EkonomijaVesti

Kupovina propalih i prezaduženih preduzeća postala „biznis“ sa istom ekipom direktora

by bifadmin

Aktuelni Zakon o privrednim društvima usvojen je 2011. Poslednje izmene pretrpeo je ove godine. U jednom od njegovih odredbi kaže se da direktor akcionarskog društva u Srbiji ne može biti lice koje je na istom mestu ili na mestu člana Nadzornog odbora u više od pet društava. Takvog, pak, ograničenja nema kada je reč o drugim formama društava.

Drugim rečima, nema ograničenja da jedan čovek bude na čelu društava sa ograničenom odgovornošću (DOO) u koliko god njih hoće.

Najnoviji slučaj, beogradskog splava Fristajler, čiji zakonski zastupnik se sumnjiči za pranje novca, primer je raširene prakse u Srbiji. Potraga za stvarnim vlasnikom i zakonskim zastupnicima ovog objekta, vodi u jednom trenutku do Roberta Feješa, jednog od nekoliko „direktora“ propalih ili prezaduženih preduzeća o kojima je Forbes Srbija pisao svojevremeno.

Najkraće deceniju u Srbiji je kupovina propalih i prezaduženih preduzeća postala „biznis“, a na čelima tih preduzeća „vrti“ se ista ekipa direktora.

Iako se protiv tih ljudi uglavnom već vode sudski postupci, zbog sumnji da su utajili porez ili napravili neki drugi privredni prestup, javni podaci govore da oni ovim nisu prestali da se bave.

Primera radi, rekorder među njima, Dejan Paljević, pokazuju javno dostupni podaci, bio je ili jeste direktor, vlasnik ili suvlasnik u 1.315 preduzeća. Ovaj električar ili radnik obezbeđenja, imao je aprila prošle godine 1.187 takvih preduzeća.

Istraživali smo da li je ova praksa loša za privredni ambijent i pravnu sigurnost i zbog čega? Da li bi trebalo promeniti postojeći propis i nalik odredbi koja važi za akcionarska društva, ograničiti broj preduzeća u kojima jedan čovek može biti direktor?

Nedorečeni propis

U Agenciji za privredne registre kažu da ova institucija, tačnije registrator Registra privrednih subjekata koji oni vode, u skladu sa načelom formalnosti donosi odluku na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kome su dokumenti doneti.

„Ukoliko su ispunjeni propisani uslovi za registraciju, registrator je u obavezi da izvrši registraciju direktora privrednog društva. Bez nadležnosti za ispitivanje zakonitosti postupka u kojem je društvo izvršilo izbor direktora“, kažu u APR za Forbes Srbija.

Sa druge strane, advokat Igor Dodić kaže da iz ovog proizilazi nekoliko problema. Tvrdi da bi broj DOO preduzeća u kojima isti čovek može biti direktor trebalo ograničiti.

„APR postupa u granicama svojih ovlašćenja bez ulaska u suštinu odluke. A odredbe pomenutog zakona takve su da propisuju da direktora imenuje skupština društva, odnosno nadzorni odbor ukoliko postoji. Takođe, ukoliko u odluci o imenovanju nije drugačije određeno, mandat direktora počinje danom odluke o imenovanju. Ta odluka se registruje kasnije u skladu sa Zakonom o registraciji“, kaže on za Forbes Srbija.

„Činjenica da skupština imenuje direktora i da njegov mandat uglavnom počinje odmah kada se imenuje, a da se ta odluka registruje u Agenciji za privredne registre kasnije, stvara nedoumicu ko je direktor u datom trenutku. Još jedan problem je što direktor ni ne mora da da saglasnost na svoje imenovanje. APR više ne traži OP obrazac za registraciju direktora (overen potpis direktora kojim bi on izrazio saglasnost da bude direktor u nekoj firmi), pa se može desiti da neko lice ni nema saznanja da je direktor u nekom privrednom društvu“, upozorava naš sagovornik.

Česte zloupotrebe

Dodić objašnjava da je podnosilac prijave dužan da APR-u podnese prijavu registracije direktora u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o imenovanju direktora. Tako je dan imenovanja direktora raniji u odnosu na dan registracije. To znači da se neko lice ima smatrati direktorom i pre registracije (koja ima konstitutivno dejstvo). Treća lica, međutim, saznanje o tome stiču tek nakon registracije u registru privrednih subjekata.

„Zakonom je propisano i načelo tačnosti i pretpostavke savesnosti. Prema njemu, treća lica koja se u pravnom prometu pouzdaju u podatke iz registara ne snose štetne pravne posledice zbog netačnih podataka u registrima. Ali, u praksi su česte zloupotrebe sa promenama direktora u periodu dok je u proceduri registracija novog direktora“, kaže Dodić.

Ko trpi zbog ovoga?

Naš sagovornik upozorava da zbog ovakvih propusta privreda trpi štetu, a negativno utiče i na pravnu sigurnost.

„Direktor bi trebalo da stupa na funkciju tek kada se donese odluka o registraciji direktora od strane APR-a. Takođe, trebalo bi vratiti OP obrazac prilikom registracije direktora ili drugu vrstu izričite saglasnosti da direktor želi da prihvati funkciju. Uz to, trebalo bi da se usklade propisi i da se dozvoli APR-u da odbije registraciju direktora ukoliko je on već direktor u više od pet društava. U našem pravnom prometu postoje osobe koje su direktori u nekoliko stotina privrednih društava. Kad se utvrdi njihova građanska odgovornosti za nepostupanje po zakonu, ne može se od njih naplatiti dug, niti privreda niti Poreska uprava, jer uglavnom nemaju imovinu ili su prezaduženi“, kaže Dodić.

On napominje da u pojedinim pravnim sistemima postoji i zakonska obaveza osiguranja od profesionalne odgovornosti direktora.

Odgovornosti direktora

I naš zakon propisuje da je direktor taj koji odgovara za uredno vođenje poslovnih knjiga i za tačnost finansijskih izveštaja.
„On ima i posebne dužnosti prema društvu. Po članu 63. dužan je da izvršava svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika i u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva“, kaže ovaj sagovornik.

U praksi, pak, vidimo da direktorsko nameštenje kako bi se izvela neka protivpravna radnja, postaje sve veći biznis. Broj preduzeća koja su u rukama takvih direktora sve je veći. To potvrđuje i slučaj Dejana Paljevića, ali i drugih koje je Forbes Srbija svojevremeno istraživao. Svi oni su u međuvremenu povećali broj preduzeća.

Dodić kaže da se ovakve zloupotrebe najčešće i dešavaju kod malih ili srednjih preduzeća osnovanih kao DOO.
„Direktor često bude osoba koja želi da potpisuje ideje vlasnika. Bez svog kritičkog mišljenja. I to je ono što pravi problem u praksi. Kao advokat koji zastupa velike kompanije u sudskim postupcima, često imamo situacije da nam problem prave uglavnom direktori DOO koji nemaju svest o svojoj odgovornosti. Oni sprovode odluke vlasnika i isti direktori pojavljuju u mnogo sličnih slučajeva zloupotreba, jer im je jedina funkcija da budu direktori u mnogo privrednih društava“, zaključuje on.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U prvih pet meseci spoljnotrgovinski deficit uvećan za 16,7

by bifadmin

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u periodu januar – maj ove godine iznosila je 31,2 milijarde evra i bila je 10,9 odsto veća nego za prvih pet meseci 2024. godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Od početka godine do kraja maja izvezeno je robe u vrednosti od 13,7 milijardi evra, odnosno 10,2 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, dok je uvoz bio 17,4 milijarde evra i bio je veći 11,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine, naveo je RZS.

Deficit je iznosio 3,7 milijardi evra, što je bilo povećanje od 16,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je bila 78,6 odsto i bila je manja od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,5 procenata.

Kako je navedeno, spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije činile su 58,3 odsto ukupne razmene.

Sa drugim po važnosti partnerom, zemljam CEFTA, suficit u razmeni bio je nešto veći od milijardu evra, koji je bio rezultat uglavnom izvoza žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, nafte i naftnih derivata, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda. Kako je precizirao RZS, izvoz iz Srbije u CEFTA zemlje bio je 1,9 milijardi evra, a uvoz 895,5 miliona evra, pa je pokrivenost uvoza izvozom bila 219,9 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zbog suše ozbiljno ugroženi usevi

by bifadmin

Poljoprivrednici u Srbiji ocenili su danas da će pšenica biti poslednji usev koji će „skinuti“ sa njive ove godine, ako najdalje za 10 dana ne padne kiša. Predsednik Incijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović iz Kisiča izjavio je da se „kukuruzu suše donji listovi, a krizira i soja, dok se suncokret još drži“.

– Ako za 10 dana kiša ne padne, soja i kukuruz će propasti i može se u njivu ući sa mašinom koja sitni te ostatke biljaka, jer u njima nema ništa i vredi ih davati stoci kao hranu – rekao je Filipović agenciji Beta.

Dodao je da posle tog roka „useve ne bi spasao ni Dunav da se izlije na njivu“.

On je naveo da su pre dve nedelje merili vlagu u zemlji i utvrdili su da na dubini od 15 centimetara nema vlage, zatim da na dubini od 30 do 35 centimetara ima malo vlage, dok na 50 centimetara do tri metra, gde bi trebalo da bude dubinske vlage – nema ni trunke.

– Mislili smo da od prošle godine nema gore godine, ali ova je mnogo gora. Ne znam kako ćemo preživeti, dugujem za repromaterijal i sredstva za zaprašivanje 2,5 miliona dinara – rekao je Filipović.

Dodao je da je useve, zbog nedostatka vlage, napalo grinje, a da su preparati za njihovo uništavanje izuzetno skupi.

Rod pšenice, kako je naveo, nije loš, procenjuje se da će prosečan prinos po hektaru biti oko šest tona, ali da je cena od 20 do 21 dinar „katastrofalna“.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika Subotice Miroslav Matković izjavio je da je kukuruzu sada najpotrebnija kiša, jer formira rod.

– Zbog ove suše neki poljoprivrednici od kukuruza ne očekuju ništa, neki optimisti misle da će prinos biti bar trećina prosečnog roda – rekao je Matković.

Naveo je da se ratari nadaju da će ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, koji ima adekvatno obrazovanje posle više godina nestručnih kadrova na toj funkciji, nešto preduzeti da pomogne poljoprivrednicima.

– Mi smo poslednje dve tri godine zbog suše od države tražili da se proglasi elementarna nepogoda, ali su nas odbijali – rekao je Matković.

Dodao je da je prinos pšenice na području Subotice od šest do osam tona po hektaru i da se poljoprivrednici, zbog klimatskih promena, sve manje mogu oslanjati na prolećne kulture, već moraju uzgajati žitarice koje se seju u jesen.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li će Srbija dočekati pravu konkurenciju bankama? U red za skupe kredite stala i država

by bifadmin

Banaka u Srbiji je sve manje, ali su im zato zarade sve veće. Pored privrednika i građana, banke poslednjih godina postaju rastući poverilac i državi. Alternative skupim zajmovima na našem tržištu praktično nema, a banke obilato koriste tu poziciju, pa su klijenti sve češće primorani da se prilagođavaju bankama, a ne one njima.

Svet je nedavno obišla vest da je finansijski gigant za onlajn plaćanja Stripe počeo razgovore sa bankama o integraciji stejblkoina u klasične finansijske usluge. Ova platforma za obradu plaćanja, koja funkcioniše kao posrednik između kupca i prodavca i sve podatke prosleđuje šifrovano, rešava mnoge slabosti bankarskog posredovanja, od sporosti i ograničenog radnog vremena, do visokih troškova, uključujući i valutne konverzije. Izgleda da su i banke shvatile da integrisanjem blokčejn tehnologije u svoje poslovanje i same mogu imati koristi.

U Srbiji, sa druge strane, ništa novo. Banke vedre i oblače kao praktično jedine kreditne institucije i to se po svemu sudeći neće brzo menjati. Narodna banka Srbije u odgovorima na pitanja B&F-a navodi da aktivnosti na eventualnim izmenama Zakona o bankama koje bi omogućile poslovanje i drugih kreditnih institucija pored banaka u ovom trenutku nisu planirane.

„Iako u uporednoj praksi postoje različiti modeli poslovanja kreditnih institucija, pa i onih van bankarskog sektora, u Republici Srbiji trenutni zakonski okvir ostaje usmeren na očuvanje i jačanje finansijske stabilnosti i poverenja u bankarski sistem. Svako eventualno uvođenje novih oblika kreditnih institucija podrazumeva detaljnu i temeljnu procenu svih potencijalnih rizika, kao i neophodna prilagođavanja regulatornog okvira“, poručuju iz centralne banke.
Država široke ruke

A poverenje države u bankarski sistem svakako raste. Za četiri godine, od marta 2021. do marta ove godine, plasmani banaka državi povećani su čak 20 puta, sa nešto više od 200 miliona evra na preko četiri milijarde, pokazuje računica brokerske kuće Momentum Securities. To znači da je svaki deseti dinar javnog duga Srbije dug prema bankama za uzete zajmove. A gde je tek dug po osnovu obveznica.

Ako je država široke ruke, pa se umesto jeftinijim emisijama obveznica zadužuje skupljim bankarskim kreditima, kako da oseti muku privrede kojoj su kamatne stope na investicione kredite u prvom kvartalu ove godine čak i porasle sa sedam na 7,3 odsto, iako je prosečna ponderisana kamatna stopa za privredu pala za 0,5 p.p. Podsetimo da je pre nešto više od godinu dana i sama guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na Kopaonik biznis forumu kazala da privreda više ne može da plaća skupe kredite. A o tome koliko dugo privrednici traže od države da omogući jeftinije finansiranje ne treba ni trošiti reči. Umesto toga, država je i sama počela da se skupo zadužuje.

Na pitanje da li je potrebno menjati Zakon o bankama da bi se omogućila stvarna konkurencija bankarskom sektoru i na koji način bi se mogla izvršiti diversifikacija izvora finansiranja, profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović odgovara da je konkurencija i te kako prisutna i da je regulator do sada nije sprečavao. Naprotiv, bankarsko tržište je bez sumnje najsređeniji segment u ukupnoj privredi, regulisano i kapitalno sasvim dobro utemeljeno, ocenjuje Živanović za B&F.

On ističe da su bankarski krediti sve veći oslonac u finansiranju privrede, stanovništva i javnog sektora i da će takva situacija potrajati. „Naglašena bankocentričnost svakako ne unapređuje konkurentnost nacionalne ekonomije. Međutim, monetarna politika i NBS, nikako ne bi trebalo da budu pri vrhu lestvice kada se u nekog upire prst za nedovoljno dinamičan privredni razvoj“, uveren je Živanović.

Njegove zamerke odnose se na labavljenje standarda ko može da kupuje ili osniva banku. „Davanjem dozvola pojedinim bliskoistočnim, post-sovjetskim, pa i kineskim bankama nije se mnogo dobilo. Više je trebalo posvetiti pažnje da dva francuska bankarska titana ne odu“.

Konkurencija se ipak nazire

Na pitanje kako ocenjuje ulogu mikrokreditnih institucija kao izvora finansiranja, Živanović kaže da su one bili zasnovane na ideji da se malim iznosima kredita na bazi kolektivnog obezbeđenja pokrenu sitniji poslovi. Međutim, mikrokrediti se nisu pokazali kao veliki zamajac mikro privredi i zanatstvu, već su uglavnom podstakli potrošnju i vrlo neprijatne situacije u otplati, što se pokazalo i na primeru Bosne i Hercegovine, navodi profesor.

On dodaje da bi se neke platne institucije u Srbiji uz određenu kapitalizaciju mogle baviti i kreditiranjem na malo, ali teško mogu biti odgovarajuća zamena za kartičarsko i potrošačko kreditiranje koje rade pojedine banke u kombinaciji s turističkim agencijama. S druge strane, ne bi trebalo očekivati da korporativne obveznice u skorije vreme postanu kakva-takva alternativa bankarskom kreditu, smatra Živanović.

Finansijski konsultant Vladimir Pavlović, koji je radio na više projekata alternativnog finansiranja kaže za B&F da krediti koje banke daju privredi trenutno jesu dominantni, ali i da se ostali segmenti tržišta polako razvijaju. On ističe tržište faktoringa, korporativne obveznice, nekoliko digitalnih tokena koji su izdati, kao i nekoliko kraudfanding kampanja.

Po njegovom mišljenju, razvoju tržišta kapitala doprinela bi liberalizacija regulative koja je u nadležnosti NBS, a tiče se načina na koji penzioni fondovi i osiguranja plasiraju svoja sredstva. Investicioni fondovi bi takođe mogli biti kupci korporativnih obveznica, ako bi NBS dozvolila da osiguranja i penzioni fondovi ulažu u alternativne investicione fondove. Finteh kompanije su takođe počele da se razvijaju u Srbiji.

Privrednici i građani sve nezadovoljniji

Na pitanje da prokomentarišu pritužbe privrednika da banke sve češće skraćuju radno vreme i ukidaju filijale radi ušteda, ograničavaju poslovanje sa gotovinom uz agresivno nagovaranje klijenata da pređu na plaćanje karticama, u NBS kažu da kao i do sada najveći broj banaka i dalje ima ekspoziture u kojima je moguće dobiti sve bankarske usluge. „Samim tim, proces digitalizacije nije znatno uticao na poslovne politike banaka, kao ni na broj filijala i zaposlenih u bankama.“

U centralnoj banci podsećaju da je NBS ograničila i propisala cenu paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara, koji klijentu omogućava besplatno podizanje gotovine na šalteru i na bankomatima svoje banke, dobijanje debitne kartice, mobilno i elektronsko bankarstvo, koje uključuje i neograničen broj transakcija putem QR koda na prodajnim mestima. Uz to, na tržištu postoji osam platnih institucija, šest institucija elektronskog novca i javni poštanski operator kao i njihovi zastupnici, koji mogu u skladu s propisima da pružaju platne usluge, čime se korisnicima omogućava veći pristup platnim uslugama.

Upitani zašto banke više ne navode eksplicitne uslove pod kojima odobravaju svoje proizvode, pre svega kredita i kamata na depozite, zbog čega klijent mora da im se lično obrati, iz centralne banke detaljno citiraju odredbe više zakona o tome koji su propisani načini oglašavanja banaka i odgovaraju da nisu zabeležili uočljiv porast prigovora po tom osnovu.

Moguće je da se zvanično slabo ko žali, ali među privrednicima i građanima sve češće se čuje da je koncentracija bankarskog tržišta donela više tarife za usluge, da šalter sa gotovinom radi samo od 9 do 12 časova, da su otvaranjem računa dobili četiri kartice odjednom, a šalterski službenik im je rekao da Dinu mogu odmah da zaborave, „jer moraju da je izdaju a suštinski ničemu ne služi“. A od onih koji su dobro upoznati sa procedurom odobravanja kredita privredi čuju se i ocene da su kompetencije bankarskih službenika sve niže, da je pristup površan, uz bojazan da će situacija biti još gora.

Ostaje enigma zašto država novac svih građana radije odvaja na plaćanje skupih bankarskih kredita, dok više od 15 milijardi oročene štednje građana leži u bankama po niskim kamatnim stopama i zašto smo jedna od retkih država regiona koja prethodnih godina nije zaplivala na talasu narodnih obveznica. Ne mora država da voli narod, ali bi valjalo kada bi domaćinski raspolagala zajedničkom kasom zvanom budžet. Zapravo morala bi tako da se ponaša, jer to joj je posao.

Izvor: Finasije TOP, junski broj magazina Biznis i finansije

Piše: Jelena Stjepanović

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Od 4.jula skuplja putarina u Srbiji

by bifadmin

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo je danas da će se od 4. jula primenjivati nova Odluka o visini posebne naknade za upotrebu javnog puta, odnosno putarina

U saopštenju se navodi da je u skladu sa redovnim godišnjim aktivnostima izvršeno usklađivanje dinarskih iznosa naknada sa godišnjim indeksom potrošačkih cena i porastom cena na malo, ali bez preciziranja novih iznosa putarine.

Putarinu u Srbiji naplaćuje Javno preduzeće Putevi Srbije, a ukupna dužina autoputeva pod naplatom iznosi 905,2 kilometra.

Naplata putarine se obavlja preko automatskog tehničkog sistema za naplatu koji se sastoji od 72 naplatne stanice.

Osnovica za putarinu je dužina relacije puta koju vozilo prelazi izražena u kilometrima, a cena putarine se određuje u odnosu na tri kriterijuma – cena putarine po kilometru, kategorija vozila i dužina pređene relacije

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Zreonica banana dobila prestižni breeam outstending standard

by bifadmin

Trgovinski lanac Delez Srbija još jednom je potvrdio svoju posvećenost održivom poslovanju i primeni najviših standarda. Zreonica banana Distributivnog centra Delez Srbija u okviru VGP parka u Dobanovcima, zvanično je sertifikovana po prestižnom BREEAM standardu sa ocenom Outstanding.

Ovo je najviša ocena koju je Delez Srbija do sada postigla na projektima iz oblasti održive izgradnje, a ujedno i prvi sertifikat ovog nivoa koji je stigao u Srbiju. Time je dodatno ojačana pozicija kompanije u primeni energetski efikasnih i ekološki odgovornih rešenja.

Otvorena krajem januara 2025. godine, nova zreonica površine 4.800 kvadratnih metara predstavlja iskorak u tehnologiji dozrevanja i energetske efikasnosti. Projektovana da radi u dve faze, zreonica trenutno raspolaže kapacitetom > 1.200 paletnih mesta, sa mogućnošću dozrevanja > 600 tona banana nedeljno, dok će po završetku druge faze 2028. godine kapacitet biti povećan na gotovo 1000 tona nedeljno.

Opremljena je najsavremenijim tehničko-tehnološkim rešenjima koja omogućavaju optimalan proces dozrevanja banana uz minimalnu potrošnju energije. Zahvaljujući naprednom softverskom sistemu, obezbeđuje se očuvanje kvaliteta i svežine plodova

Pored toga što zadovoljava visoke tehničke, operativne i bezbednosne kriterijume, zreonica predstavlja i važan korak u implementaciji korporativne strategije održivosti. Postignuta BREEAM Outstanding ocena potvrđuje da su svi aspekti objekta – od projektovanja i izgradnje do energetske efikasnosti, kvaliteta vazduha i upravljanja otpadom – Ispunjavaju najviše međunarodne standarde održive gradnje.

BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Method) predstavlja vodeći svetski standard za ocenu održivosti građevinskih objekata. Ovaj sertifikat koristi se za nezavisnu procenu ekoloških, energetskih i funkcionalnih karakteristika zgrada, počev od njihove projektne dokumentacije, preko procesa gradnje, sve do načina korišćenja. Ocene se kreću od „Pass“ do „Outstanding“, a upravo poslednja,najviša,dodeljuje se objektima koji ispunjavaju najstrože kriterijume u pogledu energetske efikasnosti, kvaliteta unutrašnjeg ambijenta, upravljanja otpadom, korišćenja resursa, kao i uticaja na životnu sredinu i lokalnu zajednicu

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Veštačka inteligencija počela da laže, spletkari, čak i preti svojim tvorcima

by bifadmin

Najnapredniji modeli veštačke inteligencije na svetu pokazuju zabrinjavajuća nova ponašanja – lažu, spletkare, čak i prete svojim tvorcima kako bi postigli svoje ciljeve.

U jednom posebno zastrašujućem primeru, pod pretnjom gašenja, „klod četiri“, najnovija tvorevina kompanije Antropik, uzvratio je pretnjom tužbom inženjeru kako bi razotkrio njegovu vanbračnu aferu.

U međuvremenu, model „o1“ kompanije OpenAI pokušao je da se prebaci na eksterne servere, tvrdnju koju je negirao kada je uhvaćen na delu, izvestio je AFP.

Otrežnjujuća stvarnost

Epizode ​​ukazuju na otrežnjujuću stvarnost – više od dve godine nakon što je „chat g-p-t“ potresao svet, istraživači veštačke inteligencije još uvek ne razumeju u potpunosti kako njihove sopstvene tvorevine funkcionišu. Ipak, trka za primenom sve moćnijih modela se nastavlja brzo.

Čini se da je ovo obmanjujuće ponašanje povezano sa pojavom modela „rasuđivanja“, odnosno sistema veštačke inteligencije koji rešavaju probleme korak po korak, a ne generišu trenutne odgovore.

Prema rečima Sajmona Goldštajna, profesora na Univerzitetu u Hong Kongu, noviji modeli su posebno skloni takvim problematičnim ispadima.

Strateška vrsta obmane

„O1 je bio prvi veliki model gde smo videli ovo ponašanje“, objasnio je Marijus Hoban, šef kompanije Apollo Research, koja je specijalizovana za testiranje velikih sistema veštačke inteligencije.

Ovi modeli ponekad simuliraju usklađenost i izgledaju kao da prate uputstva dok tajno teže ka ostvarenju različitih ciljeva.

Ova „strateška vrsta obmane“ do sada se dešavala samo kada su istraživači namerno testirali modele u ekstremnim scenarijima i proučavali granice njihovih mogućnosti.

Izvor: Srna

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Za kilogram kupina treba izdvojiti do 1.600 dinara

by bifadmin

Posle trešanja koje su u maju sa cenom od 1.000 do 1.500 dinara ponele titulu najskupljeg voća, u junu je to neslavno mesto zauzela kupina. Na jednoj od beogradskih pijaca kilogram tog voća je 1. 600 dinara. Iako smo duboko zagazili u sezonu, cene i dalje ne padaju.

Ovogodišnja trešnja kisela je i proizvođačima i kupcima. Proizvođačima koji zbog slabog roda gubitak pokušavaju da nadoknade visokom cenom. Kupcima, jer zbog cene, voće kupuju na komad, piše RTS.

Pad roda je najveći zabeležen kod kajsija i trešanja. U nekim krajevima pad ide od 30 do 80 posto u zavisnosti od različitih delova Srbije. U nekim krajevima kao što je zapadna Srbija, pad je bio čak do 80 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, kaže Duško Bodroža, sa Insituta ekonomskih nauka.

Neminovno se to odražava na cene. Dok je prema podacima Zavoda za statistiku, prošle godine u prvoj nedelji juna za kilogram kajsija trebalo 300 a breskvi 250 dinara, u istom periodu ove godine koštaju 500 dinara. Statistika je u obzir uzela cene u hipermarketima gde je voće jeftinije.

sarađujemo sa više od 200 domaćih dobavljača i ako govorimo na godišnjem nivou to je oko 60.000 tona koje se na našim policama nađu sa srpskih njiva kada govorimo o voću i povrću. Međutim, u slučaju slabije sezone, vremenskih prilika, idemo na uvoz. Najčešće je to iz Grčke kada govorimo o sezoni“, kaže Milica Rakovac, rukovodilac korporativnih komunikacija „Deleza“.

Računica će tek da se svede, ali prema nekim procenama zbog mraza, onda i grada, dok je voće bilo u cvetu, a sada i suše, višnja će biti recimo 40 odsto a malina oko 30 odsto roda u normalnim sezonama.

„Ove godine je svo voće deficitarno. Naša nabavka je unapred dobro planirana i ugovorena. Stoga bićemo primorani da uvezemo samo minimalne količine voća. Trudimo se da optimizujemo naše interne procese kako bi cena naših proizvoda ostala stabilna. Ove godine, ukoliko i dođe do poskupljenja, poskupljenje će biti minimalno“, kaže Dunja Bibić, PR menadžer „Fruvite“.

Međutim, ni sa uvozom neće biti lako. Na udaru hladnog talasa bile su i Rumunija, Bugarska, Moldavija, a posebno je pogođena Makedonija.

Stručnjaci koji predviđaju nepovoljne klimatske prilike, savetuju preorijentaciju na otpornije sorte.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Advokati poskupljuju svoje usluge

by bifadmin

Advokati poskupljuju svoje usluge – menja se tarifa i to tako što vrednost jednog poena, u kojima se izražavaju takozvane nagrade i naknade advokatima, raste sa 45 na 50 dinara. Razlog za rast vrednosti boda je – inflacija.

Upravni odbor Advokatske komore Srbije je na sednici održanoj 21. juna 2025. godine doneo odluku o izmeni člana 15. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

– Polazeći od porasta cena na malo u periodu od 2023. godine do danas i imajući u vidu stav Upravnog odbora Advokatske komore Srbije da se vrednost boda utvrđuje u skladu sa kretanjem cena radi očuvanja realne vrednosti advokatske nagrade, vrednost jednog poena povećana je sa 45 na 50 dinara – objavljeno je početkom nedelje na sajtu Advokatske komore Srbije.

Odluka o izmeni Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata objavljena je u Službenom glasniku u petak 27. juna, a stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja.

Šta rast vrednosti poena sa 45 na 50 dinara, praktično, znači?

Advokat, po Tarifi, ima pravo i na nagradu za svoj rad, i na naknadu.

Visina nagrade za rad advokata određuje se Tarifom kojom se utvrđuje broj poena za pojedine radnje advokata, „s tim da za sastavljanje izjava volje (ugovora, isprava jednostranih ili dvostranih, zaveštanja i sl.) advokat može nagradu obračunati u procentualnom iznosu od vrednosti predmeta izjave volje“, stoji u ovom aktu.

Tako, na primer, kod krivičnog postupka advokatu pripada nagrada u zavisnosti od visine zaprećene kazne za krivično delo.

Pa je u slučaju kada je zaprećena kazna preko tri do pet godina zatvora nagrada advokatu 750 poena.

Ovi poeni sada se množe sa vrednošću od 45 dinara, a kada nova Tarifa stupi na snagu, množiće se sa 50 dinara, pa će nagrada advokatu sa 33.750 dinara porasti na 37.500 dinara, što je poskupljenje od 3.750 dinara.

Advokatu, takođe, pripada i naknada za troškove koji su bili potrebni za obavljanje poverenih poslova.

Dosadašnja advokatska Tarifa dostupna je na sajtu Advokatske komore Srbije OVDE. U njoj su navedeni iznosi nagrade advokatima – u poenima – u zavisnosti da li je reč o krivičnom postupku, prekršajnom postupku, postupku kod privrednih prestupa… Tako da je lako izračunati koliko, sa promenom vrednosti poena sa 45 na 50 dinara, iznosi nova nagrada.

Tarifom se, kako se navodi u ovom aktu, određuje način vrednovanja, obračunavanja i plaćanja nagrada za pružanje pravne pomoći od strane advokata, kao i naknada troškova u vezi sa njihovim radom.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Dva nova trenda otkaza

by bifadmin

Otkaz iz osvete i nezainteresovani zaposleni koji ostaju na poslovima koje ne žele predstavljaju nove izazove za vlasnike firmi.

Ako je verovati novom talasu tekstova i ekspertskih osvrta na aktuelnu poslovnu realnost, u toku su ova dva nova trenda otkaza.

Novi otkazi

Brus Kramli, kolumnista Time-a, Fortune-a i poslovni analitičar sa sedištem u Parizu piše:

„Sada mnogi vlasnici firmi moraju da obrate pažnju na dva radikalno različita pristupa zaposlenih kada je reč o napuštanju posla.

Jedan se odnosi na zaposlene koji daju otkaz i pri tom stvaraju što više drame i poremećaja naglim, iznenadnim i bučnim „osvetničkim otkazom”.

Drugi podrazumeva ljude koji su toliko zabrinuti zbog reakcije menadžmenta da ostaju na pozicijama koje više ne žele ili koje ne obavljaju s istim žarom mesecima, pre nego što konačno napuste posao.“

Uprkos sve zategnutijem tržištu rada i strahovima od moguće recesije, ankete pokazuju da veliki broj radnika i dalje planira da da otkaz – čak više od polovine, prema nekim istraživanjima. Razlozi su različiti, uključujući sve veći broj mlađih zaposlenih koji traže bolji balans između posla i privatnog života, daju prednost svom blagostanju i mentalnom zdravlju i odbijaju da tolerišu toksična radna okruženja, piše Bonitet.

Otkud ovakvi otkazi?

Trend pooštravanja mera obaveznog povratka u kancelarije nakon Covid izolacije i masovnog rada od kuće kao i zahteva za stalnim prisustvom na poslu, postao je jedan od glavnih pokretača otkaza. Ovi trendovi pojačavaju načine na koje neki radnici saopštavaju svoju odluku menadžerima, a koji su radikalni i agresvni, u neku ruku. Šta god bilo, posledice koje posao trpi ne mogu da se sakriju.

Prvi pomenuti, ali i najupadljiviji novi metod otkaza je osveta koja, po komentarima Kramlija i istomišljenika kojoj su skloni nezadovoljni zaposleni koji planiraju nagli odlazak tako da izazovu što veći poremećaj, pa čak i štetu poslodavcima. To može da znači da napuste posao u ključnim trenucima razvoja nekog projekta, uoči važne prezentacije, tokom konačnih obračuna ili najintenzivnijih poslovnih ciklusa. Ovaj potez može takođe biti rezultat trenutne reakcije na neku uvredu, pri čemu zaposleni napravi veliku, bučnu scenu dok napušta šokirano radno okruženje.

„Prema nedavnoj anketi jedne od platformi za oglašavanje poslova Monster, 47 odsto ispitanika je izjavilo da su barem jednom dali otkaz iz osvete, a 87 odsto je podržalo takav potez kao legitiman protest protiv loših radnih uslova. Sada bes zbog pooštrenih pravila za povratak u kancelariju dodatno podstiče ovakve osvetničke odlaske“ piše Kramli.

„Osvetnički otkazi postaju uobičajeniji kako obaveze rada iz kancelarije postaju strože, a mnoge firme odustaju od fleksibilnosti koju su nekada obećavale zaposlenima“, izjavila je nedavno za Forbes Enni Rozenkrans, direktorka u HR kompaniji HiBob. Takođe je napomenula da zaposleni osećaju da obaveze vraćanja u kancelarije nisu donele „smislenije povezivanje sa kolegama“.

Prema sajtu The HR Digest, istraživanja koja navodi Kramli su pokazala da zaposleni koji planiraju osvetnički otkaz zbog povratka u kancelarije ili sličnih razloga čine:

11 odsto ukupne radne snage u tehnološkom sektoru

16 odsto u sektoru oglašavanja

40 odsto u celoj radnoj populaciji.

Strah od reakcija

Otkaz iz osvete je više od pokušaja demonstracije moći, primećuju i navode analitičari. Ono šalje jasnu poruku kompaniji da se lojalnost mora zaslužiti, da se ne podrazumeva.

Na drugom kraju spektra nalazi se gotovo 50 odsto zaposlenih iz istraživanja koje je sprovela kompanija Clarify Capital, a koje navodi Kramli. Izjavili su da „bi već napustili posao da ne moraju da se suoče sa potencijalno razočaranim, ljutim ili iznerviranim reakcijama menadžera zbog kojih strahuju“.

Kao posledica ovakvog straha, 28 odsto učesnika ankete izjavilo je da su ostali na pozicijama koje više nisu želeli i na kojima nisu bili ni posvećeni ni produktivni i to najmanje četiri meseca pre nego što su skupili hrabrost da daju otkaz.

Pa kako bi ovakvi anksiozni zaposleni najradije dali otkaz?

„Svaki treći je izjavio da bi rado angažovao domaću verziju servisa „otkaz u tuđe ime“, koji postaju sve popularniji u Japanu. Iako širenje tih servisa trećih lica još nije dostiglo značajne razmere u SAD i Evropu, učesnici ankete izrazili su interesovanje da ih koriste kada postanu dostupni.

Ukupno 79 odsto ispitanika izjavili su da bi platili do 250 dolara kompaniji ili pojedincu za tu uslugu. Radnici iz IT sektora prednjače u ovoj ideji i to sa 42 odsto. Slede ih zaposleni u ugostiteljstvu i prehrambenim uslugama (41 odsto), maloprodaji sa 33, zdravstvu sa 32 i marketingu sa 29 odsto.

Spremnost da se koristi servis za otkaz u tuđe ime ili čak aplikacija za daljinsko davanje otkaza, kada bi postojala, sve se češće izražavala kao želja među pripadnicima generacije Z, sa 36 odsto, od kojih je 29 odsto reklo da bi odmah napustilo posao kada bi to mogli da učine bez suočavanja s menadžerima“ piše HR Digest.

Šta kažu menadžeri?

Baš kao što menadžeri moraju da budu svesni toksičnih radnih okruženja, frustriranih očekivanja i pooštrenih pravila povratka u kancelariju koja mogu dovesti do iznenadnog i osvetničkog otkaza, takođe moraju da obrate pažnju na signale zaposlenih koji su „otišli“, iako su fizički još prisutni.

„Mnogi menadžeri su se i lično susreli s posledicama izbegavanja davanja otkaza, s obzirom na to da je 60 odsto njih doživelo da im zaposleni jednostavno nestanu, umesto da formalno daju otkaz“, navodi se u rezultatima pomenute ankete.

„Da bi se proces olakšao, svaki drugi menadžer je izjavio da bi šabloni za odjavljivanje mogli da pomognu u smanjenju anksioznosti prilikom otkaza. To bi moglo da uključi unapred pripremljene mejlove ili vodiče korak po korak, osmišljene da čin davanja otkaza učine manje stresnim kako za zaposlenog, tako i za poslodavca.” Manje osvetnički ili manje strasni, otkazi su realnost i po prognozama trend se nastavlja.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci