Donald Tramp je čvrsto rešio da u ime Amerike na prvom mestu preostalom svetu preotme i bogataše, najavivši novi program zlatne vize za ekspresno sticanje američkog državljanstva. Glavni uslovi za potencijalne kandidate su da imaju toliko novca da ne znaju šta će s njim i da vole Ameriku, a tu ljubav će dokazati tako što će za Trampovu zlatnu vizu platiti pet miliona dolara. Stručna javnost u SAD nije oduševljena tom idejom, imajući u vidu da su drugim državama ovakvi programi doneli više štete nego koristi.
Prema podacima kompanije UBS Wealth Management, Sjedinjene Države trenutno imaju 22 miliona domaćinstava čija imovina vredi najmanje milion dolara. Američkom predsedniku to nije dovoljno. Americi na prvom mestu potrebno je još bogataša, koje Donald Tramp želi da preotme od ostatka sveta.
Zato je nova američka administracija početkom marta raspisala konkurs za poželjne kandidate. Glavni uslovi su da imaju toliko novca da ne znaju šta će s njim i da vole Ameriku. A ljubav prema Americi će dokazati tako što će izvući iz džepa pet miliona dolara za zlatnu karticu, kojom će steći državljanstvo SAD.
Tramp je tom prilikom najavio da će program zlatne vize biti pokrenut već za dve nedelje, naravno bez odobrenja američkog Kongresa, jer se predsedniku žuri da novcem koji bi se prikupio na ovaj način smanji američki državni dug koji je premašio 36.000 milijardi dolara.
Kartica sa Trampovom razbarušenom frizurom
Početkom marta je najavljeno i da Ilon Mask, koji je tada još bio aktivan u Trampovoj administraciji, priprema softver koji će pojednostaviti celu proceduru i takođe biti gotov za dve nedelje. Odmah nakon te objave, američki ministar trgovine Hauard Lutnik se pohvalio da je već prodao 1.000 kartica unapred i pojasnio šta znači Trampova izjava da će ovu prečicu za američko državljanstvo „kupovati ljudi koji imaju novca“.
Lutnik je izneo sledeću računicu: „Postoji 37 miliona ljudi u svetu koji su sposobni da kupe našu karticu. Predsednik misli da možemo da prodamo milion, i to je sasvim dovoljno da ostvarimo ciljeve ovog programa“. Oni se svode na to da se bogati stranci odomaće i raskomote u SAD, otvaraju nova radna mesta, plaćaju poreze i troše mnogo novca na kupovinu isključivo američkih nekretnina, proizvoda i usluga.
Nakon obećanih dve nedelje za pokretanje programa, zlatna viza nije ugledala svetlost dana, možda i zato što je Tramp počeo da se premišlja oko njenog izgleda. Šef Bele kuće je izjavio da je pod neviđenim pritiskom svojih ljudi da zlatna viza za američko državljanstvo zvanično ponese ime „Trampova kartica“ i da na njoj bude utisnut predsednikov lik sa razbarušenom frizurom.
Ilon Mask, koga su počeli da prozivaju znatiželjnici pitanjima „šta bi s karticom?“, objavio je u maju na svojoj društvenoj mreži Iks da se softver za podršku „tiho testira“. Samo nekoliko dana kasnije, Mask je obavestio javnost da napušta Trampovu administraciju. Uprkos tome, američki zvaničnici su potvrdili da će program definitivno biti pokrenut u najskorije vreme, te da je interesovanje za američku zlatnu vizu ogromno, „što se pokazalo i tokom nedavne turneje predsednika Trampa po Bliskom istoku“.
„Uzbudljiva prilika“
Šta neko ko je imao nesreću da se rodi van Amerike, ali sreću da ne zna gde će s parama dobija za tih pet miliona dolara? Neograničenu dozvolu boravka u Sjedinjenim Državama, mogućnost da ekspresno emigrira u Ameriku, brži i direktniji put za sticanje američkog državljanstva, što Tramp naziva „privilegija plus“. Predsednik SAD je siguran da će pored bogatih stranaca, za zlatnom vizom „poludeti i američke kompanije“, jer će na taj način moći da zapošljavaju visokokvalfikovane strane stručnjake.
Američki zvaničnici tvrde i da će celokupna procedura biti znatno jednostavnija u poređenju sa postojećim programom EB-5. Sjedinjene Države su ovaj program uvele 1990. godine, a trenutni propisi omogućavaju investitorima i njihovim užim porodicama da dobiju dozvolu boravka ako ulože nešto više od milion dolara u osnivanje preduzeća koja će zaposliti najmanje 10 kvalifikovanih radnika ili ukoliko investiraju 800.000 dolara u „ciljanu oblast zapošljavanja“. Tokom proteklih 15 godina, potražnja za vizama EB-5 varirala je od ispod 2.000 do preko 10.000 godišnje, a ubedljivo najviše ovih dozvola prigrabili su kineski državljani.
Najavljujući zlatnu vizu, Tramp je u jednom emotivnom nastupu priznao da bi mu od kineskih tajkuna „bili mnogo draži ruski oligarsi“, ali to je bilo pre nego što ga je ruski predsednik Vladimir Putin iznervirao tokom mirovnih pregovora o okončanju rata u Ukrajini. No, kakva god bila nacionalna struktura potencijalnih interesenata, ako se izuzmu ulizice u Trampovoj administraciji i advokati koji su već požurili da zarade nudeći savete bogatašima kako da iskoriste „ovu uzbudljivu priliku“, većina stručne javnosti u SAD je vrlo skeptična da će američka zlatna viza pogoditi metu.
Više štete, nego koristi
Naime, svet ne počinje sa Trampom, pa je pre njega oko stotinu zemalja došlo na ideju da ponudom zlatnog pasoša ili dozvole boravka na osnovu ulaganja popune državnu kasu. Tržište za prodaju državljanstva čine vrlo različiti igrači, od malih i siromašnijih ostrvskih država na Karibima i Pacifiku, do bogatih ekonomija, poput Australije, Kanade i brojnih evropskih zemalja. Minimalni zahtevi za investitore u ovim šemama znatno variraju, zavisno od atraktivnosti države i od statusa koji se nudi. Primera radi, ostrvska država Samoa u južnom Pacifiku nudi državljanstvo za samo 11.000 dolara, dok je na Kipru potrebno uložiti 314.000 dolara za boravišnu vizu i 2,1 milion dolara za državljanstvo.
Ovakvi programi su postali naročito popularni nakon svetske finansijske krize 2008. godine, kada su države pokušavale na sve moguće načine da umanje ekonomsku štetu i pre svega popune rupe u budžetu. Međutim, rezultati nisu bili bog zna kakvi, tvrdi MMF na osnovu istraživanja o učinku ovakvih programa tokom poslednje dve decenije. U studiji se zaključuje da su ove šeme „podgojile“ budžet samo u malim ostrvskim državama, gde su prihodi od prodaje državljanstva i boravišnih dozvola u zamenu za investicije predstavljali veliki deo ukupnih državnih prihoda.
Najilustrativniji primer je karipska država Sent Kits i Nevis sa ukupno 47.000 stanovnika, gde minimalna investicija za dobijanje državljanstva iznosi 250.000 dolara, a učinci ovog programa obezbeđuju više od trećine BDP-a, koji jedva prelazi milijardu dolara. U slučaju SAD, čiji BDP iznosi nešto manje od 30.000 milijardi dolara, kada bi se prodalo više od 58.000 Trampovih zlatnih viza po ceni od pet miliona dolara za svaku, to bi činilo tek 1% američkog BDP-a, tvrdi Kristofer Tov, bivši zamenik direktora Odeljenja za fiskalna pitanja MMF-a.
Pored generalno slabih fiskalnih rezultata, ovakvi programi mogu izazvati velike potrese na tržištu nekretnina, što su na teži način naučile mnoge države, od Novog Zelanda i Kanade, do Španije i Portugala. Zahvaljujući „zlatnim investitorima“ i njihovim ulaganjima u nekretnine, cene kuća i stanova su rasle znatno brže od prosečnih zarada, što je mnoge obične građane lišilo bilo kakve mogućnosti da obezbede krov nad glavom. Pored toga, pokazalo se da su ovakve šeme vrlo pogodne za korupciju i pranje novca, pa je Evropska komisija 2022. godine pozvala države članice EU da odustanu od ovih programa.
I dok su Španija i Irska ukinule zlatne vize, štafetnu palcu su preuzele Grčka i Mađarska. Grčka je prošle godine dobila više od 9.000 zahteva za zlatnu vizu, a država je 2023. godine povećala minimalnu investiciju u nekretnine sa 284.000 dolara na 455.000 dolara, dok u najatraktivnijim oblastima poput Atine, Soluna, Mikonosa i Santorinija ona iznosi 910.000 dolara. Početkom ove godine, kompanija Henley&Partners, specijalizovana za tržište zlatnih viza, proglasila je Grčku za najbolju destinaciju u svetu „u ovoj kategoriji“, ali ta rang lista je sačinjena pre nego što se Donald Tramp nameračio na svetske bogataše.
Zorica Žarković
Finansije Top 2024/25 u izdanju časopisa Biznis & finansije
Foto: konstantynov, Depositphotos
