Tag:

eumogućnosti

Delikates par ekselans: Homoljski sir iz crnog vina na evropskim trpezama

by bifadmin 23. јун 2023.

Ručno spremljeni sir koji je odležao u vinu! I to domaćem crnom vinu, sorte Tamjanika, iz starog bureta. Pa onda i beli sir, grilovani sir, domaći jogurt i kiselo mleko po receptu starom sto godina. Tako izgleda ponuda porodične mlekare „Zapis Homolja“ iz sela Oštrelj, blizu Bora.

Već nekoliko godina, Stefan Simonović, mladi školovani mlekar, najtraženiji je proizvođač sireva i mlečnih proizvoda u istočnoj Srbiji. Prestižni hoteli u Srbiji proizvode iz Stefanove mlekare nude kao tražene specijalete brojnim domaćim i stranim gostima.

Najbolja preporuka sireva, pored vrhunskog kvaliteta je njihovo apsolutno prirodno poreklo, od mleka dobijenog sa ispaša na obrnocima Homolja. Prosečna nadmorska visina Homoljskih planina je oko 900 metara, a udaljenost od industrije čini mleko s ovih prostora jedinstvenim delikatesom.

“Zapisi Homolja” pokrenuli su biznis od svojih para, uz podršku grada Bora dokazali da znaju i umeju, a onda im je bilo potrebno da prošire proizvodnju. U tome im je pomogla i Evropska unija (EU), koja je kroz EUPRO Plus program obezbedila sredstva za kupovinu nove opreme: dozatora za mleko i kiselomlečne proizvode i duplikator kapaciteta 500 litara.

EU PRO plus program podržan je sa 40 miliona evra, a realizuje ga Ministarstvo za evropske integracije, dok aktivnosti na terenu sprovodi UNOPS. I nije aktuelan samo u Homolju, već u dva regiona: Šumadije i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije. Njegov je cilj da doprinese ekonomskom rastu i unapredi socijalnu infrastrukturu i koheziju u 99 jedinica lokalne samouprave.

Stefan Simonović i „Zapis Homolja“ dobro su iskoristili ono što im pruža EU. U investiciju od oko 20.000 evra, Stefan je ušao uz minimalno učešće i maksimalnu podršku.

Uskoro će u “Zapisu Homolja” zaposliti još dva radnika, a potom predstaviti i nove proizvode i nove jedinstvene ukuse traženih sireva. Sada već čuveni sir u vinu mogao bi da krene i na osvajanje inostranih tržišta, pa da se nađe i na trpezama sladokusaca u zemljama EU.

EU vam pomaže investiranjem u vaš biznis – jer dobra ideja sada može biti kvalitetan proizvod na tržištu sutra. Pronađite sve informacije na www.eumogucnosti.rs.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

23. јун 2023. 0 komentara

Baš težak novinarski zadatak: Španska protiv srpske šunke

by bifadmin 22. јун 2023.

Ko više voli zdravi prevoz na dva točka, Danci i Šveđani ili građani Srbije? Može li se srpska šunka sa obronaka Zlatibora porediti sa onom čuvenom „jamon“ sa krajnjeg zapada Španije?

Ove i slične zanimljive dvoboje umela je da upriliči novinarka Radio-televizije Srbije Ana Manojlović u emisiji OKO, jednom od pet najgledanijih informativnih programa u našoj zemlji.

Neobični televizijski, novinarski, društveni i gastronomski dueli poput onih u kojima su uživali gledaoci – i naravno novinarka – nastali su tokom projekta Evropske unije “Medijske posete – Puls Evrope“ tokom kojeg je više od 400 novinara iz Srbije putovalo po Starom kontinentu, donosilo zanimljive priče i poredilo život tamošnjih stanovnika sa našim navikama u Srbiji. To je pomoglo i da se sruše predrasude i da se naprave baš dobre priče.

Tako je, recimo, svaku vrstu brižljivo proizvedene šunke u Španiji Ana zainteresovano probala, tražeći u ukusu mirišljavog zalogaja nagoveštaje soli s Atlantskog okeana koji vetar donese preko Portugalije baš do rumenog španskog mesara. I još je pažljivije mirisala odreske šunke na Zlatiboru dok su joj ponosni domaćini hvalili bukovinu na kojoj se meso nedeljama suši.

A bicikli? “Nema lošeg vremena, samo loše garderobe”, dobacio je gradonačelnik Kopenhagena Ani silazeći s bicikla kojim svakodnevno dolazi na posao u osrednje debelom džemperu. Dok se ona smrzavala držeći mikrofon u rukavicama, zakopčana do grla – uz snimatelja nosa crvenog kao danska zastava.

“Novinar je onaj koji stalno istražuje. Koji ima potrebu da upoznaje, upoređuje, otkriva i ispituje uvek i sve. Meni je to vodilja kroz ovaj posao”, priča Ana, koja sem priloga za „Oko“ uređuje i vodi još jednu od najgledanijih emisija na RTS-u, “Beogradsku hroniku”.

Novinari i urednici koji žele da pišu i snimaju reportaže o tome kako Srbija i druge evropske zemlje izlaze na kraj s temama od značaja – imaju mogućnost da to i realizuju. I ove godine, novinari iz Srbije putuju u zemlje-članice EU, ali i u kandidate za članstvo.

„Puls Evrope“ tako oplemenjuje sadržaj srpskih medija, a novinarima daje mogućnost da i oni, poput Ane, naprave nesvakidašnje duele. Portal www.eumogucnosti.rs krcat je svim relevantnim informacijama.

22. јун 2023. 0 komentara

Ekonomija EU mogućnosti

Do rekordnih prinosa uz IPARD i novu mehanizaciju

by bifadmin 21. јун 2023.

Branislav Crveni (39) iz Turije kod Srbobrana, odlučio je da, nakon završene srednje škole, krene očevim stopama i da se bavi poljoprivredom. Na oko 60 hektara plodne vojvođanske zemlje gaji pšenicu, kukuruz i merkantilnu soju. Za postizanje rekordnih prinosa, po kojima je njegova porodica godinama bila poznata, bila mu je neophodna i nova mehanizacija.

Dobri prinosi ostvaruju se pažljivim planiranjem svakog koraka u proizvodnji, pre svega setve, znao je Branislav, pa je taj princip primenio i prilikom nabavke mehanizacije – pažljivo, korak po korak, u skladu sa mogućnostima i uz korišćenje svih vidova podrške koje poljoprivrednicima stoje na raspolaganju.

A ima ih, srećom. Branislav je učestvovao na konkursu za bespovratna sredstva Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Prvo je modernizovao mehanizaciju priključnim rasipačem mineralnog đubriva i navigacijom, za šta je dobio više od 21.000 evra. Dobro iskustvo podstaklo ga je da ponovo učestvuje na konkursu za IPARD sredstva, kada je dobio više od 22.000 evra za nabavku nošene prskalice.

Ovo gazdinstvo, zahvaljujući bespovratnom podsticaju IPARD, sada ostvaruje prinos u nivou evropskih farmi.

Branislav Crveni i njegove brojne kolege znaju da nije lako biti poljoprivrednik. Onima koji proizvode zdravu hranu za sve nas treba pomoć, a tu na scenu – ili na zemlju – stupa IPARD.

Ratari, proizvođači mesa, jaja, mleka, vinogradari… svi mogu da konkurišu, a količina novca, odnosno bespovratnih sredstava EU, zavisi od konkretnih potreba i toga da li je konkurent poljoprivredna zadruga, gazdinstvo, poslovno udruženje…

Pokrenut je IPARD 3, novi ciklus za period od 2021. do 2027, a svi zainteresovani mogu videti uputstva za konkursanje na sajtu www.eumogucnosti.rs i tokom „Nedelje mogućnosti“.

21. јун 2023. 0 komentara

EU mogućnosti Politika i društvo

Dragulji sa juga Srbije: Pirotski turizam na krilatom konju

by bifadmin 20. јун 2023.

Ako verujete predivnoj srpskoj epici, Vojvoda Momčilo bio je hajduk, jahao je krilatog konja Jabučila i „nije se bojao nikoga sem Boga“. Sem mita i prelepih stihova iz pesme „Ženidba kralja Vukašina“, iza junaka ostalo je i vojno utvrđenje u kojem je živeo. Momčilov grad u okviru tvrđave dragulj je turizma Pirota, lepog grada na jugoistoku Srbije.

Pirotska tvrđava predstavlja kameno utvrđenje sa kulama. Podignuta je u 14. stoleću, sve do sredine 20. veka bilka u vojnoj upotrebi, da bi potom bila ostavljena da je nagriza zub vremena. Srećom, uz podršku Evropske unije, koja je izdvojila 344.000 evra, i uz veliko zalaganje Grada Pirota, restaurirana je i sređena.

Obnova ovog važnog kulturnoistorijskog spomenika, koji je postao magnet za turiste, ali i izvor prihoda za lokalnu ekonomiju, samo je jedan od uspeha Programa prekogranične saradnje (CBC) Srbija-Bugarska. Evropska unija je osmislila ovaj pristup da bi države članice, zajedničkim ulaganjima na svojoj i teritoriji susednih država koje su u procesu pridruživanja, unapredili uslove života.

Pirot je od Sofije, glavnog grada Bugarske, udaljen svega 92 kilometra, što ga čini idealnim za posete turista, kulturnih radnika, biznismena i sportista.

Uz to, Pirotski kraj nalazi se na ulazu u prirodni rezervat Stara planina, jedne od najočuvanijih prirodnih celina u ovom delu Evrope. Veći deo planine nalazi se u susednoj Bugarskoj, ali i u Srbiji postoje skijališta, kao i raj za planinare koji osvajaju vrh Midžor od 2.376 metara nadmorske visine i uživaju u zaštićenom rezervatu prirode Babin zub.

Upravo na obroncima Stare planine, u selu Dojkince, na 38 kilometara od Pirota, tik uz planinsku reku nalazila se i jedna napuštena karaula Vojske Srbije. Grad Pirot otkupio je zapušteni objekat i uz 206.000 evra pomoći EU kroz projekat prekogranične saradnje Srbija-Bugarska sagradio najmoderniji planinarski dom, kapaciteta 60 ležaja.

“Dobili smo 540 kvadrata funkcionalnog prostora, zadržali zidove od kamena i sada imamo goste iz čitave Evrope, a najviše iz Bugarske”, kaže Bratislav Zlatkov iz Turističke organizacije Pirot.

U planinarskom domu održavaju se i međunarodni simpozijumi (evropskih kardiologa, biznis inovatora) kao i seminari o očuvanju prirode, održivoj ekonomiji i turizmu. Obnova doma otvorila je nekoliko radnih mesta, a veći broj posetilaca “razradio” je i ostale u selu. Prodaja domaćeg sira, meda, pirotskih specijaliteta od mesa – osetno je porasla.

Primer Pirota, Momčilovog grada i sela Dojkince pokazuje kako se unapređenjem infrastrukture mogu napraviti velike stvari. Gradski ili opštinski menadžeri mogu da se obrate Evropskoj uniji tako što će na portalu www.eumogucnosti.rs zaviriti u sekciju “Lokalni ekonomski razvoj”.

20. јун 2023. 0 komentara

EU mogućnosti Politika i društvo

Ponovo leti naš orao krstaš

by bifadmin 18. јун 2023.

U zimu i proleće 2022. u srednjem Banatu još dva para orlova krstaša napravila su gnezda. Time je populacija u Vojvodini narasla na pet parova, a sem prelepih ptica, zaslugu za to imaju i saradnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije koji čine sve da obezbede uslove za uspešno izleganje i izletanje mladunaca krstaša, poput očuvanja staništa, postavljanja bezbednih gnezda i sprečavanja uznemiravanja i trovanja ptica.

Ove ptice, latinskog naziva Aquila heliaca, za uspešno izvođenje potomstva zahtevaju specifične uslove, koje je u današnjem pejzažu Vojvodine teško pronaći. Ipak, uz saradnju sa partnerima iz još četiri evropske države, i zahvaljujući projektu „Zaštita orla krstaša u Panonskom regionu putem smanjivanja mortaliteta koji uzrokuju ljudi – PannonEagle LIFE“, članovi Društva uspeli su da urade veliku stvar.

U čast lovočuvara koji je spasao orlića kod Banatskog Aranđelova, jedan mladunac po njemu je nazvan Radenko. Drugi obeleženi krstaš, mlada ženka iz gnezda kod Mokrina, nazvana je Ivanka.

„Kada su Radenko i Ivanka izleteli su iz gnezda, boravili su nadomak gnezda, u nepreglednim ravnicama severnog Banata. Uskoro su ih roditelji prisilili da samostalno love i obezbeđuju obroke“, pričaju iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Tu su i Mirna i Mihajlo, dva mlada krstaša čije se kretanje prati uz pomoć savremene satelitske tehnologije.

