Home Vesti
Category:

Vesti

EkonomijaVesti

Prodat trgovački lanac GOMEX

by bifadmin

CEECAT Capital, fond rizičnog kapitala koji ulaže u privredna društva na tržištu, objavio je da preuzima većinski udeo u srpskom trgovačkom lancu Gomex.

„Želimo da investiramo u kompanije koje imaju potencijal da postanu regionalni lideri u svojoj osnovnoj industriji. Gomex je dokazao svoje sposobnosti uspešnim prodorom i liderskom pozicijom u severnoj Srbiji. Unapredićemo i podržati postojeće jako jezgro menadžmentskog tima i investirati u ljudski kapital, okosnicu Gomexa. Naš cilj je da pomognemo u stvaranju mogućnosti da Gomex ispuni svoj potencijal, da se pojavi kao nacionalni lider u maloprodaji prehrambenih proizvoda u formatu za susedstvo”, rekao je Entoni Stalker, partner u CEECAT Capitalu.

Investicija u Gomex je prva investicija CEECAT Capital-a u Srbiji i peta investicija u njegov novi fond, CEECAT Fund II. Paralelno sa ovim, CEECAT Capital je otvorio novu kancelariju u Beogradu iz koje će obavljati dalje poslove u regionu, prenosi Bonitet.com.

Gomex je osnovao Goran Kovačević 1997. godine u Zrenjaninu. Gomex je maloprodajna mreža, fokusirana na i format komšijskih prodavnica. Investicijom SEAF South Balkan Fund-a 2007. godine, kompanija je prodrla u region Vojvodine, ali i Centralne Srbije.

Danas je Gomex jedan od najznačajnijih poslodavaca u zemlji sa oko 2.500 zaposlenih. Osnažujući svoje kupce, kompanija je razvila alate koji nagrađuju lojalnost i čestu kupovinu putem sopstvene aplikacije za lojalnost, navodi se u saopštenju CEETCAT-a

Izvor: Bonitet.com

Foto: Bing

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Šta donose izmene Zakona o privrednim društvima?

by bifadmin

Šta su to politike naknada i šta one podrazumevaju? Koje su nove obaveze određenih lica (lica sa posebnim dužnostima u društvu) u slučaju zaključenja pravnog posla ili preduzimanja radnje u kojima postoji lični interes?

Koji su to novi razlozi za pokretanje prinudne likvidacije, a kakva je uloga savetnika za glasanje/rukovodioca imovine i institucionalnog investitora, samo su neke od tema o kojima je bilo reči na radnom doručku održanom prošle nedelje u organizaciji Slovenačkog poslovnog kluba (SPK) i Advokatske kancelarije Stanković & Partneri, na kojem se diskutovalo o najnovijim izmenama i dopuna Zakona o privrednim društvima.

Učesnike panel diskusije je u uvodnoj reči pozdravila Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba. Nakon toga su se predstavnicima različitih industrija obratili advokati Anđelka Radovanović, Mitar Simonović i Luka Marosiuk ispred advokatske kancelarije Stanković & Partneri.

Kupovina stečajnog dužnika

Anđelka Radovanović je svoj deo izlaganja posvetila novim obavezama za lica koja imaju posebne dužnosti u društvu, politici naknada direktorima i članovima nadzornog odbora u javnim akcionarskim društvima i novim razlozima za prinudnu likvidaciju. Mitar Simonović se osvrnuo na nove obaveze za sve privredne subjekte u pogledu sedišta i eUprave, nove odredbe koje se tiču pristupanja novog člana u društvo sa ograničenom odgovornošću, kao i izmene u pogledu mogućnosti da izvršni direktori u akcionarskim društvima budu ograničeni supotpisom, te nove privredne prestupe i kaznene odredbe.

Kupovina stečajnog dužnika kao pravnog lica, mogućnosti da jedini zakonski zastupnik društva bude pravno lice, posledice ništavosti ugovora o prenosu udela, izmene u akcionarskim društvima kao što su određenje za šta tačno može da se koristi emisiona premija, novine u pogledu odobrenog kapitala, mogućnosti da javno akcionarsko društvo povećava osnovni kapital putem konverzije duga, pravo društva da identifikuje krajnje akcionare, kao i razlici između krajnjeg korisnika, akcionara i posrednika, obaveze društva u postupku prinudnog otkupa akcija su neke od mnogobrojnih tema o kojima je govorio Luka Marosiuk.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li je došlo vreme procesa dedolarizacije

by bifadmin

Mada su zapadnjaci odbili da ruski gas plaćaju u rubljama, već sama najava novog načina kupoprodaje pomogla je da ruska valuta preko noći povrati vrednost sa 135 na 84,5 za dolar

Cilj sankcija protiv Rusije zbog rata u Ukrajini je krah najprostranije države na svetu. Posebno snažne posledice ostavljaju zabrana korišćenja platnog sistema SWIFT, te zaplena deviznih rezervi ruske centralne banke.

Čak se i tradicionano neutralna Švajcarska, koja je ovakav status zadržala i tokom Drugog svetskog rata, ovog puta uključila u sprovođenje kaznenih mera.

Za samo dva dana od objavljivanja ekstra snažnih kazni, ruska valuta je primetno oslabila; na moskovskoj berzi je za dolar bilo potrebno izdvojiti čak 135 rublji, naspram 79 pred sukob. Međutim, desetak dana kasnije rublja se neočekivano i brzo oporavila na tečaj od 84 za dolar, oko koga se nadalje minimalno vrti.

Bio je to pravi šok za učesnike na svetskom finansijskom tržištu, navikle da ruska valuta neprekidno slabi. Kad ono ruski novac počeo da jača, i to u sred sukoba protiv susedne države i nezapamćeno strogih sankcija bogatijeg dela svetske zajednice.

Prelomni momenat bila je odluka ruske vlade da se gas prodat zemljama koje protiv Rusije primenjuju sankcije nakon 1. aprila počne naplaćivati upravo u rubljama.

Mada su zapadnjaci odbili da prihvate ovaj zahtev i insistiraju da plaćaju kao što piše u ugovorima, uglavnom u evrima i dolarima, reakcija tržišta je bila strelovita. Rublja se gotovo preko noći oporavila i povratila na takoreći predratni tečaj.

Dva aduta

Dva aduta u ruskim rukama pomogla su u preokretu. SAD, glavni inicijator i kreator sankcija, uspele su svojoj politici privući samo bogatiji deo svetske zajednice, kolokvijalno znan kao „Zapad“.

Osim država Evropske unije, od kojih su se pojedine krajnje nevoljno priključile kažnjavanju, tu su Kanada, Velika Britanija, Australija i Japan i još par manjih država. Brojne velike zemlje nisu se priključile, mnoge sve izraženije ispoljavaju rezerve prema pristupu Zapada rusko-ukrajinskom pitanju u celosti, te razumevanju za širenjem NATO pakta. Tako Rusija može da sarađuje, naravno bez upotrebe dolara, evra, funte ili jena, sa Kinom, Indijom, Brazilom, Južnoafričkom Republikom, a tu su i Meksiko, Tajland, Malezija, Egipat, Turska…

Drugi moskovski adut je posedovanje izuzetno značajnih resursa, koje, bar za određeno vreme, zapadne države ne mogu da nabave na drugoj strani. To je pre svega gas, ali tu su i brojni metali poput nikla, kadmijuma, paladijuma, takozvanih retkih metala, žitarice, drvo, suncokretovo ulje, nafta, ugalj…

Sve ovo relativno je lako prodati na svetskoj berzi bez obzira na valutu u kojoj bi se obavljala transakcija. Od ruskih privrednika već su se čuli predlozi i da se inoplasman svih strateških proizvoda obavlja isključivo u rublji. Svakako dok traju sankcije, verovatno i dalje.

Višedecenijska zloupotreba

Obaveznost plaćanja najatraktivnijih proizvoda u svetskoj trgovini samo jednom valutom nije novost. Takvu poziciju od Bretonvudskog sporazuma 1944. ima dolar. Prvi put je došla u pitanje 1973. godine kada Amerikanci odustaju od fiksnog pariteta dolar-zlato, čime je izgledalo da američka valuta gubi osnov za dominantnu funkciju u međunarodnoj trgovini.

Međutim, SAD imaju rezervni plan. Sa Saudijskom Arabijom, daleko najvećim izvoznikom nafte, dogovoraju se da glavnu robu prodaje isključivo u dolarima. Zauzvrat, u SAD su ponudili da ovoj državi prodaju najmodernije naoružanje.

U to vreme Saudijska Arabija je bila daleko najuticajnija država među bliskoističnim državama bogatim „crnim zlatom“, pa su njenim stopama pošle i ostale izvoznice. Dolar je dobio novi osnov da ostane rezervna svetska valuta.

Međutim, tokom narednh decenija Amerikancima nije dovoljno što drugima skupo prodaju papir na kome piše dolar, već zloupotrebljavaju povlašćenu poziciju. Državama koje iz raznih razloga označe neprijateljskim uvode sankcije različtih formi i stepena strogosti. Dolar im postaje ne samo najvažniji izvozni artikl, već i sredstvo za kažnjavanje onih koji im se ne sviđaju.

Ponuda iz Rijada

Dominantna, pa još i zlupotrebljavana, pozicija dolara odavno se dovodi u pitanje. Evropska unija je formirala svoju valutu evro sa idejom da trgovinu unutar zajednice, ali i znatan deo razmene sa svetom izvan, obavlja u svom novcu. Slične poteze povremeno povlače i Brazil, Južnoafrička Republika, a pre svega Kina.

Najmnogoljudnija država je razumela da nikada neće biti potpuno nezavisna ukoliko inotrgovinu obavlja u valuti najjače vojne sile, a koju već decenijama uporno sustiže u ekonomskom razvoju. Uporno radi na tome da svoju valutu uvede u razmenu sa trećim zemljama. Određenih uspeha je proteklih godina bilo u razmeni sa Rusijom, lane se oko četvrtina međusobno trgovine obavljala u domicilnim valutama.

Ovih dana do Pekinga stižu ugodne vesti, i to baš iz Saudijske Arabije, važne američke saveznice. Predlog je da Kina polovinu od Rijada kupljene nafte plati juanima. Kako je Arabija sa oko 2,5 miliona barela dnevno najveći snabdevač Kine naftom, ponuda je više nego primamljiva. U Rijadu shvataju da će se u bližoj, a pogotov daljoj budućnosti i SAD i EU sve više oslanjati na eolsku i solarnu energiju, dok će Kina dosta duže biti u ugri sa naftom.

Procenjuju da će im u perspektivi najmnogoljudnija država na svetu biti sve važniji partner. Ne samo kao kupac, već i kao inicijator projekta „Jedan pojas, jedan put“, u kome Arabija sebe vidi i kao važno regionalno čvorište.

Kako zaobići sankcije

Trgovina u juanima izuzetno iritira SAD i EU. Tim pre što Kina trgovinu u domicilnim valutama predviđa i sa Brazilom, Južnoafričkom Republikom i nekoliko većih država Jugoistoka Azije. U krajnjem je plan da se unutar određenog kruga država ili kreira nova zajednička valuta ili da juan preuzme ulogu vodeće regionalne valute.

Slično pokušava Brazil sa svojim okruženjem, dok je gas snažna osnova za rublju, baš kao što je nekada nafta Saudijske Arabije bila za takozvane „petrodolare“. Sve su brojniji monetaristi širom sveta koji procenjuju da je prošlo vreme dolara kao jedine rezervne svetske valute, dobrim delom i stoga što su se SAD kompromitovale kao garant; decenijama su previše zlorabile povlašćenu poziciju sopstvene valute.

Posebno je indikativno da se priča o novom finansijskom ustrojstvu svetske trgovine, čemu vodi uvođenje jedne ili više novih valuta za plaćanje, odvija baš u trenutku rusko-ukrajinskog (možda je tačnije reći rusko-zapadnog) sukoba. Uvođenje alternativnog juana, primera radi, značilo bi mogućnost da Rusija upotrebom nove valute zaobiđe sankcije.

Upravo je ovakva mogućnost ono što podstiče Kinu i druge veće države na promene. U slučaju da Kina potpadne pod udar određenih kaznenih mera, kao što je proteklih godina učinjeno prema pojedinim kineskim tehnološkim liderima, nema boljeg načina da se odbrani od funkcionisanja alternativne svetske valute, pogotovo ako to bude juan.

Nova pravila

Naravno, proces dedolarizacije biće dug i postepen. Ako bi se sva međusobno trgovina između Arabije i Kine obavljala u juanima dnevno bi bilo upotrebljeno kineske valute u vrednosti 320 miliona dolara. Poređenja radi, poslednjih godina u svetu se dnevno u američkoj valuti obavi transakcija vrednih 6,6 triliona dolara.

No, ako bi zemlje BRIKS-a međusobno trgovale u zajedničkoj valuti, od dolarskog plaćanja bi odvojile oko 1,1 trilion dolara. Ne samo što nije malo, već bi proces uspostavljanja novih alternativnih valuta postupno vodio do novih pravila u svetskoj trgovini, u čijoj kreaciji bi više došle do izražaja države snažnih ekonomija, manje one koje se neprekidno zadužuju.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

0 komentara
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Nišlija koji stopira duže od pola veka: Svrbi me palac da opet izađem na put

by bifadmin

Dragan Aranđelović Arči ove godine će obeležiti 51 godinu stoperskog staža, tokom kojeg je uzduž i popreko prošao bivšu Jugoslaviju i skoro čitavu Evropu. Najpoznatiji i najstariji auto-stoper iz Niša svoja putovanja je opisao u knjizi „Kako sam auto-stopom stigao do Ginisa“. Ovih dana priprema i drugo izdanje knjige koje će dopuniti još nekim zanimljivostima sa putovanja, dok ponovo ne krene na put, čim se smiri pandemija.

Dragan Aranđelović kaže da je počeo da stopira još kao tinejdžer i da još nije stavio „tačku“ na taj svoj hobi, iako je na pragu sedme decenije života. „Ne napušta me entuzijazam i želja za putovanjima, naročito sada kada dve godine zbog pandemije nigde nisam mrdnuo iz Niša. Svrbi me palac da izađem na put i krenem. Najlepši je osećaj kad stanete pored puta, blagi povetarac nosi miris asfalta i miris benzina, čuje se huk motora, a vi iskušavate svoju sreću da li će vam neko od vozača stati ili ne”, opisuje sagovornik B&F-a zašto mu je stopiranje toliko važno.

Njegova privrženost takvom načinu putovanja potiče još iz rane mladosti, kada je to bio jedan od načina da živi životom kojim su živeli hipici u Americi. „Moji drugovi i ja, a imali smo tada po 17 ili 18 godina, hteli smo da imitiramo hipike po svemu. Po oblačenju, dugoj kosi, muzici koju slušamo, knjigama koje čitamo, a naravno i po tome što putujemo auto-stopom. Iz tog mog društva, osim mene niko nije istrajao u stopiranju. Nisam siguran da se bilo ko iz Niša bavi time i u ovim godinama. Meni će biti 69 ove godine“, kaže Aranđelović.

Naš sagovornik ističe da nikada nije stopirao zbog toga što nije imao novca da plati kartu za autobus ili voz, već isključivo zato što mu je „merak“ da tako putuje. Stopirao je uglavnom sam, ali i sa drugarima, kumovima, suprugom i ćerkom. Istrajao je u stopiranju i zbog toga što je uvek imao sreću da ga neko poveze.

„Samo sam jednom odustao. Vraćao sam se iz Rovinja u Niš, i u Zagrebu sam pokušao da nađem prevoz. Bila je ponoć i kiša je neverovatno lila, tako da je bilo nerealno da će mi neko stati. Jedini put kada sam čekao zaista dugo, bilo je kada sam stopirao sa suprugom u Nemačkoj. Hteli smo da se vratimo u Jugoslaviju i stopirali smo od šest ujutru do četiri popodne, ali nam niko nije stao. U momentu kada smo se spremali da odustanemo, stala je žena i povezla nas do Jadranskog mora”, priseća se Dragan.

Do Ginisa kao putnik

Na putovanjima je, ističe, doživeo mnogo nezaboravnih trenutaka i zbog toga sebe sada smatra veoma bogatim čovekom. Jedan od takvih momenata je vožnja u Nemačkoj, zahvaljujući kojoj je, posredno, stigao i do Ginisove knjige rekorda.

„Sa kumom sam putovao za Holandiju i u Nemačkoj nas je povezao Diter Veš, čovek koji je zvanični svetski rekorder po broju prevezenih stopera. Kum i ja smo bili njegovi putnici broj 6.235 i 6.236. Dao nam je sertifikat, a zauzvrat smo se upisali u njegov rokovnik koji mu je poslužio kao dokaz za Ginisovu knjigu rekorda”, priča Dragan.

Dobro pamti i odlazak u Beč na koncert Rolingstonsa 1980. godine. „Moj kum Zoran Stamenković predlagao je da pođemo tri dana ranije, jer je sumnjao da možemo na vreme da stignemo na koncert. Međutim, samo pet minuta nakon što smo stali kod hotela „Nais’, stao nam je automobil i to srebrnasti ’Mercedes’. Ispostavilo se da vozač ide čak do Berlina i da može da nas poveze do Beča. Bili smo zaista oduševljeni, a uz to je vozač dozvolio kumu da vozi ’Mercedes’ ka Beogradu. Možete da zamislite njegovo oduševljenje kada je kao mladić sa 22 godine seo za volan takvog automobila”, kroz smeh govori Dragan.

Bilo je i slučajeva da su ljudi koji su ga vozili želeli da mu daju novac, misleći da nema novca za putovanje autobusom. Bračni par iz Amerike koji ga je povezao na Jadranskoj magistrali želeo je da mu da 50 dolara, uz objašnjenje da i njihov sin u isto vreme putuje auto-stopom po Jugoslaviji i da ga možda u tim trenucima vozi upravo Draganov otac.
Aranđelović ističe da je za sve ove godine koliko putuje stopom, doživeo samo tri neprijatnosti: „Dogodilo mi se da me je na Jadranskoj magistrali povezao stranac za kojeg sam u toku putovanja shvatio da je gej i da želi od mene nešto više od vožnje. U Italiji me povezao čovek koji se tokom vožnje čudno ponašao, kočio je i ubrzavao bez razloga. Policija ga je zaustavila i kaznila sa 1.700 evra, a meni su naplatili kaznu od 44 evra jer je u Italiji stopiranje na auto-putu zabranjeno”.

Pomešali ga sa teroristima

U neprijatnom sećanju ostalo mu je i putovanje 1972. godine na Jadransko more od Beograda preko Sarajeva, pošto ga je na tom putu milicija legitimisala i pretresla čak 36 puta. „Celim putem mi nije bilo jasno zašto to rade. Tek posle sam shvatio da su me legitimisali zbog toga što sam nosio vojničku jaknu, pantalone i ranac, a baš u to vreme trajala je potraga za teroristima koji su ušli u Bosnu. Naravno da sam im bio sumnjiv zbog svog izgleda, mada sam ja sve te stvari kupio na vojnom otpadu jer je u to vreme maskirna garderoba bila popularna među mladima”, objašnjava Dragan.

Putujući uglavnom auto-stopom, stigao je i na 250 velikih koncerata širom Evrope. Mnogi njegovi poznanici smatraju da su koncerti bili glavni razlog da stopira, ali on tvrdi da je to radio isključivo zbog putovanja.

„Dok sam bio mlađi, barem jednom godišnje sam išao na neko duže putovanje, recimo do Holandije, Francuske, Nemačke… Putovao sam i na istok, do azijskog dela Turske, ali nisam išao dalje. Nisam bio ni u Portugalu, Španiji i Engleskoj, mada jesam imao veliku želju da odem do Engleske ali nisam imao novca za smeštaj i trajekt. Nisam ostvario ni svoj san da stopiram po Americi, iako sam nekoliko puta bio tamo, jer su me upozorili da nije bezbedno”.

Ništa bez stoperskih štosova

Poslednji put je na duže putovanje stopom išao 2018. godine i to u Bjelovar, gde je nekada služio vojsku i gde ima dosta prijatelja. Otputovao je tamo da bi bio na koncertu klape „Intrade“, pošto je veliki zaljubljenik u tu vrstu muzike.

„Otputovao sam i vratio se bez ikakvih problema. Ljudi i dalje staju stoperima. Ne tako puno kao do dvehiljaditih godina, ali staju. Da bi bili uspešni u stopiranju morate da znate određene ’štosove’, nema nikakve magije. Potrebno je, kada podigneš palac, da se osmehneš vozaču koju nailazi da bi video da nisi neki mrgud. Osmehneš se i klimneš glavom u znak pozdrava, a taj trenutak kada te pogleda i odluči da li će da stane ili ne – to je ta igra sreće. Ukoliko stane dobro je, ukoliko ne, kažete: „Hvala lepo“. I pozdravite, staće sledeći“, objašnjava Dragan.

Prema njegovim rečima, uspeh stopiranja zavisi umnogome i od mesta na kojem stojite, jer to mora da bude mesto na putu na kojem vozila polako prolaze. On je uvek na daleka putovanja kretao oko osam ili 10 sati uveče, jer je to vreme kada vozače sustiže umor i potreban im je saputnik.

„Sigurno da ne bi tako puno putovao i toliko puno zemalja obišao da nisam imao sreću da radim poslove koji su mi pružali dosta slobodnih dana. Najpre sam u radio u ’Niškoj mlekari’ i imao radno vreme koje se samo može poželeti. Radio sam deset dana od 4 ujutru do 7 ili 10 uveče, a posle sam imao 20 slobodnih dana. Nakon rada u mlekari, otvorio sam prodavnicu ploča i diskova ’Happy House’, a taj posao mi je takođe omogućavao da putujem kad god poželim jer sam imao petoricu radnika u prodavnici”, priča Dragan.

Tvrdi da ne može da zamisli život bez muzike i putovanja i da ga godine koje je prikupio neće sprečiti da neguje te svoje ljubavi. Aranđelović zato najavljuje da će ponovo na put čim se epidemija bude smirila, da oseti miris benzina i asfalta i opet okuša stopersku sreću.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije 195, mart 2022.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Miran deo Voždovca bi uskoro mogao da postane “mešoviti gradski centar”

by bifadmin

Izmenom i dopunom Plana detaljne regulacije prostorne celine između ulica Gospodara Vučića, Grčića Milenka i Ustaničke ovaj deo Beograda mogao bi biti pretvoren u “mešoviti gradski centar”.

Šta to konkretno znači? Verovatno izgradnju većeg broja višespratnica u ovom delu grada gde trenutno još uvek postoji značajan broj porodičnih kuća. Ili, kako stoji u ciljevima izrade plana – to će doprineti “podizanju nivoa urbaniteta ovog bloka, transformaciji porodičnog u višeporodično stanovanje i prostornoj i funkcionalnoj integraciji područja u urbano tkivo i unapređivanju životne sredine”.

Postojeća bruto razvijena građevinska površina za stanovanje u ovom bloku je 19.435 m2, a u planu je da se iskoristi 14.860 m2. Planira se i 23.826 m2 za mešoviti gradski centar. Procenjeni broj stanovnika je do 1.300, a zaposlenih do 80.

Nosilac izrade planskog dokumenta je Urbanistički centar doo iz Beograda, a naručilac “Superman callao investments” iz Beograda. Ova firma u Agenciji za privatne registre vodi se pod skraćenim imenom “S&C Investments” i njena delatnost je izgradnja stambenih i nestambenih zgrada. Vodi se kao mikro preduzeće i osnovana je početkom 2019. godine.

Voždovac međutim nije jedini u kojem će biti građeni meštoviti gradski centri. U planu je omogućavanje izgradnje novih višespratnica i u naselju Mali Mokri Lug na Zvezdari.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Cena hektara oranica u Vojvodini dostigla 41.000 evra

by bifadmin

Cene poljoprivrednog zemljišta u Južnobačkom okrugu i dalje su najviše u Srbiji, a vojvođanske oranice su po cenama sve bliže, ako ne i više od mnogih zemalja Evropske unije.

Cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji lane su bile za tri odsto više nego 2020. godine, a kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, rekordna cena neke njive ili oranice dostigla je skoro 41.000 evra za hektar. Najviše prodatih parcela bilo je na području Vojvodine, gde je i najviša srednja vrednost poljoprivrednog zemljišta, preko 11.000 evra za hektar.
Istovremeno, hektar u Holandiji, prema poslednjoj evropskoj statistici, u proseku košta gotovo 70.000 evra. U Italiji je 34.156, dok je u Sloveniji već upola manja cena.

Hektar zemlje u Španiji i Grčkoj kreće se u proseku oko 12.000 evra, a u Bugarskoj i Rumuniji oko 5.000. Za manje od 4.000 evra zemljište se može kupiti u Letoniji i Estoniji.
Najviše cene poljoprivrednog zemljišta u državi su zastupljene na teritoriji Južnobačkog, a najniže u Zaječarskom okrugu.

Podaci RGZ pokazuju da je lane obavljeno 17.467 kupoprodaja poljoprivrednih parcela, a prosečna površina u prometu u 2021. godini za područje Srbije iznosi 1,2 hektara. Najveća je na području Vojvodine i iznosi 1,7 hektara, 90 ari na području grada Beograda, 77 ari na području Šumadije i Zapadne Srbije i 60 ari na području Južne i Istočne Srbije.

Raspon za hektar od 350 do 41.000 evra

Po podacima RGZ, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta tokom prošle godine bila je 6.800 evra za hektar. Cene se kreću u rasponu od ispod 350 za najjeftiniju, do oko 41.000 evra za hektar najskuplje njive, ali je 93 odsto od ukupnog broja prometa poljoprivrednog zemljišta obavljeno po cenama od 900 do 18.000 evra za hektar.

U Vojvodini je tokom prošle godine najviše parcela prodato u Južnobanatskom okrugu – 2.054. Srednja vrednost zemljišta kretala se od 7.100 do 11.600 evra za hektar, a rekordnu vrednost ostvarila je parcela prodata na području Sremskog okruga za 40.950 evra hektar.

Što se tiče Šumadije i Zapadne Srbije, podaci RGZ pokazuju da je najviše prodatih parcela (823) bilo na području Mačvanskog okruga, a najviša cena jednog prodatog hektara poljoprivrednog zemljišta bila je u Raškom okrugu – 35.000 evra. Srednje vrednosti njiva i oranica u centralnom delu naše zemlje kretale su se od 3.300 do 9.200 evra hektar.

U Južnoj i Istočnoj Srbiji srednje vrednosti parcela su niže i iznose od 2.100 do 5.700 evra za hektar. Najviše prometa ostvareno je na području Braničevskog okruga – 491 prodaja, a rekordnu cenu od 15.200 evra za hektar dostigla je parcela prodata u Pčinjskom okrugu. Konačno, kako pokazuju podaci RGZ, na teritoriji grada Beograda prosečna cena hektara poljoprivrednog zemljišta iznosi 7.100 evra, tokom 2021. godine sklopljeno je 618 kupoprodajnih ugovora, a najviša postignuta cena za jednu parcelu bila je 33.350 evra za hektar.

RGZ ističe da je na području Borskog okruga zabeležen značajan broj kupoprodaja poljoprivrednog zemljišta u rasponu cena od 6.000 do preko 20.000 evra za hektar, ali one nisu uključenje u obračun statističkih parametara, jer su realizovane za posebne namene – za potrebe širenja rudnika i hemijske industrije Prahovo.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Električni kamioni će biti povoljni kao dizelaši već od 2025?

by bifadmin

Ukupni troškovi električnih kamiona na baterije bi već od 2025. trebalo da pariraju klasičnim dizelašima, prenosi sajt Pluton Logistic izveštaj globalne konsultantske kompanije Boston Consulting Group (BCG) pod imenom „Šta prelazak na vozila sa nultom emisijom znači za komercijalni transport“.

Više je razloga za ovo cenovno “poravnavanje”. Prvi je, bar prema analitičarima, očekivani rast cene dizela koji neće moći da bude nadoknađen razvojem efikasnijih motora, dok bi troškovi baterije trebalo da padnu na ispod 100 dolara po kWh do 2030. godine, što sugeriše da će električna vozila na baterije nadmašiti dizel na skoro svakom tržištu.

Čak i zeleni vodonik, koji je danas jedva dostupan, mogao bi da počne da se prodaje po ceni od 5 dolara po kilogramu do 2030. godine zbog tehnološkog razvoja, kao i obima, čineći upotrebu gorivih ćelija finansijski održivim.

Osim toga, očekuje se i da će vlade obezbediti različite poreske olakšice, kako bi kompanijama bilo jeftinije da prave električne kamione, a operaterima da ih kupuju.

Zašto se transportne kompanije “nećkaju”?

Sve navedno trebalo bi da dovede do toga da električna vozila na baterije i električna vozila sa gorivim ćelijama dobiju veći tržišni udeo, pri čemu se očekuje da se kamioni na baterije već od 2025. više koriste za kratke i regionalne transporte, a vozila sa gorivim ćelijama na dugim relacijama od 2030.

Međutim, većina evropskih operatera voznih parkova je dosada bila veoma skeptična: samo 16% kupaca kamiona koje je ispitivala kuća BCG planira da kupi električni kamion u narednih deset godina.

Glavni razlozi su veoma visoki troškovi nabavke, nedostatak mreža za punjenje i duga vremena punjenja. Električni kamion košta tri do četiri puta više od dizel kamiona. Punjenje baterije od 1.000 kilovata na takozvanom superpunjaču, odnosno stanici za brzo punjenje, traje oko osam sati.

U industriji u kojoj su marže oduvek veoma bitne, neophodno je da „zeleni kamioni“ postanu isplativija investicija, da bi se kupci češće opredeljivali za njih. BCG očekuje da bi tako nešto moglo i da se dogodi u narednim godinama.

Izvor: PlutonLogistics

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Regenerativnom poljoprivredom se dobija zdravija hrana

by bifadmin

Hrana uzgojena pomoću regenerativne poljoprivrede je zdravija i ima veću nutritivnu vrednost od hrane iz tradicionalnog uzgoja, zaključak je jedne studije sprovedene na Univerzitetu u Vašingtonu.

Regenerativna poljoprivreda je relativno nov način uzgajanja useva koji održava zdravlje zemljišta i njegov kapacitet da zadržava ugljenik. Njen fokus je najviše na poljoprivrednom zemljištu, ali i na recikliranju što više poljoprivrednog otpada i dodavanju kompostiranog materijala. Specifičnim postupcima izvedenim u adekvatnom periodu godine, regenerativna poljoprivreda povećava bioraznolikost, plodnost tla, kruženje vode i pojačava potencijale ekosistema.

Osim toga, prema najnovijoj američkoj studiji, njom se dobija hrana koja sadrži više vitamina, minerala i fitohemikalija. Ona je zdrava za konzumaciju, ali i može biti od velike koristi i u stočarstvu. Naime, ukoliko se ta hrana daje govedima i svinjama, njihovo meso će sadržati znatno veće količine omega3-masti nego stoka hranjena klasično uzgojenom hranom.

Izvor: Fooddive

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Članice BRIKS-a suzdržane oko sankcija Rusiji

by bifadmin

Oko tri milijarde ljudi živi u zemljama BRIKS-a, savezu Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. To je ogroman ekonomski prostor i politička sila. Posle ruskog napada na Ukrajinu, ostale četiri zemlje su od posebnog značaja u kontekstu globalne reorganizacije ekonomskih zavisnosti i političkih partnerstava.

One su isporučioci sirovina i trgovinski partneri i svojim političkim stavom mogu presudno uticati na sukob, piše Dojče Vele.
Na primer, postoji mogućnost da bi savez mogao da pomaže Rusiju kroz kredite. „Trenutno se preostale četiri države suzdržavaju i još uvek među njima ne postoji efikasna politička koordinacija, kojom bi se reagovalo na sankcije SAD i EU prema Rusiji“, rekao je Roberto Gulart sa Univerziteta Brazilija.

Zemlje su zbog sankcija suzdržane da kroz razvojne banke BRIKS-a pružaju Rusiji pomoć kreditima. „Nova razvojna banka“ sakuplja novac na međunarodnom tržištu uz niske naknade, rekao je Gualrt i dodao da savez „nije voljan da zauzme političke pozicije u momentu velike neizvesnosti“.

Sličnog je mišljenja i Ignjacio Bartesagi, direktor Instituta za međunarodnu trgovinu pri katoličkom Univerzitetu u Urugvaju, koji smatra da je savez još uvek u početnoj fazi. „Nedostaje im jasna strategija. Jasno je da pred nama stoji nova alijansa, koalicija i geostrateško partnerstvo“, kaže Bartesagi u razgovoru za DW.

Brazil želi da poveća proizvodnju nafte

Leri Fink, šef najveće svetske kompanije za investicioni menadžment Blekrok smatra da bi dugoročno odvajanje Rusije od svetske ekonomije dovelo do ozbiljnih potresa u ekonomskim odnosima među zemljama BRIKS-a. Države bi morale ponovo da razmotre kakva zavisnost postoji među njima i kako bi se ona mogla smanjiti, što bi moglo dovesti do bržeg povlačenja iz nekih zemalja, piše Fink u pismu akcionarima koje je citirao Frankfurter Algemajne Cajtung.

Proizvodnja u Meksiku, Brazilu, SAD ili Jugoistočnoj Aziji mogla bi od toga da profitira. Brazilija se već sprema za ofanzivu. Ministar rudarstva i energetike Bento Albukerke je najavio da će povećati proizvodnju nafte za deset odsto do kraja godine. „To će biti doprinos Brazila stabilizaciji globalnog tržišta energije“, kaže ministar.

Pred važnim odlukama stoji i Južnoafrička Republika. Usled rastućih cena gasa i povećanom potrebnom za novim privrednim projektima, Južnoafrička Republika pod hitno želi da obezbedi svoje snabdevanje gasom.
Kako navodi istraživačka mreža Amabungane ova afrička zemlja treba da odluči sa kim će da zaključi dogovor o snabdevanju tečnog gasa vredan milijardi. U igri su naftno društvo Azerbejdžana SOCAR i Gasprom banka, koja pripada ruskom Gaspromu. Oba snabdevača će razmotriti ponude, dok je koncern Šel protiv.

Južnoafrička Republika, dakle, mora da se odluči da li će uprkos novim geopolitičkim tenzijama u svetu da se odluči za ruski gas i koji je stav ove države po pitanju Ukrajine.

Politički uticaj Indije i Kine

Daleko važnije je pitanje Indije i Kine. Pre nekoliko dana je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ugostio ambasadore ostale četiri zemlje BRIKS-a, čime je Moskva poslala poruku SAD i Evropi da nije sama.

Ostale četiri države BRIKS-a, međutim, imaju i svoje interese. Indiji je, poput Brazila i Južnoafričke republike, do sada bilo uskraćeno stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Vašington Post izveštava da je Indija počela da kupuje naftu iz Rusije, uprkos sankcijama, dok indijske banke utvrđuju mogućnost za trgovinu u rupijima i rubljama. Ovo bi mogao biti signal da je Indija spremna da podrži Rusiju, čime bi se ova zemlja suprotstavila Zapadu

Ipak, najvažniji igrač BRIKS-a je Kina, koja je zbog svoje ekonomske i političke moći prevazišla status zemlje u razvoju, kakva je bila 2006. kada je savez osnovan. Vlade Brazila, Južnoafričke Republike i Indije pomno prate kako se Kina sada pozicionira.

Nedavno je iz Pekinga poručeno da prijateljstvo sa Rusijom ne poznaje granice, ali da istovremeno treba poštovati i suverenitet Ukrajine.

Zemlje BRIKS-a bi mogle da traže od Zapada da plati za otvoreno pozicioniranje. A to bi pored sticanja statusa u UN moglo značiti i veći uticaj u Međunarodnom monetarnom fondu ili Svetskoj banci. Kina bi, zauzvrat, mogla da podstakne da bude prihvaćena kao posrednik u sukobu. To bi potvrdilo uspon Pekinga u globalnoj politici.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Otkriven prvi slučaj sisara koji „uzgaja“ svoju hranu a nije čovek

by bifadmin

Do sada se smatralo da su ljudi jedini sisari koji se bave poljoprivredom, ali su naučnici otkrili da možda nismo jedini koji umeju da uzgajaju svoju hranu.

Naime, pokazalo se da se takozvani džepni goferi (geomys pinetis) takođe bave poljoprivredom. Nakon analize njihovih jazbina stručnjaci su ustanovili da ove životinjice zapravo pažljivo brinu i đubre korenje dugolisnog bora.

One neprestano preuređuju i đubre svoje jazbine, odnosno vijugave tunele duge stotine metara. Iako se još vode rasprave koja je tačno definicija uzgoja hrane, naučnici navode kako istraživanje jasno pokazuje da ova mala bića znaju šta rade kada paze na rast korenja.

„Jugoistočni džepni goferi su prvi otkriveni sisari-poljoprivrednici, a da nisu ljudi. Videli smo da neke vrste mrava, tvrdokrilaca i termita uzgajaju hranu, ali to nismo primetili kod drugih sisara“, rekao je biolog Fransis Pac sa Univerziteta Florida.

Naučnici su hteli da vide narušava li korenje bora tunele u kojima žive ovi glodari i na koji način se oni njima hrane. Nakon analize rasta korena u određenom delu tunela izračunali su da koren koji raste u mreži tunela može ovim stvorenjima da osigura 20 do 60 odsto dnevnih kalorija. S tim da je potrebno naglasiti da je goferima potrebno puno energije kako bi održavali svoje podzemne domove.

Nakon što korenje prodre u jazbine, izmet i mokraća ovih glodara podstiču njihov rast.

Iako to možda nije najsofisticiraniji oblik poljoprivrede, stručnjaci smatraju da ipak lični na ono što rade ljudska bića.

Životinje ulažu vreme i energiju kako bi odbranile svoje useve

Takođe se pokazalo da ove životinjice ulažu vreme i energiju kako bi odbranile svoje useve. Drugim rečima, na održavanje jazbina i upravljanje uslovima u kojima raste korenje se može gledati kao na neku formu uzgoja hrane, piše Science Alert.

„Oni obezbeđuju savršeno okruženje za rast korenja i đubre ga svojim otpadom“, rekla je zoološkinja Veronika Selden sa Univerziteta Florida.

Korenje koje prodire u tunele jedini je izvor hrane za gofere.

Neki možda smatraju da bavljenje poljoprivredom automatski podrazumeva i čin sadnje useva, kao i rad na uzgoju i žetvi, ali naučnici koji su radili ovo istraživanje navode kako to nije uvek tako ni u našem društvu.

Na primer, šumsko voće se ne sadi, već se o njemu ljudi brinu. Prema toj definiciji, goferi bi isto tako mogli biti poljoprivrednici.

Istraživanje pod nazivom „Root cropping by pocket gophers“ objavljeno je u časopisu „Current Biology“.

Izvor: Index.hr
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci