Promo

Rezultati OTP Grupe za prvi kvartal 2025. godine

by bifadmin

U prvom kvartalu 2025. godine, profit OTP Grupe nakon oporezivanja iznosio je 189 milijardi forinti, odnosno 466 miliona evra, što je u skladu sa povratom na kapital od 14,9%.

Nekoliko negativnih stavki opteretilo je profitabilnost u prvom kvartalu, jer je njihov puni godišnji iznos obračunat u okviru jedinstvenog iznosa u prvom kvartalu. Ove stavke (posebni bankarski porezi u Mađarskoj, supervizorske naknade u Bugarskoj, Mađarskoj i Sloveniji) smanjile su profit nakon oporezivanja u prvom kvartalu za ukupno 135 milijardi forinti/333 miliona evra. Da su ove stavke ravnomerno knjižene tokom cele godine, dobit nakon oporezivanja u prvom kvartalu dostigla bi 299 milijardi forinti, odnosno 737 miliona evra, što podrazumeva povraćaj na kapital u iznosu od 23,7%.

Profit pre oporezivanja poboljšan je za 19% u odnosu na prethodni kvartal, odnosno za 10% u odnosu na isti period prošle godine. Međugodišnji rast je podstaknut povećanjem operativne dobiti za 22%, dok rast u odnosu na prethodni kvartal odražava pozitivne efekte bilansa uspeha zbog smanjenja ukupnih troškova rizika u odnosu na visoku osnovu iz četvrtog kvartala, uz stabilan operativni profit u odnosu na prethodni kvartal. Ukupni prihodi u forintama porasli su za 15% u odnosu na isti period prethodne godine, uz organski rast i rast prilagođen deviznom kursu od 16%, dok su neto naknade i provizije porasle za 14% u odnosu na isti period.

Operativni troškovi su porasli za 10% u odnosu na isti period prethodne godine, na organskoj i bazi prilagođenoj deviznom kursu, uglavnom zbog povećanja od 15% troškova zaposlenih, prvenstveno zbog inflacije zarada i amortizacije pod uticajem kapitalnih rashoda vezanih za IT. Operativni troškovi su smanjeni za 6% u odnosu na prethodni kvartal prilagođeno deviznom uticaju, delimično zbog sezonski više osnove u četvrtom kvartalu. Odnos troškova i prihoda poboljšan je u odnosu na isti period prethodne godine za 3,2 pp na 40,8%.

Konsolidovani kreditni kvalitet zadržao je stabilnost, uz dalji povoljan trend glavnih indikatora kreditnog kvaliteta. Odnos kredita Faze 3 prema MSFI 9 opao je za 0,1 p.p. u odnosu na prethodni kvartal i za 0,7 p.p. u odnosu na isti period prethodne godine, na 3,5%.

Konsolidovani krediti sa urednom otplatom (Faza 1+2) povećani su za 3% u odnosu na prethodni kvartal, što je dovelo do ubrzanja godišnjeg rasta na 11% bez efekta dekonsolidacije Rumunije i korekcije za devizni kurs. Konsolidovani depoziti beleže rast od 3% u odnosu na prethodni kvartal, što je dovelo do organskog rasta od 9% u odnosu na isti period prethodne godine, bez uticaja dezinvestiranja u Rumuniji. Neto odnos kredita i depozita Grupe dostigao je 73% krajem prvog kvartala 2025. godine, dakle bez promene u odnosu na prethodni kvartal.

Krajem 2025. godine, pokazatelj konsolidovanog osnovnog akcijskog kapitala Tier 1 (CET1) prema MSFI i prudencijalnim opsegom konsolidacije iznosio je 18,0%, što predstavlja povećanje od 0,9 pp u odnosu na kraj 2024. godine. Konsolidovani pokazatelj adekvatnosti kapitala (CAR) iznosio je 20,0% na kraju decembra, što predstavlja povećanje od 1,4 pp u odnosu na prethodni kvartal.

Rukovodstvo OTP Grupe potvrdilo je svoje ranije smernice za poslovanje Grupe u 2025. godini, očekujući marginalno poboljšanje poslovnog okruženja. Organski rast obima kredita prilagođenih deviznom kursu mogao bi premašiti prijavljenih 9% u 2024. dok bi neto kamatna marža mogla biti slična prošlogodišnjem iznosu od 4.28%. Slično ovome, CIR bi mogao biti nešto veći, a ROE niži nego u 2024. (41,3% i 23,5% respektivno), zbog očekivanog smanjenja leveridža. Profil portfolija rizika mogao bi biti sličan onome iz 2024.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Šta se sve smatra krađom u prodavnici?

by bifadmin

Mnogi ljudi se u prodavnicama osećaju kao kod kuće, stvarnost je da nisu kod kuće i da postoje određena pravila kojih se treba pridržavati. Mnoge stvari koje se rade u prodavnicama zapravo su kršenja pravila i, pored toga što je nepristojno u nekim slučajevima se može smatrati i krađom.

Menadžeri prodavnica otkrivaju šta možete, a šta ne možete da radite. Jedna od stvari koja nije dozvoljena jeste jedenje voća ili povrća, jer je to tehnički krađa i ne može se ponovo prodati. Naime, čak i ako želite da platite za to, cena se određuje prema težini, koja je sada manja nego što je bila.

Koja su pravila

Svi volimo lepe mirise i sasvim je normalno da osetimo miris proizvoda, ali postoji način da se to uradi bez oštećenja ambalaže. Isto tako, nije dozvoljeno uklanjanje plastične folije oko predmeta samo da bi se „opipali“.

Nije neuobičajeno videti nekoga kako uđe, uzme čokoladu sa police, otvori je i pojede, samo da bi potom tu istu omotač doneo na kasu. Međutim, ovo je strogo zabranjeno, jer proizvod postaje vaš tek nakon što ga platite, a do tog trenutka prodavnica je vlasnik. Zaposleni ne smeju znati da li planirate da platite čokoladu ili ste jednostavno odlučili da se „sami poslužite“. Tehnički, ovo se može tretirati kao krađa.

Ista pravila važe kada su u pitanju kolica i korpe za kupovinu u prodavnici. Samo zato što si ostavio depozit za korišćenje, ne znači da ga možeš poneti kući. Ovo se takođe smatra krađom i malo je verovatno da će se to svideti prodavnici. Mnogi ljudi vole da stavljaju robu u torbu umesto u korpu, ali menadžeri upozoravaju da to nije dozvoljeno jer dok se proizvod ne plati, on je vlasništvo prodavnice, a stavljanje u privatnu torbu može se protumačiti kao krađa, piše magazin Feniks.