„Praćenja orlova služe da se zabeleže kretanja, ponašanja i staništa koja posećuju, kako bi im se omogućila efikasna zaštita na terenu. U slučaju povreda ili stradanja ptica, satelitski odašiljači pomažu da se brzo reaguje i ptice zbrinu ili da se urade neophodni uviđaji“, dodaju oni.

Projekat zaštite orla krstaša sprovodi 11 partnera iz pet zemalja koje se nalaze u Panonskoj niziji (Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka i Srbija). Vrednost projekta je 3,6 miliona evra, a u najvećem delu finansiran je (2,7 miliona evra) od strane Evropske komisije. Partner Društva u Srbiji je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Evropska unija je svetski lider u zaštiti životne sredine, a sa više od 400 miliona evra bespovratne pomoći, EU je i najveći donator u ovoj oblasti u Srbiji. Za više informacija – www.eumogucnosti.rs.

18. јун 2023. 0 komentara

EU mogućnosti Politika i društvo

Za rušenje barijera i nove srpske sportske heroje-paraolimpijce

by bifadmin 17. јун 2023.

Čak šest medalja na poslednjim Paraolimpijskim igrama u Tokiju osvojili su srpski paraolimpijci. Pa ipak, može se reći da su ovi uspesi pod zastavom Srbije, i njihova promocija paraolimpijskog sporta kod nas, došli uprkos, a ne zahvaljujući okolnostima.

Veliki broj osoba sa invaliditetom u Srbiji nema pristup sportskim i rekreativnim terenima, a specijalizovane sale za vežbanje su retkost. Nedostaje i školovan trenerski kadar koji bi pružio adekvatnu stručnu asistenciju u sportu i rekreaciji. Sve ovo dodatno utiče na socijalnu isključenost osoba sa invaliditetom.

Stvari se, ipak, menjaju, polako ali sigurno. Važan iskorak za društveno uključivanje osoba sa invaliditetom prave na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu, sa projektom „Adaptivna fizička aktivnost i sport – Mladi za mlade“.

Realizovan u saradnji sa partnerima iz Bugarske kroz Interreg – IPA program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija, ovaj projekat stvorio je uslove da mladi nezaposleni ljudi prođu obuku i dobiju međunarodni sertifikat za rad sa osobama sa invaliditetom u oblasti fitnesa, plivanja i funkcionalnog treninga.

Istovremeno, mladi sa invaliditetom iz Pernika i Niša, posebno oni sa poremećajima motorike, osobe sa cerebralnom paralizom, kvadriplegijom, paraplegijom i oštećenim vidom, dobili su mogućnost funkcionalnog fizičkog treninga, kardio fitnes treninga i plivanja.

Prof. dr Bojan Jorgić, menadžer projekta „Adaptivna fizička aktivnost i sport“, navodi da je zahvaljujući projektu Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu nabavio opremu u vrednosti od 10.000 evra koja je omogućila da 17 nezaposlenih i 25 osoba sa invaliditetom, učeći jedni od drugih i jedni sa drugima, unaprede svoja znanja i veštine u adaptivnom sportu, ali i da povećaju razumevanje za specifičnosti sporta kod osoba sa invaliditetom.

Za Stefana Isakova je prilika da trenira u okviru projekta otvorila nove mogućnosti. Ohrabren treninzima na Fakultetu, on je nastavio da se bavi plivanjem u jednom od lokalnih plivačkih klubova u Nišu. Za Saru Srbljanović je pak najvažnije što fizičkim treningom može da utiče na smanjenje predrasuda drugih prema invaliditetu.

Stefan i Sara pokazuju kako programi prekogranične saradnje utiču na poboljšanje kvaliteta života stanovništva u lokalnim zajednicama uključenim u program.

Sa budžetom većim od 23 miliona evra budžeta, program Interreg Srbija usmeren je na ulaganja u integrisani teritorijalni razvoj sa fokusom na specifične potrebe regiona poput projekata integrisanog i inkluzivnog društvenog, ekonomskog i ekološkog lokalnog razvoja, projekata iz oblasti kulturnog i prirodnog nasleđa i održivog turizma u ruralnim oblastima.

U novom ciklusu Interreg VI-A IPA za period 2021-2027. biće uloženo više od 38 miliona evra u razvoj prekograničnih oblasti i okruga u Srbiji (Bor, Zaječar, Pirot, Niš, Toplica, Jablanica i Pčinja) i u Bugarskoj (Vidin, Montana, Vraca, Pernik, Ćustendil i Sofija).

Svi koji su aktivni u civilnom sektoru ili se profesionalno bave oblastima društvene inkluzije, lokalnog razvoja, kulture i održivog razvoja u ruralnim oblastima, zahvaljujući Evropskoj uniji mogu da kandiduju svoje projekte. Sve informacije dostupne su na www.eumogucnosti.rs.

17. јун 2023. 0 komentara

EU mogućnosti Politika i društvo

Smeh, saradnja i učenje u gradu Kraljevića Marka

by bifadmin 16. јун 2023.

Tridesetoro mladih, proaktivnih ljudi, iz šest evropskih zemalja, mnogo različitosti, a ideja ista i jedinstvena – bolje međusobno razumevanje, povezivanje i saradnja. I sve to u prelepom Prilepu, gradu pod Markovim kulama.

Ovo su najvažnije po(r)uke sa omladinske Erazmus+ razmene na projektu „There is always a way“, u kom su učestvovali mladi iz Italije, Španije, Letonije, Grčke, Severne Makedonije i Srbije.

„Razmena znanja, iskustva i nova poznanstva sastavni su deo omladinskih razmena. Mnogo je sličnih problema i dilema sa kojima se mladi ljudi u svetu susreću pa su ovakve aktivnosti sjajna prilika da probiju kulturološke barijere i razviju osećaj zajedništva“, priča nam Emilija Stojilković iz organizacije No limit Hub iz Niša, koja je realizovala razmenu u partnerstvu sa Info Frontom iz Prilepa.

Širenje mreže kontakata i usavršavanje jezika doprinose boljem razumevanju međusobnih potreba i pružaju širu sliku o problemima u svetu, dodaje Emilija.

„Mladi ljudi na ovaj način doprinose rešavanju aktuelnih problema, daju idejna rešenja i predloge, ali i stiču iskustva i nezaboravne životne uspomene.“

Tokom boravka u Prilepu u Severnoj Makedoniji, mladi su imali mogućnost da uče i razmenjuju iskustva. Govorilo se o temama koje su sami odabrali: kritičko razmišljanje, snalaženje u kriznim situacijama, organizacija vremena i finansijskih resursa, učenje na daljinu, freelancing platforme…

Timovi sastavljeni od učesnika iz različitih zemalja zajedno su istraživali, a potom prezentovali svoje radove. Organizovano je i Internacionalno veče na kome su učesnici predstavili kulture svojih zemalja, nacionalnu hranu i piće. Nije moglo, naravno, da prođe bez obilaska Prilepa i njegovih kulturoloških znamenitosti.

Ovakvi susreti samo su mali „tizer“ za podsticaje koje Evropska unija nudi mladima i sportu u Srbiji. Obrazovanje, mobilnost i uključenost u donošenje odluka, uz razvoj sporta i promociju zdravog života – čiji je Evropska nedelja sporta zaštitni znak – odlika su sada već čuvenog programa Erazmus+. Ovaj program, koji za period 2021-2027. ima budžet od 26 milijardi evra, tokom godina okupio više od 16.000 mladih ljudi iz Srbije.

Ako si mlad, studiraš ili voliš sport, EU je uz tebe – pronađi više informacija na www.eumogucnosti.rs.

16. јун 2023. 0 komentara

EU mogućnosti Politika i društvo

Čist vazduh i dobro zdravlje, i za sineaste i za građane

by bifadmin 14. јун 2023.

Zaječar, Bor i još nekoliko gradova nalazili su se i prošle zime (previše) često na listi deset gradova sa najzagađenijim vazduhom u svetu. Mereno zvaničnim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, kvalitet vazduha u Boru u nekim danima bio je tako loš da je važila preporuka „ne otvarajte prozor“.

Upravo iza jednog takvog prozora, Stevan Vojvodić (22), student produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, snimio je animirani film „Sivi dani“. On prati sudbinu bolesnog dečaka i ptice s kojom se sprijateljio jer zbog bolesti nije smeo da izlazi u prirodu. Kada ptica, na kraju filma, životom plati cenu slobodnog života u takvoj sredini, dečak se miri sa činjenicom da mora ostati u sobi čime sam sebi zatvara vrata „kaveza“.

„Želeo sam da ukažem na problem koji utiče na živote i zdravlje svih ljudi koje poznajem. Od jeseni do proleća moj Zaječar i susedni Bor su među najzagađenijima u Srbiji, a studiram u Beogradu, čiji žitelji takođe broje ’sive dane“, kaže Stevan, scenarista i reditelj.

Na „Sivim danima“ Stevan je imao pomoć Ane Nedeljković, animatorke evropskog renomea, i Miline Trišić, nagrađivane montažere i producentkinje. Za dizajn zvuka bio je zadužen student Dušan Banić.

Vojvodićev animirani prvenac nastao je u okviru projekta „Ekološki odgovor na ekspanziju rudarenja u Timočkoj krajini“, koji je finansirala Evropska unija, a realizovalo udruženje „Za česme“, sa partnerskim organizacijama iz Bora i Zaječara.

„Sivi dani“ premijerno su prikazani na Martovskom festivalu, jednom od najstarijih festivala u Evropi, koji je i ove godine podržan kroz program Kreativna Evropa Media desk. EU je kroz „Kreativnu Evropu“ u poslednjih šest godina finansirala 43 organizacije koje su realizovale 153 projekta. Podržano je 12 filmskih festivala u Srbiji, pomognuta snimanje i razvoj 23 filma: jedan animirani projekat, devet dokumentarnih i 13 igranih.

Kreativni stvaraoci, pisci, prevodioci, producenti, aktivisti ili zainteresovani građani – svi oni mogu da računaju na pomoć Evropske unije za razvoj svoje kreativne ideje. Potražite više informacija na www.eumogucnosti.rs ili dođite u MTS Dvoranu u Beogradu 21. do 26. juna na Evropsku nedelju mogućnosti.

14. јун 2023. 0 komentara

Ekonomija EU mogućnosti

Nameštaj za biznis i život po meri

by bifadmin 6. јун 2023.

“Čovek može da kaže da mu život nije promašen ako bar jednu stvar može da uradi bolje od drugih”, napisao je Momo Kapor. A Jasmin Baltić iz Novog Pazara učinio je da svako od nas može da živi po sopstvenoj meri. Jasmin, bolje od svih, proizvodi drvene delove nameštaja koje možemo sklopiti po sopstvenim potrebama – od stolice, komode, police, stola, do kompletne trpezarije, spavaće ili dečje sobe.

Balta NP jedina je firma u zapadnoj Srbiji koja isporučuje delove vrhunskog nameštaja i šemu sklapanja uz naručene dimenzije. Baš kao i kod onog čuvenog švedskog brenda – potrebno je samo malo strpljenja da vaš stan postane dom kakav želite.

„Do pre dve godine radio sam na dve osnovne mašine – za rezanje i kantovanje. Kako je posao krenuo, bila mi je potrebna i dodatna obrada delova za sklapanje nameštaja“, priča Jasmin Baltić.

Modernu mašinu kupio je uz podršku Evropske unije (EU) i zaposlio još dva mlada radnika – tada je sve krenulo nabolje.

“Ulaganje u mlade i podrška obrazovanju uvek je ispravna odluka i dužnost za svakog od nas“, ističe vlasnik Balta NP.

Jasmin nije zaboravio ni svoj grad. Kao društveno-odgovorni proizvođač, o svom trošku je kompletnim, unikatnim nameštajem opremio dve učionice u gradskoj gimnaziji u Novom Pazaru.

Dobro se uvek dobrim vraća, pa je broj porudžbina svakodnevno rastao. Ovaj diplomirani ekonomista brzo je izračunao da mu je pomoć neophodna.

„Nikada ranije nisam konkurisao za donacije. Bio sam skeptičan i mislio da je u većini slučajeva sve to unapred namešteno. Od EU sam dobio podršku od 30.000 evra za kupovinu potrebnih mašina uključujući i neophodnu CNC mašinu za rezanje drveta što mi je otvorilo velike mogućnosti. I evo – iskoristio sam ih”, kaže danas ponosno.

Jasmin Baltić samo je jedan od vrednih vlasnika malih i srednjih preduzeća koji su iskoristili podršku Evropske unije i postali član velike evropske poslovne porodice.

Na nju mogu da računaju i mladi inovatori, izvozno orijentisana preduzeća kao i kompanije u razvoju – ukoliko imate biznis plan ili dobru ideju za napredak, www.eumogucnosti.rs je idealno mesto za vas.

Sem toga, uz podršku evropskih banaka mogu se uzeti i povoljni krediti za unapređenje poslovanja.

To je, možda, naredna faza u sklapanju ove lepe priče u Novom Pazaru. Dotad će Jasmin vredno raditi – najbolje što zna.

6. јун 2023. 0 komentara