, čime se dodatno ubrzava zagrevanje severne hemisfere. Tome se pridružuju i promene u atmosferskoj cirkulaciji koje omogućavaju da se sistemi visokog vazdušnog pritiska danima ili čak nedeljama zadržavaju iznad Evrope, produžavajući toplotne talase.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da aktuelni talas vrućine nije izuzetak, već najava budućnosti kojoj će evropski gradovi, infrastruktura i zdravstveni sistemi morati mnogo brže da se prilagode.

Foto: Bru-nO, Pixabay

26. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Hocim novi vlasnik građevinske firme Rapid

by bifadmin 26. јун 2026.

Švajcarski gigant, odavno prisutan u Srbiji, Holcim, preuzeo je nedavno kompaniju koja stoji iza nekih od najpoznatijih građevinskih proizvoda – Xella Group. A sa njom, ispostaviće se, postao je vlasnik i jedne apatinske građevinske firme – Rapida, piše Forbes Srbija.

Među obaveštenjima sa Beogradske berze juče se našlo i ono o značajnom učešću u Rapidu.

Holcim je postao vlasnik 238.747 akcije firme iz Apatina, što čini 73,15 odsto glasova. I u objašnjenju stoji da je to na osnovu ugovora o prodaji udela u firmama LSF10 XL Investments i LSF10 XL Gp koji je zaključen još u oktobru prošle godine. Kupio ih je Holcim.

koliko je holcim platio xella group?
Preuzimajući Xella Group, Holcim je preuzeo i 10 društava. Među njima je i Xella Srbija Vreoci u čijim rukama je bilo 238.747 akcije Rapida.

Kako su preneli mediji, Holcim je za ovu akviziciju izdvojio 1,85 milijardi evra. Xella stoji iza nekih poznatih brendova na tržišti građevinskih materijala. Ostvaruje prodaju od oko jedne milijarde evra godišnje.

I Holcim je prisutan u Srbiji. Bavi se proizvodnjom cementa, betona i agregata. U njihovom vlasništvu je i Fabrika cementa u Beočinu. Proširili su poslovanje 2022. godine, kroz akviziciju kompanije Teko Mining i kamenoloma Podbukovi, kao i kamenoloma Jazovnik u januaru 2025.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

26. јун 2026. 0 komentara

IT i nauka Vesti

Građani preko ePlati već mogu da plate takse online, a od 2027. sistem će sam popunjavati sve podatke na uplatnici

by bifadmin 26. јун 2026.

Građani i privreda u Srbiji mogu da koriste sistem ePlati, koji je uspostavila Kancelarija za IT i eUpravu, za elektronsko plaćanje svih taksi i naknada u postupcima javnih organa, bez obaveze da naknadno dostave overenu uplatnicu kao dokaz uplate. Trenutno je, preko ovog sistema, moguće elektronski generisati opštu uplatnicu koju korisnik samostalno popunjava, dok je cilj da od 2027. godine ceo proces bude potpuno automatizovan – građanin će izabrati uslugu, a sistem će sam prikazati šta treba da plati, kome i u kom iznosu.

– Svako ko je nekada čekao u redu samo da bi uplatio taksu ili naknadu, pa se vraćao na šalter jer nedostaje dokaz o uplati ili je pogrešno unet poziv na broj, zna koliko ovakve promene znače. Danas ePlati omogućava jednostavnije elektronsko plaćanje, a od 2027. očekujemo sistem u kojem će građanin moći da izabere uslugu,a sistem će sam sračunati i prikazati šta se plaća, koliko i kome. To znači manje administracije, manje grešaka i jednostavniji kontakt sa institucijama – kaže Jelena Bojović, programska direktorka u NALED-u.

Ova reforma je pokrenuta 2025. godine, i sprovodi se u dve faze. U prvoj fazi, koja je u toku, kroz sistem ePlati građanima je omogućeno kreiranje opšte uplatnice elektronskim putem, a državni organi su u obavezi da ovako kreirane i plaćene uplate, evidentiraju, bez obaveze da građani dostavljaju dokaz o uplati. Građani ako se opredele za ovakvo elektronsko plaćanje opštom uplatnicom, treba da na sistemu ePlati (www.plati.euprava.gov.rs), odaberu opciju “opšta uplatnica” i tu unesu podatke o pružaocu usluge, platiocu, primaocu, iznosu i svrsi uplate, nakon čega sistem generiše jedinstveni poziv na broj. N akon plaćanja institucija koja pruža uslugu će moći da proveri uplatu po službenoj dužnosti. Ovo predstavlja prvi korak ka jednostavnijoj administraciji, bez višestrukog odlaženja na razne šaltere, bez čuvanja papira i rizika da se dokaz o uplati izgubi, ali i bez rizika od zloupotreba koje su se u prošlosti dešavale poput korišćenja iste uplatnice više puta ili dodavanja nula na već overenim uplatnicama.

U drugoj fazi, kada potpuna integracija sistema bude završena od 2027. godine, građani više neće morati sami da unose račun, iznos i svrhu uplate, već će nakon izbora željenog postupka, sistem automatski prikazati sve potrebne takse i naknade, a uplatnica će biti unapred popunjena. Više različitih taksi koje se plaćaju za isti postupak moći će da bude objedinjeno kroz jednu uplatu, čime se smanjuju vreme, mogućnost greške i nepotrebni troškovi. Građani sličan princip već godinama koriste kod pojedinih usluga Ministarstva unutrašnjih poslova, poput izdavanja ličnih dokumenata i vozačke dozvole, a sada se ovaj uspešan model proširuje na sve javne usluge.

U okviru reforme digitalizacije naplate taksi i naknada koju je pokrenulo Ministarstvo finasija, republički organi imaju rok do 30. juna, a lokalne samouprave do 30. oktobra da evidentiraju sve svoje takse i naknade kroz zvaničnu Jedinstvenu evidenciju neporeskih prihoda, što je preduslov punoj implementaciji druge faze. Do sada je evidentirano oko 1.600 taksi i naknada, a iz NALED-a apeluju na sve nadležne institucije da ubrzaju rad kako bi se reforma sprovela u predviđenim rokovima.

Prema analizama NALED-a, u Srbiji postoji više od 2.000 neporeskih nameta na državnom nivou, uređenih kroz više od 500 zakona, a preko 400 lokalnih odluka uvodi dodatne, lokalne, takse, zbog čega građanima i privredi često nije jednostavno da utvrde koje obaveze postoje i koliko iznose. Istraživanje privrede iz 2024. pokazalo je da 72% privrednika smatra da brojni i visoki parafiskalni nameti značajno doprinose sivoj ekonomiji. Potpunom integracijom sistema ePlati sa Registrom administrativnih postupaka i Jedinstvenom evidencijom neporeskih prihoda biće obezbeđena javno dostupna i ažurna evidencija svih taksi i naknada.

Foto: Element5Digital, Unsplash

26. јун 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Holandija uvodi porez na šećer

by bifadmin 26. јун 2026.

Holandska vlada planira da uvede porez na šećer, koji bi mogao da utiče na cene bezalkoholnih pića, ali i određenih vrsta piva, objavio je Telegraf pozivajući se na pismo kabineta holandskog premijera Roba Jetena i izvore upoznate sa planom.

Očekuje se da bi mera mogla da donese oko 900 mil EUR prihoda i podstakne građane na zdravije navike, prenosi NL Times.

Planovi holandskih vlasti predviđaju uvođenje poreza na šećer za sve proizvode koji sadrže više od šest odsto šećera, pa bi posle poskupljenja, cena litarske flaše koka-kole bila veća za 25 centi, dok bi cene drugih proizvoda porasle za oko evro po pakovanju.

Uvođenje poreza prema sadržaju šećera u prehrambenim proizvodima biće mnogo složenije, upozorili su izvori i naveli da bi se vlada suočila sa brojnim pitanjima, poput toga koje proizvode obuhvatiti, a koje izuzeti.

Slični izazovi su se pojavili u trenutku kada je razmatrano smanjenje PDV-a na voće i povrće.

Za razliku od smanjenja PDV-a na voće i povrće koje bi na taj način pojeftinilo, porez na šećer bi povećao cene proizvoda sa visokim sadržajem šećera poput gaziranih pića, voćnih sokova, energetskih napitaka, ali i bezalkoholno pivo i piva sa veoma niskim sadržajem alkohola.

Udruženje supermarketa CBL u Holandiji upozorilo je da bi cene hrane sledeće godine mogle da porastu za 10 odsto, delimično zbog vladinih mera, uključujući porez na šećer, ali i zbog povećanih putarina za kamione i energetskih taksi.

Izvor: AgroTV

Foto: Pixabay

26. јун 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci