U organizaciji Western Balkans ESG Foundation održan je prvi u nizu ekskluzivnih događaja posvećenih temama iz oblasti ESG-a. Ovoga puta, u saradnji sa kompanijom Marsh McLennan, fokus je bio na pilaru „S“, odnosno socijalnim pitanjima u okviru ESG principa, a centralna tema bila je „Od kratkoročnih rešenja do transformacije kulture: Nova era benefita za zaposlene“.

Ovom prilikom, Dan Dobre, Mercer Marsh Benefits Growth and Solutions Leader za Centralnu i Jugoistočnu Evropu, predstavio je velikom broju članova Fondacije uvide iz najnovijeg istraživanja Mercer Marsh Benefits i otvorio ključna pitanja o ulozi poslodavaca u unapređenju dobrobiti zaposlenih.

Prema njegovim rečima, kompanije se sve češće suočavaju sa izazovom – kako očekivati produktivnost, rezilijentnost i motivisanost zaposlenih u uslovima u kojima je i samim kompanijama teško da predvide budućnost.

„U savremenom radnom okruženju, gde zajedno funkcionišu čak četiri različite generacije – bejbi bumeri, generacija X, milenijalci i generacija Z – univerzalna rešenja više nisu održiva. Potreban je strateški, personalizovan pristup benefitima koji uzima u obzir različite životne faze, prioritete i očekivanja zaposlenih. Dodatno, naši podaci pokazuju da je 28% zaposlenih frustrirano zbog nedostatka jasnih informacija o benefitima koje im kompanije nude. To ne ukazuje na nedostatak benefita, već na manjak relevantnosti i lošu komunikaciju. Pravi izazov nije u količini, već u kreiranju smislenih, ‘pametnih’ benefita koji su usklađeni sa stvarnim potrebama zaposlenih“, istakao je Dobre prilikom svog izlaganja i dodao:
„U ovakvim uslovima, za kompanije agilnost postaje važnija od efikasnosti i efektivnosti. Kompanije koje žele da ostanu konkurentne moraju da pređu sa mehanicističkog modela produktivnosti na izgradnju kulture brige – one koja obuhvata fizičku, emocionalnu, finansijsku, socijalnu i profesionalnu dobrobit. Jer, kada su ljudi istinski podržani, lojalnost i poslovni rezultati dolaze kao prirodna posledica.“

Istraživanje kompanije Mercer Marsh Benefits, koja spaja HR konsultacije sa savetovanjem o rizicima i oblikovanjem iskustava zaposlenih, pokazalo je da čak 56% zaposlenih navodi da bi napustilo posao kako bi uspostavilo bolji balans između privatnog i poslovnog života. Takva odluka za poslodavce nije samo izazov u pogledu zadržavanja talenata, već i finansijski udar – prosečan trošak odlaska jednog zaposlenog iznosi oko trećine njegove godišnje zarade, dok je kod menadžerskih pozicija taj trošak još veći.

U širem evropskom kontekstu, podaci pokazuju koliko odsustva zbog bolesti pogađaju i ekonomiju: tokom prošle godine, plaćena bolovanja Evropu su koštala čak 470 milijardi evra, što predstavlja 2,5% BDP-a. Psihički izazovi su najčešći uzrok – oni čine 47% ukupnih bolovanja. Među njima dominiraju stres, poremećaji spavanja, sindrom sagorevanja, problemi sa ishranom i slični simptomi koji jasno ukazuju da mentalna dobrobit više nije „dodatak“, već ključni element održivog poslovanja.

Zaključak je jasan – u svetu u kom se očekivanja i potrebe zaposlenih ubrzano menjaju i sve više razlikuju najpre zbog generacijskog jaza, promišljena i personalizovana strategija benefita postaje temelj uspešnog i otpornog poslovanja, ali i ključni faktor u zadržavanju i motivaciji talenata. Upravo zato su ovakvi događaji dragocena prilika da se iz prve ruke čuju najnoviji uvidi, razmene iskustva i oblikuju prakse koje odgovaraju stvarnim potrebama savremenog radnog okruženja.

Western Balkans ESG Foundation je do sada okupila značajan broj članova i partnera, uključujući počasnog člana OTP Group, kao i strateškog partnera Morningstar Sustainalytics, globalnog lidera u istraživanju, ocenama i podacima o ESG-u, AikBanku, advokatsku kancelariju Mikijelj, Janković i Bogdanović, CETIN, Climate Lens Advisors, CTRL+N, HTEC, KappaStar recycling, Khaoticen, KPMG, Logera, Marsh McLennan, Minted advisory, MK group, Procredit banku, SBB, Talks and Falks, TIAC, Windvision International i Yettel banku. Medijski partneri su Ringier Srbija i BLIC, NIN i Bizlife, dok su community partneri ICT HUB i Srpska asocijacija menadžera.

Solarina, projektna kompanija u vlasništvu CWP Europe, potpisala je Ugovor o otkupu električne energije i prenosu balansne odgovornosti, kao i Ugovor o tržišnoj premiji sa Elektroprivredom Srbije (EPS). Ugovore su potpisali David Žarković, pomoćnik generalnog direktora za upravljanje elektroenergetskim portfeljom EPS-a i Maja Turković, izvršna potpredsednica CWP Europe.

Ovaj uspeh je rezultat učešća CWP-a na nedavnim aukcijama za obnovljive izvore energije, u organizaciji Vlade Republike Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike, na kojima je kompanija obezbedila pravo na tržišnu premiju za 105 MW kapaciteta solarne elektrane Solarina. Čista električna energija proizvedena u okviru ovog projekta isporučivaće se po konkurentnoj ceni od 52,89 evra po megavat-času.

„Ovo je važna prekretnica u energetskoj tranziciji Srbije, jer je reč o dosad najvećem pojedinačnom ugovoru o otkupu električne energije iz jednog solarnog projekta koji je potpisan sa EPS-om. Zahvaljujemo Ministarstvu rudarstva i energetike i EPS-u na ukazanom poverenju i još jednoj prilici da zajednički doprinesemo stabilnijoj i zelenijoj energetskoj budućnosti Srbije,” izjavila je Maja Turković, izvršna potpredsednica kompanije CWP Europe.

Nakon vetroparka Vetrozelena, za koji je CWP postigao prvi dugoročni ugovor o otkupu električne energije sa EPS-om, projekat Solarina predstavlja proširenje saradnje između dve kompanije.

„Nastavak saradnje još jednom potvrđuje da je EPS pouzdan partner i saradnik za sve kojima je zelena energija pravac poslovanja. Dodatno, na ovaj način potvrđujemo i zajedničku posvećenost energetskoj tranziciji Srbije i razvoju obnovljivih izvora energije, jer će EPS preuzimati svu proizvedenu energiju i ona će ostati u našoj zemlji“, rekao je David Žarković, pomoćnik generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“ za upravljanje elektroenergetskim portfeljom.

Po završetku izgradnje, Solarina će postati prva solarna elektrana velikog kapaciteta u Srbiji, sa ukupno 150 MW instalisane snage, čime će više nego udvostručiti trenutni solarni kapacitet u zemlji. Dodatno, sva električna energija proizvedena u okviru projekata Vetrozelena i Solarina – oko 1 TWh godišnje – ostaće u Srbiji i biće isporučena domaćem tržištu, što će značajno doprineti stabilnosti snabdevanja krajnjih korisnika.

UniCredit Grupa ostvarila je odlične finansijske rezultate u još jednom kvartalu koji karakteriše rekordan neto profit i snažan rast prinosa na kapital (“RoTE”).

Ovi rezultati ne samo da jačaju lidersku poziciju Grupe, već omogućavaju i da se gradi budućnost korišćenjem jedinstvene geografske pozicije, raznovrsne baze klijenata i različitih poslovnih segmenata, uz dosledno ulaganje kako bi se održala superiorna stopa rasta i raspodela dobiti.

Kao dokaz transformacije UniCredita, Grupa je ostvarila rekordnih 2,8 milijardi evra neto profita u prvom kvartalu 2025. godine sa povećanjem od 8,3% u odnosu na prethodnu godinu. Ovo je naglašeno kontinuiranom odličnom profitabilnošću i stvaranjem vrednosti za akcionare sa RoTE od 22%, što je povećanje za 2,4% u odnosu na prethodnu godinu i EPS (zarada po akciji) od 1,79 evra što predstavlja povećanje od 18,2% u odnosu na prethodnu godinu.

Andrea Orcel, CEO UniCredit Grupe, istakao je: „UniCredit je ostvario izvanredan niz rezultata u prvom kvartalu, koji je nadmašio sve ključne pokazatelje poslovanja i proširio naš pozitivan jaz u odnosu na konkurenciju. Ostvarili smo najbolje kvartalne rezultate u istoriji UniCredit-a i 17. kvartal uzastopnog profitabilnog rasta. RoTE se povećao na vodećih 22% na tržištu sa viškom kapitala koji je dostigao 10 milijardi evra. Neto profit je porastao za 8,3% na 2,8 milijardi evra. Naknade su se povećale za impresivnih 8,2% u odnosu na prethodnu godinu, i više nego nadoknadile planirani pad u neto prihodima od kamate (NII). Neto prihod je porastao za 3,2% na 6,5 milijardi evra. Kontrola troškova je ostala najbolja u klasi, što je dovelo do vodećeg racija troškova i prihoda od 35,4% na tržištu. Kvalitet aktive je ostao snažan, a cena rizika niska. Naše linije odbrane su dodatno ojačane, što nas dobro pozicionira za širok spektar makroekonomskih scenarija. Ovo nam daje samopouzdanje da poboljšamo našu neto dobit i smernice raspodele za 2025, kao i uverenje u naše ambicije do 2027. Ostajemo posvećeni pružanju doslednih performansi visokog kvaliteta i fokusirani na podršku našim klijentima i zajednicama, posebno u izazovnim vremenima.”

ProCredit banka podržala je organizaciju Dana Foruma povodom obeležavanja 13 godina postojanja Foruma privrednika Čačka. Kao jedan od ključnih partnera događaja, ProCredit banka je još jednom potvrdila svoju posvećenost razvoju mikro, malih i srednjih preduzeća, kao i unapređenju lokalne zajednice.

Na svečanosti koju Forum privrednika tradicionalno organizuje 9. maja na Dan udruženja dodeljene su tradicionalne nagrade za poslovnu izuzetnost, postignut uspeh i doprinos lokalnom razvoju, kao i specijalne nagrade i zahvalnice. Nagrada za poslovnu izuzetnost ove godine pripala je kompaniji Uniplast i Violeti Brković, vlasnici apotekarske ustanove Menta iz Čačka.

Nagrade za postignut poslovni uspeh i doprinos zajednici dobili su Mladen Starčević, vlasnik preduzeća Stax Technologies, i Danijela Munitlaković, članica Udruženja Nadežda Petrović. Specijalna nagrada za očuvanje starih zanata dodeljena je Mariji Lukić, vlasnici ateljea Shabby Chic Design.

„ProCredit banka više od 20 godina podržava mikro, mala i srednja preduzeća, jer verujemo da su upravo ti preduzetnici ključni nosioci održivog privrednog rasta i zapošljavanja u Srbiji. Partnerstvo sa Forumom privrednika za nas je prirodan korak, jer delimo iste vrednosti – odgovornost, transparentnost i dugoročno razmišljanje. Nastavićemo da doprinosimo razvoju lokalne ekonomije i da budemo snažan oslonac preduzetnicima, uz finansijska rešenja i savete koje im omogućavaju stabilan i održiv razvoj“, izjavio je Nemanja Tomić, član Izvršnog odbora ProCredit banke.

Forum privrednika Čačka je nezavisna, nevladina i jedinstvena organizacija u Srbiji, koja okuplja više od 600 privrednih subjekata sa oko 7.000 zaposlenih. Forum je osnovalo šest poslovnih udruženja sa teritorije Grada Čačka, radi unapređenja poslovnog ambijenta i jačanja preduzetničkog duha u lokalnoj zajednici. Kao krovna organizacija okuplja 4 udruženja – Gradac 97, PU Unija Čačak 2000, Udruženje poslovnih žena “Nadežda Petrović” i Opšte udruženje preduzetnika. Pridružene članice foruma su Specijalna bolnica za rehabitaciju “Atomska banja”, ”Autoprevoz”, Kompanija “Sloboda” i Institut za voćarstvo Čačak.

Svečanost povodom obeležavanja Dana Foruma obogaćena je umetničkim programom u kojem su nastupili hor privrednika Horum i učenici Muzičke škole “Dr Vojislav Vučković” iz Čačka.