Minimalna zarada će u Nemačkoj prvi put biti uvedena 1. januara 2015, što će povećati platu za 9,5% zaposlenih. Oni će od sada dobijati najmanje 8,5 evra bruto na čas, što odgovara bruto zaradi od 1.473 evra za puno radno vreme. Ostaje da se vidi da li će od toga imati koristi zaposleni i ekonomija: povećanje prihoda može da poboljša finansijsku situaciju zaposlenih i podstakne potrošnju, ali u isto vreme i da dovede do poskupljenja neke robe i usluga, pa čak i do otpuštanja. U EU minimalnu zaradu ima 22 od 28 država članica. U Srbiji minimalna zarada iznosi oko 235 evra mesečno bruto, što je slično kao u siromašnijim članicama EU, ali prema podacima sindikata oko 200.000 ljudi ne prima ni toliko.
Fondacija UniCredit i Univerziteti raspisala je konkurs za dodelu četiri stipendije u iznosu od 1.500 evra za Prvi letnji program. Stipendije će omogućiti studentima iz 17 evropskih zemalja u kojima posluje UniCredit, uključujući i Srbiju, da učestvuju u Letnjem programu u trajanju od najviše tri nedelje, tokom jula i avgusta, na ekonomskim fakultetima u Barseloni (Barcelona Graduate School of Economics) i Londonu (London School of Economics and Political Science). Svi zainteresovani mogu da se prijave do 15. januara 2015. godine.
Prijave se popunjavaju elektronski, direktno na sajtu Fondacije UniCredit i Univerziteti. Naučni komitet Fondacije će najkasnije do 15. marta 2015. godine izabrati četvoro stipendista, kao i dve rezerve. Dobitnici će, zatim, direktno slati svoje prijave na izabrane fakultete, uz napomenu da su ostvarili pravo na stipendiju od strane Fondacije UniCredit i Univerziteti.
Da bi mogli da učestvuju na konkursu, neophodno je da kandidati budu državljani jedne od zemalja u kojima posluje UniCredit, među kojima je i Srbija, i to bez obzira na kom univerzitetu u svetu studiraju. Pored toga, neophodno je da budu upisani na treću godinu studija, na master ili na doktorske studije, iz oblasti ekonomije, finansija, bankarstva, menadžmenta inženjeringa, političkih nauka ili prava.
Poverenje građana u Evropsku uniju je poraslo u periodu nakon evropskih izbora održanih u maju 2014. Neizvesna ekonomska situacija i imigracije su među pitanjima koja izazivaju najveću zabrinutost birača.
Litvanija se 1. januara 2015. pridružuje evrozoni i uvodi evro kao valutu. Evropska komisija je početkom juna predložila, a Evropski savet i Parlament odobrili, da je država spremna da od Nove godine uvede zajedničku evropsku valutu.
Gradske vlasti odlučile su da smanje zagađenje vazduha u Parizu i okolini tako što će od 1. januara zabraniti loženje kamina. To je, međutim, naišlo na otpor kod mnogih ljubitelja kamina koji strahuju da će nestati čar vatre u kaminu, kao i različitih udruženja koja ističu da kamini nisu veliki zagađivači i da se u njima vatra loži svega nekoliko puta godišnje, uglavnom za praznike i proslave.
Hakeri su juče napali onlajn platforme Sony Playstation Network i Xbox Live. Odgovornost za ovaj napad preuzela je na svom Tviter nalogu hakerska grupa Lizard Squad.
Napad na najpopularnije onlajn platforme za igranje video igrica grupa Lizard Squad najavila je još početkom decembra, ali pošto je rivalska grupa hakera Finest Squad razotkrila identitete nekoliko članova Lizard Squad-a, gejmerska javnost bila je uverena da do hakerskog napada za katolički Božić ipak neće doći. Međutim, prevarili su se, a DDoS napad je imao određenu crtu „fer-pleja“ jer je bio usmeren na dve najveće rivalske kompanije, a posle kratkog zastoja funkcionisanje onlajn gejminga je nastavljeno.
Konzole za igranje igrica čine 63% gejmerskih platformi, a čitavo tržište video igrica Gartner procenjuje na neverovatne 93 milijarde dolara.
Američka federacija za maloprodaju procenila je da je prodaja vatrenog oružja pred praznike (dakle, u decembru i novembru) porasla za 4%. Možda će vam ovo zvučati čudno ali Amerikanci svojim najmilijima za Božić poklanjaju – pištolje i puške.
Komičar Džo Mande koji ima više od milion pratilaca na Tviteru našalio se na račun opsednutosti Amerikanaca oružjem ističući tvitove ljudi koji su se fotografisali sa svojim ubojitim božićnim poklonima. Među njima se nalaze i deca, okružena članovima porodice, koja poziraju sa pištoljima u rukama.
Da ljubav prema oružju raste, pokazuje i podatak da, po rezultatima Pju istraživačkog centra, po prvi put u poslednje dve decenije ima više Amerikanaca koji su za slobodnu trgovinu oružjem (52%) od onih koji su za ograničavanje iste (46%).
Izvor: Mashable
Takmičarsko igranje video igara, poznatije kao e-sport, trebalo bi da postane jedna od disciplina na Olimpijskim igrama, smatra Rob Prado, glavni dizajner „World of Warcraft“-a i doskora vodeći čovek kompanije „Blizard“.
Sport je pojam koji se danas koristi u daleko širem značenju, a video igrice su pogodne za masovno praćenje, rekao je Prado u izjavi za BBC, dodajući da profesionalne e-sport manifestacije trenutno privlače milionsku publiku. Nedavno finale održano u Seulu, u Južnoj Koreji, napunilo je stadion sa 40.000 ljudi, dok je daleko više njih pratilo taj događaj na internetu ili na posebno određenim sastajalištima širom sveta.
„To je dobar argument da e-sportovi postanu deo Olimpijskih igara“, kazao je Prado, koji je, bio i glavni dizajner „Starcraft-Brood War“-a, igrice koja se smatra začetnikom e-sport fenomena.“Mislim da su e-sportovi splet veoma kompetitivnih veština. Posmatrate profesionalne gejmere koji moraju da imaju brze reflekse i da brzo odlučuju“, napomenuo je on, dodajući da je svestan da video igrice očekuje teška kulturološka bitka.
„Ukoliko ga definišete kao nešto što iziskuje veliko fizičko naprezanje, onda je nemoguće tvrditi da je igranje video igrica sport. Istovremeno, kada pomislim na discipline koje su već zastupljene na Olimpijskim igrama, tada počinjem da dovodim u pitanje tu definiciju“, objasnio je Prado. uključivanje neke discipline u red olimpijskih sportova je jako dugi proces, a od kada je Međunarodni olimpijski komitet ograničio broj sportova koji mogu biti zastupljeni na Olimpijadi to je postalo gotovo „nemoguća misija“. Primera radi, ljubitelji šaha odavno traže da on bude olimpijska disciplina u okviru igara, ali to MOK uporno odbija, tvrdeći da je reč o „umnom sportu“ kome mesto nije na Olimpijadi.
Izvor: Tanjug
Mlade, nauku i obrazovanje NIS podržava kroz nekoliko korporativnih programa. Među njima su „NIS šansa“, „Energija znanja“ i „Energija sporta“.
U okviru projekata podrške obrazovanja i razvoja talentovanih učenika i studenata NIS sarađuje sa 20 fakulteta i 17 škola širom Srbije kroz program „Energija znanja“. Od 2013. godine do danas NIS je opremio više od 30 računarskih učionica i laboratorija u nekoliko gradova. Već šestu godinu zaredom NIS podržava i Istraživačku stanicu Petnica. Svake godine pomaže njen rad sa po 12 miliona dinara i daje doprinos razvoju mladih stručnjaka.
Kako je nužno povezivanje sistema obrazovanja i tržišta rada, NIS je pokrenuo inicijativu za akreditovanje novih studijskih programa u Srbiji. Na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu akreditovana su dva nova studijska programa: Inženjerstvo nafte i gasa i Geologija nafte i gasa, dok je na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu otpočeo studijski program Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa i ima 50 upisanih studenata u školskoj godini 2014/2015.
Takođe, kroz program „Energija znanja“ NIS je stipendirao ukupno 82 mladih, od čega su 23 stipendije za fakultete u zemlji, 25 stipendija za studiranje u Ruskoj Federaciji, 31 za učenike četvrtog razreda srednjih škola i tri stipendije za pobednike Olimpijada znanja. NIS u saradnji društvima fizičara, matematičara, hemičara i slavista organizuje i Olimpijade znanja. U poslednje dve godine održano je ukupno 12 olimpijada iz oblasti prirodnih nauka i ruskog jezika, a NIS je u istom periodu podržao i odlazak nacionalnih timova na prestižna međunarodna takmičenja iz hemije, fizike i matematike.
Osim toga, za poslednje tri godine je kroz program „NIS šansa“ u kompaniji zaposleno više od 660 diplomiranih studenata i maturanata sa završenom srednjom tehničkom školom, bez radnog iskustva. U okviru ovog projekta kompanija daje mogućnost mladim stručnjacima da steknu prvo radno iskustvo i daju svoj doprinos borbi protiv nezaposlenosti među mladima.
Okrenutost mladima NIS je pokazao i kroz saradnju sa Ministarstvom omladine i sporta i Fondom za mlade talente koji radi pri ovom ministarstvu. Protokol o saradnji između Ministarstva omladine i sporta i NIS-a zaključen je u februaru 2013. godine, a kompanija je do sada zaposlila 49 stipendista ovog fonda, i na taj način ovim darovitim mladim ljudima dala priliku da prva radna iskustva steknu u jednoj od najvećih energetskih kompanija u regionu.
NIS ulaže u razvoj mlade generacije i kroz „Energiju sporta“. Cilj ovog programa je da se podrži profesionalni i dečiji sport i na taj način utiče na promociju zdravog načina života i negovanja pravih vrednosti među mladima. Kompanija je generalni sponzor Teniskog saveza Srbije i zajedno organizuju otvorene i besplatne škole tenisa za svu decu širom Srbije.
Sutra će se pred poslanicima naći predlog zakona o energetici, koji bi, prema oceni USAID-a, u dobroj meri mogao da poništi pozitivne pomake učinjene usvajanjem izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, koje su tek stupile na snagu. Broj procedura bi se povećao, kao i broj dana potrebnih za dobijanje upotrebne dozvole, a pravna sigurnost investitora bi bila ugrožena.
U Predlogu zakona o energetici se insistira na aktu o odobrenju za priključenje na mrežu koji Zakon o planiranju i izgradnji ne predviđa. Ovaj akt se donosi u upravnom postupku, što je naročito retrogradno rešenje imajući u vidu da se radi o ugovornom odnosu između jednog preduzeća (elektrodistribucije) i investitora. USAID posebno napominje krajnju neprimerenost rokova: donošenje rešenja o odobrenju za priključenje od strane elektrodistribucije u roku od 30 dana, a priključenje u dodatnom roku od 15 dana i to nakon ispunjenja svih uslova, koji uključuju da investitor dostavi operatoru ugovor o snabdevanju.
Naročito je štetno sa stanovišta pravne sigurnosti i neracionalno sa stanovišta efikasnosti da investitor tek po izdavanju građevinske dozvole saznaje uslove i troškove priključenja na mrežu. Parametri kao što su mesto priključenja na sistem, način i tehnički uslovi priključenja, odobrena snaga, mesto i način merenja energije i rok za priključenje, moraju investitoru da budu poznati unapred. Ovakav pristup ne vodi unapređenju pravne sigurnosti i ubrzanju postupaka za ostvarivanje prava na gradnju.