Sve zdrave osobe između 18 i 45 godina mogu ući u registar donora matičnih ćelija, navodi dr Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi.
Ona je navela da ove osobe mogu u registar ući tako što će ostaviti mali uzorak krvi, a transfuzija matičnim ćelijama za mnoge je jedina šansa za izlečenje.
„Matične ćelije hematopoeza je pramajka ćelija, koja je potrebna da se iz nje razviju sve zdrave ćelije krvi da bi organizam mogao da funkcioniše. Donori matičnih ćelija mogu biti zdrave osobe između 18 i 45 godina. Postoje i određeni kriterijumi po kojima neko može da se prijavi u registar, npr. ne treba da boluju od nekih teških, hroničnih oboljenja srca, pluća, bubrega“, kaže dr Glorija Blagojević za Blic.
Da bi se ušlo u registar, potrebna je mala doza krvi iz periferne vene, nema bušenja kostiju i ništa ne boli, kaže dr Blagojević.
„Popunite upitnik i čekate da budete pozvani i date nekome svoje matične ćelije“, kaže dr Blagojević.
Preko uzorka krvi koji se da na testiranje radi se na tipizaciji na osnovu koje se određuje podudarnost između davaoca i bolesnika.
„Ne možete se zaraziti krvnim bolestima, to su sterilni setovi. Ne postajete anemični, ne narušavate imunološki sistem, a to malo što ste dali, nekome znači mnogo. Ukoliko se dogodi da se s nekim od bolesnika preliminarno podudarate, zovemo vas na dalje testiranje. I ukoliko sve to bude kako treba, i ukoliko vi želite možete dati matične ćelije“, objašnjava dr Blagojević.
Sve je više ljudi koji oboljevaju od leukemije
Doktorka Glorija Blagojević ističe da je sve više slučajeva oboljevanje od leukemije. Ističe da sve češće stižu zahtevi za tipizaciju i pretraživanje registra.
„Zahvaljujući tome što smo deo svetskog registra, što pravimo i naš registar, 260 ljudi u našoj zemlji je dobilo šansu da preživi. To su ljudi koji boluju od visoko rizičnih, akutnih leukemija, to su akutne limfoblastične leukemije, akutne mieloidne leukemije i često oboljevaju deca“, kaže dr Blagojević.
Izvor: Blic
Foto: Pixabay
Pošto je otkriveno da je japanska kompanija Daihacu lažirala rezultate testova bezbednosti, sve njene fabrike su zatvorene a radnici su poslati na prinudni odmor.
Ova kompanija je inače u vlasništvu Tojote, a u njenoj ukupnoj prodaji učestvuje samo sa četiri odsto. Daihacu proizvodi 4.000 automobila na dnevnom nivou i zapošljava 9.000 radnika, koji su sada svi kod kuće. Njima će biti plaćen samo deo zarada iako oni nisu krivi za probleme u kojima su se našli.
A problemi nisu zanemarljivi. Naime, rukovodstvo te kompanije priznalo je da je Daihacu nameštao rezultate na testovima bezbednosti za čak 64 svoja modela automobila i to ne od skoro – ovo traje od 1989. godine. U medijima se može pročitati da je nezavisna istraga otkrila 174 bezbednosna propusta na ovim modelima, uključujući i neke koji su prodati pod brendom Tojote.
Trenutno ovaj skandal istražuju nadležni, a ukoliko se potvrde sve optužbe izrečene na račun Daihacua njegova vozila će biti udaljena sa japanskog tržišta na nekoliko godina, što bi ugrozilo kompanijin opstanak.
Fozo: Johnny_px, Pixabay
Inspekcija je utvrdila da Javno preduzeće za skloništa već čitavu deceniju posluje sa gubitkom, a veći deo njegovih prostorija je nefukncionalan ili su mu potrebne popravke. To znači da u slučaju rata dobar deo naših građana ne bi bio adekvatno zaštićen.
Efikasno upravljanje javnim skloništima u Srbiji nije moguće jer je ova oblast neutvrđena, a javnom preduzeću koje njim upravlja nedostaju resursi, ocenjuje Državna revizorska institucija (DRI).
„Način održavanja skloništa za sklanjanje stanovništva nije adekvatno propisan, što u praksi otežava nihovo održavanje, kao i sprovođenje tehničke kontrole i inspekcijskog nadzora nad njima“, navodi se u izveštaju.
Kako piše Nova ekonomija, pored toga nisu u dovoljnoj meri obezbeđena finansijska sredstva neophodna za adekvatno održavanje javnih skloništa, a nedostaju i određeni stručni kadrovi.
Pojedina skloništa više nisu upotrebljiva
„Postojeći nivo održavanja javnih skloništa nije dovoljan da obezbedi očuvanje njihove sigurnosti i funkcionalnosti na duži rok. Pojedina javna skloništa ne pružaju predviđeni stepen zaštite jer određeni nedostaci utvrđeni kroz tehničku kontrolu i inspekcijski nadzor nisu otklonjeni ni nakon više godina“, navela je DRI.
Od ukupno 1.442 koja postoje u Srbiji, ukupne površine oko 285.000 kvadratnih metara, tehnička kontrola u toku godine se izvrši na malom broju njih zbog manjka radne snage. Zato neka od skloništa nisu više upotrebljiva, a neka su ocenjena kao „nezadovoljavajuća“.
Inspekcijskim nazorom 426 javnih skloništa u periodu od 2019. do 2022. godine, Sektor za vanredne situacije je utvrdio da 11 njih nije upotrebljivo, 311 je upotrebljivo „uz određene nedostatke“, dok je samo 84 njih bilo bez nedostataka.
Tom prilikom je inspekcija izrekla više od 2.000 mera u vezi sa tekućim i investicionim održavanjem, od čega je Javno preduzeće „Skloništa“, koje upravlja njima, realizovalo oko 450 mera.
Ovo preduzeće, kako se navodi, otežano održava javna skloništa koja u mirnodopskim uslovima stanari koriste kao ostave jer obaveze stanara nisu jasno uređene.
Kako ovo javno preduzeće privređuje?
Preduzeće „Skloništa“ sredstva za obavljanje svoje delatnosti uglavnom obezbeđuje od davanja u zakup prostorija i poslovnog prostora. Međutim, od 1.442 javna skloništa, dve trećine nije pogodno za izdavanje. Kod trećine koja je pogodna za izdavanje svako četvrto nije izdato jer nema zainteresovanih zakupaca. Stoga, princip samoodrživosti, kroz izdavanje u zakup, kod većine javnih skloništa nije primenljiv.
Skloništa se uglavnom izdaju i koriste kao magacinski prostor, garažna mesta, prostor za obavljanje kulturnih delatnosti (muzički i plesni studio), za obavljanje sportskih aktivnosti (teretana, fitnes klub, škola sporta), komercijalne svrhe (arhiva, štamparija, obućarska radnja, medicinska ordinacija, prodajni prostor) i druge.
Do 2012. godine, JP „Skloništa“ je imalo dodatni izvor sredstava – naknade za skloništa. Kako je navela DRI, njihovo ukidanje je imalo značajan uticaj na poslovanje preduzeća, jer ono od 2013. godine konstantno posluje sa gubitkom.
Naime, do 2012. godine je postojala obaveza investitora da, ukoliko ne gradi sklonište, uplati naknadu za sklonište JP „Skloništa“ u visini od dva odsto od ukupne vrednosti građevinskog dela objekta. Ta obaveza je međutim ukinuta kroz izmene i dopune Zakona o vanrednim situacijama.
Nedovoljno sredstava
U periodu od 2019. do 2022. godine, najznačajniji izvor sredstava za obavljanje delatnosti bili su prihodi od zakupa skloništa i garažnih mesta, koji su se u proseku kretali oko 118 miliona dinara godišnje.
Od drugih izvora sredstava za obavljanje delatnosti, jedino značajni su bili prihodi od zakupa poslovnog prostora i lokala, koji su se u proseku kretali oko 52 miliona dinara godišnje, u navedenom periodu.
Pritom, sredstva obezbeđena od davanja u zakup poslovnog prostora i lokala nisu predviđena samo za održavanje skloništa, već su predviđena i za održavanje poslovnog prostora i lokala.
Podaci pokazuju da oko dve trećine javnih skloništa nije pogodno za izdavanje, što znači da kod njih princip samoodrživosti nije ni primenljiv.
Tačnije, 951 javno sklonište, od 1.442 kojima upravlja JP „Skloništa“, ne mogu se izdati jer se nalaze jedan ili dva nivoa ispod zemlje, nemaju instalacije za mirnodopsko korišćenje, sanitarni čvor, prirodno svetlo i ventilaciju i/ili nemaju odgovarajući prilaz, a neka su čak podložna i plavljenju, naveli su predstavnici JP „Skloništa“ prilikom intervjua datog DRI radi dodatnih objašnjenja stanja na terenu.
Nedostatak kadrova dodatni problem
Kao još jedan od problema u poslovanju, prema izveštaju Državne revizorske institucije u JP“Skloništa“, navodi se i nedostatak kadrova odnosno izvršilaca. Samim tim, postoji rizik da se javna skloništa ne održavaju na odgovarajući način.
U preduzeću postoje dve organizacione jedinice, a to su Sektor za tehničke poslove i Kontrolno telo. Sektor za tehničke poslove obavlja poslove u vezi sa održavanjem javnih skloništa, dok Kontrolno telo obavlja poslove u vezi sa tehničkom kontrolom javnih skloništa.
Tako je prema podacima u periodu od 2019. do 2022. godine u Sektoru za tehničke poslove u proseku nedostajalo oko 40 odsto izvršilaca, dok je u Kontronlnom telu u proseku nedostajalo oko 60 odsto izvršilaca, u odnosu na sistematizovan broj.
Pritom, ovom javnom preduzeću nedostaje oko trećine izvršilaca, od 177 koliko je predviđeno sistematizacijom.
Kako bi skloništa zapravo trebalo da izgledaju?
Javna skloništa se nalaze na teritoriji 36 jedinica lokalne samouprave. Najviše ih je na teritoriji Grada Beograda, oko 68 odsto, odnosno 980 javnih skloništa, zatim na teritoriji Grada Novog Sada (154) i na teritoriji Grada Niša (53).
Kada je u pitanju Grad Beograd, posmatrano po gradskim opštinama, najviše ih ima na teritoriji Novog Beograda (244 javna skloništa), zatim na teritoriji Zvezdare (132) i Rakovice (130 javnih skloništa).
Sklonište namenjeno za zaštitu stanovništva od ratnih dejstava mora da ima zatvorene i funkcionalno povezane prostorije koje obezbeđuju zaštitu od mehaničkog, toplotnog, radijacionog i hemijskog dejstva oružja.
Takođe, mora da ima ulaz i pomoćni izlaz koji su otporni na udarni talas eksplozije, kao i da poseduje ugrađena sredstva, opremu i uređaje za zaštitu otvora i za zadovoljavanje neophodnih fizioloških potreba lica predviđenih za boravak u skloništu.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: 11287688, Pixabay
U Bernu, glavnom gradu Švajcarske, razmatra se pilot šema kojom bi bila dozvoljena prodaja kokaina za rekreativnu upotrebu.
Predlagači ovog pristupa kažu da zabrane do sada nisu dale rezultate pa bi možda legalizacija mogla doprineti njihovom cilju – smanjivanju broja zavisnika. Ovaj predlog je dat u gradskoj skupštini a sada se čeka da se vidi da li će biti usvojen.
Švajcarska inače ima veoma visok procenat povremenih korisnika kokaina u odnosu na evropski prosek, bar sudeći prema analizama otpadnih voda. Cirih, Bazel i Ženeva nalaze se u 10 evropskih gradova u kojima se najviše konzumira ova droga.
I u Bernu, koji bi ga mogao legalizovati, raste upotreba kokaina. Cene ove droge u Švajcarskoj su u poslednjih pet godina prepolovljene, a kvalitet je, kažu stručnjaci, veoma dobar. Naime, u toj zemlji se jedna doza kokaina može dobiti za 10 franaka, što je približno ceni piva u kafiću, piše Rojters.
Foto: Colin Davis, Unsplash
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je vlade da elektronske cigarete tretiraju slično duvanu i zabrane sve ukuse, i istakla da su potrebne hitne mere za njihovu kontrolu.
Kako se navodi, nema dovoljno dokaza da su elektronske cigarete i vejpovi pomogli pušačima da prestanu da puše i dodaje da su štetne po zdravlje, ali i da mogu da izazovu zavisnost od nikotina među nepušačima, posebno kod dece i mladih, prenosi Rojters.
„Deca se regrutuju i zarobljavaju u ranom uzrastu da bi se koristila e-cigarete i mogu se navući na nikotin“, rekao je generalni direktor SZO Tedros Gebrejesus i pozvao države da implementiraju stroge mere.
Iako giganti duvanske industrije tvrde da su vejpovi zdraviji od cigareta, SZO upozorava da se vejpovi proizvode od supstanci među kojima su i one za koje se zna da izazivaju rak i štete razvoju mozga mladih ljudi.
SZO je pozvala na promene, uključujući zabranu svih aromatičnih sredstava, kao i da se mere kontrole koje važe za duvan primene i na vejpove, što uključuje visoke poreze i zabrane upotrebe na javnim mestima.
Iako SZO nema ovlašćenja nad nacionalnim propisima, i samo može da pruži smernice, preporuke ove organizacije često se usvajaju dobrovoljno.
SZO i neke druge antiduvanske organizacije zalažu se za strože propise u tretmanu novih nikotinskih proizvoda, uzevši za cilj alternative na kojima neki cigaretni giganti, poput Filip Moris internešenal i Britiš Amerikan tobako, zasnivaju svoje buduće strategije, usled sve strožih pravila i pada stope pušenja.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
U okviru Registra medija, na internet stranici Agencije za privredne registre ažurirana je lista od 482 medija koji nemaju registrovane sve podatke propisane novim Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Trenutno je registrovano 2.588 medija, od čega manje od petine nema upisane sve podatke koji su zakonom propisani kao predmet registracije, pa Agencija poziva izdavače medija da najkasnije do 4. februara 2024. godine ispune svoju zakonsku obavezu i registruju sve potrebne podatke.
Svi izdavači medija, koji do sada nisu registrovali podatke o glavnom uredniku, a trebalo je to da učine i po odredbama starog zakona, dužni su da podnesu prijavu i registruju podatke o glavnom uredniku u narednih mesec ipo dana, odnosno do isteka roka propisanog novim zakonom. Ovu obavezu imaju i izdavači medija koji su promenili glavnog urednika, ali nisu registrovali ovu promenu u roku od 15 dana od nastale promene. Oni treba da podnesu registracionu prijavu sa odgovarajućom dokumentacijom, kako bi se u registru ažurirali podaci o glavnom uredniku, koji su obavezan predmet registracije.
Ako je izdavač medija društvo kapitala, onda izdavač ima zakonsku obavezu da registruje dokument propisan članom 47. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, koji sadrži podatke o pravnim i fizičkim licima koja neposredno ili posredno imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu izdavača, podatke o njihovim povezanim licima, u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava i podatke o drugim izdavačima u kojima ta lica imaju više od 5% udela u osnivačkom kapitalu.
Ukoliko izdavač ne registruje navedene podatke u propisanom roku, registrator će izbrisati medij iz registra po službenoj dužnosti, bez donošenja posebnog akta o brisanju.
Prošlo je sedamnaest godina kako je u Srbiji državna stomatologija više nego prepolovljena.
Novim Zakonom o zdravstvenom osiguranja, koji je i dalje na snazi, ukinuta je mogućnost da se stomatološke usluge koriste na osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja.
Preciznije, takvo pravo imaju samo deca, studenti, trudnice i pojedine kategorije socijalnih slučajeva, dok svi ostali plaćaju svaku, i najneophodniju, zubarsku intervenciju.
U kampanji za promenu zakonske regulative svojevremeno se isticalo da će plaćanje usluga učiniti ljude odgovornijim prema sopstvenom zdravlju, pa će redovnije posećivati stomatologa, a sve to bi trebalo da dovede boljeg zdravlja zuba.
Izostalo poboljšanje
Međutim, nedavno istraživanje Instituta za javno zdravlje „Batut“ pokazuje da, ni posle prilično dugog perioda plaćanja usluga iz privatnog džepa, poboljšanja nema ni na vidiku. Samo 11 odsto žitelja ima sve zube, a čak 16,6 odsto u vilici nema niti jedan zub, u proseku odraslom stanovniku Srbije nedostaje sedamnaest i po prirodnih zuba.
Čak 26,5 odsto muškaraca ima potrebu za veštačkom protezom, a nisu se odlučili na ovu pomoć. Po ovom pitanju žene su odgovornije i tek svaka deseta nije se odlučila za neophodno pomagalo.
Stariji stomatolozi po pravilu ističu da su stomatološke usluge preskupe za znatan broj stanovnika Srbije, pogotovo za ceo segment žitelja u pretnji da zapadnu u nemogućnost plaćanja osnovnih troškova života. To je skoro 30 odsto stanovništva, plaćanje stomatoloških usluga je za njih velik teret, nemoguć da se isplati bez zaduživanja.
Turci jeftiniji
Cena plombe je u Srbiji između 17 i 40 evra, previše za veći deo siromašnijeg stanovništva, pa se stomatolog zaobilazi. Naravno da ovakva praksa postepeno samo uvećava broj zuba za popravku, time i teret otplate. Siromašnijima ništa ne znači što ista usluga u zemljama Zapadne Evrope košta između 90 i 130 evra, za njih je i višestruko niža cena na domaćem terenu nedostupna.
Još je gore kada je reč o stavljanju metalne krunice. Mada se cena ove usluge u zapadnoevropskim zemljama kreće između 300 i 400 evra, za dobar deo ovdašnjeg stanovništva premnogo je i 80 do 90 evra koliko se plaća u nas.
Šta reći za uslugu stavljanja kompletne veštačke vilice? Zapadnjaci u Evropi plaćaju između 1.700 i 5.000 evra, dok je ne malom broju srpskih građana premnogo da izdvoje između 500 i 700 evra. Cene stomatoloških usluga u Srbiji, ipak, nisu najniže – u Turskoj su niže za otprilike 15 do 20 odsto, a do pre koju godine jeftiniji su bili i bugarski stomatolozi.
Povratak državne stomatologije
To što su cene u Amsterdamu, Londonu, Minhenu ili Kopenhagenu više i po šest, sedam puta ne znači da tamošnji stanovnici lako ruku zavlače u džep i „papreno“ plaćaju. Žitelji ovih zemalja se odlučuju za takozvani zdravstveni turizam, pa odlaze u zemlje gde su doktorske usluge višestruko jeftinije.
Godišnje oko 203 miliona Evropljana se odlućuje za zdravstveni turizam trošeći oko 115 milijardi evra. Naravno da se veliki broj putnika usmerava prema banjama, ali ne mali broj odlazi radi jeftinijih, a gotovo podjednako kvalitetnih, stomatoloških usluga. Dolaze i u Srbiju i važan su, ponekad odlučujući, segment pacijenata ovdašnjih privatnih ordinacija.
Nezadovoljavajuće stanje u pogledu zdravlja zuba nameće pitanje da li stomatološke usluge treba vratiti na teret obaveznog osiguranja. Ministarka za zdravlje Danica Grujičić je najavila takvu mogućnost.
Skroman učinak državnih stomatologa
Gro stomatološke javnosti, pogotovo zaposleni po državnim bolnicama i domovima zdravlja, zalažu se za povratak stomatologije u državne ambulante. I duga praksa je potvrdila da su ove usluge preskupe za veliki broj građana, koji mogu redovnije da odlaze zubaru samo koristeći se eventualnim pravom po osnovu obaveznog osiguranja.
Naravno da ne bi sve usluge bile pokrivene obaveznim osiguranjem, toga nema nigde u svetu. Besplatne su, tačnije plaćaju se iz državog osigiravajućeg fonda, plombiranja, skromnije veštačke zamene, nikako ne takozvani implanti.
Međutim, iz privatnog sektora stomatologije stižu prigovori da je osnovna nevolja takozvani hibridni stomatološki sistem u Srbiji. Privatnika ima oko 3.300 i svi su na tržištu. U državnoj službi, pak, zaposleno je oko 1.650 stomatologa, što, uz isti broj medicinskih sestara, državu košta oko 50 miliona evra godišnje. Par lekar-sestra košta oko 29.000 evra.
Ono što remeti prilično idealizovanu sliku kakvu o povratku stomatologije u državne domove zdravlja nameću zaposleni u javnom segmentu zdravstva jeste učinak. Prosečno dnevno jedan stomatolog u državnoj službi uradi tek 1,4 plombu na teret osiguranja i samo oko 20 pokretnih zubala godišnje. Učinak privatnika je minimum šest plombi, odnosno 70 zubala.
Hibridni sistem
Šta je razlog ogromne razlike u efikasnosti stomatologa iz dva sektora? Privatnici ukazuju na činjenicu da zaposleni u državnim domovima zdravlja mogu da primaju i osobe van povlašćenih kategorija kojima naplaćuju punu cenu. Praktično, imaju obezbeđenu punu, i poveliku, državnu platu za ono što urade pacijentima iz povlašćenih grupa, a što zarade radeći popravke drugim pacijentima je čist dodatni ćar.
Privatnici, inače, ukazuju da je državna stomatologija raritet u svetu, sve usluge pružaju samo privatnici, dok državni fondovi sa pojedinim ordinacijama sklapaju ugovor i plaćaju usluge za povlašćene kategorije stanovništva. Kao prvi korak možda je rešenje u usmeravanju rada državnih stomatologa samo ka povlašćenim kategorijama stanovništva, bez mogućnosti da zarađuju na privatnim pacijentima.
Time bi se izbegla situacija da imaju neprihvatljivo skroman učinak, tek 1,4 plombe za osam sati rada, naspram četiri puta efikasnijeg kolege iz privatnog sektora. U tom slučaju, svakako bi i državna plata morala biti dovoljno stimulativna.
Nije sporno da je stanje zuba u stanovnika Srbije nezadovoljavajuće, velikim delom i zbog nedostupnosti stomatoloških usluga siromašnijim ljudima. Promene bi trebalo da i stanovništvu iz ovog sloja omogući jeftiniji odlazak zubaru.
Izvor: 021.rs
Foto: Pixabay
Cilj EU je smanjenje štetnih emisija za 55 odsto, ali prema proceni, njene mere će rezultirati smanjenjem od samo 51 odsto. To može ugroziti ostvarenje pravnih obaveza Unije u vezi sa smanjenjem emisija, piše Euraktiv.
Evropska komisija smatra da zemlje članice Evropske unije nisu dovoljno uspešne u ostvarivanju osnovnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena. Na osnovu analize klimatskih planova zemalja članica, utvrđeno je da ukupne mere koje su predložene neće dovesti do dovoljnog smanjenja emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte do 2030. godine.
Cilj Unije je smanjenje tih emisija za 55 odsto, ali prema proceni, predložene mere će rezultirati smanjenjem od samo 51 odsto, što može ugroziti ostvarenje pravnih obaveza Unije u vezi sa smanjenjem emisija.
Promene moraju biti brže
Evropska komisija naglašava da se zemlje članice Evropske unije uglavnom kreću u ispravnom pravcu, s obzirom na smanjenje emisija štetnih gasova od 1990. godine i povećano korišćenje obnovljivih izvora energije, kako izveštavaju mediji. Ipak, ističe se da ni jedan od ovih procesa ne odvija dovoljno brzo kako bi se postigli ambiciozni ciljevi EU u borbi protiv klimatskih promena.
Komisija ističe da su sve zemlje članice EU počele da redukuju upotrebu fosilnih goriva, ali da pojedine od njih to čine nedovoljno brzo, dok mnoge i dalje nastavljaju da subvencionišu fosilna goriva. Ova usporenja mogu predstavljati pretnju ostvarenju cilja Unije u smanjenju emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Pojedine zemlje, uključujući Nemačku i Rumuniju, planiraju da nastave da koriste ugalj nakon 2030. godine.
Izvor: Euraktiv
Foto: Caniceus, Pixabay
Turizam se definitivno oporavlja od pandemije korona virusa, ali i dalje treba biti oprezan prilikom odabira destinacije putovanja, pre svega zbog bezbednosti na njoj.
Iz tog razloga je kompanija za procenu rizika International SOS najpravila spisak najsigurnijih zemalja za turiste, kao i onih koje su na potpuno drugom kraju te liste.
Prema njenom izveštaju, u 2024. bi trebalo izbegavati posetu Libiji i Južnom Sudanu, gde su rizici za turiste proglašeni “ekstremnim” što znači da se tamo posetioci ne mogu pouzdati da će biti zaštićeni čak ni od strane policije ako im se nešto desi, a vrlo često se dešavaju pljačke i napadi, kao i da ne mogu računati na pristupačnost saobraćaja i drugih potrebnih usluga. Zemlje visokog sigurnosnog rizika su i Venecuela, Pakistan i Burma.
S druge strane, listom najbezbednijih destinacija dominiraju skandinavske zemlje. Tamo ima upadljivo manje kriminala a neznatna je i šansa da bi se turisti mogli naći usred nekih većih društvenih nemira ili da bi mogli trpeti bilo kakvu vrstu nasilja. Najbolje su na ovoj listi ocenjeni Island, Norveška, Danska i Grenland. Među zemljama sa veoma niskim bezbednosnim rizikom nalaze se i Švajcarska i Slovenija.
Medicinski rizici
Osim nasilja, u nekim delovima sveta turistima prete i ozbiljni zdravstveni rizici, poput različitih infektivnih bolesti ali i loše opremljenosti medicinskih ustanova. U te zemlje spadaju Avganistan, Severna Koreja i neke afričke države poput Sudana i Libije.
Destinacije na kojima bi turisti trebalo da se osećaju najbezbednije u ovom pogledu su SAD, Kanada, Japan, Australija i Singapur.
Izvor: CNBC
Foto: Pixabay