Prodavnice žele da se kupci osećaju kao da im je to drugi dom, ali na kraju krajeva, postoje određena pravila koja ih štite.

Izvor: Fenix Magazin/Blic

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Zašto je gas geopolitički adut?

by bifadmin

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je da gas predstavlja jedan prelazni energent u tranziciji koja se dešava u svetu i napuštanja fosilnih goriva

U svetu je velika potražnja za svim energentima i strujom, još uvek i naftom, ali zašto je pitanje gasa prvo pitanje u igri velikih sila, pre svega na relaciji EU, SAD i Rusije.

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da Srbija sada nema obavezu koju Evropa nameće svojim članicama da napuste ugovore sa Rusima po pitanju prirodnog gasa, ali ćemo verovatno brzo doći i u tu situaciju kako se budemo približavali EU. Ističe da zato moramo da radimo na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

Zavisnost svih zemalja je i dalje jako velika od gasa

Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da gas predstavlja jedan prelazni energent u tranziciji koja se dešava u svetu i napuštanja fosilnih goriva.

Prema njegovim rečima, ne koristi se samo za proizvodnju električne energije, već se koristi i za proizvodnju toplote, proizvodnju, u domaćinstvima.

„Zavisnost svih zemalja je i dalje jako velika od gasa. Kada će i gas postati neželjeno fosilno gorivo, proći će još dve-tri decenije dok ne dođemo do te tačke“, naveo je Marković.

Napomenuo je da je Evropa sa jedne strane bila izrazito uvozno zavisna od gasa iz Rusije, a od početka rata u Ukrajini intenzivnije je počela da napušta ruski gas i da nalazi zamenu.

„Uglavnom, ta zamena je utečeni prirodni gas koji se doprema i iz Sjedinjenih Američkih Država i one vide tu svoju šansu da povećaju isporuke. Norveška je povećala svoje isporuke gasa u ovih poslednjih par godina, ali i dalje jedan deo gasa Evropa dobija od Rusije“, objasnio je Marković.

Govoreći o tome koliko struje EU dobija iz gasa, Marković je rekao da što se tiče proizvodnje električne energije, da negde oko 30 odsto i dalje se dobija iz fosilnih goriva, nekih 25 odsto iz nuklearnih i 45 odsto iz obnovljivih, dok se od tih 30 odsto, nekih 17 odsto proizvodnje jeste električne energije iz gasa.

Može li Evropa bez ruskog gasa

Na pitanje da li Evropa može bez ruskog gasa, kaže da postoji logistički problem, zato što treba izgraditi još terminala za prihvatanje tog utečenog prirodnog gasa, da bi se zamenio ovaj dotok prirodnog gasa koji dolazi gasovodima iz Rusije.

„Naravno, tu postoji i razlika u ceni, zato se pojedine i države bune. Jeftiniji je gas kada ga kupujete iz cevi direktno gasovodom, nego kada koristite gas koji je utečen pa morate da imate i onu fazu prvo utečnjavanja, pa posle toga imate i ponovo prelazak u gasno stanje u tim terminalima plus transport. Sve to dovodi do toga da je cena tog gasa nešto veća od cene ruskog gasa“, istakao je Marković.

Međutim, kako je rekao, sa druge strane, opet postoji i ta namera da se eliminiše ruski gas.

„Evropska unija je donela odluku da se do 2025. moraju napustiti svi tzv. spot kontrakti koji se tiču ugovora o gasu sa Rusijom, a do 2027. i dugoročni ugovori bi trebalo da se okončaju“, objasnio je.

Cena gasa u odnosu na druge energente

Kad gledamo evropsko tržište i cenu struje, i cena nafte raste i pada, ali gas drži cenu.

Marković podseća da je cena električne energije direktno zavisna od cene gasa, budući da se 17 procenata električne energije obezbeđuje iz gasa.

Srbija deo gasa dobija iz Azerbejdžana, međutim, zavisi od ruskog gasa iz Turskog toka i zato je važan novi sporazum koji treba da se postigne sa Rusijom.

„Mi sada nemamo obavezu koju Evropa nameće svojim članicama da napuste ugovore sa Rusima po pitanju prirodnog gasa, ali ćemo verovatno brzo doći i u situaciju kako se budemo pridruživali EU da ćemo morati da usaglašavamo našu politiku i s tim stvarima. Tako da, da za sada nema problema, mi dosta zavisimo od ruskog gasa, 85 procenata gasa se uvozi. Od toga je vrlo mali deo koji ide iz Azerbejdžana. Uglavnom većina dolazi i iz Rusije“, kaže Marković.

Takođe, kako je istakao, ne znamo da li će se u budućnosti sprovoditi neke mere po pitanju Evropske unije u smislu zabrane i sankcija na gas i zato moramo da radimo na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

Gas je fosilno gorivo. Evropska unija je zacrtala cilj da do polovine veka eliminiše fosilna goriva i okrene se obnovljivoj energiji. Tu nastupa Kina sa svojom tehnologijom.

„Uloga Kine možda je i veća nego što bi Evropska unija volela, zato što 90 procenata tržišta EU snabdevaju solarnim panelima iz Kine. Takođe, Kina je značajan igrač u proizvodnji vetrogeneratora. Evropa je imala neke pokušaje i razmišljenja da malo poboljša svoju privredu, da se smanji zavisnost, ali vidimo da do sada do toga nije došlo“, rekao je Marković.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Veliki uspeh događaja find your Beauty: dm ugostio hiljade posetilaca na najvećem beauty događaju godine

by bifadmin

Da lepota ne mora da bude savršena da bi bila snažna, pokazao je još jedan u nizu događaja koji pomeraju granice – find your Beauty, koji je kompanija dm organizovala 10. maja u Hali 4 Beogradskog sajma. U atmosferi ispunjenoj osmesima, poklonima, kreativnim radionicama i inspirativnim masterclass-ovima, hiljade posetilaca doživelo je autentičan #potpunoja trenutak.

Nakon prošlogodišnjeg dm Feel događaja, ovogodišnje izdanje donelo je novo ime, ali i novu energiju, oslanjajući se na poruku koju dm već mesecima širi kampanjom #potpunoja – da svaka osoba ima pravo da otkrije lepotu življenja na svoj način.

„Find your Beauty nije samo događaj, već i prilika da zastanemo, pogledamo sebe nežnije i podsetimo se da je autentičnost naša najveća snaga. Hvala vam što ste zajedno sa nama slavili sve ono što nas čini jedinstvenima, podržali poruku #potpunoja i pokazali koliko je važno voleti sebe – bez uslova, bez poređenja, baš takve kakvi jesmo“, izjavila je ovim povodom Svetlana Jovanović Mitić, rukovodilac Marketinga i komunikacija dm Srbija i Severna Makedonija.

Tokom trajanja samog događaja posetioci su uživali u brojnim aktivacijama. Tako su zainteresovani mogli da prave personalizovane karmine, oslikavaju teksas jakne, testiraju kožu i skalp, otkriju nove beauty tehnike, kreiraju sopstveni body shimmer, šminkaju se i isprobavaju proizvode čak 40 beauty brendova.

Posebnu pažnju privukli su i ekskluzivni masterclass-ovi koje su vodile šminkerke i beauty influenserke Lidija Knežević i Sofija Grijak Iličić, kao i Bojana Jevtić, poznata po svojim veštinama stilizovanja i oblikovanja kose. Takođe, na samom zatvaranju događaja euforiju je izazvao nagradni konkurs, a tri srećna dobitnika ponela su kući karte za Skijatos, Pariz i planinski biser – Rtanj.

Još jednom, dm je pokazao da lepota ne stanuje u šablonima i idealima, već u trenucima kada stvaramo, otkrivamo i povezujemo se sa sobom – bilo kroz šminku, boje, mirise ili razgovore sa ljudima koji nas inspirišu. Find your Beauty je bio prostor u kom je svako mogao da pronađe svoju definiciju lepote i da je slavi bez zadrške. Do sledećeg #potpunoja susreta – nastavite da birate ono što vas čini jedinstvenima.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropa na meti za plasman falsifikovane robe

by bifadmin

Evropska unija je glavna „meta“ za plasman falsifikovane robe, pri čemu je Kina glavni izvor falsifikovanih proizvoda, iako se beleži znatan doprinos i drugih regiona, pokazuje novi izveštaj OECD prema kojem se globalna trgovina falsifikovanom robom procenjuje na oko 467 milijardi dolara.

Deo koji se odnosi na EU procenjuje se na 117 milijardi dolara

Rastuća međusobna povezanost globalnih ekonomija stvorila je nove mogućnosti za trgovinu i inovacije, ali je takođe postalo izazovnije zaštititi intelektualnu svojinu i sprovesti trgovinske propise, ocenjuje se u novom izveštaju OECD „Mapiranje globalne trgovine falsifikatima 2025“.

„Širenje lanaca snabdevanja i porast elektronske trgovine olakšali su ilegalnu trgovinu, posebno u trgovini falsifikovanom robom. To predstavlja rizik za javnu bezbednost, ometa legitimno poslovanje i utiče na ekonomsku stabilnost“, navodi se u izveštaju koji analizira globalnu trgovinu falsifikovanom i piratskom robom, koristeći poslednje dostupne podatke o carinskim zaplenama (2021).

Nalazi su, kako se navodi – zabrinjavajući.

Koji deo kolača pripada falsifikatima

„U 2021. godini, falsifikovana i piratska roba činila je do 2,3 odsto globalne trgovine i do 4,7 odsto uvoza EU“, navodi se u izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Složena priroda globalnih lanaca snabdevanja, navodi se, stvara ranjivosti koje doprinose kršenju intelektualne svojine.

„Falsifikovana roba koja se infiltrira u mreže lanaca snabdevanja potkopava legitimna preduzeća, lišava države prihoda i predstavlja rizik po javno zdravlje i bezbednost. Nezakonita trgovina falsifikovanom robom je takođe povezana sa organizovanim kriminalom i korupcijom, koristeći praznine u propisima i sprovođenju zakona. Ove izazove pojačava sve veća složenost i globalna priroda lanaca snabdevanja“, ukazuje se u izveštaju.

Odakle stiže najviše robe

Kina je vodeća ekonomija porekla falsifikovanih proizvoda namenjenih Evropi, kako po broju zaplena, tako i po vrednosti oduzete robe.

„Više od polovine zaplenjenih falsifikovanih proizvoda namenjenih EU stigli su iz Kine, zatim Turske (22%) i Hongkonga (Kina; 12%)“, stoji u izveštaju.

Ova studija otkriva da se falsifikovanje i dalje fokusira na određene kategorije proizvoda, kao što su odeća, obuća i elektronika.

Indeks za poreklo lažne robe

Opšti trgovinski indeks falsifikovanja (GTRIC – General Trade-Related Index of Counterfeiting) procenjuje verovatnoću da su određene zemlje glavni izvori izvoza falsifikovane robe.

Iako je Kina i dalje glavni izvor falsifikovane robe – drugi regioni značajno doprinose, na šta ukazuje i ovaj indeks.

Tako, kada je reč o odeći, ovaj indeks ukazuje da su tokom 2020. i 2021. godine izvori falsifikovane odeće bili brojni, a da su se ključnim smatrali Bangladeš, Liban, Sirija i Turska.

Falsifikatori koriste međunarodne plovne puteve

Falsifikovanje pogađa skoro 50 od 96 kategorija proizvoda, a glavne mete su roba visoke vrednosti kao što su odeća, obuća, kožna galanterija i elektronika.

Nastavlja se unapređivanje trgovinskih ruta, jer falsifikatori koriste međunarodne plovne puteve poput reke Dunav za prevoz robe i usvajaju strategije „lokalizacije“ za proizvodnju falsifikata bliže krajnjim tržištima.

Zone slobodne trgovine, u kojima je nadzor inače smanjen, igraju ključnu ulogu u ovom trendu, ukazuje se u izveštaju.

„Taktike lokalizacije, kao što je uvoz nesastavljenih komponenti ili odvojenih pakovanja sa ciljem proizvodnje ili sastavljanja falsifikovane robe blizu ili unutar odredišnog tržišta, komplikuju napore sprovođenja zakona i zahtevaju nove strategije za otkrivanje“, ukazuje se u analizi.

Poštanske usluge primarni kanal distribucije

Falsifikatori takođe koriste onlajn platforme i modernu logistiku da bi se infiltrirali u legitimnu trgovinu, pri čemu se poštanske usluge pojavljuju kao primarni kanal za distribuciju.

„Mali paketi, često klasifikovani kao ‘de minimis’ trgovina, izbegavaju kontrolu i stvaraju izazove za institucije koje obavljaju nadzor sprovođenja zakona. Zaista, veličina zaplenjenih pošiljki se generalno smanjila – u periodu 2020-21, pošiljke koje sadrže manje od deset predmeta činile su 79 odsto svih zaplena, u odnosu na 61 odsto u periodu 2017-19. godine“, navodi se u izveštaju.

Globalna vrednost raste

U 2021. godini, globalna trgovina falsifikovanom robom procenjena je na približno 467 milijardi američkih dolara, ili 2,3 odsto ukupnog globalnog uvoza.

„Ova apsolutna vrednost predstavlja povećanje u odnosu na 2019. godinu, kada je trgovina falsifikovanom robom procenjena na 464 milijarde američkih dolara, iako je njen relativni udeo smanjen u poređenju sa 2019. kada je činila 2,5 odsto svetske trgovine“, objašnjava se u analizi.

Uvoz falsifikata u EU

Što se tiče uvoza u Evropsku uniju, vrednost falsifikovane robe procenjena je na 117 milijardi američkih dolara, ili 4,7 odsto ukupnog uvoza u EU.

Evropska unija je ključna meta za uvoz falsifikovane robe, pri čemu Kina i Hongkong (Kina) čine najveću vrednost zaplenjene falsifikovane robe.

Falsifikuje se sve – od svakodnevnih potrošačkih predmeta do luksuznih proizvoda, sa, kako se ocenjuje – „zabrinjavajućim povećanjem trgovine opasnom robom kao što su falsifikovani automobilski delovi i farmaceutski proizvodi“.

U izveštaju se ističe da, uprkos smanjenju vrednosti trgovine falsifikovanom robom nakon kovida-19, izloženost EU ostaje značajna jer su se falsifikatori prilagodili premeštanjem proizvodnje bliže odredišnim tržištima.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Cohesity unapređuje partnerstvo s Google Cloud-om

by bifadmin

Cohesity donosi nove inovacije sa Google Cloud-om kako bi pomogao organizacijama da izvuku veću vrednost od poslovnih podataka…

Cohesity, lider u bezbednosti podataka sa veštačkom inteligencijom (VI), je najavio prošireno partnerstvo sa Google Cloud-om kako bi pomogao organizacijama u borbi protiv rastuće plime sofisticiranih sajber pretnji. U proseku, preduzeća su potrošila 540.000 dolara po satu u zastojima1, ilustrujući kritičnu potrebu za robusnim strategijama sajber otpornosti koje mogu smanjiti zastoje u njihovom poslovanju. Ova nova rešenja će omogućiti organizacijama da se pripreme za sajber pretnje, pomažući im da ranije otkriju pretnje, sveobuhvatno odgovore na incidente i brzo oporave kritične podatke kada dođe do napada, dramatično smanjujući poslovni rizik i operativne poremećaje za zajedničke klijente.

Pored poboljšanja sajber otpornosti, ova ažuriranja će uključivati nove mogućnosti kao što su pretraživanje sa VI-om i napredno rasuđivanje koje će olakšati zajedničkim klijentima da steknu novi uvid i vrednost iz kritičnih poslovnih podataka bez obzira na to gde se podaci nalaze.

Napredna rešenja za bezbednost podataka i sajber otpornost

Da bi pomogao kompanijama u borbi protiv rensomver pretnji i drugih sajber napada koji predstavljaju pretnju njihovom poslovanju, Cohesity uvodi sledeće nove mogućnosti bezbednosti podataka sa Google Cloud-om:

Google Threat Intelligence u Cohesity Data Cloud-u: Ova nova integracija će omogućiti korisnicima da brzo otkriju nove pretnje u svojim rezervnim kopijama podataka pomoću Google Threat Intelligence-a – korisnih obaveštajnih podataka podržanih od strane stotina globalnih stručnjaka za pretnje koji prate 450+ aktera pretnji iz celog sveta, i uvid iz 1.100+ istraga incidenata godišnje. Ovo ažuriranje će značajno poboljšati postojeće mogućnosti otkrivanja pretnji i reagovanja na incidente, pomažući organizacijama da identifikuju potencijalne pretnje u svom okruženju, maksimizirajući ograničavanje napada i minimizirajući potencijalni uticaj.

Partnerstvo za odgovor na incidente sa Mandiant-om: Cohesity Ciber Events Response Team (CERT) i Google-ovi timovi za odgovor na incidente Mandiant sada mogu da rade zajedno kako bi pružili sveobuhvatne angažmane za reagovanje na incidente za zajedničke kupce. Koristeći podatke iz Cohesiti-a, Mandiant može ubrzati zadržavanje, istragu i ublažavanje napada iz primarne infrastrukture kupca. Istovremeno, kohezija obezbeđuje rezervnu infrastrukturu i pomaže u dovršetku pouzdanog oporavka. Radeći zajedno, Mandiant i Cohesiti mogu pomoći korisnicima da minimiziraju zastoje u poslovanju tokom incidenata.

Izolovano okruženje za oporavak u Google Cloud-u: korisnici Cohesity-a mogu da rade sa Mandiant-om kako bi uspostavili, osigurali i potvrdili Cloud Isolated Recovery Environment (CIRE) u Google Cloud-u pre nego što dođe do incidenta. Zajedno, Cohesity i Mandiant rade na izgradnji rešenja koje će korisnicima omogućiti pouzdano vraćanje podataka i poslovnih operacija, pomažući u očuvanju poverenja korisnika i minimiziranju uticaja sajber incidenata.

Integracija Cohesiti Data Cloud-a sa Google-ovim bezbednosnim operacijama: Ova integracija omogućava zajedničkim klijentima da shvate vrednost obe Cohesity-jeve mogućnosti zaštite podataka sa Google-ovim bezbednosnim operacijama za poboljšanu otpornost podataka i poboljšano upravljanje bezbednosnim položajem.

Razbijanje silosa podataka i poboljšanje pretraživanja sa VI-om za otključavanje dubljih uvida

Kako se organizacije suočavaju s eksponencijalnim rastom podataka, pronalaženje, razumevanje i izvlačenje vrednosti iz ovih podataka postaje sve izazovnije. Cohesity pomaže korisnicima da reše ove izazove pomoću dva nova integrisana rešenja s Google Cloud-om:

Integracija Cohesity Data Cloud-a i Google Agentspace-a: Ova nova integracija će predstaviti Cohesity Gaia kao VI agenta u Google Agentspace-u za brzu analizu podataka, generisanje preciznih odgovora na upite i efikasno i sigurno izvršavanje zadataka.
Kroz sigurne API-je za podatke, korisnici će moći da pretražuju podatke preduzeća bez obzira na to gde se nalaze, omogućavajući efikasnije pretraživanje, smanjujući troškove, režijske troškove upravljanja i rizik.

Integrisanjem Cohesity Gaia sa Google Agentspace-om, korisnici će moći da otključaju napredne mogućnosti rasuđivanja koje pokreću Google Cloud Gemini modeli, omogućavajući dublji uvid i pametnije donošenje odluka.

Koristeći prednosti robusnog upravljanja podacima Cohesity-a i konsolidovane platforme podataka preduzeća, ova integracija će poboljšati usklađenost, sigurnost podataka i besprekornu vidljivost pouzdanih podataka imovine.

Integracija Google Gemini sa Cohesity Gaia: Ova integracija će poboljšati Cohesity-evog VI pomoćnika za pretraživanje preduzeća, prvog takvog na tržištu, sa Gemini modelima, omogućavajući inteligentniju analizu podataka, otkrivanje i upravljanje.

“U današnjem pejzažu pretnji koji se brzo razvija, organizacijama su potrebna sveobuhvatna rešenja koja ne samo da štite svoje podatke, već im pomažu i da iz njih izvuku vrednost”, rekao je Stiven Orban, potpredsednik za migracije, ISV-ove i tržište u Google Cloud-u. “Naša saradnja s Cohesity-em će omogućiti korisnicima da ojačaju svoj stav sajber otpornosti dok ubrzavaju svoja putovanja digitalne transformacije.”

“Sajber pretnje poput rensomvere-a i dalje muče globalne organizacije, dovodeći svoje poslovanje u opasnost i ograničavajući njihovu sposobnost da se fokusiraju na nove, vrednosne aktivnosti i usluge”, rekao je Vikram Kanodia, potpredsednik za tehnologiju i savezništva s klaudima, Cohesity. “Cohesity je posvećen pružanju najsveobuhvatnijeg rešenja kako bi preduzeća naših klijenata bila otporna, zaštitili svoje kritične podatke i pomogli im da se brzo oporave od incidenata, istovremeno im omogućavajući da pronađu nove uvide u svoje podatke. Blisko sarađujući sa Google Cloud-om, jačamo tu posvećenost, dajući našim zajedničkim klijentima alate da ne samo da zaštite svoje poslovne podatke, već ih transformišu u stratešku imovinu.”

Raspoloživost

Očekuje se da će integracije sa Google Cloud-om za sajber otpornost i uvid u podatke biti dostupne do leta 2025. godine. Cohesity-ovo partnerstvo za odgovor na incidente sa Mandiant-om i integracija Cohesity Data Cloud-a sa Google-ovim bezbednosnim operacijama su sada dostupni.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Upoznajte novog generalnog menadžera hotela Huma Kotor Bay – Jochena Niemanna

by bifadmin

Bokokotorski zaliv je dobio još jednu vrednost – iskusnog lidera koji donosi viziju luksuza u novom ruhu. Hotel Huma sa ponosom predstavlja svog novog generalnog menadžera, gospodina Johena Nimana (Jochen Niemann), čoveka čija filozofija gostoprimstva počiva na personalizaciji, autentičnosti i nezaboravnim iskustvima.

ekskluzivnom intervjuu, gospodin Niman govori o svom dolasku u Humu, planovima za budućnost i želji da ovaj hotel postane sinonim za vrhunski doživljaj na crnogorskoj obali. Njegova vizija podrazumeva spoj lokalne kulture, savremene tehnologije i iskrene ljudske pažnje – jer, kako kaže, “prava vrednost luksuza leži u detaljima.”

Pod njegovim vođstvom, Huma se razvija u destinaciju koja nudi mnogo više od smeštaja. Očekujte unapređene wellness sadržaje, kurirane lokalne ture, ekskluzivne večere sa poznatim kuvarima i brojne trenutke koji iznenađuju i oduševljavaju. Bilo da uživate u pogledu na zaliv, večerate na samoj obali ili otkrivate skrivene kutke Kotora, svaki deo boravka biće pažljivo osmišljen – baš po vašoj meri.

„Huma će biti mesto na kojem se gost ne oseća kao turista, već kao deo priče,“ poručuje Johen Niman.

Dobrodošlica i liderski put

Dobrodošli u hotel Huma! Šta Vas je privuklo ovoj poziciji i šta Vas najviše uzbuđuje u vezi sa vođenjem ovog hotela?

Hotel Huma je skriveni dragulj na jednoj od najlepših lokacija na svetu – Bokokotorskom zalivu. Privukla me ne samo njegova zapanjujuća lokacija, već i potencijal da se gostima pruži istinski luksuzno iskustvo. Spoj mediteranskog šarma, savremenog dizajna i usluge svetske klase pruža izuzetnu osnovu za dalji razvoj. Najviše me raduje prilika da Huma postane sinonim za prefinjeno gostoprimstvo – mesto koje gosti napuštaju sa nezaboravnim uspomenama na ambijent, ali i ljude.
Imate bogato iskustvo u ugostiteljstvu.

Koje ključne lekcije iz Vašeg dosadašnjeg puta donosite u hotel Huma Kotor Bay i kako su one oblikovale Vašu lidersku filozofiju?

Jedna od najvažnijih lekcija koje sam naučio jeste da je luksuz u personalizaciji i anticipaciji – znati šta gost želi pre nego što to zatraži. Takođe verujem da vrhunsko gostoprimstvo počinje sa vrhunskim timom. Motivisani i osnaženi zaposleni stvaraju kulturu izvrsnosti. Vodim primerom, podstičući timsku atmosferu u kojoj se strast, posvećenost detaljima i iskreno gostoprimstvo prirodno stapaju.

Jedinstveni identitet i vizija hotela Huma

Svaki izuzetan hotel ima svoj jedinstveni karakter. Kako biste opisali suštinu hotela Huma i koje su njegove najveće prednosti?

Huma odiše ležernom elegancijom – to je utočište u kojem se gosti mogu potpuno isključiti iz svakodnevice, a istovremeno se osećati kao kod kuće. Njegove najveće prednosti su ekskluzivnost u boutique formatu, personalizovana usluga i jedinstvena lokacija – tik uz obalu Bokokotorskog zaliva, u jednom od najlepših mesta na obali – Dobroti.

Kakva je Vaša vizija za Huma hotel u narednim godinama? Postoje li aspekti iskustva gostiju koje biste želeli dodatno unaprediti?

Moja vizija je da pozicioniram Huma Kotor Bay kao vodeći luksuzni boutique hotel u Crnoj Gori. Planiram da unapredim naš wellness program, uvedem odabrane lokalne doživljaje i dodatno razvijem naše kulinarske koncepte. Želim da Huma postane destinacija kojoj se gosti rado vraćaju svake godine.

Kako planirate da Huma postane više od mesta za boravak – prava destinacija koja pruža nezaboravno iskustvo?
Kreiranjem trenutaka iznenađenja i oduševljenja. Bilo da se radi o privatnoj večeri uz zalazak sunca, personalizovanim ritualima dobrodošlice ili pristupu skrivenim draguljima Kotora, želim da svaki gost ima utisak da je iskustvo u Humi osmišljeno upravo za njega.

Redefinisanje luksuza i inovacija

Luksuzno ugostiteljstvo se stalno menja. Koji trendovi po Vašem mišljenju oblikuju budućnost vrhunskih hotela i kako ih planirate implementirati u Humi?

Luksuz postaje sve više zasnovan na iskustvu, sa naglaskom na autentičnost, održivost i personalizaciju pomoću tehnologije. Gosti danas traže besprekornu uslugu, pažljivo birane doživljaje i osećaj ekskluzivnosti. U Humi ćemo uvesti digitalne pogodnosti poput jednostavne prijave u hotel, ali bez gubitka ličnog kontakta koji čini suštinu gostoprimstva.
Uskoro ćemo predstaviti i posebnu mobilnu aplikaciju preko koje gosti mogu komunicirati sa našim timom, tražiti usluge, istraživati lokalne doživljaje i personalizovati svoj boravak – sve sa svog telefona. Time spajamo efikasnost sa toplinom usluge po kojoj je Huma prepoznatljiva.

Huma već ima odličnu reputaciju, ali po čemu će biti prepoznatljiva tokom Vašeg rukovođenja?

Huma će biti prepoznata po neuporedivom nivou personalizacije i iskustva gostiju. Svaki boravak će biti prilagođen do najsitnijih detalja, sa pažljivo osmišljenim momentima koji ostavljaju trajan utisak. Osim izuzetne usluge, Huma će postati prava kapija za otkrivanje bogate kulture i prirode Kotora.

Koju ulogu tehnologija ima u savremenom ugostiteljstvu i kako može poboljšati – a ne zameniti – ljudski kontakt sa gostima?

Tehnologija treba da pojednostavi procese, a ne da zameni ljudsku interakciju. Veštačka inteligencija može unaprediti personalizaciju pamćenjem preferencija gostiju, dok digitalne concierge usluge omogućavaju brzu pomoć. Ipak, u srcu luksuznog gostoprimstva uvek su toplina i intuicija našeg tima – na šta sam izuzetno ponosan.

Izuzetna usluga i timska kultura

Izuzetni hoteli se grade na izuzetnim timovima. Kakav je Vaš pristup inspirisanju i motivaciji osoblja u hotelu Huma?

Verujem u kulturu osnaživanja, poštovanja i kontinuiranog razvoja. Ulaganje u obuke, prepoznavanje postignuća i stvaranje tima koji se ponosi svojim radom su ključni za pružanje vrhunske usluge.

Kako obezbeđujete da svaki kontakt – bilo na recepciji, u restoranu ili iza kulisa – odražava najviše standarde gostoprimstva?

Doslednost je ključ. Kroz obuke, programe „tajnih gostiju“ i stalne povratne informacije, usavršavamo svaki kontakt sa gostima. Takođe, stalno sam prisutan kako bih lično ispratio nivo pružene usluge, identifikovao oblasti za unapređenje i dao momentalnu povratnu informaciju timu. Vodeći iz samog prostora, osiguravam da svaki detalj zadovolji naše visoke standarde.

Mnogi lideri govore o kulturi usluge. Kako je Vi definišete i kako je negujete u Humi?

Kultura usluge nije samo skup procedura – to je način razmišljanja. To je uverenje da se svaki gost mora osećati cenjeno. Negujem je tako što vodim s entuzijazmom i osiguravam da moj tim shvati da njihov posao nije samo niz zadataka – već kreiranje uspomena.

Održivost i lokalna povezanost

Savremeni putnici su sve svesniji značaja održivosti. Kako vidite doprinos Hume odgovornom i ekološki prihvatljivom turizmu?

Održivost više nije opcija – ona je neophodnost. U Humi smo posvećeni smanjenju negativnog uticaja tako što nabavljamo lokalne i organske sastojke, minimiziramo upotrebu plastike za jednokratnu upotrebu i primenjujemo energetski efikasna rešenja.

Pored održivosti, kako zamišljate da Huma dodatno produbi vezu sa lokalnom zajednicom?

Kroz partnerstva sa lokalnim zanatlijama, farmerima i vodičima – kako bismo ponudili autentične doživljaje. Takođe ćemo ulagati u inicijative koje pokreće zajednica, kako bi turizam bio koristan i za goste i za lokalno stanovništvo.
Isticanje na konkurentnom tržištu

Luksuzni turizam je danas konkurentniji nego ikada. Šta po Vama izdvaja Humu od ostalih?

Mogućnost da pružimo personalizovano, intimno iskustvo na lokaciji koja kombinuje prirodnu lepotu i kulturno bogatstvo. Za razliku od velikih rizorta, mi možemo prilagoditi svaki detalj potrebama pojedinačnog gosta.

Da li postoje partnerstva ili saradnje kojima se posebno radujete, a koje će dodatno ojačati poziciju Hume?

Da, razmatramo saradnju sa brendovima iz oblasti wellnessa, organizaciju večera sa kuvarima koji imaju Mišlenove zvezde, kao i angažman lokalnih kulturnih ambasadora koji bi gostima omogućili ekskluzivan pristup kotorskom nasleđu.

Ako biste budućnost hotela Huma mogli opisati u tri reči, koje bi to bile?
Autentična. Transformativna. Bezvremenska.

Lične misli i završna poruka

Koje je Vaše najbolje hotelsko iskustvo do sada i kako je ono uticalo na Vaš današnji stil vođenja?

Jedan od najupečatljivijih boravaka bio je u boutique rizortu gde je osoblje zapamtilo moje preferencije, a da nisu bili nametljivi. To me je naučilo da se prava vrednost luksuza krije u detaljima – nešto što svakodnevno nastojim da implementiram u Humi.

Kako bi po Vama izgledao savršen boravak gosta u Humi – od dolaska do odlaska?

Topla i personalizovana dobrodošlica. Boravak ispunjen prijatnim iznenađenjima – od privatne vožnje brodom do pažljivo osmišljenog degustacionog menija. Odlazak koji više liči na poziv za povratak.

Koju jednu stvar biste voleli da svaki gost ponese sa sobom iz Hume?

Da se osećao istinski viđenim, negovanim i transformisan iskustvom koje je doživeo kod nas.

Na kraju, ako biste mogli da date samo jedno obećanje budućim gostima, koje bi to bilo?

U Humi, svaki boravak je više od posete – to je putovanje u nešto izuzetno, omogućeno zahvaljujući divnom timu posvećenih profesionalaca.

0 komentara
3 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Da li se isplati izdavanje stana na dan?

by bifadmin

Poreska uprava Srbije najavila je da će svi koji zarađuju od iznajmljivanja stanova na dan uskoro dobiti poreska rešenja.

Ova vest dolazi u trenutku kada se sektor kratkoročnog izdavanja već suočava sa ozbiljnom krizom, piše Euronews.

U Ministarstvu turizma su za Euronews Srbija rekli da je prema njihovoj evidenciji trenutno u Srbiji registrovano 16.343 stanova na dan, odnosno kategorizovanih apartmana, sa ukupno 27.366 kreveta. U istom periodu prošle godine, taj broj iznosio je 14.385 stanova, što ukazuje na rast ponude.

Međutim, stručnjaci tvrde da se podaci sa terena ne poklapaju sa zvaničnom statistikom. Seneši navodi da je realan broj aktivnih stanova manji – oko 9.500, pri čemu oko 7.000 stanova dominira tržištem.

„Mislim da je taj broj zapravo još manji. Cene su značajno pale i izdavanje više nije isplativo, a dodatni porez će mnoge odvratiti i od kratkoročnog i od dugoročnog izdavanja. Moja procena je da beogradska ponuda trenutno ne premašuje 4.500 do 5.000 stanova“, kaže investicioni savetnik Nikola Seneši.

Iako se od perioda pandemije izdavanje stanova na dan smatralo isplativijom opcijom u odnosu na dugoročni zakup, stručnjaci danas upozoravaju da to više nije slučaj. Seneši smatra da kratkoročno izdavanje već duže vreme nije unosna investicija.

„Ono može biti isplativo samo ako se porez ne plaća. Uvođenjem bilo kakvog poreza ovaj model izdavanja postaje potpuno neisplativ, što bi se neminovno odrazilo i na povećanje cena“, ocenjuje Seneši.

Prosečna popunjenost 30 odsto

Prema njegovim rečima, sa trenutnom prosečnom popunjenošću od oko 30 odsto, neto cena po noćenju, bez provizije, iznosi oko 34,46 evra.

„Ako se na to doda još i porez – bilo da se oporezuje po realnoj zaradi ili paušalno, kako se sada pretpostavlja – taj model više nema budućnost. Prosečan jednosoban stan, koji je najčešći na tržištu, bez poreza donosi mesečno oko 320–330 evra. Od toga je polovina samo za pokrivanje troškova, a sve to uz zahtevan fizički angažman“, kaže Seneši.

Sličnog mišljenja je i procenitelj nekretnina Milić Đoković, koji za Euronews Srbija ističe da se ovaj posao često pogrešno doživljava kao „laka zarada“.

„Ako se time bavite ozbiljno, to mora da bude vaš posao, da obilazite stanove, menjate posteljinu, rešavate kvarove i pratite obaveze prema državi. Ljudi zaboravljaju da stan ne može biti izdat svakog dana. Čak i u najboljem slučaju, popunjenost ide do 60–70 odsto, što znači 10 dana u mesecu“, kaže Đoković.

On dodaje da su očekivanja često nerealna.

„To nije neki ‘helikopterski novac’ koji pada s neba. Dugoročni zakup je mnogo jednostavniji, stabilniji i manje stresan model u poređenju sa svakodnevnim kontaktom sa različitim gostima“, ukazuje ovaj sagovornik.

Kakva je budućnost ovog sektora?

Govoreći o budućnosti tržišta kratkoročnog najma, Đoković smatra da vlasnici koji izdaju samo jedan stan nemaju dugoročnu perspektivu.

„Mislim da će se tržište jasno diferencirati. Ili će se time baviti oni koji imaju organizovan sistem, kao firme, sa pet do deset stanova, i koji posluju kao da izdaju mini-hotel preko platformi poput Bookinga – slično kao što funkcioniše reizdavanje hotela na moru. Ili će se odlučiti za dugoročni najam“, objašnjava Đoković.

On dodaje da pojedinci sa jednim stanom teško mogu da opstanu na tržištu kratkoročnog najma.

„Za one sa samo jednim stanom perspektiva je gotovo nepostojeća. Vremenom će se verovatno pokazati da je dugoročni zakup isplativiji i održiviji model“, zaključuje Đoković.

„Sada je zaista katastrofalan momenat. Došlo je do velikog pada broja turista, i svi se nadaju da će tokom leta biti bolje. Dugoročno, situacija mora da se stabilizuje jer nemamo dovoljno hotelskog kapaciteta. Ako stanovi poskupe, ljudi će početi da se okreću hotelima – a upravo gradski hoteli sa tri ili četiri zvezdice trenutno najviše trpe. Njima je popunjenost bukvalno desetkovana“, objašnjava Seneši.

Izvor: Euronews.rs/021.rs
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Uzgajanje cveća donosi dobru zaradu

by bifadmin

Iako su početna ulaganja bila velika, ovaj posao se, kaže, isplatio – ne samo finansijski, već i emocionalno

U opštini na Limu gde uzgoj cveća i nije baš svakodnevica, dve porodice na svojim ličnim primerima pokazuju da i plastenička proizvodnja moće biti unosan posao. Tabaševići i Jusovići već godinama uspešno uzgajaju sezonsko i zimzeleno cveće koje krasi vrtove širom Zlatiborskog okruga i severa Crne Gore. Njihova posvećenost i ljubav prema biljkama pretočeni su u posao koji okuplja cele porodice.

Dok se većina poljoprivrednika u ovom kraju odlučuje za tradicionalne kulture poput povrća i voća, porodica Tabašević još pre petnaest godina ušla je u manje poznatu oblast – cvećarstvo. Danas u njihovim plastenicima raste na desetine hiljada sadnica sezonskog cveća.

– Imamo četrdeset i više različitih biljaka, svake godine izađe nešto novo. Ljudi su znatiželjni i traže uvek nešto drugačije. Ove godine smo proizveli nove vrste surfinija sa sitnijim cvetovima – manja biljka, lakša za održavanje i iziskuje manje vode, kaže za RINU Dragana Tabašević.

Ulaganje u plastenike cveća isplativo

Počeli su skromno, sa jednim plastenikom, a danas je njihov rasadnik prepoznatljiv i van granica opštine. Zbog sve veće potražnje, proizvodnju su proširili i na zimzeleno bilje koje je poslednjih godina postalo popularno za uređenje bašti.

– Ljudi sve više pažnje posvećuju dvorištima, pa smo i mi uveli zimzelene i višegodišnje biljke, što se pokazalo kao odličan potez, dodaje Tabašević.

Iako su početna ulaganja bila velika, ovaj posao se, kaže, isplatio – ne samo finansijski, već i emocionalno.

– Može pristojno da se zaradi, ali ja sam ovaj posao započeo iz ljubavi. Još kao mali voleo sam cveće, i to sam sada pretvorio u posao. Potrebno je mnogo rada i odricanja, ali sve se na kraju isplati – dodaje Jusović.

U cvećarskoj proizvodnji učestvuju svi članovi porodice, od najstarijih do najmlađih. Među njima je i Danin, Ersanov sin, koji pomaže kada se vrati iz škole.

– Moj posao je da zalivam cveće i da ga prenosim u plastenike. Znam dosta naziva biljaka, ali još učim – kaže kroz osmeh.

Porodice Tabašević i Jusović pravi su primer da se i u manjim sredinama, uz trud, rad i upornost, može stvoriti stabilan porodični posao koji donosi zaradu, ali i međusobno zbližava generacije.

Izvor: Rina

Foto: Pixbay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koja dokumenta treba čuvati u papirnoj formi

by bifadmin

U današnjem digitalnom svetu, mnogi od nas često ignorišu značaj papirnih dokumenata, smatrajući da nisu toliko važni ili da ih može zameniti elektronska verzija

Međutim, postoje dokumenti koji su od ključne važnosti za vašu sigurnost, zakonite obaveze ili buduće potrebe. Bacanje ovih papira može vas dovesti u neugodnu situaciju, pa je od suštinskog značaja da ih čuvate. Evo sedam dokumenata koje nikada ne smete baciti:

Lični i bankovni dokumenti

Vaša lična dokumentacija, kao što su lična karta, pasoš i vozačka dozvola, predstavlja osnovnu identifikaciju. U slučaju gubitka ili krađe, biće vam potrebni za obnovu identiteta. Takođe, važni bankovni papiri, kao što su potvrde o štednji, računi i kreditni ugovori, mogu vam biti potrebni u slučajevima pravnih sporova ili poreske revizije.

Poreski dokumenti i izveštaji

Poreski izveštaji i svi povezani dokumenti (kao što su obračuni, potvrde o prihodima, povrat poreza) treba da se čuvaju barem 5 do 7 godina. Ovi papiri mogu biti ključni ako dođe do bilo kakvih poreznih problema ili revizija.

Dokumenti o imovini (kupovina i prodaja)

Svi ugovori, računi i potvrde vezani za kupovinu ili prodaju imovine, kao što su stanovi, kuće, vozila ili druga velika ulaganja, treba da budu sačuvani. Ovi dokumenti mogu biti od pomoći u slučaju da treba da dokažete pravo vlasništva ili rešite spor u vezi sa imovinom.

Zdravstveni i medicinski podaci

Medicinski kartoni, potvrde o lekarskim pregledima, recepti ili bilo koji dokumenti vezani za vaše zdravlje treba da budu sačuvani. U slučaju promene lekara, prelaska na novu zdravstvenu osiguravajuću kompaniju, ili čak pravnih problema vezanih za medicinske usluge, ove informacije će biti ključne.

Ugovori i pravne obaveze

Sve vrste ugovora, bilo da je u pitanju zakup stana, zaposlenje, ili dugoročni poslovni sporazumi, moraju se čuvati na sigurnom mestu. Ovi dokumenti mogu postati ključni ako se dogodi prekid odnosa, sudski spor ili ako dođe do bilo kakvih nesuglasica.

Dokumenti o penziijama i socijalnim davanjima

Penzijski i socijalni osiguravajući dokumenti, uključujući potvrde o radnim stažima, penzionim uplatama i drugim pravima, mogu vam biti potrebni kada odlučite da podnesete zahtev za penziju ili ostvarite druga socijalna prava. Čuvanje ovih papira može vam uštedeti mnogo problema u budućnosti.

Polise osiguranja Polise osiguranja, bilo da se radi o životnom, zdravstvenom, auto osiguranju ili osiguranju imovine, predstavljaju važne informacije u slučaju nesreće, bolesti ili drugih nepredviđenih situacija. Iako su mnoge polise sada dostupne u elektronskom formatu, i dalje je dobro imati fizičku kopiju u slučaju da dođe do problema sa osiguravajućim društvom.

Kako čuvati ove dokumente?

Za maksimalnu sigurnost, ove papire bi trebalo da čuvate u vatrootpornoj i vodootpornoj kutiji. Takođe, digitalizacija ovih dokumenata može vam pomoći da ih uvek imate pri ruci, ali nikada nemojte zaboraviti da zadržite originalne kopije na sigurnom mestu.

Gubitak dokumenata

Gubitak određenih dokumenata, kao što su oni koji se odnose na radni staž, uplate u penzijski fond, ili potvrde o socijalnim doprinosima, može imati ozbiljne posledice u vezi sa ostvarivanjem penzije ili drugih socijalnih prava. Međutim, gubitak dokumenata ne znači nužno da osoba neće moći da ostvari svoja prava, jer postoje načini za obnovu i rešavanje tih problema.

Evo nekoliko ključnih tačaka:

Dokumenti o radnom stažu: Ako ste izgubili potvrde o radnom stažu, ne morate brinuti da ćete biti lišeni penzije. U Srbiji, penzijski fond (PIO) ima evidenciju o svim uplatama i radnom stažu na osnovu podataka koje prijavljuju poslodavci. Ako su ovi podaci izgubljeni, možete se obratiti PIO fondu i zatražiti obnovu podataka o vašem radnom stažu. U tom slučaju, biće potrebno da dokažete svoj radni staž kroz druge izvore, kao što su ugovori o radu, platne liste ili izjave bivših poslodavaca.

Dokumenti o penzionim uplatama: Ukoliko ste izgubili dokaze o penzionim uplatama, to može biti problem, ali ponovo, PIO fond ima sve potrebne evidencije i može rekonstruisati uplate na osnovu podataka koje poslodavci dostavljaju. Čak i u slučaju da ste radili kao samostalni preduzetnik, postoji mogućnost da se uplate penzionog osiguranja prate i kroz poreske prijave.

Socijalna davanja i zdravstveno osiguranje: Gubitak dokumenata o socijalnim davanjima ili zdravstvenom osiguranju može uzrokovati kašnjenja u ostvarivanju tih prava, ali to ne znači da ćete ih trajno izgubiti. U većini slučajeva, sistem ima sve potrebne podatke i može rekonstruisati status osiguranja ili davanja.

Kako rešiti problem: Ako izgubite važne dokumente, najbolje je odmah kontaktirati nadležne institucije (PIO fond, zdravstvenu ustanovu, poreznu upravu) i obavestiti ih o situaciji. Postoje procedure za ponovnu izdavanje dokumenata ili za proveru statusa u sistemu. Ponekad će biti potrebno da dostavite dodatne dokaze ili izveštaje od bivših poslodavaca, ali u većini slučajeva, obnova dokumenata je moguća.

Izvor: Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci